Esej

Akademik Dr Kaplan Burović: Kosovo i Metohija će se vratiti Srbiji

Kosmet će se vratiti Srbiji

Svetski poznati albanolog, akademik Kaplan Burović, platio je u vreme enverostaljinizma skupu cenu za svoje slobodoumne stavove u vezi porekla Albanaca. Akademik Burović je u više od stotinu napisanih knjiga, potpuno razobličio velikoalbanske aspiracije i lažne temelje na kojima stoji falsifikovana istorija ovog naroda čiji nadriistoričari se čvrsto drže priče o ilirskom poreklu Albanaca. Burović naučno utemeljeno tvrdi da Albanci nemaju veze sa Ilirima, da su im kulturu su stvarali stranci, a da su spomenici, koji se danas pripisuju albanskoj kulturi, ustvari pripadaju Srbima. Svedočenje poznatog albanologa i balkanologa, koji već više decenija živi u Ženevi, unosi nove poglede na prošlost Balkana i Kosova i Metohije.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović

Balkan, a posebno Kosmet, ovih dana je na vetrometini političkih prepucavanja, upotrebe i zloupotrebe istorije, crkve, nacionalnog i nacionalističkog povezivanja krvi i tla.

Austrijski akademici i univerzitetski profesori Gustav Veigand, Gustav Majer, Norbert Jokl, pa i najveći albanski naučnici Ekrem Kabej, Aleks Buda, predsednik Akademije nauka Albanije, Šaban Demiraj, drugi predsednik Akademije nauka Albanije, ne samo da su priznali da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, već su to u svojim naučnim studijama i dokazali. Tako, Kabej dokazuje da se albanski jezik formirao u današnjoj Rumuniji, u šestom veku, i da su otuda Albanci stigli tek u desetom veku u oblast Mata, iznad Tirane. Odatle su se rasprostrli na sve strane današnje Albanije, koja je u to vreme bila nastanjena pretežno Srbima. Posle turske okupacije, ovi će Albanci preći i današnje granice Albanije i ući u Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.

Kao i svi narodi sveta, i Albanci imaju svoju kulturu, koja je vezana za tlo današnje Albanije, a ne za Kosmet. Ova kultura potiče iz kasnog srednjeg veka i, u većini slučajeva, stvorili su je stranci. Van granica Albanije, sve do njihovog preporoda, nemamo albanske kulture. Prva štampana knjiga na albanskom jeziku je iz 1555, napisao ju je jedan Hrvat i objavljena je u jednoj štampariji pravoslavne Crne Gore. Prvi albanski bukvar sačinio je Vlah Naum Većilhadži 1844. godine, dok je prvi bukvar posle oslobođenja i proglašenja Albanije za nezavisnu državu 1913., štampan u Srbiji, natovaren na konje i prebačen u Albaniju.

Najveći deo spomenika kulture sagradili su Srbi. Što su kojekuda bili i temelji neke vizantijske crkve, to ne znači da je i novoizgrađena crkva na tom mestu vizantijska. Moguće je da je u temeljima Ajfelove kule u Parizu bila neka rimska građevina, ali ona ipak pripada Francuzima. Posle Prvog svetskog rata, na Kosmetu je bilo manje od 400.000 Albanaca. Između dva svetska rata i posebno posle Drugog svetskog rata, broj Albanaca je porastao, ali ne onoliko koliko ga oni danas falsifikuju. Kako za vreme turske okupacije, tako i kasnije, pa i dan-danas, Albanci su se doseljavali sa albanskih gora na Kosmet, jer tamo, u njihovim gorama, nisu imali od čega da žive.

Prizrenska liga je u početku imala čisto verski, muslimanski karakter, iza koga su se maskirale turske pretenzije na Balkanu organizovana je po instrukcijama samog sultana. Kasnije, pri kraju, ona je poprimila albanski karakter, i to panalbanski, šovinistički i rasistički. U Prizrenskoj ligi su učestvovali i naši, srpski muslimani. Jedan od glavnih komandanata vojske Prizrenske lige, Ali-paša Šabanagić, bio je Srbin, koji je kasnije sarađivao i sa Beogradom protiv turskih okupatora.

Na Balkan su Albanci stigli kao pagani. Hrišćansku su veru primili delimično od Srba i delimično od Grka, ali površno, jer su u dubini duše nastavili sa paganizmom. Do 1924. godine nisu uspeli da stvore svoju crkvu. Sledstveno nisu ni gradili crkve. Gde su uspeli, minirali su ih. Katoličanstvo su primili od Barske biskupije i srpskih biskupa. Ni pravoslavni, niti katolički Albanci do dana današnjeg nemaju nijednog svog svetitelja. Svi sveci, kojima se oni mole, stranci su. Kojoj veri pripadaju takve običaje imaju, ali jako izmešane sa svojim paganskim običajima, kojih se još nisu oslobodili.

Kosmet će se vratiti u okrilje svoje matice Srbije i to ubrzo, moguće i u naše dane. Dimitrije Tucović je srpski socijaldemokrata koji je 1914. objavio u Beogradu knjigu "Srbija i Albanija". On je bio indoktriniran falsifikovanom istorijom albanskog naroda, pa je srpsko-albanske probleme tretirao sa tih pozicija. Naravno da se to sviđa Albancima, pa ga zato i "poštuju". U znak zahvalnosti i poštovanja, da je dopao u ruke Envera Hodže, i njega bi ovaj odrao naživo, kao mene.