Uvodnik
(Pr)osudite sami
Partneri
Milovan Brkić
Početkom osamdesetih vlast je novinare označila kao društveno-političke radnike.
Od poslenika javne reči traženo je da se osećaju kao važni drugovi, rame uz
rame sa funkcionerima partijskih komiteta, organizacija Socijalističkog saveza
radnog naroda, omladinskih i sindikalnih organizacija... Tadašnja
vlast je odlučila da novinari i
politička elita budu partneri, što je podrazumavalo da treba jedni drugima
da čuvaju leđa, da se ne kritikuju javno, bar ne previše.
Ovih dana,
nakon oštrih kritika iz Evropske
unije i Međunarodne
federacije novinara da u Srbiji vlada
medijski mrak, da su sva
javna glasila dovedena do ruba propasti, da je javni servis RTS ogavna propagandna mašinerija, koja svakodnevno
veliča "podvige" Borisa Tadića, i diktator se setio
kako da medijski
mrak obasja mesečina.
Sudbina svih
medija u rukama je Tadićeve mafije. Dragan Đilas, Nebojša
Krstić i njihove marketinške firme drže
u svojim rukama sve oglase i
propagande spotove. Ako diktator nije
zadovoljan, nema oglasa, nema reklama,
nema državnih dotacija... I onda novine, radio ili TV stanica polako umiru.
Ovih dana
Boris Tadić poziva siromašne proletere koji se bave novinarskim
zanatom da postanu partneri vlasti! Ovoj vlasti
koja deluje kao najmasovnija mafijaška organizacija u Evropi, na čijem
je čelu srpski predsednik!
Pre četiri
godine, kada su se delile frekvencije,
Željko Mitrović je, kako mi je posvedočio, morao da plati
Borisu Tadiću 200 hiljada evra. Lično mu je dao koverat, a predsednik ga je, dok je koverat primao u
njegovom automobilu, upitao da li je sve na broju!
Kako novinari mogu Borisu Tadiću i njegovoj pljačkaškoj družini da budu
partneri?
U trenutku kada sam pomislio da su to prazne diktatorove reči, čijim
izgovaranjem on misli da pokazuje pamet i učenost, i da time iskazuje svoju
samilost prema podanicima, prijatelj me uverava da je partnerstvo većeg broja
novinara i vlasti - ostvareno. Pominje Aleksandra Tijanića, koji dočekuje
Tadića ispred RTS-a kada ovaj gostuje u emisiji kod glavnog urednika ove javne
kuće. Susret je srdačan, uz poljubac. Parama građana koji imaju sreću da u kući
ili stanu imaju struju, pa plaćaju i doprinos za rad RTS-a, ova radio-TV kuća
godinama nas obasipa najgorom vrstom laži i propagande. Ali, Tijanić
i njegova kamarila sa RTS-a lepo žive. Zgrću
stotinu hiljada evra godišnje
na ime plate, plus honorari, automobili, provodi. Aleksandar Tijanić je dobio drugi mandat, mada
se na svojoj televiziji kleo da nema šanse
da ponovo konkuriše, jer se Srbiji crno piše.
Glavni urednik
dnevne Politike Dragan Bujošević
slavi Borisa Tadića i njegovu
partiju i politiku, opisujući im podvige
kao da je Srbija velesila na vratima raja.
Ipak, poziv
predsednika Srbije da novinari budu
partneri vlastima posledica je - dizanja glave novinara. Prvo je dnevni list Alo otvorio sezonu pominjanja predsednika Srbije po njegovim lošim delima. Predsednik
je kriknuo, čak do Hamburga, optužujući list najgorim rečima. Onda su
počeli da se bude Blic, NIN... Tako se i ruše
diktature. Novinara je u Srbiji i previše da
bi Tadićeva kamarila mogla sve da podmiti.
Srpski novinari toliko mizerno su plaćeni
da predsednik morao sa svog
računa, teškog preko dve
milijarde evra, da odvoji mnogo
novca. A on bi radije dao bubreg, nego
hiljadu evra. On nije novčano učestvovao
ni u jednoj humanitarnoj. Nudio je svoju virsuom side
i raznim bolestima zaraženu krv da pokaže humanost.
Dakle, od partnerstva nema ništa. A predsednik je u nedelju izjavio da bi
samo Novaku Đokoviću dao da bude on, tj. predsednik. Drugima ne bi dao. Borisa moramo
oterati.