Ceo svet je prošle godine gledao kako američki vojnici i diplomate, zajedno sa grupama povlašćenih lokalnih slugu, beže iz Avganistana. Neće biti iznenađenja ako se takve scene repriziraju ovog leta u Srbiji. Sjedinjene Američke Države više ne smatraju Zapadni Balkan svojom zonom uticaja. Kontrolu nad Srbijom prepuštaju svojim evropskim partnerima. Ta promena stvoriće uslove za oslobođenje Srbije od diktature, zato se Aleksandar Vučić plaši 5. septembra, za kad je najavljeno svođenje završnog računa njegove vladavine.
P. Popović
Više od 84 odsto građana Srbije podržava Rusiju u ratu protiv Ukrajine. Tačnije, u ratu protiv NATO-a, odnosno Sjedinjenih Američkih Država. Analiza rezultata tog istraživanja, koje je sprovela „Nova srpska politička misao", nameće zaključak da Srbi ne vole toliko Rusiju koliko mrze Ameriku.
Amerikanci tri decenije stvaraju i razvijaju razloge za tu mržnju. Tokom krvavog raspada SFRJ dosledno su, politički i vojno, podržavali sve neprijatelje Srba i Srbije. Od toga nisu odustali ni posle NATO agresije i okupacije Kosova i Metohije. Samo su promenili oblike delovanja. Američki zvaničnici, uključujući i Džoa Bajdena, pre 1999, opisivali su Srbe kao divljake, siledžije i koljače ogrezle u zločinima i imbecile koje možeš i da bombarduješ, oni se neće ni sećati da si ih ubijao. Posle 2000. godine, američki ambasadori su takve stavove primenili u političkoj praksi.
Od Vilijama Montgomerija do Kristofera Hila, svi američki ambasadori su se ponašali kao nosioci srpskog antiamerikanizma. U Srbiji su instalirali demokratiju bez slobode i pravde. Okupili su sav politički ološ, koji je bio na prodaju. Montgomeri je priznao da je podržao Đinđića protiv Koštunice zato što je bio prinuđen da bira između lopova i nacionaliste.
I kasnije su ambasadori birali lopove i zločince, pod uslovom da su poslušni. Kriminalce, kakve u svojoj državi čuvaju u Sing-Singu, ovde postavljaju na vlast. Srpsku političku scenu su napravili po ugledu na svoj Diznilend. Samo što njihovim Diznilendom upravlja zabavni i simpatični miš, a Srbiji su za vladara nametnuli mentalno poremećenog pacova.
Kad odu s Balkana, Amerikanci će iza sebe ostaviti Srbiju bez granica, sa fašističkim režimom prekrivenim demokratskim oblandama i korumpiranim pravosuđem, bez državnih institucija i slobodnih medija... Ostaviće Srbiju podeljenu na kastu najbogatijih kriminalaca i opljačkani narod, najsiromašniji u Evropi.
Američki političari i diplomate ne osećaju odgovornost za sve što su napravili u Srbiji i od Srbije. Iza parola o demokratizaciji realizovali su svoje poslovne interese. To potvrđuje i sporazum između vlade lažne države Kosovo i američke korporacije „Milenijum Čelendž", koju predvodi Alis Olbrajt, ćerka bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt. Pre nekoliko dana korporacija Alis Olbrajt se sporazumom o „Kompaktnom programu" obavezala da investira 236,7 miliona dolara u dva energentska projekta na Kosovu.
Ćerka Medlin Olbrajt je prisustvovala ovom potpisivanju u svojstvu naslednice akcija elektroenergetskog sistema Kosova. Kao što je već odavno poznato, njena majka, pokojna Medlin Olbrajt, "odslobađajući" Kosovo 1999., postala je, za simboličnu sumu, suvlasnica rudnika, elektrana, prenosnog sistema i svih drugih energetskih potencijala Kosova, zajedno sa US generalom Veslijem Klarkom. Dobar deo tog bogatstva poklonila im je tadašnja OVK kao "nagradu za pomoć".
Kompanije mnogih aktuelnih i bivših američkih državnika, ili njihovih naslednika, šire unosne poslove na Kosovu, koje su oteli primitivnim Srbima, za koje Manter tvrdi da ne pripadaju autentičnom evropskom narativu. Za razliku od pojedinaca, koji razvijaju poslovne kombinacije, aktuelna američka administracija najavljuje povlačenje sa Zapadnog Balkana, koji više ne tretiraju kao svoju zonu interesa. Upravu nad Srbijom nameravaju da prepuste svojim partnerima iz Velike Britanije i Nemačke. Novi kolonijalni upravnici moraće da počiste nered koji je ostao iza Amerikanaca. U britanskoj ambasadi već je napravljen plan za promene na srpskoj političkoj sceni. Svođenje računa je zakazano za 5. septembar ove godine.
Aleksandar Vučić je svestan opasnosti koja mu preti. Osim obaveštajnih informacija, plaši ga i simbolika datuma. Prvi put je došao na vlast 24. marta 1998, kad je formirana vlada Mirka Marjanovića u kojoj je Vučić dobio mesto ministra protiv informisanja. Na insistiranje Engleza, Slobodan Milošević je Haškom tribunalu izručen baš na Vidovdan. Za Vučića je bitan i 5. septembar 2008, kad su on i Tomislav Nikolić izvršili puč u Srpskoj radikalnoj stranci. Pad s vlasti mu se priprema baš na taj datum, na godišnjicu početka uspona.
Vučić se još nada da će uspeti da se nagodi sa Englezima i Nemcima, ali to ne umanjuje strah od pada s vlasti. Evropske službe raspolažu dokazima najtežih kriminalnih i korupcionaških afera u kojima glavne uloge imaju Vučić, članovi njegove porodice i naprednjačkog kartela. Kao što su nedavno prinudili srpsku vlast da ponovo uhapsi i pritvori Darka Šarića, Europol i Eurodžast mogu u svakom trenutku da objave transkripte, audio ili video snimke Vučićevih komunikacija sa Veljkom Belivukom, Zvonkom Veselinovićem ili Predragom Koluvijom. Mogu i da objave dokaze o tome ko je naručio i izvršio ubistva Olivera Ivanovića i Vladimira Cvijana. Svaki takav dokaz doveo bi do obaranja s vlasti Vučića i pokrenuo proces oslobođenja Srbije od diktature, koju su Amerikanci ostavili u nasleđe.
- Ambasadore, ti ne uviđaš da stojiš na čelu antiamerikanizma, lobija koji će ljudima ogaditi vašu verziju sloboda, prava, slobodnog tržišta, demokratije, medija, vašu verziju Evrope i Balkana. Volećemo sve vaše, osim vas samih - naveo je jedan srpski novinar 2003. godine u otvorenom pismu Montgomeriju.
Sve što je usledilo, od tada do danas, dokazalo je tačnost ove procene. Američki eksperiment, kojim su pokušali da kreiraju „postkosovsku" Srbiju, završio se opštom katastrofom. I za SAD-a, koja odustaje od Balkana, i za Srbiju, koja ostaje u diktaturi, bedi i beznađu.