Nezgodan svedok

Dosje Cvijan: Potraga za skrivenim milijardama Cvijana odvela u Dunav (4)

Slučaj službenice PTT-a

Što skriva tajni Dosje Cvijan? Zagrebački nezavisni istraživački novinar Domagoj Margetić, saradnik Magazina Tabloid, kojem smo objavili knjigu ''Operacija Dures", Kiparske pare i više feljtona, dobio je od Vladimira Cvijana 2014. godine dokumenta o kriminalu Aleksandra Vučića, SNS-a i njihove bande. Iako se i sam nalazi u nevoljama, Margetić je odlučio da ekskluzivno za naš magazin, u nekoliko nastavaka, odgonetne zašto se srpski tiranin Vučić odlučio na likvidaciju stranačkog kolege Vladimira Cvijana, a njegovi tekstovi pružiće odgovor na ta pitanja.

Milovan Brkić

Rečima iz podnaslova najavljivali smo prva tri nastavka feljtona o tajnama koje je u grob odneo Vladimir Cvijan, bivši generalni sekretar Predsednika Srbije Borisa Tadića, a potom visoki funkcioner Srpske napredne stranke, poslanik Narodne skupštine Srbije, osnivač Republikanske stranke... Magazin Tabloid je početkom marta prošle (2021.) godine objavio dopis Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji je potpisala gospođa Nataša Krivokapić, glavni tužilac, kojim se potvrđuje da je telo Vladimira Cvijana izvađeno iz Dunava početkom januara 2018. godine, da je obdukovano na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu...

Ova vest je šokirala javnost. Najbliži saradnici pokojnog Cvijana iz Republikanske stranke i njeni rukovodioci narugali su se informaciji koju smo objavili o njegovoj smrti, odnosno ubistvu kako smo to nazvali pravim rečima, optužujući da iza tog zlodela stoji Aleksandar Vučić. Tvrdili smo da smo izmislili vest i falsifikovali izveštaj tužioca. Tek sledećeg dana mediji su stidljivo preneli potvrdu Višeg tužilaštva u Beogradu da je vest o smrti Vladimira Cvijana ''potvrđena od strane Višeg javnog tužilaštva'', ne pominjući gde je to objavljeno.

Od tog dana traje potraga nekoliko advokata i našeg magazina za istinom o Cvijanovom ubistvu. O tajnama koje je odneno u grob, tražeći odgovore na pitanje kako je Cvijan sahranjen, a na spomen ploči piše samo njegovo ime, bez fotografije! Zašto o tome nije obaveštena njegova porodica i javnost. Zašto nije vođena istraga povodom njegovog nestanka i vađenja tela iz hladnog Dunava?

Dok je Aleksandar Vučić na vlasti i njegova banda, ni ubistvo Vladimira Cvijana neće biti rasvetljeno. Nažalost, ali tako je!

Sredinom novembra prošle(2021.) godine javila mi se gospođa Verica Grgurović iz Subotice. Poznajem je površno, kao predsednicu Uduženja izbeglica "Spas''.

Obavestila me je da Domagoja Margetića, poznatog hrvatskog novinara istraživača izbacuju iz stana u ulici Antona Bauera u Zagrebu. Zamolila me je ako mogu novčano da mu pomognem, a on će da mi ustupi feljton o tome šta je Vladmir Cvijan ostavio kao dokaz o radu sa Aleksandrom Vučićem i SNS-om.

Bio sam zabrinut zbog Domagoja. Poslednjih godina, kada je bio u problemima, uvek sam priskakao u pomoć, onoliko koliko se moglo. Naš magazin mu je štampao knjigu "Operacija Dures” (Drač), koju smo i feljtonizirali, objavljivao sam njegove tekstove o istraživanju kriminala na Balkanu. Kada je štrajkovao glađu slao sam novac, da preživi posle iscrpljujućeg štrajka, koji je bio opasan i po njegov život. Kada je Domagoj izdržavao kaznu zatvora od tri meseca u Ševeningenu, osuđen zbog ''uvrede suda'' u Hagu, pozvao sam u pomoć prijatelje iz inostranstva i Domagoj je imao poseban tretman, a moj prijatelj, tada funkcioner u tom sudu, svakodnevno ga je posećivao u zatvoru, bodreći ga da izdrži i da će sve biti u redu.

Upoznao sam gospođu Grgurović da smo u teškim problemima, ali da mogu da učinim napore da mu pošaljem 1.500 evra, u tri rate. Prihvatila je, a o tome sam upoznao i Domagoja, preko njegovog mejla. On je bio van Zagreba, ''popravljao je krov na porodičnoj kući, u kojoj je nameravao da živi.'' - rečeno mi je.

Posle nekoliko molbi da tekst pošalje, učinio je to teškom mukom, iz dva dela. Verujem da nije bio u sinhronizaciji sa gospođom Vericom. Uspeo sam za dve nedelje da isplatim ugovorenu sumu.

Istog dana, kada je Domagoj slao tekst, opremio sam ga, a tehnička redakcija mu je slala prelomljen tekst u PDF formatu, da bude upoznat sa načinom opreme.

Dosije Cvijan je postao predmet interesovanja i drugih medija, koji su ga pročitali na svojim YouTube kanalima. Naklon što smo opremili treći nastavak, javila mi se telefonom gospođa Grgurović, pitajući me, skoro pretećim glasom, da li ću da objavim specijalac, odnosno posebno izdanje posvećeno delovanju Rio Tinta u Srbiji, koje bi napisao Domagoj Margetić.

Objasnio sam gospođi Verici u telefonskom razgovoru, koji, inače snima i srpska policija, da se štampamo u Podgorici, da nas štamparija, zbog nestašice papira, jedva štampa, da je povećala cenu za 44 odsto, da smo na taj način onemogućeni da izdajemo specijalna izdanja, a i da nemamo novca za taj poduhvat, jer to zahteva i još plaćanje prevoza, carine, špediterskih usluga i probleme oko distribucije, jer distributer mora da unapred mesec dana bude obavešten o promeni cene, koju unosi u sistem.

Sutradan se pojavila gospođa Grgurović u redakciji. Opet je nametnula priču o specijalnom izdanju o Rio Tintu. Ponovio sam joj razloge, ali sam stekao utisak da je to ne zanima. Opisivala je, vrlo lukavo, Domagoja ružnim rečima, u stilu ''nesretnik, ne plaća alimentaciju'', osramotio me je dok smo išli u Brisel na razgovore. Prećutao sam to, jer je to pitanje odnosa između njih dvoje.

Dan ranije moj bivši zamenik Milan Malenović, koji se nalazi u invalidskoj penziji, usled teške bolesti, obavestio me je da ga je posetila gospođa Grgurović, da ga je obavestila da je ona dala USB disk Domagoju, jer ga je, navodno, dobila od Vladimira Cvijana.

Zbunjen ovim saznanjima, jer Domagoj je kasnio sa tekstom, a ona bi uvek govorila - ''šalje ga sutra", pitao sam gospođu da li bi mogli da mi prodaju kopiju tog diska. Objavljujem feljton koji trese zemlju, bio bi red da znam o čemu se radi. Na pitanje koliko mogu da platim, rekao sam da mogu da sakupim najviše 2.500 evra.

Odgovorila je da će da razmisli.

Sutradan mi se javila SMS porukom da je pucano iz automobila u pokretu na Domagoja i njegovog prijatelja, da je ispaljeno pet metaka. Stigla je i druga, kojom je za kopiju USB-a tražila šest hiljada.

Pogledao sam Domagojev tviter nalog, na kojem nije bilo ni reči o napadu na njega i njegovog prijatelja. Tu vest nije zabeležio nijedan mediji, niti je bila na društvenim mrežama.

Nakon što je izašao treći nastavak, obavestio sam e-mailom Domagoja da su novine dopremljene u Beograd, da su već kod kolportera, da će sutra biti u distributivnoj mreži. Pitao sam što ne šalje nastavak, jer zbog Božićnih i novogodišnjih praznika broj moramo ranije poslati u Podgoricu, a najavili smo ga. Ako ga ne pošalje za dva dana, moramo pisati drugi tekst, jer novina mora izaći.

Vrlo nepristojno, Domagoj mi se obratio rekavši da sam obećao Verici tiskanje specijalca o Rio Tintu i da sam od nje tražio da mi preda njen, ili njegov, USB za 2.500 evra i da ne pišemo o tome.

Ipak sam mu otpisao, da sa Vericom nisam vodio nikakve pregovore, jer štampanje specijalca je nemoguće, kada se magazin štampa u Podgorici, a i da nemam toliko novca. U srpskim štamparijama nije moguće štampati ni Magazin Tabloid, a ne još i specijalac.

Pomislio sam da se Domagoj uplašio odjeka, da su mu pretili prozvani.

Nakon istraživanja koje sam sproveo, shvatam da sam pogrešio.

Domagoj je na svom twiter nalogu objavljivao tekst u PDF formatu, navodeći da smo jedini medij koji je pristao da ga objavi (i da plati) bez cenzurisanja i bez izbacivanja imena.

''Jedini koji je htio objavit Dosije Cvijan u nastavcima, bez cenzure i micanja nekih imena a ostavljanja drugih, bili su Magazin Tabloid u Beogradu. Drugi su tražili da oni odrede što će biti objavljeno a što ne. Izašla su već dva nastavka a idu dalje ostali nastavci'' - napisao je Domagoj Margetić 10. decembra 2021. godine u 19,25 na svom twiter nalogu.

Kada je 23. decembra izašao novi broj, sa trećim nastavkom i najavom da će se nastaviti, istog dana Domagoj je na svom twiter nalogu napisao laž koju je teško razumeti.

''Magazin Tabloid trebalo je tisakti posebno izdanje o dokumentima o Rio Tintu. Međutim, nakon prvih dogovora Brkić je Grgurović prenio poruku za mene da dam dokumenta na CD-u da će ih platiti 2.500 eura i da neće biti objavljeni. Pritom je spomenuo da se čuo s Brunom Đuranom.''

Sažaljenje je najgori saveznik, kažu. Platio sam Domagoju unapred objavljivanje tesktova o Cvijanu, on izmišlja da sam hteo, umesto toga, da mu štampam specijalac o Rio Tintu. On je po dve nedelje pisao nastavak o slučaju Cvijan, a žali se da nisam hteo da mu štampam specijalac o Rio Tintu, u novini koja izlazi na 48 strana velikog formata. Očigledno da se Domagoj Margetić ne razume u pravljenje novina.

Da li je pucano na Domagoja i njegovog dečka?

Žao mi je, ako se to desilo, a čudi me da ni on na svom twiteru o tome nije ni reč napisao.

Prilikom posete redakciji, samo na tri minuta, gospođa Grgurović mi je rekla da imaju problema sa izvesnim Živkom Šarićem, izbeglicom iz Knina, koji je vlasnik motela ''Milošev konak'' na Topčideru. Čudila se kada sam pokazao da nisam čuo za takvog čoveka. Objasnila mi je da je ostao dužan Domagoju 10.000 evra, jer je Domagoj za njega uradio veliki posao. ''Naterao je braću Pripuz da Živku vrate njegovu imovinu''. Prošli su me žamarci, jer sam se setio da tu porodicu pominje u tekstu u broju koji je bio u štampi.

''Hrvoje Petrač, kontroverzni poduzetnik koji slovi kao neokrunjeni kralj podzemlja u Hrvatskoj i kojeg dobro upućeni smatraju stvarnim vlasnikom iza poslovnog carstva kralja smeća Petra Pripuza, odnosno upravo se Petrača smatra šefom organizacije u čijem su vrhu braća Zoran i Petar Pripuz, a nakon što se osobno maknuo iz Hrvatske, balkanske operacije Petrač kontrolira i vodi upravo preko Pripuzovih, pokazao se ključnim Vučićevim saveznikom u Operaciji Šarić i kasnijem preslagivanju narko-karata na Balkanu u međunarodnom krijumčarskom biznisu narkoticima.'' - napisao je Domagoj u 3. nastavku.

Dakle, takve ljude, mafijaše najvišeg ranga, kako ih opisuje Domagoj, on sa 50 kila žive vage, uspe da natera da vrate Šariću njegovo! Ako je to tačno, onda je to mogao učiniti jedino preko vrhova hrvatske obaveštajne služe, kojoj on služi kao čovek koji objavljuje ono što služba ne sme da saopšti javnosti, ućutkana od izvršne vlasti. To i nije tako loše, jer građani tako saznaju istine, koje nikada ne bi mogli saznati. Domagoju treba skinuti zbog toga kapu, jer se izalže velikim rizicima.

Gospođa Verica Grgurović, očigledno je rezident Domagoju. Rukovodi Udrženjem izbeglica SPAS. Za potrebe hrvatske tajne službe obilazi izbegle Srbe, locira ih, opsuje kuda se kreću, kakve su im imovne prilike i zatraži ''izvesnu svotu'' da vikne na Hrvate!

Ona, očigledno, ponekada akontira i Domagoja, ali sitnom parom.

Ko je ova žena bez zanimanja, sa velikom svotom novca, koja nekažnjeno šparta Srbijom.

''Poznavala sam je pre 40 godina, dok je radila u pošti. Nju nije kresnuo samo taj koji se žurio na autobus, baš bukvalno. To je najmanji problem, svako živi svoj život kako zna i ume. Kolege koji su radili sa njom svi su imali manjkove, a specialitet joj je bio da iz bunta (100 kom) novčanica uvek falilo 1-2 novčanice. Jednoj koleginici koja je tada imala dvadesetak godina, samohrana majka, uzela je ceo bunt od 1.000 dinara. To je tada bio ogroman iznos. Jadna mlada koleginica išla je na sud i osuđena uslovno za nesavesno poslovanje. Svi smo znali da je ona pokrala koleginicu.

Ona je bila praćena, jer mnogi nisu mogli da se pomire sa tim da je upropastila jedan mlad život. I uhvatili su je baš kad je uzimala novce iz kase. Nije dobila otkaz, ali morala je ona da podnese manjak. Majka joj je bila upravnica pošte u Bajmoku. Uvek ju je vadila iz problema, a jedno moje opažanje kad je novac nestao, svi smo morali u SUP na saslušanje. Tamo su inspektori svi bili Ličani, koji su bili na njenoj strani. Jadnicu su provlačili kroz SUP, kroz sud, a ona lepo spakovala stvari i otišla na more sa mužem i decom

Nedavno sam čula od kolege da živi na visokoj nozi, čak ni rođeni brat ne zna od čega živi. Koliko znam i sinovi su joj poznati policiji.'' - svedoči za Magazin Tabloid njena sugrađanka koja je dobro poznaje.

Gospođa Grgurović ima i dva stana u Beogradu, koja je stekla špijunirajući Srbe po gradovima Srbije. Ona traga za njima, prikuplja njihove lične podatke i dostavlja ih hrvatstkoj tajnoj policiji. One koji su na poternicama reketira, tražeći velike iznose da ''sredi da ih skine sa tjeralice''.

Nesrećni Domagoj Margetić joj služi da zastrašuje izbegle, preko njegovih veza ''rešava'' njihova statusna pitanja, koja i sami mogu, ili preko advokata, da reše.

Gospođa Grgurović ima sve kontakte sa Srbima iz Hrvatske koji žive u Srbiji, a posebno onima koji su u Vojvodini na funkcijama. Njih ucenjuje da moraju da je slušaju, inače će u Hrvatskoj biti optuženi za ratne zločine i oduzeće im se imovina.

Zahvaljujući ogromnoj količini novca, kojim raspolaže, Verica je proširila svoj uticaj i na nevladine organizacije. Ova polupismena žena promoviše ljudska prava, angažovana je od nemačkih nevladinih organizacija i vladinih službi (BND). U prikupljanju informacija pomažu joj rukovodioci Bezbednosno informativne agencije - Centra u Novom Sadu, koji su pomoćnici načelnika Nikole Vsiljevića.

Verica se ludo provodi, lumpujući po elitnim restoranima. Njen pijani pogled upućuje na zaključak da je uvek raspoložena.

Pozivamo sve čitaoce koji poznaju ovu opaku ženu, koji su izloženi njenim iznudama i ponudama, da se jave našoj redakciji.

U klanu

Verica Grgurović uvukla je Domagoja Margetića u neprilike, tako što je angažovala Dušana Dunđera i Nikolu Sandulovića, da mu pružaju, navodno, zaštitu i finansiraju njegove knjige. Uzela je velike pare da spreči objavljivanje feljtona Dosije Cvijan. Srbija je nemoćna zemlja. Njene službe ćute i drhte kao miševi. Nije ni čudo kada ih vode brzopotezni genral Đuro Jovanić i Bratsilav Gašić. U narednim brojevima objavićemo podatke o delovanju Verice Grgurović i njene bande.