Nezaboravni

U znak sećanja na Rastka Zakića ( 1942-2014), jednog od najvećih srpskih satiričara

Narod čezne, da se opet zezne

Velikan srpske satire, Rastko Zakić, ostavio je iza sebe niz knjiga aforizama i satirične poezije, među kojima su "Na ljutu ranu, ljutu travu", "Kuda nas modni kreatori vode", "Udarci glavom", "Isterivanje pravde", "Ukrštene reči", "Pristojnost nalaže da se pobunimo", "Ulaznica za pakao"...Bio je apsolutni rekorder po broju zabranjenih knjiga. Njegovo debitantsko delo "Na ljutu ranu", objavljeno 1967, presudom suda u Kragujevcu je ocenjeno kao nepodobno i celokupni tiraž je spaljen. Tako su prošle i knjige "Državne brige" i "Ukrštene reči" i "Bela knjiga". Po jednom njegovom aforizmu nazvana je antologija srpskih aforizama objavljena 1989. u Nemačkoj "Kameleoni su trenutno crveni". Jedan je od samo trojice srpskih aforističara zastupljenih u Antologiji svetskog aforizma, koja se pojavila 2007. u SAD. Zakić je dobitnik mnogobrojnih priznanja, među kojima su "Radoje Domanović", "Jovan Hadži-Kostić", "Dragiša Kašiković", "Tipar", Nagrada Beogradskog aforističarskog kruga, Aprilska nagrada Beogradskog univerziteta. Magazina Tabloid, u kome je Zakić dao i svoj poslednji intervju, objavljuje nekoliko njegovih satiričnih pesama iz knjige "Vlasnici vlasti".

PESME POSVEĆENE NAŠEM VOĐI

Gola govna

Godinama birali smo dripca - Sad ispalo: lopov i ubica!
Kako nam se takav maler zbio,
Kad on zbilja nije ništa krio?!
Videlo se od samog početka Da je zverka po ludilu retka.
Ali nismo hteli da vidimo - Taman posla da se postidimo!
On je bio naša perjanica,
Heroj, čelnik, vođa, uzdanica.
A sad listom svi tvrdimo pomno: On jedini da je bio govno!

Državotvorac

Kad o slobodi zločinac sanja Zamišlja slobodu ubijanja. Njegovo dopire slobodoumlje Dokle se ratničke čuju trublje. On i ne čuje majke brižne Dok sinovima navlači čizme. Ideje su mu: osveta britka, Duboka mržnja i pamet plitka. Glasno se hvali: On pomno pazi Da kroz slobodu zločin izrazi! Državotvorno dan i noć sanja Državu zločinskog blagostanja! Na kraju taj borac za slobodu - Krvavi račun uruči rodu!

Državna tajna

Čim kome u vlasti na poslu prigusti,
On potegne tajnu - i rampu nam spusti! Zar državna tajna tokom istorije Nije uvek način da se greška skrije? Narodu se iznose obećanja sjajna,
Sve ostalo, prirodno, državna je tajna. Ko je koga spreda, straga, tome slično,
To sa tajnom zvuči sasvim idilično.
Šta bi narod hteo? Da se kaže javno Ko je podlostima stek'o Ime slavno?
Ili neprijatelj možda to talasa?
Da otkrije tajnu da nam nema spasa?
A i za nas same zar je tajna neka
Bez javnosti svete šta nas s tajnom čeka?
Zapitaj onoga ko se o nju grebe:
Čuvaš li ti tajnu - ili ona tebe?!
Ako svoju tajnu sačuvaš do groba,
Nisi li ti rob svoga strašnog roba?

Patriotski vladu podupreti

Dobro, smeta što su plate bedne, Što ginemo i što narod strada,
Ali pored svih paklenih muka
Zar nam treba i da vlada pada?
Tu ideju odbaciti strogo,
Ne, to ne sme više da se čuje,
Neprijatelj upravo to čeka,
Da rušimo, a on da likuje.
Da menjamo vladu neuspešnu,
To bi hteo neprijatelj kleti,
Zato ćemo, makar sklonu padu,
Patriotski vladu podupreti.
Nek se klati, pijano tetura,
Ona nama i ovakva valja,
I nećemo nikom dopustiti
Da njen ugled i njen obraz kalja.
I za nju će stići bolji dani,
Veće takse i poreska paša,
Trpećemo što god s njom nas snađe:
Mi smo njeni, i ona je naša!

Zagrevanje naroda

Kako narod može da odmeri
Ko su mudri a ko mudroseri?
Kad se narod od hladnoće snuždi,
Mudroser mu novi požar uždi.
Mudroseri na sve strane bleje,
Da se narod na požaru greje.
Narod onda olako odbaci
Ono što mu predlažu mudraci.
Mudraci bi da se narod spase
Tako što se požari ugase.
Narod zato mudrace omrzne,
Gase požar - da se narod smrzne!

Nežna pravda

Pravda naša nije krvoločna,
Nego blaga kao trava sočna.
Neće ona da kazni krvnika
Već od njega stvara pravednika.
Krvniku će pravda da oprosti
Kad on žrtvi pomiluje kosti.
Njemu pravda taj oproštaj daje
Jer se, krvav, još krvavo kaje.
A najveća stiže mu harizma
Ako zločin nikako ne prizna.
Tad zajedno stupamo u stroju,
I sit krvnik, i ovce na broju.

Čekanje na budućnost

Čekao sam da budućnost stigne,
U čekanju san me prevario.
Dok sam spav'o da mi nije prošla?
Nisam valjda takve sreće bio?
Opet čekam i istežem šiju,
S tim što sada čekam s obe strane:
Ako prošla - da l' će da se vrati,
Ako nije, kada će da bane.
Iscrpljen sam kao nikad dosad,
Ne smem više ni tren da zažmurim;
A šta ako ipak već je prošla,
A j a čekam - mesto da j e jurim?!

Mušica i poltron

Letela je mušica od govna do govna
Dok kod jednog nalete na bednog poltrona.

Gledala ga dugo kako govno sladi,
I njoj se, iskusnoj, od te slike zgadi!

"O, čoveče bedni, zar ne znaš za meru
Već ti slasno jedeš što ti gazde seru?"

"O, mušice luda, odgovori poltron,
Pusti da pojedem, pa kritikuj potom.

Neprincipijelno je da me baš ti kriviš,
Kad ti od govana vekovima živiš.

I ja tebe gledam, ali te ne diram,
Od tebe sam bolji, jer ja govno biram.

Jer, zapamti dobro: zalogaje sočne,
Konzumiram samo iz guzice moćne!"

Patriota

Dužnost mi je, nimalo laka,
Opisati div-junaka.

Čas nežnije, a čas grublje,
Prodavao rodoljublje.

Na tržište, bez milosti,
Iznosio krv i kosti.

Na tron vlasti da bi stao -
Tuđi život začas dao.

Pričao o srpskoj slavi,
Dok peneze u džep stavi.

Sve štiteći sirotinju -
Napunio svoju šrkinju.

S đavolom se uortači
Da u pljački bude jači.

Ne oklevaj, kaži ime!
Ko brutalno porazi me?!

Tužna priča iz života:
Takvog zovu - Patriota!