Nismo mi od juče

Zaključane istine

Zoran D. Milojević

Na junskom prikazu svog romana "Nepomenici", održanom u Kosovskoj Mitrovici, rekao sam. "...Posle ovog romana, više nijedan Srbin ne može da kaže da mu nije jasno šta nam se to desilo na Kosovu i Metohiji".

Odmah mi se nije dopalo moje samoljublje, jer, niti će svi Srbi pročitati moju knjigu, niti će mi svi čitaoci poverovati! Palo mi je na pamet da se opet setim raznih peticija umnih Srba koje sam potpisivao, a u kojima smo razne srpske vlasti pozivali da otvore arhive i javno objavi svaki dosije koji su napravile službe bezbednosti komunističke Srbije i Jugoslavije.

Otkako objavljujem svoje romane, raznorazni kosovsko-metohijski penzioneri mi se prikazuju kao "žrtve sistema", iako nijedan nije ostao bez posla i na ulici, već se selio u Beograd, na bolje radno mesto i u veći stan. Neki od njih su se prepoznali u mojim romanima, pa su prestali i da mi se javljaju. A, ja bi voleo da se neka imena jave i ispričaju svoju priču. Stigle su ih godine, ostaće poučne priče neispričane.

Voleo bih da svoju priču ispriča Miloše Sekulović, izdan od svojih drugova na sednici nekadašnjeg Pokrajinskog komiteta (priča iz "Nepomenika"). Voleo bih da progovori Mišo Došlić, sada iz Novog Pazara, da kaže ko je prepravio stih iz Rakićeve "Simonide" ("...Arbanas ti je nožem izbo oči"), u "...Neznanac ti je izbo oči"! Mišo Došlić to zna, a zna i da ja znam, ali red bi bio da ne umre otvorenih očiju!

Voleo bih da svoja sećanja (ako ih još ima) o pisanju recenzija za raznorazne zbirke albanskih "pisaca", evocira Milovan Bogavac, negdašnji profesor srpskog jezika iz mitrovačke gimnazije. Mogao bi da ukaže na nečasne i neprincipijelne recenzije, nedela albanskih ali i srpskih skribomana. Penzionisani lekari, profesori, inženjeri "Trepče" bi trebali da znaju da je bolje da unucima kažu istinu, a ne da unuke bude sramota, kad se otvore dosijei. A, otvoriće se! Ima u tim dosijeima, tušta i tma Albanaca! Recimo, Azem Vlasi. Seljački sin, što mu je i bila preporuka za mesto predsednika SKOJ-a u odnosu na Agima Zatrićija!

Kad ga je Milošević oterao u zatvor, nadao se da će ga obrukati otvaranjem dosijea na sudu, ali su oni tada nadgledani od strane Slovenaca i Hrvata koji nisu sudu u Prištini dostavili arhivu. Tako je suđenje Vlasiju (za "kontrarevoluciju"), pretvoreno u farsu.

Isa Mustafa! Predsednik "albanske vlade Kosova", beogradski student, "komunikativni intelektualac", kako ga je predstavio "bolani" Vučić, odlično govori srpski jezik. Kao Srbin. I još bolje pleše tango i valcer. Ako neko misli da je to naučio u srednjoj školi na Kosovu i Metohiji ili u na studijama u Beogradu, vara se! Gde je to bilo, neka ga pitaju njegovi Albanci.

Adem Demaći! Predsednik udruženja albanskih književnika bio je "komunistički sužanj"! Za takvog je normalno da u svojim delima "peva o slobodi kao što su sužnji pevali o njoj"!

Ne znam zašto Adem ćuti o svojoj robiji? Možda...Kad bi ga Albanci pitali o njoj?

Iljir Deda? Savetnik Hašima Tačija, beogradsko dete! Možda bi Albanci mogli da ga pitaju, kako baš njega Hašim da uzme za savetnika? Iznenadili bi se, baš kao što su se Srbi iznenadili kad su saznali da je Naser Orić radio u obezbeđenju Slobodana Miloševića.

Iz arhiva bi mogli da dobijemo sve telegrame koje je potpisao Koča Popović, a u kojima se od "saveznika" traži bombardovanje Srbije u proleće i leto 1944. godine. Možda bi se tako očistile ulice koje nose njegovo ime!

Iz arhiva bi mogli da dobijemo ugovor komunista i ustaša od 27. aprila 1941. godine, koji su potpisali Kvaternik i Hebrang (po ličnom odobrenju J.B. Tita!).

Iz arhiva bi mogli da saznamo o životu i radu Jaše Rajtera i, naravno, J.B.Tita!

Vreme leti i zimi i leti! Sve je više svedoka istine na nebu, a sve više svedoka laži na zemlji. Srbi su istinu odavno zaključali u podrum. Bez istine nam ne može biti bolje. Laž je otrov, a Srbima je potreban lek. Srbijo, istinu zbori, i u gori!