Zakonopravila
Dokazivanje nevinosti u srpskom pravosuđu koje poznaje pretpostavku krivice
Progon po volji politike
Koliko Srbija nije daleko odmakla u iskrenoj
borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pokazuju i nedavno donete
presude po pitanjima raznih mafija i raznih izmišljenih afera. Najgori vid
korupcije predstavlja koalicioni sporazum o podeli ministarstava kao interesnih
sfera vladajućih stranaka na osnovu kojih stranke koje formiraju Vladu
postavljaju na ključna mesta svoje kadrove bez ikakavih kriterijuma i to po
pravilu najgore od najgorih kadrova. Kakva je pogubnost takvog kadrovanja
najbolje se vidi u praksi gde takvi kadrovi u početku svog mandata
progone sve one koji iole više znaju od njih, a često se ne libe da takvim
kadrovima „nameštaju" i krivični progon. Šta vredi tim kadrovima što
dokažu svoju nevinost nakon golgote doživljene kroz „nezavisni i
samostalni" sud kada su im karijere, porodice, biznis i čast uništeni.
Ovih dana smo svedoci oslobađanja mnogih koji su nepravedno bili proganjani,
piše Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog
kriminala.
Josip Bogić
Međutim diplomci iz Donje Livadice opet „jašu" pravo. Mnogi od onih
koji su učestvovali u montiranim procesima ponovo učestvuju u progonu
neistomišljenika ali sada za druge gazde. Umesto da budu kažnjeni za svoje brljotine
oni su nagrađeni. Miškovići i njihovi saradnici terete se za utaju poreza više
od 300.000.000 dinara koje je trebalo da uplati preduzeće u vlasništvu
Miroslava Miškovića. O kakvom pomaganju se radi kada ne postoji dogovor
optuženih a knjigovođa se držao uputstava odnosno mišljenja ministarstva
finansija i Zakona!? Predlažem ubuduće da svaki knjigovođa pre nego što proknjiži
bilo koji dokument traži pismeno odobrenje policije ili tužioca da li može da
vrši knjiženja i na koji konto. Ovo se pre svega odnosi na stručnjake iz
policije koji su stručna znanja sticali na „prestižnim fakultetima" na
kojima se ova materija nije ni izučavala. Optužnica za krivično delo poreske
utaje bazira se na rešenju poreske uprave koje nije postalo pravosnažno!?
Mišković najveći tajkun među tajkunima spao na malog knjigovođu, izbeglicu sa
ratnih prostora da mu pomaže u krađi države!?
Kod krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i poreske utaje jedno
krivično delo bi isključilo drugo. Ili je zloupotreba ili je poreska utaja. Ne
može i jedno i drugo krivično delo, pogotovo ne u privatnim
preduzećima(društvima). Ako bi se radilo o krivičnom delu zloupotreba službenog
položaja ili zloupotreba položaja odgovornog lica tada ne može za to činjenično
stanje da postoji i krivično delo poreske utaje zbog toga što država ne može iz
nezakonitog posla da „ubire legalne prihode".
Takođe ne
može da postoji krivično delo bez odštetnog zahteva pošto su preduzeća u
privatnom vlasništvu odnosno vlasništvu akcionara. Optuženima se stavlja na
teret da su utajili porez na kapitalnu dobit iako takva dobit nije isplaćena
kao što to stoji u slovu zakona. Mislim da će diplomci iz Donje Livadice uskoro
optužiti i nekoga iz Holandskih Antila ili sa Kipra za poreske utaje iako sa
njima postoje međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kada
su mogli Šarića da optuže za krivično delo izvršeno u Južnoj Americi zašto ne
bi mogli i u ovom slučaju.
Koliko su se u kampanju uključili i novinarski eksperti koji ne znaju da u
Srbiji ne postoji kumulativni sistem kazni. Međutim, ako se zna da studenti
Pravnog fakulteta u Kragujevcu, sada sudije i tužioci u praksu izgleda uvode i
stvaraju sistem sudskog precedenta, onda ne čudi što ih dosledno prate i
novinari. U Srbiji, koliko me pamćenje služi postoji sistem jedinstvene kazne
po kome za oba krivična dela kazna ne može da bude veća od 10 godina zatvora
bez obzira na to da se za svako pojedinačno delo izrekne kazna zatvora od 10
godina. Ali kakvi su nam tužioci nije ni čudo što se novinarskim poslom bave
ljudi koji nisu dorasli poslu da prate tokove suđenja i postupanja policije,
tužilaštva i sudova.
Opisana dela
u optužnici su u potpunoj nesrazmeri sa onim što je sve objavljivano iz
poverljivih izvora iz policije. Osim toga ovi razlozi nisu nikako razlog da se
pojedinci zadržavaju u pritvoru mesecima osim ako se pod fer suđenjem ne podrazumeva
pravo samo jedne stranke u postupku, a to je tužilaštvo. Sada ispada da su
glavni krivci za propast putarskih preduzeća u Srbiji isključivi krivci
Mišković i Milo Đurašković. Putarska preduzeća su osamdesetih godina prošlog
veka izvodila radove po celom svetu, a devedesetih su skoro sva propala što
zbog ratova što zbog propasti ekonomije. Trenutno se sva krivica za njihovu
propast stavlja na teret Miškovića kao da je on jedini krivac. Pod
pretpostavkom da je to tačno postavlja se pitanje odgovornosti svih onih iz
državnog aparata koji su sedeli u upravnim odborima tih preduzeća, direktori
agencija za privatizaciju, bankari i drugi?
Osim toga kazna za nezakonito trgovanje hartijama od vrednosti, član 117
prekršaj, a maksimalna kazna je dve hiljade evra. Kao kazna za nepropisno
parkiranje.
Sve je u ovoj zemlji deo jedne „šire" priče, sprege politike, policije
(stara dobra DB, aktivni i penzionisani kadrovi) i poslušno pravosuđe. Tu priču
je koristio i Miško, i verovatno nikad nije mislio da će mu doći glave. Ovo sa
akcijama i obaranjem/podizanjem vrednosti firme se radi i danas u nekoliko
firmi, pa niko ne odgovara. Reč je, o proceni veštaka da su akcije koje ne
vrede prodate po većoj ceni kao da vrede.
Koliko su veštaci pouzdani, potvrđuje i afera „Agrobanka". Iz mojih
izvora optužnica je tanka ili gotovo nema elemenata za optužbu ali sa državom
se teško boriti. Kakva bi bruka bila da je Mišković pušten. Zato su neki u Kriminalističkoj
policiji unapređeni.
Pet meseci konstruisanja optužnice zbog koje je menjan
zakon usred istrage, pet meseci u kojima uvedena nova krivična dela, pet meseci
nezakonitog pritvora zbog volje jednog čoveka kako bi se dokazalo da je on u
pravu!
Policija i Tužilaštvo tvrde da su Đurašković i Mišković upropastili putarska
preduzeća. Kada je to tako zašto je takva „uspešna" preduzeća država
uopšte prodavala?. Putari su inače bili oslonac našeg privrednog razvoja. Novac
koji se optuženima stavlja na teret a koji je po tvrdnji policije i tužilaštva
od početka istrage sa 30 do sada narastao na 170 miliona eura, geometrijskom progresijim!
Ali pošto su istrage radili veliki stručnjaci sa „pribavljenim diplomama"
fakulteta sa prestižnih univerziteta, a „njihovo delo" nastavili tužioci
iz Donje Livadice ništa ne čudi. Mislim da će do kraja suđenja Miškovića
optužiti i za čitavi javni dug Srbije.
Izgleda da su
pojedini političari iskoristili priliku da gubitak Kosova i Metohije nadoknade
hapšenjima najviđenijih ljudi u Srbiji. Ali u tim hapšenjima nisu svi jednaki.
Postoje i oni koji su jednakiji od drugih. Kako je moguće da dva aktera jedne
od najvećih afera u Srbiji imaju nejednak tretman, da jedan bude u zatvoru a
drugi da se šeta slobodan a radili su zajedno?
Ali
kako smiriti narod?. Neka visi Mišković i svima beda lakše pada. Isto tako
izmenama krivičnog zakonodavstva kada je u pitanju odgovornost odgovornog lica
u pravnom licu mnogi se puštaju na slobodu dok se drugi hapse ili im se izriču
kazne za delo koje nije postojalo u momentu izvršenja!?
Hapšenja biznismena vrše ljudi koji nikada nisu iamli dana radnog staža,
ljudi koji nisu nikada zaradili niti jedan dinar, ljudi koji se nisu uhvatili
za motiku, kvazi političari i demagozi koji su u svoje timove uzeli takve
stručnjake koji su ostali zamrzniti u prostoru i vremenu. Davno su bile
osamdesete i devedesete. Sada je vreme tržišne ekonomije u kojoj se hapse
biznismeni koji se drže zakona ponude i potražnje,a hapse se prema zakonima
koji su bili u vreme socijalizma.
Bitno je da su takvi političari zaposlili svoje partijske drugove,
familiju, švalerke. U tom smislu se oglasila i Evropska komisija koja je dala
ozbiljne primedbe na nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa kao i na
Zakonik o krivičnom postupku. Što se tiče krivičnog postupka, umesto da se
poboljšaju istrage uvođenjem tužilačke istrage ovakav način u praksi su uveli inkvizitorsku
istragu u kojoj samo tužilaštvo ima pravo na izvođenje dokaza iako Zakon
predviđa ravnopravan status i tužioca i odbrane. Ovo je bitno iz razloga što se
takav zakon može obiti o glavu onima koji su ga doneli. Demokratska stranka to
najbolje zna. Bumerang efekat nije uvek dobrodošao.
Da je to tako govori i najnovija oslobađajuća presuda Blagoju Jakšiću,
članu Visokog saveta sudstva i njegovim saradnicima. To potvrđuje i
oslobađajuća presuda ministru Kneževiću i saučesnicima u tzv „građevinskoj
mafiji", gde je iza optužnice stajao specijalni tužilac za organizovani
kriminal. Ali pošto i danas osnovu krivičnih prijava čine „isfabrikovani
dokazi" u policiji koje ne smeju tužioci da odbiju već takve „baronske
prijave" pretaču u optužnice ništa čudno. Takvi slučajevi se godinama „razvlače"
po sudovima raznih stepena dok se svi ne oslobode. U međuvremenu dolazi i do promene
vlasti i nikom ništa. Ali sve to pada na teret poreskih obveznika.
Sve je počelo tako da se Jakšić ućutka za sve brljotine za koje je znao u
radu Visokog saveta sudstva.
Izvršna vlast i dalje zloupotrebljava specijalnog tužioca za organizovani
kriminal koji je ucenjen za brljotine koje je činio u prošlosti i nije u
pitanju nikakava iskrena borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Da
je to tako potvrđuju i nedavne presude stečajnoj mafiji gde je od oko 60
optuženih na početku istrage broj osuđenih spao na 16 sa tendencijom da i oni
budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza.
U toj „mafijaškoj grupi" postoje osuđeni pojedinci koji su „faktički"
bili odgovorna lica u privatnim preduzećima, bez ijednog dokaza, bez rešenja o
postavljenju ili upisu u APR. Kao što tužilac ili sudija ili bilo koje drugo
lice ne može dobiti status bez rešenja odnosno ne može faktički da obavlja neku
dužnost isti je slučaj i sa odgovornim licem u pravnom licu. U tom smislu
postoje razni upisi gde se upisom u odgovarajuće registre i donošenjem rešenja
o postavljenju stiče status odgovornog lica. Ali diplomci iz Donje Livadice to
ne znaju iako zakoni kažu da oni to moraju da znaju odnosno postoji
pretpostavka da znaju odnosno moraju da znaju.
Umesto da se
sudi za korupciju političarima koji su uvek stajali iza svih marifetluka i
kriminalnih radnji kod nas se sudi privrednicima koje su ti isti političari
ucenjivali i ucenjuju. Ti isti političari se samo kod nas busaju u prsa i
pozivaju na poštenje, dok se u zemljama u okruženju ti isti političari hapse i
izdržavaju kazne.
I Dalje se zloupotrebljava najpre policija koja uz asistenciju „vrhovnog
revizora" servira tužilaštvu fabrikovanu krivičnu prijavu, koje ne sme
da odbije jer im se preti policijom, koja je kao „nezadovoljna radom
tužilaštva" iako policija nije stranka u krivičnom postupku, a po zakonu
je tužilaštvo naredbodavni organ policiji. Tako sklepane optužnice se razvlače
po sudovima do zastarevanja ili odustajanja tužilaštava ili oslobađanja
optuženih. A upravo je to cilj političara da na perfidan način vrše diskvalifikaciju
neistomišljenika i za to nikada ne odgovaraju. Sa druge strane svi ti
poslušnici u policiji i tužilaštvu su nagrađivani za svoj rad i svima su
dobrodošli. Ko se sada više seća čuvenog stručnjaka Homena ili bivše ministarke
pravde koji su stajali iza svih ovih izmišljenih mafija?. Ono što je najgore i
dalje je na snazi „pretpostavka krivice", a ne „pretpostavka
nevinosti"! Od koga je, ništa čudno!.