Uvereni da će nadležni organi proveravati osnove podozrenja proisteklih iz pitanja na koja zasad nije odgovoreno, i ubeđeni da ćemo ohrabriti sve koji poseduju dokaze, a još uvek ih nisu dostavili nadležnim organima, da to učine, odlučili smo da pitanja ponavljamo do dobijanja odgovora i sprečavanja daljih posledica. Osnove podozrenja su vezana za pitanja:

Da li je tačno da u MUP-u Srbije postoji grupa čiji su suosnivači i na čijem su čelu Radovanović T. (Tomislav, napomena redakcije) i Munjić O.(Olivera, načelnica Obaveštajne službe i intimna prijateljica Radovanoca, napomena redakcije) i da je osnovana za stvaranje parabezbednosne ili parapolicijske strukture u MUP-u, koja im omogućava delovanje izvan svih sistema kontrole i iznad zakona, prevashodno u oblasti protivzakonitog praćenja, snimanja, obrade i skladištenja podataka o političarima iz vlasti i opozicije, novinarima, nosiocima javnih funkcija, visokim oficirima policije i drugim kolegama, članovima njihovih porodica, njihovim privatnim i poslovnim kontaktima, kao i o drugim osobama i organizacijama, koje targetiraju i obraduju, za pribavljanje koristi, za trgovanje informacijama sa stranim službama, organizovanim kriminalnim grupama, stranim i domaćim organizacijama, navijačkim i drugim grupama i pojedincima, kao i za trgovanje uticajem, za plasiranje dezinformacija i spinova, za sataniziranje i kriminaliziranje ličnosti, grupa i organizacija, konstruisanje afera, za ucene, za navođenje u pogrešnim pravcima rada organa tokom istraga, obrade policijskih predmeta i sl., za etiketiranja i medijske linčeve svih koji su po njihovoj proceni pretnja njihovoj paralelnoj strukturi, o čemu detaljnije u narednim stupcima.

Da li je tačno da se po direktivama Radovanović T. i Munjić O. deo kapaciteta paralelne strukture trenutno koristi za konstruisanje i podmetanje afera, sataniziranje, kriminaliziranje, medijski linč i druge vidove degradacije i diskreditacije generala i drugih visokih oficira MUP-a Srbije, zarad uklanjanja konkurencije kakvu Radovanović T. i Munjić O. vide u Milić V.(Veselinu), Cmolić N., Gačević G., Malešić S., i dr. za mesto direktora policije MUP-a R. Srbije, na koje Radovanović T. pretenduje?

Da li je tačno da Radovanović T. i Munjić O. koriste svoje uticaje za nabavku i protivupropisno korišćenje najsavremenijih uređaja za audio i video snimanje, najmoćnijih hardvera i softvera za automatsku identifikaciju osoba i obradu podataka, i da njih zloupotrebljavaju za pribavljanje koristi, trgovanje uticajem i informacijama, kao i za pohranjivanje svojih ilegalnih baza podataka kojima osnažuju ucenjivačke kapacitete paralelne strukture MUP-a čiji su suorganizatori i na čijem su čelu?

Da li je tačno da Radovanović T. i Munjić O. godinama obmanama dobijaju podršku najvišeg rukovodstva MUP-a za svoje podvale i prikrivaju svoje ilegalno delovanje i koristi pribavljene istim, a u periodima kada se političke prilike i druge okolnosti menjaju svu dotadašnju podršku lažno optužuju pokušavajući i zasad uspevajući da izbegnu istrage i krivično gonjenje, jer je opštepoznato da su svoje karijere u MUP-u gradili na saradnji sa uticajnim ličnostima osumnjičenim i procesuiranim za mnoštvo krivičnih dela, u kojima su i Radovanović T. i Munjić O. imali učešća?

Da li je tačno da sastanke sa predstavnicima stranih bezbednosnih službi sa kojima sarađuju Radovanović T. i Munjić O. organizuju tako da se pregovaranje o međunarodnoj saradnji koristi kao paravan za trgovanje informacijama i osnaživanje paralelne strukture u MUP-u na čijem su čelu Radovanović T. i Munjić O.?

Da li je tačno da Radovanović T. u svojim nastupima, plasiranjem dezinformacija i spinova preko sredstava javnog informisanja pokušava da skloni sumnju sa sebe, Munjić O. i njihovih saradnika, skretanjem pažnje javnosti i nadležnih organa u pogrešnom smeru, pripisujući drugim visokim rukovodiocima i oficirima svoje protivuzakonite radnje i optužujući druge za stvaranje paralelnih struktura u MUP-u?

Da li je tačno da Radovanović T. i Munjić O. koriste svoje uticaje na usvajanje neadekvatnih predloga za izmene propisa koje oni sa članovima svoje grupe krše ili su kršili tokom rada u MUP-u, kao i na usvajanja novih propisa u koje su proračunato upisivali i upisuju članove, stavove i tačke koje bi ih abolirale od dotašnjeg protivuzakonitog delovanja i omogućile dalje pribavljanje koristi, a MUP-u i R. Srbiji prouzrokovale štete velikih razmera?

Da li je tačno da Radovanović T. i Munjić O. koriste svoje uticaje za izmene organizacione strukture i sastava u MUP-u Srbije, zarad protivupropisnog kadriranja u MUP-u, ponajviše u sedištu, ali i u PPU, da bi im za njih podobni kadrovi zauzvarat protivuzakonito omogućavali podršku za kršenje propisa i bezbedno pribavljanje protivupravne koristi, kojima se MUP-u i R. Srbiji prouzrokuju štete velikih razmera?

Da li je tačno da Radovanović T. I Munjić O. permanentno protivuzakonito omogućavaju neovlašćenim osobama rukovanje dokumentima označenim najvišim stepenom tajnosti, da Informacije iz ovakvih dokumenata zloupotrebljavaju za pribavljanje koristi sebi i njihovlm saradnicima, a MUP-u nanose štetu velikih razmera, kao i da li Radovanović T. i Munjlć O. dokumenta sa najvišom stepenom tajnosti preko svojih saradnika objavljuju na društvenim mrežama i u sredstvima javnog informisanja, što koriste za ucenu, zastrašivanja, ali i za upozoravanje kriminalaca da su pod policijskim obradama i sl., a naročito i za stvaranje atmosfore linča u službama kojima rukovode i nevine neistomišljenike zlostavljaju, proganjaju, maltretiraju, diskriminiraju, bez sprovedenih postupaka osuđuju, degradiraju i kažnjavaju na sve moguće načine?

Da li je tačno da izveštajima sa neistinitim ili falsifikovanim podacima koje plasiraju rukovodiocima MUP-a Srbije, prisvajaju zasluge i preuzimaju priznanja drugih Jedinica MUP-a, predstavljanjem rezultata drugih, kao rezultate jedinica kojima rukovode, Radovanović T. i Munjić O. i da su od njih napravili temelje svoje paralelne strukture u MUP-u?

U potrazi za odgovorima najhrabriji su zlostavljani i diskriminisani zbog suprotstavljanja kršenju propisa, zbog unutrašnjeg i spoljašnjeg uzbunjivanja, a neki su i pored statusa uzbunjivača, žrtve štetnih radnji kojima su stavljeni u nepovoljnije položaje.

Uprkos svim nedaćama i preprekama niko od hrabrih boraca za pravdu, sprečavanja štete velikih razmera, nije odustao i svi nastavljaju da se bore protiv kršenja propisa, kršenja ljudskih prava, vršenja javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po bezbednost.

Kada se za to steknu uslovi tužilaštvu će biti podnete krivične prijave protiv osoba za koje postoje osnovi podozrenja da su osnivači, vođe, članovi i saradnici paralelne strukture, koji ne biraju sredstva za ostvarivanje svojih protivuzakonitih planova za pribavljanje koristi i pričinjavanje šteta velikih razmera.

Poštujući pretpostavku nevinosti i druga prava osoba za koje postoje osnovi podozrenja da su suorganizatori, članovi i saradnici, na formiranju i delovanju ilegalne paralelne strukture u MUP-u Srbije, i dalje pišemo nepotpuna imena, što će zaštititi podatke o ličnostima, ali omogućiti nadležnima otkrivanje identiteta svih za koje postoje osnovi podozrenja da su kršili i krše Ustav, zakone ili neke druge propise i pokretanja postupaka.

Počinjemo od osnova podozrenja za najčvršće stubove paralelene strukture u MUP-u Srbije čiji su tvorci Radovanović T. i Munjić O. To su službe UKP-a kojima direktno ili indirektno rukovode Radovanović T. i Munjić O. i njihovi saradnici. Osvrnimo se na sve nedoumice i pitanja koja potkrepljuju osnove podozrenja, od infiltriranja u UKP do napredovanja na visoke pozicije, preko mnogih uticajnih osoba koje su zloupotrebili, a onda im podmetali i podmeću afere i lažno ih optuživali i optužuju za veze sa najtežim kriminalom, progonili ih i progone i na kraju ih šalju na optuženičke klupe ili im na drugi način nanose štetu.

Podsećamo da je indikativno da niko od nadležnih do sada nije reagovao na osnove podozrenja da su Radovanović T. i Munjić O. dugi niz godina i na radnim mestima dobijenim dodvoravanjem uticajnim predstavnicima prethodnog vrha izbegli odgovornost za niz zloupotreba, prekoračenja ovlašćenja, falsifikovanja i drugih protivuzakonitih radnji kojima su prouzrokovali štetu velikih razmera, iako je bilo mnogo prijava od strane predstavnika sindikata i drugih pripadnika MUP-a, a neretko su i mediji izveštavali o tome. Nakratko ćemo se osvrnuti na deo poznatih osnova podozrenja zbog kojih biografije Radovanović T. i Munjić O. i iz tog perioda treba da budu predmet provera nadležnih organa pre zastare.

Rad Radovanović T. je više nego rad Munjić O. u tom vremenskom periodu bio kritikovan od strane struke, kolega, nadređenih, podređenih ali i medija. Šta se desilo sa osnovama podozrenja da su rukovodeći akcijama pojedinih jedinica MUP-a, Radovanović T. i saradnici prouzrokovali štete velikih razmera, za koje nikad nije pokrenut nijedan krivični postupak, npr. za rukovođenje akcijom kada je po naređenjima Radovanović T. upotreba prekomerne policijske sile pokrenula obračun navijača i policije u hali "Pionir" zbog čega se i deo tribine srušio, ili tokom akcije u kojoj je ranjen policajac 2009. godine, potom akcije u kojoj je policajac ubio civila i mnogih drugih akcija koje su prouzrokovale štete velikih razmera?

Šta se desilo sa osnovama podozrenja da su podređeni od strane Radovanović T. bili zlostavljani, vređani, ponižavani, zbog čega su i pojedinci i sindikati podnosili krivične prijave protiv Radovanović T., koje su ostale bez epiloga? Kako su završeni postupci protiv sinova Radovanović T. koji su nasilničkim ponašanjem zlostavljali i nanosili povrede građaninu, a istragu o tome su pratile nelogičnosti?

Da li je tačno da je umesto istrage i krivičnog gonjenja, kako mnoge kolege tvrde, za Radovanović T. usledila nagrada i to premeštaj na prestižno mesto oficira za vezu u francuskoj ambasadi bez poznavanja stranog jezika?

Da skratimo iznošenje detalja iz tog dela karijere i da se osvrnemo na osnove podozrenja za mnogobrojna protivuzakonita dela koja su usledila iza novog poricanja saradnje sa uticajnim ličnostima tog vremena, pranja biografije i infiltriranja u UKP zajedno sa Munjić O. uz planiranje i formiranje paralelne strukture u MUP-u Srbije koja zloupotrebljava ljudstvo, opremu i sredstva, jača iz dana u dan, permanentno prouzrokujući štete velikih razmera. Po povratku iz inostranstva Radovanović T. osnažuje veze sa Munjić O. o čemu se više može pročitati na sajtovima sindikata policije, npr. sindikata Sloga. Tada počinju da skreću pažnju na sebe servilnošću iskazivanom prema najmoćnijim ljudima u MUP-u tog vremena.

Kao najbliže saradnike Stefanović N. i Hrkalović D. mogu svedočiti kolege iz njihovog okruženja koji u narednim postupcima podsećaju na očevidne promene stavova i spremnosti da se odreknu svih veza sa njima, posle odlaska Hrkalović D. i Stefanović N. iz MUP-a, kada Radovanović T. i Munjić O. započinju hajku i harangu i to prvo na Hrkalović D., a ubrzo i na Stefanović N. i na sve ljude sa kojima su sarađivali.

Kao ljudi od poverenja najvišeg rukovodstva MUP-a u to vreme, Radovanović T. i Munjić O. imaju važnu ulogu u mnogim akcijama OOD MUP-a, poput one zbog koje dospevaju u žižu javnosti. Aferu „Potočari" koriste za jačanje svojih pozicija i osnaživanje svojih ucenjivačkih kapaciteta, obračunavajući se sa kolegama koji su se suprotstavljali kršenju propisa i koji su kasnije podneli krivičnu prijavu u kojima su Radovanović T. označili kao osobu koja im je izdavala protivzakonite direktive i uručivala falsifikovane legitimacije i tada se pojavljuju osnove podozrenja da su Radovanović T. i Munjić O. koristili OOD MUP-a za privatno praćenje i snimanje, prikupljanje i skladištenje informacija o mnogim osobama iz javnog života, kao i onih koji bi mogli uceniti ili drugačije iskoristiti, a takođe su se pojavile i osnove podozrenja da su najvažnije materijale OOD MUP-a iskopirali i na sigurno mesto sakrili, kao i da ih po potrebi zloupotrebljavaju za pribavljanje koristi, za ucene, pretnje i trgovanje uticajem i informacijama i sl. O karijerama Radovanović T. i Munjić O. na sudu i u javnosti su govorili Trbović M. i Dumanović M. i dr. protiv kojih su bez osnove vođeni postupci u kojima su bitne uloge za podmetanje falsifikovanih dokaza i lažnih svedočenja imali Radovanović T. i Munjić O.

Zahvaljujući velikom broju protivzakonitih radnji, i po oprobanim receptima, ulagivanjem Hrkalović D. I Stefanović N. i dr. tada najmoćnijim u MUP-u, Radovanović T. i Munjić O. neopterećeni potrebnim znanjem olako preuzimaju rukovodeća radna mesta u SSIM -u i SKOP-u, u to vreme najmoćnijim službama UKP-a u MUP-u, jer to omogućava nekontrolisano prikupljanje, rukovanje, zloupotrebe informacija, a vrlo brzo zahvaljujući svom uticaju ruše postojeće strukture ovih službi i prilagođavaju ih i podređuju svojim i protivzakonitim interesima paralelne strukture koju grade. Osnove podozrenja da je prva meta Radovanović T i Munjić O. bila služba SSIM MUP-a, proističu iz informacije da je lažnim svedočenjima Radovanović T. optuženo najviše rukovodstvo MUP-a i SSIM-a za protivzakonite radnje, iako mnoge činjenice vode ka krivičnoj odgovornosti Radovanović T. čija je uloga u inkriminisanim akcijama SSIM-a MUP-a lako dokaziva jer je većina akcija planirana i sprovedena pod direktnom ili indirektnom kontrolom Radovanović T.

Osnove podozrenja da Radovanović T. i Munjić O. zloupotrebljavajući SSIM i SKOR, na višu razinu podižu informacije koje se mogu pronaći i u medijima, gde se pojavljuje isključivo Radovanović T. i iznosi spinove za koje nikada nije svedočio ni u jednom postupku. Neretko protivupropisno uniformiran. Radovanović T. u svojim javnim nastupima govori o postojanju paralelnih struktura, kada koristeći projekcije, opisuje svoju i svojih suorganizatora i saradnika paralelnu strukturu u MUP-u R. Srbije, pripisujući organizaciju i upravljanje paralelnom strukturom drugima, iz toga proističe i pitanje da li je došlo do procesuiranja Radovanović T. za odavanje službenih tajni i za ponašanje koje šteti ugledu ministarstva i samostalno istupanje u javnosti, za šta su Radovanović T. i Munjić O. lažnim svedočenjima i falsifikovanim dokazima protivuzakonito uvukli u postupke Dumanović M. i Trbović M. i dr.?

Osnove podozrenja na višu razinu podižu i informacije da Radovanović T. i Munjić O. pod kontrolom drže, usmeravaju i montiraju najhitnija poligrafska ispitivanja u MUP-u R. Srbije, a o tome svedoče i njihove izjave kako pred kolegama tako i u javnosti da znaju kada je i ko od najviših rukovodilaca MUP-a i drugih bitnih ličnosti poligrafski ispitivan i kakvi su rezultati ispitivanja, ko je i kada odbio poligraf i kako se to tumači, ko je bio pod obradom, ko je bio na merama i dr. Zašto se o rezultatima tih obrada i mera, ako su godinama bili poznati Radovanović T. i Munjić O., tek sada spekuliše u javnosti kao o dokazima protiv najspominjanijih kandidata za direktora policije, radnom mestu za koje će se Radovanović T., a ako kako sami najavljuju uspeju da svojim uticajem promene zakon o policiji, i Munjić O., beskrupulozno boriti svim sredstvima.

Ako je tačno da su Radovanović T. i Munjić O. u prethodnim godinama znali da su pripremana ili učinjena teška krivična dela, da li će protiv njih biti pokrenut postupak za neprijavljivanja istih, jer je nastupanje štetnih posledica moglo da bude sprečeno da nisu čekali priliku za diskreditaciju i diskvalifikaciju protivkandidata za mesto direktora policije? Da li su prevarene osnove podozrenja da Radovanović T. i Munjić O. godinama preko paralelne strukture vode ilegalne obrade nad Mališić S., Milić V., Crnolić N. i dr. visokim rukovodiocima, policijskim oficirima i uticajnim osobama? Da i će se proveravati osnove podozrenja da su Radovanović T. i Munjić O, lažno prijavljivali dojučerašnje nadređene i bliske saradnike, davali lažne iskaze, sprečavali i ometali dokazivanje, odavali službene tajne falsifikovali isprave, zloupotrebljavali službene položaje, prekoračivali službena ovlašćenja i dr?

Zašto Radovanović T. u svojim nastupima prvo optužuje svoje, kako ih je do juče svima predstavljao najbliže prijatelje i saradnike, a sada bivše nadređene iz najvišeg rukovodstva MUP-a R. Srbije, a kad se okolnosti tokom montirani procesa promene pokušava da se ogradi od lažnih optužbi, i omogućava osporavanje i uništavanje dokaza jer o njima javno govori? Zašto se Radovanović nikad ne pojavljuje kao svedok u tim postupcima? Da li je tačno da su Radovanović T., i Munjić O. preko paralelne strukture u MUP-u R. Srbijo, prvo kontrolisali niz afera i u javnost plasirali niz dezinformacija kojima je lažno optužen i diskreditovan Rebić V., jer je permanentno sprečavao njihovo protivuzakonito delovanje, npr. odbijanjem potpisivanja dokumenata kojima bi kršili propise ili prouzrokovali štetu.

Bilo je izvesno da će Rebić V. biti v.d. direktora i nakon isteka mandata, što bi mu do okončanja konkursa i imenovanja novog direktora, odložilo penzionisanje. Radovanović T., Munjić O. i njihovi suorganizatori i saradnici u paralelnoj strukturi MUP-a su se u to vreme pripremali da mesto v.d. po penzionisanju Rebić V. preuzme Radovanović T., ali je taj plan kasnije izmenjen jer su se plašili da će Radovanović T. zbog toga biti smenjen sa najavljenim promenama ministra? Osnove podozrenja na višu razinu podiže i činjenica da je Radovanović T. do parlamentarnih izbora uz ministra najeksponiraniji pripadnik MUP-a R. Srbije, a da nakon saznanja da će možda doći do promene ministra, Radovanović T. nestaje iz javnosti i sa Munjić O. i pripadnicima paralelne strukture priprema materijale kojima se mogu ograditi od sada već kako sami kažu "odlazećeg ministra".

Da li su proverene osnove podozrenja da su zato trgovanjem uticajima Radovanović T. i Munjić O. izdejstvovali da ministar posle penzionisanja Rebić V., za najvažnije poslove u MUP-u R. Srbije ovlasti Vasilijević D. vojnog oficira u MUP-u, jer su Radovanović T. i Munjić O. procenili da bi preko Vasilijević D. mogli da realizuju mnoge tajne planove kojima bi Vasilijević D. podmetnuli krivičnu odgovornost? Da li su tačne informacije da je paralelna struktura Radovanović T. i Munjić O. spremna da optuži i Vasilijević D. za mnoge protivuzakonite radnje, jer su navodili i navode Vasilijević D. da potpisuje i odobrava poturena falsifikovana i druga dokumenta kojima se krše propisi, i prouzrokuje šteta?

Da li su proverene osnove podozrenja da su trgovanjem uticajima Radovanović T. i Munjić O. izdejstvovali premeštaje visokih policijskih oficira Gačević G. i Živković B. na druga radna mesta, jer je procenjeno da zbog svojih biografija u MUP-u R. Srbije ovi generali predstavljaju pretnju i neravnopravnu konkurenciju Radovanović T. i Munjić O. za mesto direktora policije i drugih visokih funkcija u MUP-u i da li zloupotrebljavajući poverenje ministra i Vasilijević D. premeštaju sve zaposlene u MUP-u koji predstavljaju pretnju njihovom protivuzakonitom delovanju.

Da li su proverene osnove podozrenja da su trgovanjem uticajima Radovanović T. i Munjić O. izdejstvovali hapšenje i krivični postupak protiv Mališić S. kao i da je paralelna struktura MUP-a R. Srbije dugo godina unazad radila na pripremi materijala za lažne optužbe jer je i Mališić S. ocenjen kao pretnja i neravnopravna konkurencija Radovanović T. i Munjić O. za mesto direktora policije? Da li su proverene osnove podozrenja da je paralelna struktura u MUP-u R. Srbije na čijem su čelu Radovanović T. i Munjić O., kao za njih opasnu konkurenciju ocenila i Milić V., Cmolić N., Pušić B. i dr. i da su njih, članove njihovih porodica i druge njima bliske osobe godinama unazad protivuzakonito "obrađivali", a sve materijale iz ilegalnih baza zloupotrebljavaju plasirajući o svima njima dezinformacije u MUP-u R. Srbije i javnosti, kojima će ih do raspisivanja konkursa za direktora policije diskreditovati i diskvalifikovati kao kandidate za ovo mesto?

Da li su proverene osnove podozrenja da su Radovanović T. i Munjić O. 2021. godine obmanuli ministra i vladu R. Srbije da je potrebno hitno fiktivno ugasiti jednu jedinicu UKP-a MUP-a R. Srbije i otvoriti drugu pod sličnim nazivom i sa istim nadležnostima, a da se iza toga krije njihov plan za "čistku nepodobnih" tj. premeštaj u druge jedinice velikog broja dokazanih i prekaljenih visokih policijskih oficira iz SKOP-a UKP-a MUP-a R. Srbije i instaliranje svojih kadrova na celoj teritoriji R. Srbije, bez znanja i saglasnosti nekih odnosno uz protivljenje mnogih nadležnih rukovodilaca. Da li je tačno da je ova fiktivna organizaciona promena sprovedena na sumnjiv način i da su mnogi visoki rukovodioci u MUP-u R. Srbije pa i sam Rebić V. pokušali da je spreče, ali su Radovanović T., Munjić O. i saradnici demonstrirali silu i nadmoć?

Kako je do toga došlo sledi deo iz svedočenja upućenih. Osnove podozrenja nastavljamo da pišemo kako su nam prenete, poštujući pretpostavku nevinosti i druga prava svih spominjanih osoba. Radovanović T. i Munjić O. su iskoristili poverenje koje su uživali kod Hrkalović D. i Stefanović N. za postavljenje Munjić O. januara 2019. godine na rukovodeće mesto u SKOP-u UKP-a MUP-a R. Srbije, zajedno sa njihovim do tada bliskim saradnicima Pavić D. i ranije ubačenim u SKOP funkcionerom sindikata NSP-a Stojanović D. što je iskorišćeno za pripremu smene načelnika SKOP-a Andrić J., Perišić V., Kostadinović N. i Cmolić N. Od tog januara 2019. se u SKOP-u primenjuje model za koje ondašnji načelnici tvrde da nikad nije viđen u UKP-u MUP-a, jer imenovanje kapetana policije Munjić O. na rukovodeće mesto sa kog izdaje naređenja pukovnicima i potpukovnicima policije predstavlja prvi korak u rušenju policijske hijerarhije i karijernog napredovanja u ovoj jedinici MUP-a i vremenom postaje praksa. Munjić O. svoje sumnjivo imenovanje na ovo radno mesto pokušava da zaštiti od kritika i osuda, podilaženjem podređenim visokim oficirima sugestijama da se minimalno angažuju u službi jer većina ima malo do penzije, a neke od njih posebnim privilegijama vrbuje za svoju paralelnu strukturu.

Načelnici SKOP-a u prvoj polovini 2019. su prinuđeni da trpe neznanje i nestručno vođenje jedinice u službi, ali i sve neprijatnosti i probleme koje im u to vreme pravi Munjić O. sa tadašnjim saradnicima, ne sluteći da sve vreme zajedno sa Radovanović T. rade na njihovoj smeni. Od januara do juna 2019. Munjić O. u saradnji sa Radovanović T. i svojim prvopretpostavljenim, funkcionerom NSP-a Stojanović D. nadređenim načelnicima podmeće razne afere zbog kojih Andrić J., Perišić V. i Kostadinović N. postaju persone non grata u UKP-u MUP-a i u junu 2019. u jednom danu bivaju smenjeni. Radovanović T. i Munjić O. odmah potom pripremaju i smenu funkcionera NSP-a Stojanović D., a Cmolić N. im ostaje jedna od glavnih meta za diskreditaciju jer su im propali svi pokušaji sa montiranim aferama npr. hapšenje na Terazijama ili sa lažnim svedočenjem Stolić B. i sl.

U junu 2019. su na mesta načelnika u SKOP-u UKP-a prvi put imenovani Stojanović D., Radovanović M., Milačić I., Vukovic M. Postavlja se pitanje da li su proveravane osnove podozrenja da posle smene načelnika u SKOP-u, Radovnnović T. i Munjić O. od juna 2019. pokušavaju da zloupotrebe bolje poznavanje situacije od novopostavljenih načelnika i iskoriste svoje uticaje da SKOP podrede ciljevima svoje paralelne strukture, a te osnove podozrenja na višu razinu podižu informacije da Munjić O. od juna 2019. sastavlja spisak od 35 visokih oficira za trajni premeštaj iz SKOP-a, da bi na ta mesta paralelna struktura instalirala svoje kadrove.

Više od toga se može ćuti od mnogih dugogodišnjih oficira SKOP-a npr. Belić S. čije je zaduženje bilo da po nalogu Munjić O., u drugoj polovini 2019. sva imena sa spiska unese u dokumenta koja će podmetnuti visokom rukovodstvu MUP-a na potpis. Vrlo brzo i Belić S. postaje meta progona Munjić O. i Radovanović T., zbog saznanja da Belić S. dostavlja spisak funkcioneru NSP-a Stojanović D. na kojem nakon prepoznavanja imena članova NSP-a alarmira i njih i rukovodstvo sindikata i rukovodstvo MUP-a, i tako sprečava realizaciju perfidnog plana Radovanović T. i Munjić O. Funkcioner NSP-a Stojanović D. ondašnji prvopretpostavljeni Munjić O. i neko ko omogućava Munjić O. sticanje čina majora policije, uspeva da prepozna i zajedno sa rukovodiocima SKOP-a Stojanović D. i Radovanović M. preseče taj i mnogo novih pokušaja Radovanović T. i Munjić O. da preotmu kontrolu nad SKOP-om.

Rukovodioci službe Stojanović D. i Radovanović M. su upozoravali, a posle mnogo upozorenja i privremeno isključili Munjić O. iz poslova SKOP-a, što Munjić O. zajedno sa Radovanović T. prepoznaje kao početak rata i usmeravaju kapacitete paralelne strukture na čijem su čelu, na obračun sa svima njima. Tad na scenu stupaju svi materijali iz ilegalnih baza podataka paralelne strukture koji su nastali protivuzakonitim praćenjem, snimanjem i uvlačenjem u zamke i konsturisane afere svih osoba koje su Radovanović T. i Munjić O. označili kao pretnje i neprijatelje njihove parabezbednosne organizacije. Prvi se na udaru našao funkcioner NSP-a Stojanović D. zbog toga što je bio u vrhu jednog sindikata koje su Radovanović T. i Munjić O. satanizovali i nakon promene ministra pokušali da unište, kao i zbog toga što je bio prvopretpostavljeni Munjić O.

Postoje brojna svedočenja da je funkcionera NSP Stojanović D. paralelna struktura pratila u stopu i permanetno medijima plasirala informacije i spinove o njegovim protivuzakonitim radnjama. Potom su se na udaru našli čelnici SKOP-a Stojanović D. i Radovanović M., a nedugo za njima i Milačić I., Vuković M. i Cmolić N., za koje su Radovanović T. i Munjić O. u poverljivim krugovima tvrdili da ih prate godinama i da će iskoristiti promene u vrhu ministarstva da im nameste hapšenja. Munjić O. radno vreme u tom periodu provodi u premeštanju iz kancelarije u kancelariju načelnika u SKOP-u, koje spinovima međusobno svađa čime izaziva haos u međuljudskim odnosima rukovodstva SKOP-a i priprema prevrat.

Za početak prevrata se upotrebljava za njih najlakša meta Milačić I. rukovodilac SKOP-a optužen i osuđen za odavanje službene tajne, preko mobilnog telefona koji su Radovanović T. i Munjić O. nadzirali i pre nego što se našao u rukama novinara, pa mnogi veruju da je paralelna struktura podmetnula ovu aferu Milačić I., jer ista nije prijavljena odmah već se za to čekala pogodna prilika. Bitnu ulogu u ovoj aferi imaju članovi paralelne strukture Spasić L. i Stanić M. iz SKOP-a koji su za svoje uloge u hapšenju Milačić I. specijalno nagrađeni. Radovanović T. i Munjić O. su trgovanjem uticajem i ucenama članova porodice Milačić I. izdejstvovali presudu kojom Milačić I. dobija otkaz u MUP-u, a Milačić M. mora da im se prikloni zarad zadržavanja radnog mesta.

Radovanović T. i Munjić O. ovu medijski praćenu aferu u MUP-u, praćenje, snimanje, odlaganje prijavljivanja krivičnih dela rukovodilaca Stojanović D., Radovanović M., kao i dezinformacije o funkcioneru NSP-a Stojanović D., i rukovodiocima Vuković M. i Cmolić N.. koriste da novog ministra obmanu i nametnu kao jedino moguće rešenje fiktivno ukidanje SKOP-a i formiranje nove jedinice pod imenom SKOR, sa istim nadležnostima, što im omogućava odstranjivanje iz SKOP-a većine poštenih i kvalitetnih kadrova koji predstavljaju pretnje paralelnoj strukturi. Fiktivnim formiranjem nove jedinice stvoreni su uslovi za napredovanje "preko noći" i bez konkursa Munjić O. i dr. rukovodilaca u SKOR-u, zadržavanje podobnih i poslušnih, kao i prijem u SKOR lojalnih članova paralelne strukture i njihovog instaliranja na ključne pozicije. Radovanović T. i Munjić O. su vodili računa da preuzmu potpunu kontrolu nad novom jedinicom koju je ministar formirao, ali su zbog njegovog ograničenog mandata, odlučili da rukovode iz senke, da bi se i narednom ministru predstavili kao najbolji izbor za najbliže saradnike.

Odlučili su se za privremeno primirije sa suprotsavljenim NS lobijem jer u MUP-u prema izjavama Radovanović T. i Munjić O. dugo traje borba za pozicije između kako ih oni označavaju PK, NS i BG lobija koji su preuzeli ključne pozicije od MNE i KiM lobija. Za rukovođenje iz senke Radovanović T. i Munjić O. kao marionete koriste stare kadrove SKOP-a, koje mogu da ucenjuju, a sa kojima su prividno u dobrim odnosima, kao što su bili sa svim prethodnim saradnicima koje su kasnije izdali, lažno optužili ili im na neki drugi način naneli štetu. Kao najpodobnijeg kandidata su prepoznali Lečić M. koji iako označen kao bitan pripadnik suparničkog NS lobija, može biti marioneta na čelu SKOR-a zbog bliskosti sa Pušić B., jer su njih i njihove bliske saradnike Radovanović T. i Munjić O. godinama "obrađivali" i mogu ih kao i prethodnike, nakon zloupotrebe, "pustiti niz vodu" uz montirane krivične postupke.

Osnove podozrenja da su Radovanović T. i Munjić O. trgovanjem uticajima obezbedili ovakva rešenja podižu na višu razinu informacije o odustanku Munjić O. od premeštaja na mesto u kabinetu ministra "preko kog završavaju sve" kako tvrde, i bez konkursne konkurencije preuzimanja u SKOR-u rukovodećeg mesta koje je bilo namenjeno visokim oficirima sa velikim znanjem i dugogodišnjim policijskim iskustvom kao što je npr. Dimitrijević M., koje je paralelna struktura u zadnji čas blokirala preko kabineta i uz pomoć materijala iz svojih ilegalnih arhiva.

Preuzimanje potpune kontrole nad SKOR-om su Radovanovlć T. i Munjić O. procenili kao najbolje rešenje jer im omogućava raspoređivanje podobnih poslušnika u sve gradove Srbije, gde tu van kontrole rukovodilaca PPU, što im obezbeđuje protivupropisno praćenje, snimanje i prikupljanje informacija za ilegalne baze podataka paralelne strukture na čijom je čelu ovaj dvojac. Osnove podozrenja na višu razinu dodatno podižu i informacije iz SLjR i dr. jedinica MUP-a, da su Radovanovlć T. i Munjlć O. zloupotrebili fiktivno gašenje SKOP-a i formiranje SKOR-a za ostvarivanje više puta osujećnih planova odstranjivanja njima nepodobnih kadrova, zadržavanje podobnih i po skraćenom postupku raspoređivanje u SKOR novih poslušnih sluga njihove paralelne strukture, a komentarisanje o kadrovskim promenama zabranjuju izdavanjem protivupropisnih naređenja o čemu detaljno u narednim stupcima.

Sve ovo nameće pitanje da li se proveravaju osnove podozrenja da se lojalnost zaposlenima u SKOR-u plaća natprosečno visokim ličnim dohocima koje svakog meseca prate 10.000 din. vredni bonovi za kupovinu u MUP-ovim restoranima, nepostojanje radnog vremena i obaveze ostvarivanja predviđenog broja radnih časova u svakom mesecu /160-184/, isplate fiktivnih prekovremenih radnih časova, dopuštanje najpodobnijima da paralelno vode privatne poslove, omogućavanje upotrebe službenih automobila prevashodno za privatne poslove, priznavanje sumnjivih diploma, napredovanje kao i mnogim drugim benefitima za pripadnike SKOR-a koji su se zakleli na vernost Munjić O. i Radovanović T.?

svemu tome svedoče, a u slučaju pokretanja postupaka svedočiće bivši pripadnici SKOP-a, premešteni fiktivnim formiranjem SKOR-a, zbog neposlušnosti, neizvršavanja protivupropisnih naloga i odbijanja da budu saučesnici u protivuzakonitim radnjama i prouzrokovanju štete velikih razmera, koji su u žalbenim postupcima dokazali da su neopravdano razrešeni dužnosti i raspoređeni na manje plaćena radna mesta kao i da je gašenje jedne i formiranje druge Jedinice fiktivno jer nije došlo do promena: 1) nadležnosti, 2) naziva radnih mesta i 3) opisa poslova. Ove osnove podozrenja na višu razinu podižu i informacije da su Radovanović T., Munjić O. i njihovi saradnici u ovom projektu s umišljajem i fiktivno ugasili SKOP i formirali SKOR jer im je to omogućilo da izbegnu konkurse, na kojem ni oni ni većina njihovih podobnih kandidata ne bi ispunila uslove i ne bi mogla da bude raspoređena u SKOR, jednu od najmoćnijih jedinica MUP-a koju paralelna struktura permanentno zloupotrebljava.

Na ovaj način krše se propisi, stvara mogućnost za ugrožavanje bezbednosti i prouzrokuje se šteta velikih razmera, a odštete koje će MUP isplaćivati protivuzakonito premeštenim radnicima SKOP-a su u ovom trenutku neprocenjive. Sve ovo upućeni ilustruju konkretnim pitanjima na koje nikad nisu dobili odgovore ali se nadaju da će inspiratori, nalogodavci i realizatori ovih planova, odgovore dati nadležnim organima. Već spominjana odluka da Munjić O. prepusti najviše rukovodeće mesto Lečić M. doneta je zbog sklapanja kratkoročnog primirja sa protivničkim NS lobijem i zbog mogućnosti da Lečić M. bude procesuiran zbog zloupotreba položaja, prekoračenja ovlašćenja, nesavesnog rada i dr. KD jer potpisuje sva dokumenta koje mu Munjić O. podmeće.

Radovanović T. i Munjić O. veruju da informacijama i kompromitujućim materijalima koje imaju u arhivi paralelne strukture, drže u šaci Lečić M. i Pušić B. i njihove saradnike, a u slučaju da se potreba za lažnim primirjem produži zbog neočekivanog jačanja NS lobija, Lečić M. i Pušić B. će se rešiti penzionisanjem već 2023., i zato često plasiraju informaciju da "Pušić B. nadajući se direktorskoj fotelji izbegava odlazak u penziju iako je ispunio sve uslove jer ima skoro 50 godina radnog staža i navršenih godina života, ali mu to ne smeta da blokira napredovanje mladih i perspektivnih kadrova" misleći na Radovanović T., Munjić O. i njihove saradnike. Radovanović T. i Munjić O. šire informacije da su Pušić B., Lečić M. i Eremić B. najodgovorniji za štete velikih razmera, jer će država platiti ogromne odštete, npr. u sudskom predmetu Mišković M. i drugim predmetima koje su oni pogrešnim vođenjem policijskih obrada sa umišljajem upropastili. U stručnim krugovima Radovanović T. i Munjić O. permanentno diskredituju Pušić B.(ogdana) informacijama da su Lečić M. i Eremić B. bez dana radnog iskustva na rukovodećim mestima i bez drugih obaveznih uslova za napredovanje preskočili više stepenica i protivupropisno sa izvršilačkih mesta postali rukovodioci visokog nivoa najvažnijih jedinica UKP-a.

Sve to nameće pitanja da li su proverene ove i osnove podozrenja da su Pušić B., Lečić M., Munjić O. i dr., trgovanjem uticajima i na dr. sumnjive načine omogućili mnoga upitna a možda i protivupropisna raspoređivanja i napredovanja, npr. fiktivnim rešenjem o trajnom premeštaju poručnika policije SKOP-a Kresoja S. na radno mesto sa statusom državnog službenika na kojem Kresoja S. faktički nije proveo nijedan radni dan niti obavljao poslove na radnom mestu državnog službenika, odakle je za kratko vreme novim rešenjem o trajnom premeštaju, Kresoja S. vraćen na mesto načelnika u SKOR-u u činu majora policije što je osim za ovakvo sumnjivo napredovanje Kresoja S. iskorišćeno za smenu funkcionera NSP-a Stojanović D.? Da li su tačne informacije koje šire Radovanović T. i Munjić O. da su Pušić B. i Lečić M. ovo učinili dodvoravajući se tastu Kresoja S. zbog njegovih veza sa patrijarhom.

Mnogi upućeni kažu da postoje osnovi podozrenja da Kresoja S. nije izolovani slučaj zaobilaženja i izigravanja propisa u napredovanju, premeštaju i raspoređivanju, i da zbog toga Pušić B, Lečić B., Radovanović T., Munjić O., njihovi najbliži saradnici i drugi funkcioneri iz vrha MUP-a R. Srbije koji su na ovakav i slične načine unapređivaii i premeštali podobne kadrove, permanentno vrše veliki pritisak na nadležne da hitno usvoje novi zakon o unutrašnjim poslovima, koji će ih abolirati stavljanjem van snage zakona o policiji i uredbe o karijernom razvoju usvojene u skladu sa evropskim i svetskim standardima, da bi napredovanje u policiji bilo moguće samo na osnovu propisanih pravila, jednakim za sve zaposlene i da bi se sprečilo da neko preskače po tri stepenika u policijskoj hijerarhiji. Radovanović T. i Munjić O. u 2021. podržavaju i imenovanje Živković D. na mesto načelnika u SKOR-u iako je poznato da je Živković D. smenjen zbog loših rezultata u SBD i premešten u SKOP gde su ga "udomili" Stojanović D. i Milačić I. i omogućili mu da bez angažovanja prima veliku platu i čeka priliku za novo postavljenje na neko rukovodeće radno mesto, uz obećanje da će im se odužiti.

Upućeni tvrde da Živković D. od dolaska u SKOP nije radio poslove radnog mesta, retko i kratko se zadržavao u kancelarijama SKOP-a, nije pisao izveštaje, a sve to uz obrazloženje da je tu privremeno jer sebe ne vidi kao obaveštajca već kao novog starog rukovodioca u SBD. Do realizacije te želje, neočekivano napredovanje Živković D. sa izvršilačkog u SKOP-u na načelničko mesto u SKOR-u uslovilo je zaklinjanje na lojalnost, poslušnost i sprovođenje u delo svih kršenja propisa naloženih od strane Munjić O. čime Živković D. preuzima i odgovornost umesto Munjić O., jer sve naredbe Munjić O. potpisuje Živković D. a na sve to pristaje i zbog obećanja Munjić O. da će i mladi članovi porodice Živković D. bez konkursa biti primljeni u MUP. Na mesto zamenika Živković D., Munjić O. i Radovanović T. postavljaju Stanojević M. nakon smene u UGP-u zbog loših rezultata i urušavanja međuljudskih odnosa sa elementima mobinga sprovedenih po nalogu rodbinske veze, takođe smenjenog rukovodioca UGP-a Stanojević M.

Ovakvo rešenje Radovanović T. i Munjić O. su prepoznali kao mogućnost da se preko Stanojević M. "udomljenog i zaštićenog" u SKOR-u, pod kontrolom drži svaki korak Stanojević M. visokopozicioniranog u MUP-u jer se i to ime pojavljuje na spisku kandidata za direktora policije. Munjić O. i Radovanović T. zamenika Stanojević M. privremeno "kupuju" ali istovremeno i drže u šaci za zloupotrebe službenih automobila, kojima zamenik Stanojević M. o trošku MUP-a vozi porodicu i kućne ljubimce u obilaske Srbije, a najviše svog zavičaja na krajnjem jugu zemlje. Munjić O. i Radovanović T. obavezuju na lojalnost i slepo izvršavanje protivupropisnih naloga, i veliki broj starih kadrova SKOP-a jer su ih zadržali u SKOR-u što im je jasno stavljeno do znanja, ali i veliki broj pripadnika drugih jedinica koji su 2021. raspoređivanjem u SKOR dobili veće plate za jednostavnije poslove koje i ne moraju redovno da obavljaju jer ih niko ne kontroliše.

U ovom delu šteta velikih razmera se posebno manifestuje u bespotrebnom povećanju broja rukovodećih, i dr. radnih mesta u SKOR-u, što podiže na višu razinu sve osnove podozrenja da je fiktivno gašenje i osnivanje "nove službe" sprovedeno protivuzakonito da se pojedincima pribavi korist na štetu MUP-a R. Srbije. Da li su proverene osnove podozrenja da je broj šefovskih mesta u jednom odeljenju SKOR-a porastao 50 i više % u odnosu na broj šefovskih mesta takvog odeljenja u SKOP-u? Nastavljamo sa pisanjem konkretnih primera osnova podozrenja, koji po svedočenjima većine autora ovog i narednih dokumenata nameću i konkretna pitanja: Zašto su donete odluke da se umesto funkcionera NSP-a Stojanović D. na mesto načelnika na sumnjiv način imenuje Kresoja S. koji nije ispunjavao uslove, i da se na načelničkoj poziciji umesto Vuković M. nađe Živković D.?

Kako i zašto je Stanojević M. imenovan umesto Cmolić N.? Kako i zašto su šefovi Pavić D., Radović M., Nedeljković N., Cvetković N. i Mladenović P. 2021. smenjeni, uz podsećanje da je većina nabrojanih i raspoređena van SKOR-a. Da li su proverene osnove podozrenja da su Radovanović T. i Munjić O. preko saradnika paralelne strukture, bivših radnika MUP-a, kao i preko svojih pozicija u redovima opozicije, plasirali dezinformaciju u medijima da Nedeljković N. sarađuje sa kriminalnim klanom Belivuk V. dočekuje ozloglašene kriminalce i prati ih službenim automobilom? Vrlo je bitno proveriti ove osnove podozrenja jer je zbog ovih i sličnih neistina mogla biti a možda je i ugrožena bezbednost Nedeljković N., svih drugih radnika MUP-a i članova njihovih porodica, koje Radovanović T. i Munjić O. izmišljenim aferama i drugim neistinama optužuju preko sredstava javnog informisanja i sprovode njihove medijske linčeve!

Vraćamo se "zabranjenom komentarisanju kadrovskih rešenja". Kojim zaslugama su samo Živković M., Ćirić V. i Smiljanić S. zadržali šefovska mesta i u SKOR-u? Kako i zašto su bez konkursa Filipović B. i Majkić D. dovedeni iz drugih jedinica i raspoređeni na mesta šefova fiktivnih odseka, jer postoje osnove podozrenja da su ti odseci protivupropisno oformljeni samo da bi se opravdalo formiranje jedinice pod nazivom SKOR čija se nadležnost suštinski ne razlikuje od ukinute jedinice SKOP, a protivupropisnost postojanja takvih odseka i dr. je lako proverljivo upoređivanjem činjeničnog stanja sa regulativom?

Da li je tačno da je među spominjanim osobama neko faktički šef samo jednom radniku i kako se to krije od nadređenih u MUP-u? Da li su proveravani osnovi podozrenja da su Munjić O. i Lečić M. i dr., sa umišljajem na razne načine krili radna mesta u SKOR-u npr. načelničkog mesta do sumnjivog napredovanja i imenovanja Kresoja S., ili npr. neraspisivanjem konkursa u 2021. za popunu šefovskog radnog mesta da bi sprečili povratak na to mesto jednog od najboljih obaveštajaca R. Srbije potpukovnika policije Medić D. ili da bi sprečili imenovanje Jovanović D. majora policije sa uslovom za napredovanje u potpukovnika policije?

Da li je tačno da iako su ovi visoki oficiri ispunjavali sve propisane uslove, njihovo raspoređivanje bilo sprečeno da bi radno mesto šefa odseka protivuzakonito sačuvali za poručnika policije Šećerov A., jer 2021. Sećerov A., sa činom poručnika policije ne ispunjava uslove propisane uredbom o karijernom razvoju? Kako i zašto su Munjić O. i Lečić M. protivupropisno omogućili poručniku policije Šećerov A. da poslove šefa odseka od formiranja SKOR-a, protivupropisno obavlja po usmenom nalogu, da izdaje naredenja i majoru policije Jovanović D. i dr.?

Uz sve to se nameće pitanje da li je konkurs u aprilu 2022. za ovo šefovsko radno mesto raspisan sa unapred poznatim izborom kandidata Šećerov A., koji u 2022. godini na sumnjiv način postaje kapetan policije i stiče uslov za imenovanje na šefovsko mesto koje proslavlja pre imenovanja? Kako je propao pokušaj imenovanja na šefovsko mesto Basurić D. kontroverznog majora policije koji zahvaljujući informacijama dobijenim od Munjić O. i Radovanović T. uspeva da izbegne krivične postupke? Na to se nadovezuju i pitanja kako i zašto su šefovi postali Veselinović S., Jovanović N.. Krstić D., Kocić D., Tomašević N., Stanković Z., i možda najzanimljiviji slučaj privremenog raspoređivanja Stojmenović J. na šefovsko mesto u SKOR-u do imenovanja na mesto načelnika PPU? Da li su proveravane osnove podozrenja da Munjić O. i Radovanović T. trgovanjem uticajima postavljaju za njihovu paralelnu strukturu podobne kadrove na mesta načelnika PPU širom Srbije, poput Stojmenović J.?

Da li su provereni osnovi podozrenja da jedan od najupečatljivijih primera zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja rukovodilaca SKOR-a, i još jedna potvrda formiranja fiktivne službe u MUP-u predstavlja odluka da treba rasporediti u drugu jedinicu Stjepanović Simonović S. potporučnika policije sa velikim znanjem, dugogodišnjim iskustvom u UKP-u i brojnim sertifikatima bez kojih je protivupropisno obavljati pojedine poslove u službi, a onda na najosetljivija mesta primiti nestručne kadrove iz redova referenata zaposlenih na određeno vreme?

Ove osnove podozrenja na višu razinu podižu informacije da po direktivama, predlozima i urgencijama Radovanović T. i Munjić O. radno mesto u SKOR-u ugovorom na određeno vreme dobija Đikanović N. sa zadatkom da drži pod kontrolom rukovodioce SKOR-a Lečić M., Živković D. i Stanojević M. kao i sve njima podređene, što se vidi i iz ovlašćenja koje od Munjić O. dobija Đikanović M. da prati kretanje svih podataka i dokumenata, gde je najveći broj sa najvišim oznakama tajnosti i visokim stepenom poverljivosti. Kako i zašto se ruši praksa da se u obaveštajnu službu premeštaju provereni i iskusni radnici MUP-a, a omogućava prijem na određeno vreme?

Da li su proverene osnove podozrenja da očevidan primer kršenja propisa rukovodilaca SKOR-a, angažovanje Đikanović N. jer se bez sertifiikata i dozvole za pristup tajnim podacima i dokumentima omogućava Đikanović N. pristup, uvid i rukovanje svim tajnim podacima i dokumentima koji se obrađuju u SKOR-u, čime se ugrožava bezbednost i prouzrokuje šteta velikih razmera! Na ovakav način nije samo ugrožen rad službe i MUP-a već i bezbednost radnika službe koji obavljaju specifične poslove sa najvišim stepenom tajnosti, o čemu nadležne unutrašnjim i spoljnim uzbunjivanjem obaveštava Simić I.

Da li je zbog toga usledilo rešenje o raspoređivanju Simić I. van SKOR-a koje je žalbena komisija Vlade R. Srbije poništila? Kako je došlo do toga da Munjić O. proglašava potporučnika policije Stjepanović Simonović S. nepodobnim kandidatom za ostanak u SKOR-u, a referenta na određeno vreme Đikanović N. podobnim kandidatom pokazaće neki od postupaka koje očekujemo nakon prikupljanja svih dokaza i podnošenja krivičnih prijava protiv osumnjičenih.

Da li su provereni osnovi podozrenja da referent na određeno vreme Đikanović N. dobija zadatak od Munjić O. i da odgovara na mnoga dokumenta pa i na zahteve žalbene komisije Vlade R. Srbije koja postupa po žalbama svih protivupropisno raspoređenih radnika SKOP-a nakon fiktivnog gašenja službe pod tim nazivom i formiranja jedinice iste nadležnosti pod nazivom SKOR, i kako Munjić O. ubeđuje Lečić M. da odobrava sva kršenja propisa? Da li je tačno da Đikanović N. usmeno izveštava Munjić O. o svemu što sazna u toku rada, neovlašćeno čitajući dokumenta, prisluškujući razgovore rukovodilaca i raspitujući se kod kolega, a da je lojalnost nagrađena velikim brojem fiktivnih naloga za prekovremeni rad koji Đikanović N. unovčava redovno, kao i velikim brojem zahteva Munjić O. da se na protivupropisan način, bez konkursa i dr. propisanih procedura Đikanović N. po hitnom postupku primi u radni odnos u SKOR na neodređeno vreme.

Munjić O. i Radovanović T. se za protivupropisan prijem Đikanović N. na neodređeno vreme u SKOR služe svim sredstvima a neretko upotrebljavaju i neistinite podatke, koje u dokumentima podmeću na potpis Vasilijević D. i drugim rukovodiocima MUP-a. lako je od strane nadležnih u MUP-u posle više odbijanja, uočeno ponavljanje protivupropisnih zahteva za prijem Đikanović N., podnosioci istih nikad nisu sankcionisani, što Radovanović T. i Munjić O. tumače kao poziv i podstrek za podnošenje ponovljenih zahteva za prijem na neodređeno vreme u SKOR Đikanović N., razne premeštaje, ali i novih zahteva za prijem referenta Nešković M. čije angažovanje u SKOR-u po ugovoru na određeno vreme podiže na višu razinu ove osnove podozrenja i podstiče trvenja u SKOR-u, jer Nešković M. po nalogu Munjić O. pod kontrolom drži rukovodioce Lečić M. i Kresoja S., kao i sve njima podređene.

Da li su proverene osnove podozrenja da se još jedan očevidan primer kršenja propisa rukovodilaca SKOR-a, prepoznaje u omogućavanju Nešković M. da bez sertifikata i dozvole za pristup tajnim podacima i dokumentima to permanentno čini kao i Đikanović N.? Kome se Munjić O. preko Radovanović T. i saradnika paralelne strukture obraća za savete i dobija uputstva i podršku za zaobilaženje propisa zarad prijema Đikanović N., Nešković M. i dr. kadrovskih promena? Ko i zašto Munjić O. savetuje da zahteva raspisivanje internog konkursa koji će biti poništen zbog falsifikovanih izveštaja o neispunjavanju uslova kandidata prijavljenih iz stalnog radnog odnosa u MUP-u, za premeštaj na radna mesta u SKOR-u, što će omogućiti raspisivanje javnog konkursa koji će biti namešten za prijem Đikanović N. i Nešković M.?

Da li se zahvaljujući ovakvim kadrovskim rešenjima, u sredstvima javnog informisanja i na društvenim mrežama objavljuju strogo poverljiva i druga dokumenta iz MUP-a? Da li su Đikanović N., Nešković M. i njihovi nalogodavci i zaštitnici odgovarali za objavljivanje strogo poverljivih dokumenata u javno dostupnim izvorima, ili je i to po hitnom postupku zataškano kao i mnoge druge zloupotrebe, propusti i inkriminisana dela? Da li su provereni osnovi podozrenja za još jedan od najupečatljivijh primera zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja rukovodilaca SKOR-a i potvrde fiktivne organizacione promene, a to je usmeno imenovanje zastavnika policije Pantelić K. na nepostojeće šefovsko radno mesto, sa kog Pantelić K. po usmenom ovlašćenju, sa diplomom više škole rukovodi radom grupe fakultetski obrazovanih kadrova, što dodatno urušava hijerarhijska i druga načela i principe na kojima se temelji organizacija i rad MUP-a R. Srbije.

Osnove podozrenja na višu razinu podižu informacije da Munjić O. i Radovanović T. i njihovi saradnici trgovanjem uticajima na sve načine pokušavaju i da sumnjivu diplomu privatnog fakulteta Pantelić K. upotrebe za njeno protivupropisno napredovanje u čin poručnika policije? Da li su i ovo razlozi zbog kojih Munjić O. i Živković D. izdaju i ponavljaju mnoga protivupropisna naređenja od kojih je možda najzanimljivije ono potpisano od strane Živković D. i istaknuto na vidnom mestu u službenim prostorijama, kojim se zabranjuje komunikacija sa drugim policijskim službenicima, a posebno komentarisanje kadrovskih rešenja u SKOR-u?

Zašto bi neko zabranjivao komunikaciju između kolega a posebno komentarisanje kadrovskih rešenja ako ista nisu protivupropisna? Kako će Munjić O. i Živković D. kazniti pripadnike ugašenog SKOP-a, SLjR i dr. koji prenose detalje o fiktivnim izmenama organizacione strukture, protivupropisnim kadrovskim rešenjima? Da li i njih prate, snimaju i proveravaju kao i mnoge druge? Da li su proverene osnove podozrenja da su kancelarije Munjić O., i dr. u SKOR-u protivupropisno opremljene najsavremenijim hardverima i softverima za praćenje i obradu materijala sa nadzornih kamera i drugih uređaja kako iz prostorija MUP-a tako i sa javnih mesta, i da li i kako se sve to protivupropisno koristi neretko i u privatne svrhe? Jedan od primera zloupotreba nameće pitanje da li su proverene osnove podozrenja da je jedna od kamera zabeležila incident, koji su mediji u aprilu 2020. opisivali rečima "nesvakidašnji udes, policajac se zakucao u parkiran automobil u Beogradu u ulici Vojislava Ilića", da je to automobil Munjić O. i da je nepropisno parkiran u dometu kamere?

Da li je sankcionisano protivupropisno parkiranje Munjić O., ko i zašto je vršio pritisak na uviđajnu ekipu, da li je vozač policijskog automobila meta progona, ko, kako i zašto je dostavio snimak medijima? Nastavljamo sa "zabranjenim" komentarisanjem detalja volšebnih raspoređivanja i premeštaja iz SKOP-a, mnogobrojnih iskusnih i dokazanih policijskih oficira za koje nije bilo mesta u SKOR-u, jer odbijaju poslušnost za izvršavanje protivuzakonitih naloga?

Ko su policijski oficiri koji su Radovanović T., Munjić O., i dr. smetali za protivuzakonito delovanje, proširivanje i osnaživanje paralelne strukture, zbog čega su po zahtevima Radovanović T., Munjić O., Lečić M. i saradnika raspoređeni u druge jedinice MUP-a, a ko su i zašto zadržani i novoprimljeni kadrovi? Zašto u SKOR-u nije bilo mesta za većinu dugogodišnjih obaveštajaca poput funkcionera NSP-a Stojanović D., Vuković M., Stjepanović Simonović S., Radović M., Savić D., Rak T., Kurtinović Z., Radovanović Ž.? Da li su kažnjeni zbog pokušaja sprečavanja svakodnevnih zloupotreba u SKOP-u, ugrožavanja bezbednosti i prouzrokovanja štete velikih razmera delovanjem pojedinaca po direktivama Munjić O. i Radovanović T., pa predstavljaju opasne svedoke?

Da li su proverene osnove podozrenja da je njihovim "sklanjanjem" iz službe napravljen prostor za raspoređivanje na ključne pozicije u SKOR-u, ali i protivupropisno napredovanje kadrova sa upitnim referencama, a za pojedine i sumnjivim biografijama, poput Munjić O., Živković D., Stanojević M., Filipović B., Majkić D., Pantelić K., Teofilović T., Čulić D., Pavlović M., Malinović R., Perišić I., Bezarević D., Vojinović S. Dulanović V. i dr. koji u centrali SKOR-a primaju natprosečno visoke plate a nemaju obavezu redovnog dolaska na posao, niti poštovanja radnog vremena, a činjenjem i nečinjenjem permanentno krše propise, ugrožavaju bezbednost i prouzrokuju štetu.

Kako su referenti, kuriri i sekretarice preko noći u centrali SKOR-a postali "obaveštajci i analitičari" i za to dobili sve beneficije, ali i plate veće od kolega koji obavljaju mnogo veći obim poslova i svakodnevno se izlažu velikim rizicima? Kako se preko noći ulazi u SKOR, kako se u jednom danu postaje "obaveštajac i analitičar" u SKOR-u treba među prvima pitati Radojčić D., Čumić A., Cvejić G., Uzelac G., Živković A. Kako je preimenovanje SKOP-a u SKOR uticalo na Pavić D., Mandić Ž., Spasić L., Stanić M., Krstić D., Ljubisavljević N., Kovačević B., Savić P., i dr. u centrali? Da li su proverene osnove podozrenja da je u toku novi talas protivupropisnih kadrovskih "čistki" nepodobnih po aršinima Munjić O. i Radovanović T. i njihovih saradnika ali i napredovanja starih i prijema novih za njih podobnih kadrova?

Da li se to sprovodi po ubrzanom postupku jer su procenili da može doći do promena u vrhu MUP-a koje njima i paralelnoj strukturi neće odgovarati? Osnove podozrenja na višu razinu podižu informacije da su ne tako davno Pavić D., Mandić Ž., Krstić D., Savić P., Ljubisavljević N. privremeno premešteni da ne bi bili pretnja ubrzanom sprovođenju proptivpropisnih planova i dejstava SKOR-a? Zato se i nameću dodatna pitanja: Da li su pošteni, iskusni i stručno visokoobrazovani Savić P. i Ljubisavljević N. kažnjeni zbog odbijanja protivupropisnog prikupljanja informacija i pohranjivanja nelegalnih baza podataka o ličnostima, organizacijama i dr. subjektima, odbijanja vođenja protivuzakonitih evidencija i dr?

Zašto su iz SKOR-a "sklonjeni" u druge jedinice Pavić D. i Mandić Ž., a ne i Pavlović M. i kako to Filipović B. može biti šef samo jednom radniku? Da li je dugogodišnji i prepun znanja obaveštajac, a odnedavno i šef Krstić D. premešten da bi Spasić L. dobio ovlašćenje da drži pod kontrolom sva dešavanja u centrali? Kojim je sve akcijama Spasić L. rukovodio koje su za cilj imale praćenje mnogih ličnosti iz sveta politike, novinarstva, visokih rukovodilaca MUP-a, kolega i dr., protivuzakonito prikupljanje informacija o njihovim kontaktima i dopunjavanje ilegalnih baza podataka? Kakvu Spasić L. kampanju vodi protiv Krstić D. i dr. koji su od strane Munjić O. procenjeni kao ugrožavajući faktori za paralelnu strukturu i protivuzakonito delovanje SKOR-a? Kako Stanić M. prima punu platu iako mesecima ne dolazi na radno mesto, po čijem nalogu se falsifikuju radne liste SKOR-a? Munjić O. treba da odgovori rukovodstvu MUP-a na pitanje na kakvom je Stanić M. "specijalnom zadatku" kojim se prikriva neopravdano višemesečno odsustvo? Zašto se Belić S. etiketira i sprema za raspoređivanje u drugu jedinicu?

Da li je tačno da Munjić O., Radovanović T. i dr. odnedavno traže oproštaj uticajnih ličnosti koje su po poslednjoj promeni ministra izdali, plašeći se njihovog povratka i moguće osvete? Da li je s tim povezan sumnjiv premeštaj Vitorović Ž. iz PS u SKOR i zašto Munjić O. daje Vitorović Ž. veliku moć, ogromna ovlašćenja i benefite? Kako i zašto su mobilni telefoni, računari i oprema za pripadnike SKOR-a prvo prošli kroz SSIM, da li i zašto isto rade i sa opremama drugih jedinica? Kako i zašto centrala SSIM-a i SKOR-a preuzima poslove iz nadležnosti drugih jedinica koje imaju i stručnije kadrove i bolju opremljenost za pojedine policijske poslove, npr. NCKF, SBPOK, SKA i sl. i ko dopušta ovo urušavanje dokazano funkcionalne organizacione strukture i pokušaje devastiranja drugih jedinica MUP-a R. Srbije, ugrožavanje bezbednosti i prouzrkovanje štete velikih razmera?

Šta se dešava sa radom SKOR-a u drugim velikim regionima, kojim iz centra moći rukovode Radovanović T. i Munjić O. sa saradnicima i tako drže pod kontrolom sve krajeve R. Srbije? To nameće i pitanja zašto u SKOR-u nije bilo mesta za iskusne, poštene i dokazane poznavaoce obaveštajnog zanata Cvetković N., Simić I., Dikić S., Petrović B., ali jeste za ostanak i sumnjiva napredovanja i raspoređivanja npr. Kocić D. i poslušnika Mandić U., Takić G. kao i rasporedivanje Stojković N., Vučković A., Cekić M., Drobnjaković V., Mitrović D., Šakota B., Jusufi Dž., Petrunović B., Dinić M., Ilić Z. i dr. poslušnika iz tog dela Srbije?

Do kada će trajati progon i kažnjavanje majora policije, jednog od najboljih svih vremena u SŠUP i PA, sa mnogobrojnijim sertifikatima, pravog heroja i uzbunjivača Simić I.? Da li je na meti progona zbog prijavljivanja zloupotreba i drugih protuzankonitosti u SKOR-u. Kome je Simić I. smetnja i pretnja u SKOR-u i zašto se ne poštuju odluke suda već se Simić i. permanentno izlaže sataniziranju zarad izolovanja i odstranjivanja iz SKOR-a? Kakve su uloge Kocić D. i Stojković N. u diskriminaciji kako Simić I., tako i Mladenović P. i Stanković D., i njihovom najavljenom "odstranjivanju" iz SKOR-a? Da li je diskriminacija posledica njihovog obaveštajnog rada na teritoriji sa koje potiče Radovanović T. i poznati su im mnogi kompromitujući detalji iz biografija kako Radovanović T. tako i drugih aktuelnih rukovodilaca u MUP-u R. Srbije koji su deo ili sarađuju sa paralelnom strukturom?

Zašto u SKOR-u nije bilo mesta za iskusne obaveštajce Čikarić D., Spasić T., Labović I., Miljković M., Jagličić I., ali je bilo za ostanak i napredovanje na šefovsko mesto Jovanović N., čije je raspoređivanje u SKOP izvršeno od strane načelnika Andrić J. na zahtev i urgencije Čikarić D.? Ko je i zašto Jovanović N. ovlastio da mesta u SKOR-u sačuva za Turnić B. i Petković S. i "u jednom danu na mala vrata uvede" u SKOR Đokić L., Stanojević L, Savić D., Antić S., Stefanović B., Živković M., Kukalj S.? Da li je to nagrada za doprinos Jovanović N. konstruisanoj aferi i koju su Radovanović M. i Munjić O. podmetnuli Malešić S.?

Zašto je Lukić A. morao da napusti SKOR? Kako i zašto Stanković Z. napreduje i rehabilituje Ješić S. i angažuje Tadić Z., Isailović S., Bogdanović B., Milovanović B. i obezbeđuje im natprosečne plate za služenje paralelnoj strukturi? Kako i zašto Radovanović T. i Munjić O. i dr. naglašavaju poslušnost i zasluge ovog regionalnog centra, jedne od okosnica za jačanje paralelne strukture?

Kako je Tomašević N. po nalogu Radovanović T. i Munjić O. postavljen na mesto sa kog omogućava povratak i napredovanje otpisanih Čumić A., Jelušić R. i Radojičić Ž. i angažovanje Kolašinac M., Radojević B. i dr. poslušnika rukovodilaca i saradnika paralelne strukture?

Zašto u SKOR-u nije bilo mesta za ostanak punog znanja i iskustva Stojković D. i to u trenutku kada ima manje od godinu dana do penzionisanja, a jeste za Ćirić V. i Milijić Z., kao i za angažovanje Stojanović B., Dinić S., Živić S., i medijski praćenih angažovanja Popović V., Cvijović D., i Mitić G. Kakva je njihova uloga u paralelnoj strukturi? Kako bračni par Cvijović D. i D. jača u UKP-u uz pomoć Radovanović T. i Munjić O. i dr.? Čime "večiti" načelnik SBT Cvijović D. obezbeđuje supružniku Cvijović D. mesto šefa u SKOR-u o čemu i mediji izveštavaju?

Zašto su satanizirani, kriminalizirani i raspoređeni van SKOR-a iskusni policajci i dokazani obaveštajci Nedeljković N., Mijatović S., i Čolić J. što može da ugrozi i njihovu bezbednost i bezbednost njihovih porodica? Da li je to zbog obaveštajnog rada na teritoriji gde su saznali mnogo kompromitujućih detalja iz biografije Munjić O. i time postali meta progona? Zašto progon Nedeljković N., Mijatović S., i Čolić J. još uvek traje i da li će neko zbog toga odgovarati? Da li je Veselinović S. džoker iskorišćen nakon neuspešnog instaliranja Basurić D. zbog mnogobrojnih afera Basurić D. koje su prikrivane od strane Munjić O. Kakva bliskost sa Munjić O. obezbeđuje Basurić D. ostanak pod zaštitom u SKOR-u?

Kako i čime su zadržavanje mesta zaslužili večiti podržavaoci svakog novog rukovodstva Popović Lj., Mitrović Z. i Gočanin D., kako i zašto su angažovani Janjić S. Kostić S. i Točilovac V., a najvažniji odgovor očekujemo na pitanje kako i zašto je došlo do rehabilitacije Nikolić M. nakon svojevoljnog odlaska iz SKOP-a i mnogobrojnih afera za dva meseca na mestu zamenika načenlika PPU? Zašto je SKOR morao da napusti Stojković I. koji je bio svedok veze rukovodilaca Munjić O., Živković M. i drugih sa osumnjičenim Stojanović D. i Radovanović M.? Zašto je doneta odluka o ostanku na šefovsko mesto Živković M. i pored svih saznanja o spominjanim vezama sa osumnjičenima? Da li je Stojković I. targetiran zbog veze sa NSP? Kako su umesto Stojković I. angažovani Kuručev D., Kuprešanin D. i dr. poslušnici?

Kako je i čime Šećerov A. zadužio rukovodioce SKOR-a da ga najpre rasporede u SKOR, a potom i prihvate rizik od krivčnog gonjenja višemesečnim skrivanjem informacije o slobodnom rukovodećem radnom mestu sve do sumnjivog sticanja uslova Šećerov A. za postavljenje na isto, dok su plasiranjem dezinformacija sprečavali postavljenje iskusne, pune znanja i poštenja Medić D. povratkom iz PPU ili unapređenjem Jovanović D.? Zašto su angažovani Cvejić G., Đilas P., Crnojević M., a odbijeni predloženi najbolji kandidati? Ko je lobirao za angažovanje Tintor S., Tripunović R., Kukilo J., Todorić I., i dr. poslušnika bez referenci u ovom regionalnom centru, i da li se sa tim izborima slaže šef Smiljanić S.?

Ima još spornih kadrovskih rešenja u SKOR-u koje bismo mogli detaljno da komentarišemo, što ostavljamo za druga obraćanja. Poštovanje organa državne uprave i zaštita MUP-a R. Srbije i javnog interesa, obavezuju na kritiku rešenja za koja postoje osnove podozrenja da vode kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, jer kritika za cilj ima sprečavanje nastupanja štetnih posledica. Protivupropisna naredba rukovodstva SKOR-a kojom se zabranuje komunikacija sa kolegama i komentarisanje ovakvih rešenja daje legitimitet nepravedno premeštenim pripadnicima SKOP-a izvan SKOR-a, da je javno osude i pozovu kolege koje su zadržale radna mesta u SKOR-u da se bore za svoja prava i da prijave sve osnove podozrenja o krivičnim delima i drugim protivupropisnim delovanjima u SKOR-u, za koje se goni po službenoj dužnosti.

Mnogi pokušaji podnošenja krivičnih prijava protiv osumnjičenih rukovodilaca SSIM-a, SKOR-a, OBPK-a, SBT-a, i drugih jedinica, su sprečeni, a njihovi bivši saradnici tvrde da se Radovanović T. i Munjić O. hvale da su paralelnu strukturu i sabotiranje krivičnih postupaka protiv njih i njihovih saradnika, obezbedili vezama sa kabinetom i pojedinim rukovodiocima u "bratskom" SUK-u gde su mnogi iz "njihovog lobija", a mnoge su zadužli ili ucenili, pa se zbog toga zahtevi tužilaštva za pružanje potrebnih obaveštenja najčešće nalaze u fiokama ili se u odgovorima tužilaštvima nalaze neistiniti podaci, čime se opstruiše primena ZKP-a, prikupljanje dokaza i procesuiranje osumnjičenih.

Osnove podozrenja podižu na višu razinu informacije o kontroli koju direktno i indirektno imaju nad posebnim dokaznim radnjama, poligrafskim ispitivanjima, kao i nad novinarima pojedinih medija preko kojih plasiraju dezinformacije i spinove, pruža Radovanović T., Munjić O. i njihovim saradnicima garanciju da njihovo protivuzakonito delovanje neće biti otkriveno. Osnove podozrenja na višu razinu podižu informacije njihovih bivših saradnika da se Radovanović T. i Munjić O. hvale da mogu da nameste svako poligrafsko testiranje, da mogu da plasiraju spinove preko medija čime preusmeravaju pažnju.

Zanimljiv primer je višemesečno delovanje Munjić O. koje je raspirivalo trvenja i mržnju među njenim bivšim načelnicima što je kulminiralo fizičkim obračunom na Cvetnom trgu, a to su Radovanović T. i Munjić O. proslavili, i posle dostavljanja snimaka tuče medijima, i difamiranja učesnika u ovom nemilom događaju, Munjić O. kontaktira sa svima njima, tobož brinući se o njihovom zdravlju, proveravajući u kom smeru će se odvijati dalji postupci protiv njih, jer posle osvete nad Stojanović D. i Radovanović M., koje su prvo prikrivali a potom i povezali sa OKG, Radovanović T. i Munjić O. nastavljaju klevetanje Vuković M. širenjem glasina i pisanjem anonimnih prijava npr. za veze sa građevinskom mafijom, privatnim obezbeđenjima i sl.

Zanimljiv je i primer kako je preko paralelne strukture plasirana objava u pojedinim medijima sa skrivenom porukom o priželjkivanom činu stavljanjem skraćenice gen. ispred imena ili da će Radovanović T. biti ambasador, iako to niko iz diplomatskih krugova nikada nije spomenuo. Ovakve spinove Radovanović T. upotrebljava da sebe glorifikuje, ali istovremeno i ogradi od višemesečne prljave kampanje koju preko svoje paralelne strukture vodi protiv visokih rukovodilaca policije Milić V., Cmolić N., Malešić S., Gačević G., Živković B., i dr. spominjanih kandidata za mesto direktora policije, jer se u stručnim krugovima svi bolje kotiraju od Radovanović T., a istovremeno da skrene pažnju na sebe i ponudi se drugom ministarstvu ukoliko u MUP-u R. Srbije bude razotkrivena paralelna struktura.

Kampanja Radovanović T., Munjić O. i njihovih saradnika je prvenstveno okrenuta protiv visokih policijskih oficira školovanih na policijskoj akademiji čime su stekli izvesnu prednost za mesto direktora, jer policijska akademija školuje najstručnije kadrove i pruža najšire obrazovanje za rad u rukovodećoj sferi MUP-a R. Srbije. Svedoci smo da ovi oficiri svakodnevno štite struku i doprinose jačanju MUP-a R. Srbije, ali iskustva nas uče da će zbog toga Radovanović T, Munjić O. i njihovi saradnici preko paralelne strukture pojačati i prljavu kampanju protiv Cmolić N., Milić V. i dr. Zašto Radovanović T. potencira oficire vojne akademije za rad na strateškim pozicijama u MUP-u, je pitanje na koje dugo čekamo odgovor?

Zašto Radovanović T. i drugi vojni oficiri zaposleni u MUP-u R. Srbije ne rade u struci i ne primenjuju znanja u oblasti u kojoj su školovani? Da li u generalštabu Vojske R. Srbije postoje rukovodioci sa diplomom policijske akademije ili su na ovim mestima isključivo oficiri sa vojnih akademija? Da li u Vojsci Srbije postoji mogućnost napredovanja preskakanjem stepenica u hijerarhiji i da li neko vojno lice sa mesta poručnika administrativnim trikovima i izigravanjem propisa, preko noći može postati major? Da li je zato karijerni razvoj determinisan zakonom, uredbom i dr., mnogima najveći problem i prepreka za realiazciju planova kojima će permanentno slabiti policiju?

Ko i zašto teži urušavanju kadrovske politike MUP-a utemeljene na usko stručnim kadrovima, sa svetskim modelom karijernog napredovanja? Ko i zašto potencira militarizaciju policije? Ko i zašto pojačava napade spinovima koji vode ka diskreditaciji, degradaciji i uništavanju policijskog visokog obrazovanja u R. Srbiji? Da li je tačno da Munjić O. i Radovanović T. idu korak dalje i protivupropisnim kadriranjem u SKOR, umesto sprovođenja mera za ravnopravnost polova, uvode novi trend diskriminacije, praćen komentarima Munjić O. "da se vidi u MUP-u kako vlada suknja i kako gazi štikla!"?

Da li je tačno da bi protivupropisno i štetno delovanje Radovanović T., Munjić O. i njihovih spominjanih saradnika bilo zaustavljeno stavljanjem SKOR-a pod strožu kontrolu koja je lako ostvarljiva? Kakva je razlika između inspektora PPU-a i SKOR-a? Da li je tačno da podobni inspektori prelaskom iz PPU-a i drugih jedinica u SKOR, dobijaju natprosečno visoka primanja, jer poslove u SKOR-u obavljaju bez kontrole kako sami kažu "kad žele i koliko žele", a rezultati se uglavnom svode na pisanje izveštaja prepisivanjem i parafraziranjem informacija iz medija, od komšija, rođaka, kolega, čaršijskih priča i sl.?

Da li je tačno da se takvi izveštaji neretko zloupotrebljavaju kao osnov za pokretanje mnogih mehanizama MUP-a i prikrivanje delovanja paralelne strukture? Da li je tačno da podobnima u SKOR-u uz veće plate od onih koje imaju u PPU, rukovodioci SKOR-a permanentno omogućavaju službena vozila koja uglavnom upotrebljavaju za privatne poslove?

kakvim se obaveštajcima radi kada se pojavljuju na javnim mestima glumeći federalne šerife u prepoznatljivim automobilima, podsmevajući se zbog svojih velikih ovlašćenja i privilegija svim kolegama i rukovodiocima PPU i drugih jedinica? Da li bi se uvođenjem pojačane kontrole rada SKOR-a, SSIM-a i sl. sprečilo kršenje propisa, kršenje ljudskih prava i dr., ili smanjile štete velikih razmera koju permanentno prouzrokuju Radovanović T., Munjić O., njihovi saradnici i dr. imaoci ovlašćenja koji ih zloupotrebljavaju? Da li uključivanje rukovodilaca PPU-a u praćenje i kontrolu rada pripadnika SKOR-a može sprečiti protivupropisno delovanje i smanjiti štetu koju oni prouzrokuju?

Šta bi se promenilo u načinu rada kada bi se pripadnici SKOR-a rasporedili u PPU? Da li bi to povećalo kontrolu zakonitosti i efikasnost rada, smanjilo troškove, poboljšalo komunikaciju (koju rukovodioci SKOR-a naredbama zabranjuju), osnažilo saradnju u policijskim poslovima i smanjilo mogućnosti zloupotreba i dr. protivupropisnog delovanja. Da li bi to sprečilo rukovodstvo SKOR-a, SSIM-a i dr., da lažno izveštavaju vrh MUP-a R. Srbije pripisivanjem SKOR-u rezultate drugih jedinica, i da spreče prisvajanje priznanja za zasluge PPU-a i drugih jedinica? Iskustva nas uče da nekontrolisano obavljanje policijskih poslova otvara vrata korupciji i drugom protivuzakonitom delovanju.

Da li je tačna statistika da je SKOR sa prethodnicama jedna od službi sa najvećim brojem kako rukovodilaca tako izvršilaca, osumnjičenim i uhapšenim za teška krivična dela? Kakva bi statistika bila kad bi se dopunila tamnim brojkama kriminaliteta za koje postoje osnove podozrenja da se mogu pripisati Radovanović T., Munjić O. i njihovim saradnicima?

Na mnoga od postavljenih pitanja odgovore mogu zatražiti i nadležni organi. Nadamo se da će to učiniti Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da će Javno tužilaštvo pronaći načina da proveri osnove podozrenja, sprečavajući Radovanović T., Munjić O. i dr. da primene algoritam krivog izveštavanja tužilaštava po zahtevima za pružanje potrebnih obaveštenja.

Pretpostavljamo da će za to vreme Radovanović M., Munjić O. i njihovi saradnici nastaviti da krše propise i već se očekuje da se zloupotrebe svi kapaciteti da se protivuzakonito otkrije identitet anonimnih podnosioca svih informacija kojima se ukazuje i kojima će se ukazivati na kršenje propisa, kršenje ljudskih prava, vršenje javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, i kojima će iz dana u dan brojnija i snažnija grupa poštenih ljudi pokušati da doprinese sprečavanju i suzbijanju protivuzakonitog delovanja kao i sprečevanju štete velikih razmera, koju permanentno prouzrokuju Radovanović M., Munjić O. i njihovi saradnici.

Pozivamo i Milić V., Cmolić N., Gačević G., Živković B. i dr. da preduzmu sve što je u njihovoj moći, da bi nadležni organi proverili i priveli poznaniju prava pripadnike MUP-a R. Srbije, za koje su napisana osnova podozrenja u ovoj informaciji.

Pozivamo i sve institucije, organizacije i stručnjake da učestvuju u javnim raspravama i podrže usvajanje dobrih zakonskih rešenja za MUP, a istovremeno spreče izmene ili nova rešenja kojima će paralelne strukture pokušati da unesu promene zarad podređivanja policije u R. Srbiji njihovim interesima. Podsećamo da stručno obrazovani kadrovi uz jasno definisani karijerni razvoj, predstavljaju jedan od stubova demokratskog rada policije kao javnog servisa, kojim se štite i unapređuju bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu.