Pogled iz Moskve

Američki časopis Foreign Policy objavio je statistički izveštaj Ministarstva odbrane SAD

Šta ima novo u Pentagonu? Kradu...

Izveštaj je pripremila Agencija za saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane (DSCA) Ministarstva odbrane SAD. Prema izveštaju, 2022. godine broj i cena oružja koje je SAD odobrila za prodaju saveznicima u NATO porasli su gotovo dva puta u poređenju sa 2021. godinom.

Piše: Igor Veremejev

Do toga je došlo zbog toga što su države Alijanse gomilale svoje rezerve naoružanja, što je u vezi sa ukrajinskim konfliktom. Obim prodaje osnovnog naoružanja porastao je na 24 bilateralna sporazuma u ukupnom iznosu od 28 milijardi dolara, uključujući i isporuke vrednosti 1,24 milijarde dolara budućoj članici NATO, Finskoj. O tome piše pomenuti časopis.

Rezultat je to što su američki trgovci oružjem zaradili ogroman novac. Prema navodima stranih medija, dobit vojnih preduzeća u SAD dostigla je 2022. rekordne iznose. U poslednjih 12 meseci, akcije tri najveće američke odbrambene kompanije: Northrop Grumman Corporation, Lockheed Martin Raytheon Technologies, porasle su za 40%, 37% i 17%. Istovremeno je postalo poznato i da se oružje isporučeno Ukrajini banalno pljačka.

Istraga Ministarstva odbrane SAD (DCIS), ukazala je na rizik od toga da oružje isporučeno Ukrajini dospe na crno tržište, između ostalog i „zbog brzopletog sklapanja mnogih ugovora od strane Pentagona".

To da se oružje zasigurno krade, priznaju i sami Amerikanci. Nedavno je TV kanal CBS snimio skandalozni istraživački dokumentarni film „Naoružavajući Ukrajinu", u kojem se govori o ogromnoj korupciji u Ukrajini, zbog koje 70% oružja koje je isporučila SAD odmah ide na crno tržište. I samo 30% stiže do ukrajinske vojske. Pritom, u SAD su pokušali da zataškaju ovaj skandal. CBS je morao da skine ovaj film sa svog sajta.

Štaviše, takvi incidenti se stalno događaju u vezi sa isporukama oružja i raznim drugim projektima Pentagona tokom njegovih operacija u inostranstvu. Kako je nedavno otkrila komisija specijalnog generalnog inspektora za obnovu Avganistana (SIGAR), od 2008. godine SAD je izgradila ili kupila kapitalnu imovinu u ovoj zemlji u vrednosti od 7,8 milijardi dolara, pri čemu je 6,5 milijardi obezbedio Pentagon. Ali oko 30% od ukupne sume - 2,4 milijarde - jednostavno je nestalo. Imovina kupljena od tog novca ili nije eksploatisana, ili je neadekvatno korišćena ili su je jednostavno odbacili. A mnogo su i uzeli izvođači radova.

Ispostavilo se, na primer, da je velika partija transportnih aviona za avganistansku vojsku, vredna skoro pola milijarde dolara, neupotrebljiva, pa je završila u starom gvožđu.

Najmanje 150 miliona dolara potrošeno je na izgradnju raskošnih privatnih vila za američku vojnu komandu, iako je taj novac trebalo da bude upotrebljen za jačanje avganistanske ekonomije. Još desetine miliona bačeno je u „crnu rupu" nerealizovanih programa za modernizaciju industrije, rudarstvo..., i tome slično.

Sumnjivi ugovori sklapani su i u godinama bliskoistočnih sukoba. Na primer, od početka rata u Iraku, sa Pentagonom je zaključeno gotovo 35.000 ugovora vrednosti 36 milijardi dolara; najmanje 39% tih ugovora bilo je problematično. A 2011. godine, komisija Kongresa SAD je konstatovala da je od 30 do 60 milijardi dolara od 206 milijardi dolara sredstava koja su bila namenjena Iraku, potrošeno s „kršenjem budžetske discipline". Pritom, Pentagon do dan-danas ne može da opravda 8 milijardi dolara.

Kradu u Pentagonu, odavno i sa stilom. I ne samo prilikom realizacije operacija u inostranstvu, već i kod kuće. Skandali oko vojnog ministarstva stalno iskrsavaju.

Tako se pre nekoliko godina otkrilo da je Ministarstvo odbrane SAD prebacilo 1,1 trilion dolara kompanijama koje su u manjoj ili ve?oj meri bile umešane u prevarantske šeme.

tome se govorilo i u istrazi koja je sprovedena na zahtev senatora Bernija Sandersa. Pomenuta sredstva dobilo je 37 preduzeća vojno-industrijskog kompleksa SAD, sa kojima su ugovori zaključeni direktno.

Među njima su bili i: Boeing, Lockheed Martin i Northrop Grumman. Generalno, u ispunjavanju vojnih porudžbina učestvovalo je više od 300 kompanija, optuženih za prevaru.

Istraga je pokazala da je oko 431 milijarda dolara bila prebačena kompanijama iz vojno-industrijskog kompleksa, odmah nakon što bi oni ili dobili svoje parnice za prevaru ili bili novčano kažnjeni.

Još 1921. godine u SAD je osnovana Vladina kancelarija za odgovornost - The Government Ačountability Office - kako bi se zaustavile mahinacije. Svake godine Kongresu se podnose izveštaji ove kancelarije, u kojima se otkrivaju brojni slučajevi pljačke državne blagajne. Ne samo kada je reč o prodaji i kupovini oružja, već i kada je re? o nabavci civilnih proizvoda koju Pentagon vrši po nesrazmerno visokim cenama.

Tako je početkom 1980-ih godina u SAD izbio skandal sa kupovinom običnih električnih lampi za Ministarstvo odbrane, po ceni od 30 dolara za komad (dok je tržišna cena bila oko 1 dolar). Skandalozne su bile i kupovine običnih pepeljara za mornaricu, po ceni od 400 dolara za komad.

Ipak, bez obzira na kolosalnu kra?u, budžet za američku vojsku je toliko veliki da svakako mnogo novca ostaje - američku armiju na Zapadu smatraju najjačom na svetu.

S tim u vezi, u poslednje vreme mediji na Zapadu često postavljaju zbunjujuća pitanja: kako Rusija može danas da pobedi u Ukrajini gde protiv nje faktički ratuje ceo NATO blok predvođen SAD (a to je 30 zemalja)?

Prema podacima SIPRI-ja (Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, odnosno Stockholm International Peace Researć Institute, SIPRI), 2021. godine na Rusiju je otpadalo samo 3,1% vojnih rashoda svih zemalja sveta. U apsolutnim brojkama, troškovi Rusije procenjeni su na 65,9 milijardi dolara. Ruska Federacija, svedoči SIPRI, 2021. se po obimu vojnih rashoda nalazila tek na petom mestu na svetu. Ispred nje su bili SAD - 801 milijarda dolara (38%), Kina - 293 milijarde dolara (14%), Indija - 76,6 milijardi dolara (3,6%) i Velika Britanija - 65,9 milijardi dolara (3,2%).

Prema podacima NATO-a, vojni troškovi svih zemalja ovog bloka 2021. godine su iznosili 1.155,3 milijarde dolara. To je gotovo 55% svetskih troškova za vojsku. Na taj način, vojni troškovi SAD premašuju ruske 12,2 puta. A ukupni vojni troškovi NATO zemalja premašuju ruske 17,5 puta.

Kako se u takvim, krajnje nepovoljnim uslovima za nju, Rusija može boriti protiv tog vojnog monstruma? Valentin Katasonov, poznati stručnjak, profesor, predsednik Ruskog ekonomskog udruženja „S. F. Šarapov", smatra da je specijalna vojna operacija u Ukrajini postala svojevrstan poligon gde je na videlo izašlo da u vojno-tehničkim odnosima snaga Rusija generalno nije inferiorna u odnosu na kolektivni Zapad.

„Pokušavam", kaže profesor, „da odgovorim na pitanje: kako je to moguće, uzimajući u obzir da troškovi Zapada za vojsku umnogome premašuju ruske vojne rashode. Odgovor je kratak: zbog izuzetno niske efikasnosti zapadnih vojnih troškova."

Katasonov smatra da je u SAD, tokom mnogih godina, došlo do tesne „saradnje" države i vojno-industrijskog kompleksa, što se u uslovima kapitalističke privrede može nazvati „ozakonjenim malverzacijama". Po njegovim rečima, dva su ključna elementa: 1. naduvane cene proizvoda vojnih korporacija koje kupuje Pentagon; 2. privatizacija viška profita vojnih korporacija u vidu isplate dividendi akcionarima korporacije.

Kako smatra američki časopis National Interest, sovjetske oružane snage su, u vreme hladnog rata - samo u pogledu njihove veličine - bile, verovatno, pet puta veće nego što su danas ruske. Prema podacima portala globalfireponjer.com, 2013. godine u sastavu aktivne ruske vojske bilo je 766.000 ljudi, kao i 2,4 miliona rezervista. U vreme hladnog rata u sovjetskoj armiji bilo je od tri do četiri miliona ljudi. Ipak, u ovom časopisu smatraju da danas u vojnom pogledu SAD počinju da zaostaju u odnosu na Rusiju.

Što se tiče glavnog - strateških nuklearnih snaga, Rusija i SAD, bez obzira na ruski raspad 1990-ih, imaju sada paritet, a od pojave hiperzvu?nih raketa u Rusiji, ona je dobila i primetnu prednost nad SAD koja takvog oružja još uvek nema.

Osim toga, u RF je vojna proizvodnja mnogo jeftinija. Tako, cena proizvodnje jednog američkog aviona pete generacija F-35 varira od 80 do 150 miliona dolara. Gotovo sličan ruski višenamenski lovac četvrte generacije Su-35 košta oko 30 miliona dolara. Glavni borbeni tenk američke vojske M1 Abrams košta oko 5-6 miliona dolara. Ruski modernizovani tenk T-90 - oko 1,5 milion dolara.

U SAD na održavanje svojih oružanih snaga, odnosno na plate i penzije vojnicima, održavanje infrastrukture i brojnih vojnih baza u inostranstvu, ide 85% ukupnog vojnog budžeta i samo 15% na usavršavanje i nabavku novog naoružanja. I pritom, njihov vojni budžet je ogroman „kolač" od kojeg svako ko nije lenj pokušava da štrpne...