Zrenjanin

 

Nazadnjaštvo u Banatu: koliko dugo građani Zrenjanina mogu da izdrže jahanje vlasti?      

          

Svakog jutra-malo sutra

 

Ako građani srednjeg Banata nastave sa treniranjem tehnike zaboravljanja ko im je sve u višestranačkom rušilaštvu zajašio na grbaču, šarene garniture vlasti u Zrenjaninu, Sečnju, Žitištu, Novom Bečeju i Novoj Crnji veoma brzo će nestati u carstvu zaborava. Osamnaest meseci prodavanja nazadnjačke guste magle u Zrenjaninu, ne može da sakrije nerad, javašluk, neznanje, diletantizam i odsustvo bilo kakve vizije, šta da se radi sa duboko posrnulim gradom.

 

Zoltan Horvat

 

Vlast nad uniženim sugrađanima pretvorena je u (već toliko puta viđeno) pasivno idolopoklonstvo "Spasonosnim Vođama" iz Centrale, trenutno Visokom Prvom potpredsedniku, navodno večitom garantu opstanka trenutnih u foteljama. Zrenjaninci nemaju fabriku vode u gradu koji samog sebe truje, al imaju spasonosnog Vođu. Ne može ni pulin (pastirski ker, prim. red.) zašta da  ih ujede, jopet Vođa greje lokalne foteljaše. Bolesni su i u glavu, al' ih sirova energija 'apsa i sličnih spasonosnih ekonomskih mera Vođe drži, da izdrže.

Po meri nazadnjaka, materijalna i duhovna beda dovela je na prag Zrenjaninaca apatiju, nemoć, nemoral i otvorene sukobe sugrađana za parče leba uz poltronstvo bilo kakvoj vlasti. Većina ovdašnjih apsurdnih likova u foteljama, prerušenih u nove stranačke boje, smatra sebe privilegovanom "višom rasom", gde se isključivo živi u sadašnjosti, bez budućnosti.

 Da apsurd bude najveći, Bojan Putić, direktor JKP Vodovod i kanalizacija, jedan od miljenika Čeda Janjića, zamenika gradonačelnika sa statusom prognanog iz DSS-a, uspeo je u nameri da ujedini kompletan kolektiv protiv sebe (izuzmimo kumašina mu Nešu, perfektnog izvršnog uterivača strahovlade).

Međuljudski odnosi tipa, zavadi pa vladaj, dostigli su opasan prag mržnje gde je struka u dubokoj senci poltronisanja Bojanu i Neši.

 Baćko Tomić, bivši direktor, trenutno pomoćnik direktora i predsednik gradskog odbora DS, redovno dolazi na posao, traži da nešto korisno uradi za firmu, al' mu je zabranjeno da se meša u sopstveni posao. Najavljena mu je i šut karta iz kancelarije koja se "pakuje" novozaposlenoj heroini Lukreciji Ursulesku, prošlogodišnjoj pobegulji iz LSV, inače "proizvođačici" tesne nazadnjačke većine u gradskom parlamentu i nestabilne stabilnosti nestabilnih.

Gosn' Bojan nema vremena za pokretanje izgradnje spasonosne fabrike vode od strane bivše demokratske vlasti, ali, uz svakodnevnu dozu čipsa, žvaka i drugih retko neophodnih kancelarijskih sredstava za rad iskusnog vodovodžije, zna da šikanira, vređa i ekspresno šalje kući sve one koji mu tog dana nisu po volji. Koncepcija vođenja firme je zasnovana na odsustvu bilo kakve koncepcije, pa je morbidan zakon ćutanja među raspamećenim zaposlenima dostigao kulminaciju.

Evidentan strah od neprestanih grubih pretnji gubitka posla, naterao je hrabrije vodovodžije da priupitaju u gradskoj kući nadležne, da li bi gosn' Bojan bio ljubazan da trenira direktorovanje nekim drugima na nekom drugom mestu. Ćuti, trpi, prilagođavaj se i čuvaj radnu knjižicu, odgovaraju armiji nezadovoljnih Čedo i druge ovdašnje funkcionerske gromade.      

Na pitanje, zašto se ovogodišnja sredstva od naftne rente isplaćuju tek septembra, konkretno, zašto preko potrebnih 25 miliona dinara plus preostalih osam iz prošle godine sa računa JKP Vodovod neće biti namenski potrošena u Melencima do kraja godine, gosn' Bojan nema pravi odgovor. Pobogu, pitanja o bilo kakvoj odgovornosti za (ne)rad ne postavljaju podobni novinari, već samo oni koji bi da mute vodu skladnog neprijateljstva u zrenjaninskim javnim preduzećima i ustanovama.

U Direkciji je slična, strahovladajuća situacija među zaposlenima, s tim što direktora Gorana Kravarušića i njegovo teško razumljivo nazadnjačko menadžerisanje kancelarija SNS-a u Zrenjaninu ocenjuje "vrhunskim poslovnim poduhvatom". Zna se da u Direkciji još uvek ima najviše para, da su najveće plate u gradu, udenula se tu i dugovanja ("jedva" 400 miliona dinara), ali, ponajviše ima "genijalne gluvoće" na vapaje sugrađana.

 Umesto peticijom tražene biciklističke staze od najvećeg gradskog naselja Bagljaš do kupališta Peskara, staza ide putem zaobilaznice na suprotnom kraju grada, gde su biciklovi "retka sorta". Pedantni opozicioni lider Saša Santovac je nedavno fotografisao i 28 teških rupa na kolovozu u gradu, priupitavši direktora Direkcije, čime se konkretno bavi tokom radnog vremena, glumatanjem privilegovanog direktora, učestalim službenim vozačem službenog automobila sebe samog, ili ispunjavanjem želja stranačkih glavešina?

Ima li sijalica na banderama u naseljenim mestima opština? Ima. Jedna jedina gori u Melencima, nijedna u Mužlji, u Tarašu, Farkaždinu, Aradcu...čekaju bele noći, pa je mrkli mrak kao stvoren za prepade na slučajne prolaznike. Direktor Direkcije se i ovim povodom ne izvinjava sugrađanima iz veoma prostog razloga. Njega je na funkciju postavila stranka, tačnije omiljeni šef, njegov imenjak, a ne, tamo neki građani.

Da je Visoki Prvi potpredsednik „zatrpan" poslom i u zrenjaninskoj opštini svedoči i stanje u mesnim zajednicama. Sednice Saveta mesnih zajednica u kojima dominiraju nazadnjački kadrovi, održavaju se jednom, ili nijednom godišnje. A što bi se uopšte i održavale, kada se na krilima Visokog Prvog može džabalebariti i fingirati vlast. Kada ništa ne radimo, mi se pozovemo na popularnost Visokog Prvog, i evo rešeeenja svih problema. Uživanju u virtuelnom radu nazadnjaka nema kraja, pa je na nedavnoj premijeri lako(umno)g komada „Večera budala" Narodnog pozorišta u Zrenjaninu, u prvim redovima dupke pune sale viđen ovdašnji funkcionerski krem. Valjda su se prepoznali, pa ih je naslov komada privukao...

Ovdašnji mediji u stopu prate virtuelne egzibicije nazadnjaka. Radio Zrenjaninu je blokiran račun, plate zaposlenima stopirane, neki krediti iz vremena direktorovanja lepe gospe Ljiljane Popović (trenutno neraspoređene) vuku se ko gladna godina, a ponovljeni konkurs za direktora je nova tema za šegačenje po kuloarima. Naime, na prvu fotelju regionalnog radio informisanja pravo prvenstva ima ovdašnji SPS. SNS je tim povodom želeo da preuzme direktorovanje, pa je socijalistima predložio da u zamenu ustupe neku od svojih funkcija, ovi to ne žele, u prevodu, svi kalkulišu jer niko nikom ništa ne veruje, pa je ocenjeno da ovaj medij trenutno nije interesantan. Nakon okončanog konkursa i prijava četiri kandidata, prognoze govore da direktor Radio Zrenjanina baš i nije neophodan tekućoj vlasti, jer svaka vladajuća stranka ima proverene radio i sve druge izgovarače lelemudrih misli vlastodržaca, naravno, u korist svih građana i građanki.

Dobra vest iz gradske kuće. Halai Zoltan, Direktor osnovne škole Servo Mihalj i predsednik Saveta MZ Mužlja je nakon drugostepenog rešenja Republičke Agencije za borbu protiv korupcije o sukobu interesa, podneo ostavku na funkciju člana gradskog veća zaduženog za pitanja nacionalnih manjina. Usput nije saopštio, podrazumeva se, da su sredstva koja je ubrao članstvom u gradskom veću u proteklih sedam meseci odavno namenski potrošena, uz najavu da bi ih u gradsku kasu možda mogao vratiti u relativno kratkom periodu...malo sutra.

Nacionalne manjine su trenutno u srednjem Banatu zaštićena vrsta. U Novoj Crnji su nazadnjaci, "džunglaši", „bizoni" i preostali, "zaštitili" opštinsku zgradu od pokrajinskog poslanika SVM gosn Juhasa, skandalono mu zabranivši  prisustvovanje skupštinskim zasedanjima. Objašnjenje je bilo kratko, svojim konkretnim pitanjima o korupciji i kriminalu aktuelne šarene opštinske vrhuške, remetio bi "skladno i homogeno nazadnjaštvo" tesne odborničke većine (13:12).

Druga vest stiže iz Žitišta. Odlukom centrale stranke, smenjeno je rukovodstvo opštinskog odbora SNS na čelu sa predsednikom opštine Vučurevićem, pa je na čelo privremenog organa postavljena dr Vlahović iz Srpskog Itebeja.

Ovakav (očekivani) epilog rada i ponašanja nazadnjaka u srednjem Banatu, naslućuje se i u Zrenjaninu, gde nekolicina časnih ljudi predvođenih gradonačelnikom mr Ivanom Bošnjakom, Dušanom Radišićem, Ilijom Mandićem i još nekolicinom nastoji da, koliko-toliko, utre put lokalnom identitetu i izađe iz ogromne populističke senke Visokog Prvog.