Pančevačka ''Azotara'' je opljačkana za nekoliko desetina miliona evra. Drsko i bezobzirno, uz punu saglasnost Vučićevog kartela i Dušana Bajatovića, generalnog direktora JP "Srbijagas"-a, jednog od najozloglašenijih tajkuna iz ergele Socijalističke partije Srbije. ''Azotara je u stečaju, 900 radnika je bez posla, bez nade da će dobiti novi posao.Tužilaštvu za organizovani kriminal dostavljena je krivična prijava protiv odgovornih za surovo i bestidno pljačkanje ''Azotare'', sa svim ugovorima pomoću kojih je pljačka izvedena. A sada specijalni tužilac sa glavešinama iz Višeg suda u Beogradu ugovara svoju tarifu da pljačku pokrije. To je Vučićeva Srbija, koju je on, kako kaže, sanjao kao malu Nemačku
Milan Glamočanin
Dana 20. jula 2018. godine, pred oko 900 radnika pančevačke "Azotare", dugogodišnji, nesmenjivi direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, najavio je da će ova renomirana fabrika ući do 15. avgusta u stečajni postupak, a potom biti privatizovana. Podsetimo, Azotara je jedno od 24 preduzeća za koja je Evropska komisija tražila preispitivanje privatizacije.
Bajatović je tom prilikom, između ostalog, rekao: "...Šta je moj savet u pogledu socijalnog programa? Prethodnih devet godina, Srbijagas je bio uz vas, ja bih uzeo socijalni program! Trenutno koristimo situaciju pošto ste u procesu privatizacije, da u narednih mesec dana sprovedemo socijalni program, predlažem vam sledeću varijantu - 200 po godini radnog staža, 100 evra će nadoknaditi Azotara uz pomoć Srbijagasa - dakle ako je 7.000 prosek, Srbijagas će nadoknaditi još oko 3.000 evra. Ne možemo da razgovaramo sa strateškim partnerima, zbog dugovanja - 110 miliona evra, a dug je 220 miliona evra, a ukupno je potrošeno za poslednjih 10 godina - 450 miliona evra sa računa Srbijagasa...".
Oko 500 radnika stupilo je tada u štrajk, u krugu fabrike, a Bajatović je žestoko izviždan i zamalo isteran iz kruga fabrike. Za Radio Slobodna Evropa (RSE) radnički predstavnici su tada izjavili da su iznenađeni odlukom o stečaju, jer je "Azotara" poslovala dobro od početka godine, te da je stečaj iznuđeno rešenje, jer je fabrika investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva!
Opljačkani radnici su Tužilaštvu za organizovani kriminal podneli krivičnu prijavu protiv odgovornih lica koja su ''Azotaru'' olakšali da desetine miliona evra.
U prijavi se navodi: ''...Ozlojeđeni, pokradeni i ojađeni radnici HIP 'Azotara' Pančevo, nemoćni da sami učine bilo šta da spasu firmu koja im je godinama hranila porodice, zahtevaju da država pokaže da 'nema nedodirljivih' niti jačih od države, te da to nije samo parola već stvarna brana bezakonju. Ovo radimo jer ne možemo da gledamo kako grupa ljudi, organizovanih u kriminalnu grupu, radi sticanja ogromnih materijalnih koristi za sebe, svesno i nepovratno uništava giganta HIP 'Azotara' d.o.o Pančevo. Svaki pokušaj, bilo koga od nas, da se spreči neviđeno pljačkanje firme, bio je sprečavan, pa i upotrebom sile. Iz ovog razloga, ne smemo da potpišemo ovu krivičnu prijavu, jer se otvoreno preti i porodicama radnika. Organizovanu kriminalnu grupu čine lica protiv kojih podnosimo
KRIVIČNU PRIJAVU
I to protiv: Đurović Miljana iz Beograda, V.D. direktora HIP 'Azotara' d.o.o. Pančevo; Tomović Slobodana iz Beograda, predsednika nadzornog odbora HIP 'Azotara' d.o.o. Pančevo; Bojane Suša Čuturilo iz Beograda, finansijskog direktora HIP 'Azotara' d.o.o. Pančevo; Božanić Branka iz Beograda, direktora opštih i kadrovskih poslova HIP 'Azotara' d.o.o. Pančevo; Đurić Ognjena iz Subotice, direktor firme Newland investment d.o.o. u Subotici; Spartak Žarova iz Bugarske, direktor firme; „Trade exim'' Zlaten Rog, str REOOK iz Sofije; Perić Nebojše, iz Novog Sada, gen. direktor firme, 'Promist' d.o.o. iz Novog Sada; Đorđević Predraga, komercijalni direktor HIP 'Azotara' d.o.o. u Pančevu; Marčeta Marinko, komercijalni direktor HIP 'Azotara' d.o.o. u Pančevu od sredine 2017. godine, do sredine 2018. godine; Čuturilo Aleksandra iz Beograda - revizor u revizorskoj kući 'Dilojt tuš' - Srbija" iz Beograda, Terazije br.8. a potom revizor u revizorskoj kući „Privredni savetnik - revizija" privredno društvo za reviziju u Beogradu ul. Kneginje Zorke br.96.
Zato što su
- u Pančevu, u periodu od 2015. do 2018.god. organizovali grupu koja je za cilj imala vršenje krivičnih dela, čiji je organizator bio Đurović Miljan, pa su zatim, kao odgovorna lica u svojim preduzećima i drugim subjektima privrednog poslovanja, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe, iskorišćavanjem svog položaja, pribavili protivpravnu imovinsku korist od više desetina miliona evra (čl. 238 stav 3 KZ) što je daleko više od 1.500.000 dinara), a pritom svesno nanosili štetu HIP „Azotara" d.o.o. u Pančevu, neracionalnim trošenjem sredstava, njihovim otuđenjem u bescenje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, lakomislenim zaključivanjem ugovora, a radi prouzrokovanja stečaja u HIP „Azotara", čime bi pokrili i uništili tragove ogromnih zloupotreba i pljački imovine HIP „Azotara" d.o.o. u Pančevu.
U radnjama prijavljenih stiču se elementi više krivičnih dela od kojih navodimo:
1. Zloupotreba položaja odgovornog lica iz čl. 227 KZ
2. Prouzrokovanje stečaja iz čl. 232 KZ
3. Prouzrokovanje lažnog stečaja iz čl. 232A, KZ i drugih, koja će se utvrditi u toku istrage.
Kao primer za (deo) izvršenih krivičnih dela, navodimo sledeće:
1) Remont pogona HIP Azotara - tokom 2016. i 2017.god.
Glavni izvođač radova bila je firma „KM Mont" iz Vrbasa, a vrednost radova iznosila je 22.000.000 evra.
Radovi su izvedeni tako loše i sa materijalom za otpad, tako da je HIP „Azotara" stalno bila u kvaru i trpela ogromnu štetu.
Zbog nekvalitetene opreme i delova Azotara je tokom 2016.god. bila u zastoju i prekidu procesa proizvodnje sedam puta.
Za svako pokretanje procesa proizvodnje u Azotari nastala je šteta za Azotaru od po 1.000.000 evra tako da je po ovom osnovu zbog prekida i zastoja procesa proizvodnje u Azotari zbog nekvalitetnih delova i opreme za Azotaru nastala šteta po ovom osnovu od 7.000.000 evra.
Početkom 2017.god. zbog ugradnje nekvalitetnih delova i opreme došlo je do tragičnog događaja usled čega je poginuo jedan radnik u pogonu ,Azotare"
Dokaz: Građevinski dnevnici izvođača radova, i investitora radova
Usled prekida procesa proizvodnje koji je trajao u 2016 godine, ukupno 6 meseci indirektna šteta je nastala za Azotaru zbog neproizvodnje više od 200.000 tona mineralnog đubriva. što u finansijskom smislu iznosi 50.000.000 evra.
Da bi takav (prljavi) posao mogao da se obavi, direktor firme „KM MONT" iz Vrbasa Đuro Bošković biva postavljen za tehničkog direktora HIP „Azotara" do završetka radova na rekonstrukciji HIP „Azotare". Nakon okončanja radova, direktor se vraća u matičnu firmu, a HIP „Azotara'' isplaćuje 22.000,000 dolara za takav remont, a šteta je nastala u iznosu od 10.000.000 dolara jer su cene delova i opreme uzimane skoro kao na buvljaku i sa otpada, a delovi i oprema su plaćani u trostruko većim cenama od tržišnih i 200.000 tona neproizvedenog mineralnog đubriva.
Dokaz: Finansijsko veštačenje i uvid u celokupnu autentičnu dokumentaciju koja se odnosi na remont ,Azotare" u to vreme.
Pored navedene štete koja je prouzrokovana Azotari i državi Srbiji, štetu su pretrpeli i njeni poljoprivrednici zbog uvoza mineralnog đubriva koje je nedostajalo poljoprivrednicima Srbije zbog zastoja u proizvodnji Azotare, kojom prilikom je cena uvezenog mineralnog đubriva bila veća za 15% od domaće proizvodnje, pa su na ovaj način poljoprivrednici morali da plaćaju skuplje đubrivo, pa je i njima nastala šteta oko 15.000.000 evra.
Dokaz: Izveštaj od nadležnih organa o, uvozu mineralnog đubriva u 2016.god. koje pribaviti službenim putem.
Otimanje Luke Azotare od strane „Srbijagas-a ''
Zašto je oteta Luka 'Azotare' koja je sad u 100% vlasništvu 'Srbijagasa', a na ostatak 'Azotare' je ostavljen kompletan dug?
Rukovodstvo „Azotare" smislilo je da se iz kompleksa 'Azotare' na kriminalan način oduzme azotarina Luka i Železnički transport sa prugom i lokomotivama, kranovima, brodski kanal u dužini od dva kilometra širine 200 metara, ranžirna stanica sa kolosecima u krugu fabrike, fabrika vode, magacini i druga infrastruktura sa 60 ha zemljišta, što predstavlja jednu polovinu katastarskog zemljišta na prostoru Azotare, čija je vrednost te Luke najmanje 50.000.000 evra.
Izdvajanjem Luke od Azotare, Azotari je 'iščupano srce' jer je nemoguće da Azotara radi a da nema svoju luku za dopremanje sirovina i otpremanja proizvoda. Otimačina Luke izvršena je na kriminalni način bez deobnog bilansa.
Kako je moguće da se izdvoji Luka od Azotare i formira novo preduzeće a da ne preuzme dugove u srazmernom delu imovine celokupne Azotare?! To je učinjeno protivzakonito.
Koja je namera organizovane kriminalne grupe bila da se Luka Azotare izdvoji u posebno preduzeće:
- Da se formira novi pravni subjekt u koji treba da se zaposle članovi, prijatelji i rođaci direktora Đurović Miljana (e, bogumi, ima našijeh dolje mnogo bez posla!) i drugih, sa kojima je u vezi i oni neće ostati bez posla, pa je očigledna namera te kriminalne grupe da se oni i njihovi prijatelji i rođaci obezbede i da ne ostanu bez posla, a na taj način umanjena je vrednost azotare skoro za 50% od stvarne kompletne vrednosti Azotare, pa će novi kupac iz stečaja Azotaru kupiti za oko 50% manje vrednosti no što bi se dobilo da se prodaje u stečaju i Luka Azotare.
- Direktor novoformirane Specijalne Luke je Đurović Miljan, a istovremeno je i VD Direktor Azotare, pa po tom osnovu mesečno prima platu od 200.000 dinara u Azotari i 200.000 dinara u novoformiranoj Specijalnoj Luci. Da stvar bude još drastičnija, Miljan Đurović je za poslednjih pet meseci u 2015. godini, kada je bio jedini zaposleni u Specijalnoj Luci, sa svojom sekretaricom sebi prebacio na svoj račun, pet plata u iznosu od 1.000.000 dinara
Dokaz: Izvod iz banke koji pribaviti službenim putem
Kriminal prilikom vansezonske prodaje mineralnog đubriva
Dana 07.06.2018.god. sklopljen je ugovor (br.4789), između HIP 'Azotara' kao prodavca (zastupnik Miljan Đurović) i „Promist" d.o.o. Novi Sad (zastupnik Nebojša Petrić direktor) o kupoprodaji mineralnog đubriva u količini od 75.000 tona.
Kako je ovaj ugovor sačinjen „van sezone" (a nije morao, jer je potražnja u sezoni prevazilazila proizvodnju). Razlika u ceni u sezoni je 35% veća u odnosu na cenu u vansezoni. Kupac sačeka sezonu, pa mineralno đubrivo prodaje po stvarnoj ceni. Šteta za HIP „Azotara" nastala je u visini od 5.000.000 USD, kolika je i korist kupca. Da li samo za kupca? Ili se dobit deli?
3b) Prodaja mineralnog đubriva, po ugovoru 1141 od 08.02.2017. godina.
Navedenim ugovorom, HIP „Azotara" je kupcu „Trade exim" Zlaten Rog, str Flor iz Sofije, koga zastupa Spartak Žarov, koji je inače zastupao firmu kao jemac u ime vlasnika Predraga Mališanovića, koji je, zbog kriminalnog dosijea promenio ime (Ranko Jović mu je bilo pravo ime) u količini od 80.000 tona.
Kupcu je, mimo redovne visine marže od 4,5% odobren rabat od 11%, a aneksom ugovora (br. 1 od 02.06.2017.god.) povećana je količina mineralnog đubriva na 110.000 tona (sa pozivom na nepostojeći ugovor br. 630 od 08.02.2017.god.), sa istim rabatom od 11%. Šteta za HIP „Azotara" ovom transakcijom iznosi najmanje 1.000.000 dolara.
Naime, prodaja mineralnog đubriva po nezakonito odobrenim rabatima po ugovoru 1141 od 08.02.2017. godine: navedenim ugovorom HIP Azotara prodaje kupcu „Tradee exim" Zlaten Rog, str. Flor iz Sofije, koga zastupa Spartak Žarov i jemcu „Newland investimen'' iz Subotice, ul. Lastica br.1 koga zastupa direktor Ognjen Đurić iz Subotice.
Napomena: HIP Azotara" isporučila samo 50.000 tona! Ali rabat je isplaćen za puni iznos od 11.000 tona.
Dokaz: Ugovor br.,1141 od 08.02.2017.god. i.Aneks ugovora od 02.06.2017.godine.
Prodaja 'vanstandardnog' đubriva
Dana 19.05.2016.god. na predlog direktora Đurović Miljana, nadzorni odbor HIP 'Azotara' doneo jeodluku koju je potpisao predsednik odbora Tomović Slobodan, o prodaji 6.500 tona 'vanstandardnog' đubriva i 'vanstandardnih' sirovina, po cenama umanjenim za 40%.u odnosu na važeći cenovnik.Po ovoj odluci, sklopljen je ugovor br. 4757 od 23.05.2016.god. kojim je kupcu 'Newlan investmen' d.o.o. u Subotici, koji je zastupao Đurić Ognjen, direktor, prodata količina đubriva od 6.500 tona.
Vrednost robe prvoklasnog kvaliteta iznosila je 900.000 dolara a plaćena je 650.000 dolara, odnosno 250.000 dolara manje. Konkretna šteta je 250.000 dolara, plus manje uplaćeni PDV u budžetu. Međutim, deo prodatog đubriva je HIP 'Azotara' kupila od svog kupca za 60 miliona dinara, znači istu robu koju je prodala, ali ta količina đubriva od 3.800 tona nikada nije stigla u HIP 'Azotara'.
3. c) Prodaja amonijaka
HIP „Azotara" prodaje 10. do 12.000 tona amonijaka po ceni od 244 dolara po toni, iako je cena amonijaka bila zvanično 315 dolara.
Kupac je „Nevland investmen" d.o.o, u Subotici koga zastupa direktor Ognjen Đurić i „Trade exim'' Zlaten Rog iz Sofije koga zastupa direktor Spartak Žarov
Dokaz: Aneks ugovora 1141 od 08.02.2018. god. sačinjen 08.05.2018.god.
4. Preuzimanje duga prema Srbijagasu iz Novog Sada
Istim ugovorom (br. 4789) članom 3, ugovoreno je da HIP 'Azotara' od dela prodaje mineralnog đubriva, uplati Srbijagasu 6.000.000 dolara duga za preuzeti gas. Međutim, stranke sklapaju aneks ovog ugovora (br.2, od 21.06.2018.god.) kojim se HIP 'Azotara' obavezuje da pristane na to da kupac uplati 9.000.000 dolara Srbijagasu, da sa prodavcem naknadno zaključi ugovor o preuzimanju duga, i da se ostatak robe isplati do kraja 2018.god. Na ovaj način nastala je šteta po 'Azotaru' od 3.000.000 USD
Dokaz: Ugovor br. 4789 od 07.06.2018.god. i Aneks 1 ugovora 4789 od 07.06.2018.
5. Neracionalno trošenje sredstava HIP „Azotara"
- Tomović Slobodan: troši ogromna sredstava HIP 'Azotara' za lične potrebe. Više godina unazad trošio je po 2.000.000 dinara na ime ugostiteljskih usluga samo u restoranu 'Stari Bunar' u Beogradu, ul.Vidska br.2. U avgustu 2016. godine u toku boravka u Budvi napravio je račun za mobilni telefon u iznosu od 700.000 dinara. Platila 'Azotara'! Za njega je izmšljeno radno mesto u nepostojećoj Radnoj jedinici 'Održavanje' sa platom od 200.000 dinara (sa svojih 72 godine) iako prima naknade u dva nadzorna odbora i to u nadzornom odboru Azotare i u nadzornom odboru Specijalne Luke po 100.000 dinara!
- Bojana Suša Čuturilo - finansijski direktor
Osim neviđeno raskošnog života, izdejstovavala je da usluge revizora obavlja firma „Dilojt Srbija" iz Beograda, čiji je rukovodilac njen suprug Aleksandar Čutirilo. Računi za revizorske usluge su naduvani i netačni, na štetu 'Azotare' a u korist porodice Čuturilo u iznosu od oko 100.000.000 dinara.
Dokaz: Finansijsko veštačenje.
Omogućila je isplatu firmi ''Newland investimen'' d.o.o. u Subotici, kao posredniku u prevozu amonijaka za Bugarsku, u visini od 200.000 evra, u više navrata. Imenovana kupuje najskuplje mobilne telefone celom rukovodstvu 'Azotare' (dok 'Azotara' grca u dugovima).
Bojana Suša Čuturilo uz pomoć supruga Aleksandra Čuturila zajedno sa Đurović Miljanom direktorom 'Azotare' izvršila je izdvajanje tzv. Specijalne Luke iz sastava 'Azotare' (bez deobnog bilansa, bez pravnog osnova i prateće dokumentacije).
Ponovo postavljamo pitanje zašto je izdvojena Luka Azotare ('pa da ne bi družina moćnika ostala bez posla'), te je tako Luka postala 100% vlasništvo Srbijagasa. A, da bi prijatelji, rođaci i drugi prešli u Luku posle stečaja, ta nova Luka nije preuzela obaveze, pa će tako poslovati bez duga.
Dakle, Azotara bez Luke neće moći da se bavi proizvodnjom mineralnog đubriva zbog lopovskog izdvajanja Luke iz Azotare. To bi značilo iščupati čoveku srce iz grudi.
- Direktor Specijalne luke (i jedini radnik) je, niko drugi do Đurović Miljan, direktor „Azotare"!
Đurović Miljan, za oba radna mesta prima istovremeno platu od po 200.000 dinara.
Kao VD Direktora 'Azotare' prebacio je 1.000.000 dinara sebi, kao direktoru Specijalne luke (kao jedinom zaposlenom) na ime zaostalih plata. I još: Đurović, kao direktor Specijalne luke, fakturiše usluge Luke, Đuroviću, kao direktoru 'Azotare' a ovaj to redovno plaća. O drugim radnjama ovog dvostrukog direktora biće reči u toku istrage...
Božanić Branko, u vreme najveće krize u 'Azotari' i otpuštanja radnika, zaposlio je pred stečaj 32 radnika (od čega i ljubavnicu vlasnika 'Beotoka' i druge, kome je 'Beotoku', 'Azotara', pre nekoliko meseci platila oko 17.000.000 dinara za navodno obavljene poslove čišćenja instalacije 'Azotare', ali bez ugovora, čije fakture su naduvane i netačne, ali je 'Azotara' ovom poveriocu isplatila 17.000.000 dinara, kao što je rečeno, bez ugovora, što je sve vidljivo u dokumentaciji Službe za zaštitu životne sredine u 'Azotari', jer se osnovano sumnja da su računi preuveličani, da količine iznetog otpada ne odgovaraju stvarno izvršenoj usluzi).
Dokaz: veštačenje dokumentacije Službe za ekologiju u 'Azotari' i uvid u račune po kojima je 'Azotara' platila 'Beotoku' navedeni iznos. I ovde je šteta za 'Azotaru' velika.
Kao direktor pravnih poslova, aminovao je sve štetne ugovore 'Azotare', unazad više godina. Božanić je angažovao dve advokatske kancelarije - jedna Aleksandra Todorovića iz Beograda i druga Mila Parlaća iz Novog Sada. Ovim advokatima po odobrenju Božanića unazad tri godine 'Azotara' je isplatila oko 15.000.000 dinara za zastupanje, a da ni jedan spor 'Azotara' nije dobila. Nesporno je da 'Azotara' ima više diplomiranih pravnika u sastavu posebne pravne službe, međutim navedeni advokati su prijatelji Božanića pa su se dobro okoristili.
Dokaz: Finansijsko veštačenje ugovora i faktura zaključenih sa navedenim advokatima upoređujući ih sa zvaničnom i važećom advokatskom tarifom.
Pored navedenog Božanić troši ogroman novac Azotare na telefonske računa. Direktori, zamenici, šefovi, članovi nadzornog odbora - pošto su svi iz Novog Sada i Beograda takođe troše velika novčana sredstva 'Azotare' na ime dnevnica, na ime kupovine vozila, za plaćanje vozača i doprinosa za vozače, plaćanje goriva, nabavka i korišćenje skupocenih automobila, što sve prema našem proračunu od 2009.god. 'Azotaru' košta najmanje oko 100.000.000 dinara, a svi ovi troškovi u ovom delu mogli su da budu izbegnuti ili smanjeni za 90%, da je menadžment i rukovodstvo 'Azotare' bilo iz Pančeva što bi bilo opravdano i logično. Napominjemo da se ni jedan zaposleni radnik 'Azotare' iz Pančeva ne nalazi ni u jednom organu upravljanja.
Dokaz: Finansijsko veštačenje brojne dokumentacije koja je sastavni deo ove prijave i nalazi u Azotari i koje pribaviti službenim putem .
Besprimerno i sistematsko uništavanje HIP 'Azotara' u Pančevu, započeto je nažalost, pod okriljem Vlade Republike Srbije, još 2006. godine nastavljeno je do njenog definitnvnog uništenja. Jedan industrijski gigant, svesno i iz ličnih interesa, doveden je do prosjačkog štapa.
Na koji je način započelo uništavanje HIP 'Azotara' objasnio je najbolje izveštaj o štetnim poslovima po 'Azotaru' iz Pančeva, br. 07-00-5057/2011, koji je još 23.06.2011. godine sačinio Savet za borbu protiv korupcije.
Dokaz: Izveštaj br. 07-00-5057/2011 koji se dostavlja u prilogu
Neverovatno je sa koliko beskrupuloznosti Agencija za privatizaciju, 'Srbijagas', neke privatne firme, a najpre tadašnji direktor 'Azotare' Radosav Vujačić, (osuđen što je u pijanom stanju u Novom Sadu pogazio dete) koji je i istovremeno i zamenik direktora 'Srbijagasa' (najvećeg poverioca 'Azotare') rade na uništavanju 'Azotare'.
I ako joj je osnovna delatnost proizvodnja veštačkog đubriva, pod stručnim direktorom, HIP 'Azotara' se upušta u posao sa kupovinom i prodajom žita, pod takvim uslovima od kojih se kosa diže na glavi.
Epilog takvog posla je 12.000.000 evra gubitka. Umesto da reaguje, država nastavlja da pljačka 'Azotaru' donošenjem propisa kojim favorizuje distributere veštačkog đubriva, na račun proizvođača i krajnjih korisnika.
Zanimljivo, među povlašćenima je i 'Viktorija grupa', sa kojom je 'Azotara' imala poslovni odnos, koji joj je doneo 12.000.000 evra gubitka.
Zašto je važno da se ovo navede? Zato što bi HIP 'Azotara", da nije namerno uništavana (pri čemu su pojedinci i grupe 'zaradili' ogromne sume novca) i danas uspešno radila i bila potpuno likvidna.
Evo kako: samo iz dva 'posla' koja su zaključili direktori 'Azotare' - Miljan Đurović i Radosav Vujačić gubici za 'Azotaru' iznose preko 25.000.000 evra. Ako se ima u vidu da je nezakonito prodat pogon Karbamid 2, čija je vrednost oko 50.000.000 evra, onda se dobija potpuno jasna matematička slika: ukupna dugovanja (gubici) HIP 'Azotara' manji su od ovih poslovnih 'bisera' direktora (i ostalih odgovornih lica) 'Azotare'.
Da li su ovi (i drugi manji) poslovni potezi upravljača 'Azotare' mogli da se izvedu bez pomoći sa strane? Naravno da ne! Zato se i organizuje kriminalna grupa u kojoj svaki član zna šta i kako treba da radi. Na čelu takve organizovane grupe je direktor 'Azotare', koji smišlja način za izvršenje onih radnji kojima se stiče protivpravna imovinska korist, na račun 'Azotare' naravno. To što mu iz senke deluju visoki partijski i državni činovnici, ove radnje samo dobijaju na vrednosti i beskrupuloznosti.
Tu je i Agencija za borbu protiv korupcije nemoćna, što se jasno vidi iz gore već citiramog izveštaja o štetnim poslovima po HIP 'Azotara' u Pančevu. Ako i ovo ostane bez odgovora pravosudnih organa, onda je to kraj pravne sigurnosti i pravnog sistema države, na šta, inače, uporno upozorava EU. Pravosuđe ne sme da traži 'političku volju' da bi radilo svoj posao, jasno definisan zakonom, jer je jako pravosuđe jedina brana slaboj državi. U podnetoj krivičnoj prijavi stoji i napomena: za zloupotrebe u vezi sa prodajom regresnog đubriva optuženo je 51 lice.
Najveća šteta nastala je posle poništene privatizacije 2009. godine kada je fabriku preuzela država. Međutim, još uvek krivični postupci nisu okončali a radi se o šteti u visini oko tri milijarde dinara, a budžet Republike Srbije - oštećen za oko 300.000.000 dinara.
Mi očajni radnici nas 850 imamo i članove porodica, tako da nas ima oko 3.500 kada se uračunaju članovi porodice koje smo izdržavali, ostajemo bez hleba i isterani na ulicu. Takođe ukazujemo da Evropska Unija neprekidno od Srbije zahteva preispitivanje 24 sporne privatizacije, među kojima je i HIP 'Azotara' Pančevo.
Ekonomska sudbina 'Azotare' ni do danas nije rešena. Savet za borbu protiv korupcije je o ovom slučaju izveštavao Vladu i Tužilaštvo više puta, međutim ti izveštaji su bili ignorisani.
Prema proceni Evropske Unije na kriminalan i koruptivni način u te 24 sporne privatizacije šteta za državu Srbiju nastala je za više od osam milijaradi evra!
Mi, radnici 'Azotare' očekujemo da će Tužilaštvo pokrenuti krivični postupak protiv prijavljenih i optužiti ih pred sudom i da budu osuđeni po zakonu, a da se istovremeno pokrenu i odgovarajući postupci za naknadu štete. Zbog neefikasnosti nekih državnih institucija o ovom slučaju izvestićemo nadležne institucije Evropske Unije, jer je jedan od uslova za prijem Srbije u Evropsku Unije i preispitivanje navedeiih 24 spornih privatizacija usled korupcije i kriminala, a korupcija i kriminal su među najprioritetiijim zadacima za rešavanje korupcije i kriminala u Srbiji. Uz krivičnu prijavu je prosleđena i tabela
Evo zašto je „azotara" otišla u stečaj, jer su je kriminalci opljačkali. Podnosioci prijave predlažu nadležnom javnom tužilaštvu da pokrene krivični postupak protiv prijavljenih lica i iste optuži pred nadležnnim sudom i da se kazne po zakonu.
Ova krivična prijava dostavljena je: predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković i narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Još jedna jalova nada opljačkanih radnika da će ostvariti svoje pravo.
A 1. Gladne oči Dušana Bajatovića
Prema izveštaju o imovini i prihodima od 3. jula 2017. godine koji je bio dostupan na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, Dušan Bajatović je za samo pet i po meseci kupio čak osam njiva i dva vinograda, ako uporedimo sa izveštajem od 27. januara iste, 2017. godine! Ali, eto čuda, već sredinom jula 2017. godine, imenovan je i za potpredsednika SPS-a, i to na svečanoj sednici Glavnog odbora na kojoj je obeleženo 27 godina postojanja SPS-a. Običajno pravo u ovoj stranci nalaže da se istaknutim članovima, "veštim sa parama" i umešnim "drmanjem" državnim preduzećima, odaje posebno priznanje. No, izgleda da je ovde u pitanju bio svojevrstan "ispraćaj". Naime, Bajatović je „zamrznuo" sve stranačke funkcije otkako je postao direktor „Srbijagasa". I tome je prošle godine došao kraj. Ali, za Bajatovića, to je bio još jedan novi početak. Da ne mora baš sve da kupi dokazuje i to da mu se "posrećilo" pa je jednu njivu dobio u nasledstvo. Kada se sve sabere direktor "Srbijagasa" je bogatiji za devet njiva i dva vinograda.
Imovina Dušana Bajatovića je i pre najnovijih kupovina bila impozantna, a njegova plata ako je suditi po novom izveštaju o imovini i prihodima nije promenjena. On i dalje mesečno zarađuje 2.476.679 dinara.
Dušan Bajatović na mestu generalnog direktora JP „Srbijagas" zaradi 162.309 dinara, na poziciji člana nadzornog odbora „Jugorosgasa" AD 1.668.841 dinar, a na poziciji člana nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru 618.209 dinara. Ako ste očekivali da se neko sa ovakvim primanjima odrekne paušala u Skupštini, grdno ste se prevarili. Visoki funkcioner SPS-a i dalje u parlamentu dobija paušal od 27.320 dinara.
Inače, Bajatović je i pre najnovije kupovine rado novac ulagao u poljoprivredno zemljište. Kada je nepokretna imovina u pitanju socijalista već ima njive, voćnjake i pašnjake. Osim zemljišta direktor "Srbijagasa" poseduje i dve vikendice.
Kada je reč o četvorotočkašima, tu se situacija nije menjala. Bajatović i dalje ima zavidan vozni park, u vlasništvu ima dva automobila, dva moćna džipa: „Folksvagen Tuareg" i „Tojota land kruzer" (nisu mu to ni jedina ni najnovija vozila, ima ih još). No, nisu samo automobili „slaba tačka" direktora „Srbijagasa". Zvanično vlasnik je i kamiona sa prikolicom. No, ono glavno, u izveštaju o imovini i prihodima navodi se i da ima depozite i štedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu. To čini ovaj izveštaj znatno siromašnijim, jer je reč o milionskim sumama koje su preko Bajatovića iznošene iz Srbije. Postoje indicije da je Bajatović nešto od tih velikih iznosa dao na "obrt" barem jednom velikom investicionom fondu u Švajcarskoj, iza koga stoji ruski kriminalni kapital. Njegovo povlačenje iz "Srbijagasa" i skora prodaja ovog javnog preduzeća, govori da stranka (SPS) računa i na deo novca koje je iznosio u inostranstvo tokom svog mandata.
A 2. Pljačka sa slobode
Direktor pančevačke "Azotare" Miljan Đurović, kao i njegovi saradnici koji su uhapšeni u policijskoj akciji 20 novembra prošle godine, sutradan su pušteni da se brane sa slobode.
Osnovno tužilaštvo u Pančevu je saslušalo Đurovića i dvojicu njegovih saradnika M. T. i P. Đ. , a nakon što su dali iskaze pušteni su da se u daljem toku postupka brane sa slobode.
Tužilaštvo je smatralo da nije bilo osnova za njihovo zadržavanje u pritvoru!
Podsetimo, Đurović je tada uhapšen zbog sumnje da je zajedno sa saradnicima oštetio "Azotaru" za 180.621.287 dinara! Pušten je da nastavi dalje da pljačka, dok Azotaru nije doveo u stečaj.