Tabloid je pozvan

DuPe-tov tamni vilajet

U tekstu kolege Milana Milinkovića, na privremenom radu u prosveti, opisuje se samo mali deo nasilja šabačkih delilaca pravde, koje je iznedrila reforma Dušana Petrovića DuPeta i njegove konkubine Snežane Malović, koja ga je nasledila na mestu ministra (ne)pravde

Milan Milinković

Od nekada prve varoši Srbije, zahvaljujući uvozu i instaliranju Soroševe dem(on)okratije sada već davne 1996. godine, Šabac je postao tamni vilajet, privatna prćija demo(no)kratskog talibana Dušana Petrovića. I, tako već dvadeset godina. Sasvim dovoljno vremena da nekdašnji advokat u pokušaju u Šapcu izgradi svoju mrežu vlasti, od lokalne samouprave, preko policije do sudske. Samo mu vojska nedostaje. Ali i za to ima vremena, jer njegova kombi stranka Zajedno za Srbiju, koju, inače duhoviti Šapčani nazivaju strankom Zajebimo Srbiju, ponovo je osvojila vlast na lokalu. Kako?!

Otvorio se naš Duća, a da nije ni morao da potegne iz one slamarice za crne dane. Nju je, kako poslovično obavešteni šapčani kažu, morao da potegne samo kad je Prvi potpredsednik postao i zvanično Prvi, jedini koji ličnu zamenicu JA upotrebljava više od toalet papira. Kažu, oni obavešteni, da je Mikoje (Miroslav Bogićević) morao da iskešira oko pet miliona evra, i da je to pred više ljudi rekao u svom restoranu, inače nekadašnjem „Zorkinom" restoranu društvene ishrane. Izgleda da je to bilo dovoljno za udobnu hladovinu našem Dući, i umesto paviljona, bilo u Zabeli, bilo u Mitrovici, eto vaskrslog DuPe-ta u Glupštini Srbije. Kako je poznat po tome što je stručnjak opšte prakse, nikoga ne bi začudilo da mu zapadne mesto u nekom od skupštinskih odbora.

U doba vladavine Kilavog Borisa, DuPe je prvo bio ministar pravde a potom ministar poljoprivrede, iako ne razlikuje kinesko plastično cveće od pravog. Trebao je baš takav veseloj udovici Ružici baš na tom mestu. Kao ministar pravde DuPe je izvršio „reformu" pravosuđa. Kakva je bila ta reforma posvedočiće preko petnaest hiljada unesrećenih građana. I to samo na teritoriji Mačvanskog okruga, za koji su nadležni šabački Osnovni i Viši sud.

Koliko su se DuPe-tove sudije ostrvile, najbolje svedoči izjava jednog od čelnika Regionalne advokatske komore na sastanku održanom u Loznici pre dvadesetak dana, koji je rekao da će uskoro pojedine sudije i javno istaći svoje tarife. Uzalud pisanija predstavki advokata, koji su doslovce samo ikebana na privatnim sudskim seansama, predsedniku Višeg suda, radikalskom konvertitu Gojku Lazarovu, kad on samo aminuje presude DuPetovih sudija. I, zahvaljujući takvom (ne)radu predsednika Višeg suda, nesrećnik na koga su nameračili biva ništa drugo do teniska loptica koju prvo udari Osnovni, a Viši vrati na ponovni servis. Jednostavnije rečeno, iz ovog kadijskog suda ne može se izići a ni dopreti do neke više instance. Sve se završava u kući. Zadovoljan Gojko, nema talasanja i može bezbrižno da se posveti mladim pripravnicama, zadovoljan i sudija. Opravdao uloženo u njega. Zakon i paragrafi?! Ma, to je za studente.

Kako sudi Marija Ivanović?

I sam potpisnik ovih redova je jedan iz kolone prokletih, predviđenih za pravosudni masakr Ne zaboravlja DuPe kolumne još iz vremena kada je bio tek „mister 5%", a kamoli kolumne koje sam pisao za „Glas Podrinja" u rubrici indikativnog naslova „Junaci naše propasti." Došlo vreme da mi se krvi napiju. Našao se tamo neki novinar da talasa po demo(no)kartskoj žabokrečini. A to se ne prašta.

Upravo zbog te rubrike, negde 2011'-12 opštinske vlasti su uputile dopis redakciji „Glasa Podrinja", odnosno tadašnjim vlasnicima novina, da mi se zabrani pisanje.Onako demokratski. Epilog je bio jedini moguć. Rubrika je ugašena, iako je po priznanju samih vlasnika novina, konstantno podizala tiraž. Razoružan, od tada postajem meta šabačkih sudova. Bilo da je u pitanju ostavinska rasprava, kao vanparnična, bilo da uđem u parnicu da dokazujem ono što bi i slepac video, jednostavno za šabački Osnovni sud ne postoji. Ako bi moj advokat naveo bilo svedoka, bilo drugog veštaka to bi se odmah odbijalo. Uvidevši da svojim prisustvom samo dajem legitimitet DuPetovim kadijama odbio sam da učestvujem u tim farsama plativši ogromnu cenu za nepoštovanje suda, plus takse. Primera radi, kod obične parnice jedan sudija započinje, drugi nastavlja, da bi tek peti doneo i potpisao rešenje!? Sve u skladu sa DuPetovom kvakom 22 zbog koje već petu godinu primam platu 3.180,00 dinara. Beše i tu ima nekakav zakon, ali šabačke sudije ne čitaju zakone. Oni se svete, seireći.

Pošto sam uhleblje našao u prosveti, kao profesor Srpskog jezika, dana 03. 04. 2014.godine kao dežurni nastavnik koji mora da izvrši probno testiranje osmaka, a kako kolega koji predaje fizičko nije došao, morao sam da pustim kući decu iz petog razreda.S obzirom na kretenoidne zakone prepisane iz EU rajha, gde deca znaju sva svoja prava, ali ne i obaveze, deca su odbila da napuste školsko dvorište. Ostalo je nezanimljivo, osim što ubrzo na scenu stupa „sudija" Marija Ivanović, žena za koju je pet minus tri -tri.

Zbog navodnog povlačenja za uho jednog deteta, uprkos jedinom prisutnom svedoku koji je naveo da je taj maloletnik pokazao srednji prst nastavniku, zatim skakao po haubi njegovog auta, a da se nastavnik i pored svega uzdržao, sudija Marija Ivanović izriče drakonsku kaznu: uslovnu na godinu dana, plus novčani deo od skoro dvesta hiljada dinara. Mora joj se priznati da bolje kreše plate od Vučića.

Znajući da je presudu donela bez oslanjanja na činjenice i dokaze, (njoj su to očigledno apstraktne kategorije, apstraktnije od prava i pravde) odmah je otrčala do predsednika Višeg suda, narečenog Gojka Lazarova, kako bi urgirala da se tako donešena i takva neutemeljena presuda potvrdi. Usput, uz ćakulanje i pomalo lascivnognabacivanja, „sudija" Marija Ivanović se ne libi da žrtvu svoje presude okarakteriše kao ludu. Jer,zaboga, on će svetlom liku gradonačelnika reći da ni sebe nije poznavao dok nije video svoju sliku u „Glasu Podrinja" i odakle ih DuPe izvlači.

U (uzaludnoj) žalbi branioca, podnetoj Višem sudu između ostalog stoji: „Privatna tužba oštećenog se odnosi na 03. 04. 2014. godine, koji je predmet suđenja, a lekarsko uverenje ambulantnog doktora se odnosi na 02. 04. 2014. godine!? Ovo stoga što u uverenju od 05. 04. 2014. Godine stoji: Majka dovodi dete na pregled koje je nastavnik povukao za uvo pre tri dana. Dakle, uverenje se odnosi na 02. 04., jer je pet manje tri = dva. S tih razloga uverenje nije ni moglo da u ovom postupku posluži kao dokaz, pa je branilac i tražio izdvajanje iz spisa ovog nezakonitog dokaza."

Dalje, branilac navodi: „...Na ovaj način i ovim putem došlo je do povrede odredaba postupka iz čl. 16 st. 2 i st. 5 ZKP-a, jer se veštaci ne isključuju međusobno, što postupajući sudija nije cenio prilikom odluke a na štetu okrivljenog...Zapravo, presuda je bez valjanih i na Zakonu zasnovanih dokaza, tzv. gola presuda, praktično na golu reč maloletnika, što je neodrživo i krši sva ljudska prava okrivljenog nastavnika, te ga onemogućava u radu. Ovo stoga što posle ove i ovakve presude se stvara opasan presedan ukoliko bi se ista održala i postala pravosnažna.

Branilac okrivljenog je zatražio izuzeće shodno čl. 39. ZKP-a i to: Celog krivičnog odeljenja Višeg suda u Šapcu, Predsednika Višeg suda u Šapcu Gojka Lazarova."

Naravno, na scenu stupa oprobana receptura po sistemu: Kadija te tuži, kadija ti sudi. Zamenik predsednika Višeg suda, Gordana Cimljanović, odbacuje zahtev odbrane za izuzeće Lazarova, a ovaj potom, u haškom maniru, potvrđuje presudu neuspele domaćice Marije Ivanović. Uzgred, čineći još jedno krivično delo, ako je već zatraženo izuzeće predsednika Višeg suda, to je moralo biti dostavljeno predsedniku Apelaciog sudu u Novom Sadu! Usput, da se izvinimo Haškom tribunalu, oni tek treba da uče od šabačkih sudija. Jer da su došli kod Lazarova, ne bi im se Šešelj izvukao.

Pošto su nepismeni, koliko su bahati i osioni, neka pogledaju neke udžbenike iz istorije Srbije devetnaestog veka; možda se postide kada vide kako su sudili nepismeni kmetovi po Srbiji. Po pravu i pravdi, da ne ogreše svoje duše. Samo, da li sve te marijei lazarovi šabačkog kadiluka znaju uopšte šta je duša? Možda će uskoro morati da nauče, jer su iz tmine svojih laguma ovim isterani na svetlo dana. A još kad se budu javili svi unesrećeni!...

A 1. Kadijsko sudovanje

Koliko je pet manje tri? Na glavnom pretresu, između afektiranja i pričanja o svojoj zlatnoj dečici, sudija je stigla da braniocu zapreti novčanom kaznom jer je uporno tvrdio da je pet manje tri jednako dva. Ali, sudiji je bilo potrebno da bude tri?! I bi tako. A i Gojko je to potvrdio, i ko to sme da dovede u sumnju? Zbog neizdrživog pravnog nasilja, koje je zavladalo diljem ove unižene zemlje, i zbog upadljivog nemešanja u svoj posao kockastoglavog ministra (ne)pravde, nekog Selakovića, pozivam sve građane, sve žrtve kadijskog sudovanja, da nam se pridruže da ukažu na svoju golgotu. Kancelarije će nam biti pred sudovima, jer samo tako, tom vrstom protesta možemo isterati vucibatine iz udobnih kabineta gde im je plata tek za džeparac maminim i tatinim sinovima. Prave pare su kod naručenih presuda