Vojvodina

Da li su vojvođanski izbori deo scenarija za raspad SNS i konačni obračun između Dačića i Vučića?

Naprednjaci iz tri dela, sve za račun profitera

Tihi prevrat koji se odnedavno učestalo i gotovo mimo javnosti vrši neočekivanim smenama lokalnih funkcionera u vojvođanskim opštinama, pogotovo u opštinama Južnog Banata, mogući je indikator da se poslednjih meseci vrši pregrupisavanje onih snaga koje će se sukobiti u konačnom obračunu u borbi za mesto prvog čoveka izvršne vlasti Srbije. Da li je cilj vojvođanskih izbora uništenje Srpske napredne stranke i njena podela na najmanje tri dela, ili je cilj da stranku napusti samo Aleksandar Vučić?

Arpad Nađ

Kao što je poznato SPS opstaje na političkoj sceni samo zato što uživa podršku manje od 10% biračkog tela. To je razlog što se do sada nije podelila najmanje na dve struje. Sa druge strane, SNS navodno uživa podršku od oko 60% istog tog tela. Voljom onih koji organizuju politički život u Srbiji, ova činjenica ne može da ne bude predmet rasprave, analize i preduzetih mera, ako je tačna. U tom smislu, potrebno je suzbiti uticaj Aleksandra Vučića, ako taj uticaj postoji u tolikoj meri da prerasta u neograničenu autoritarnu vlast jednog čoveka.

U stranci veliki uticaj pored Aleksandra Vučića imaju i Toma Nikolić i Zorana Mihajlović, ali predviđa se da možda najveći uticaj ipak ima Mlađan Dinkić, koji zapravo iz senke vlada SNS-om. Dinkić je naime uspeo da sve svoje proverene kadrove pre insceniranog raspada svog URS-a rasporedi pod parolom „preletača" u Srpsku naprednu stranku, koja ih je prihvatila zbog činjenice da je i tada kadrovski bila vrlo oskudna, kao i danas.

Ključni Dinkićevi ljudi: Saša Pavlov, zamenik gradonačelnika Pančeva, bivši direktor Petrohemije u restrukturiranju i kandidat G17plus na izborima za „premijera Vojvodine" na kojima je dobio podršku od oko 550 glasača pokrajine, a koji je nakon završetka srednje elektrotehničke škole karijeru započeo kao kurir u lokalnom centru Bezbednosno-informativne agencije (BIA), odnedavno je gradonačelnik Pančeva, nakon što je na izborima izabrani dr Pavle Radanov (SNS) podneo ostavku iz moralnih razloga u više nego spornoj i po nekima insceniranoj situaciji navodno neispravne vode za piće u pančevačkom Vodovodu.

Miroslav Čučković, bivši član Predsedništva URS, gradonačelnik je poplavljenog Obrenovca, ali sada kao član SNS. Milan Čačić, bivši predsednik SO Beočin iz redova G17plus, sada je zamenik gradonačelnika ali u redovima SNS; Čačić je prilikom transfera vlasti doživeo nemilu scenu da ga zbog ovog „preleta" više puta ošamari jedan nezadovoljni radikal. Zoran Vorkapić, bivši predsednik opštine Plandište i član Predsedništva URS, od pre par nedelja je postao predsednik SO Plandište, nakon što je dosadašnji predsednik SO Rade Klašnja neočekivano razrešen iz privatnih razloga.

Vorkapić je javnosti poznat u takozvanoj aferi „krađe peska", kada je od strane građanskih aktivista opštine Plandište optužen da je za vreme svog mandata organizovao i vodio kriminalnu grupu koja je, pored zloupotrebe budžetskih sredstava preko vršačke filijale NSZ skidala površinski sloj sa oranica koje su faktički pripadale nekadašnjem PIK „Agrobanat" ali pravno „nepoznatom vlasniku" zbog neuređenog katastra, da bi dolazila do slojeva peska koje je skidala mašinama i kamionima za sada nepoznatog vlasnika a zatim prodavala sama sebi, identičan primer u Nišu:

Smatra se da je na ovaj način budžet Republike Srbije uz znanje Ivice Kojića i Mlađana Dinkića samo u ovoj najsiromašnijoj opštini Vojvodine oštećen za preko 50 miliona evra. Nakon dolaska SNS na vlast i smene Vorkapića, dokazni materijal je pronađen u kanalu u neposrednoj blizini sela Hajdučica, oko 15 km nedaleko od Plandišta, ali su originali predati Tužilaštvu za organizovani kriminal. Inače je nakon smene vlasti na pronalaženju ovih ugovora insistirao upravo smenjeni - Rade Klašnja!

U Vršcu je došlo do raspuštanja lokalnog odbora SNS gde su od novog tročlanog povereništva dvoje navodno bivši članovi G17plus.

Međutim, najvažnija osoba od Dinkićevog poverenja jeste Ivica Kojić, bivši narodni poslanik G17 plus-URS, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, i bivši šef Dinkićevog kabineta a sada šef kabineta Aleksandra Vučića.

Njegovi pomoćnici su Danijel Nikolić, diplomirani glumac sa Akademije umetnosti BK, član Kabineta, koji je imao zapaženu ulogu u seriji „Selo gori a baba se češlja" koja se upravo reprizira na RTS, inače rođeni brat Mišele Nikolić iz nekadašnjeg Fonda za razvoj RS i Ministarstva privrede, i Nenad Mijailović, takođe zaposlen u nekadašnjem MERR kao Kojićev saradnik, a sada u Ministarstvu finansija.

Ivica Kojić je postao šef kabineta Aleksandra Vučića ne samo zbog dobrih organizacionih sposobnosti za koje se smatra da poseduje, uprkos katastrofalnim izbornim rezultatima nastalim zbog njegovih loših procena i kadrovskih promašaja koji su doveli do raspada URS, i činjenice da su mu poznati tokovi novca kojima je preko svojih ministarstava i Fonda za razvoj kao i NSZ i NIP gotovo u dva mandata nesmetano upravljao G17plus, već pre svega zbog ličnog prijateljstva koje ima sa vlasnikom MK Komerca, Miodragom Kostićem, čiji kum Nebojša Mišić je odnedavno postavljen za direktora „Vršačkih vinograda", koji su nakon dva meseca njegovog direktorovanja - završili u stečaju.

Iako se Nebojša Mišić u vršačkoj javnosti pravda da je stečaj izveden po naređenju Andreja Vučića, koji navodno želi da za brata Aleksandra kupi ovu kompaniju, činjenica je da je MK Komerc odnedavno postao vlasnik AIK Banke, koja je u određenom periodu postala najveći hipotekarni poverilac „Vršačkih vinograda".

MK Komerc je između ostalog postao i vlasnik ZZ „Erdevik" u stečaju, i to nakon što je utvrđeno da je ova zadruga, čiji je vlasnik pre Kostića bio Antun Stanaj, potrošila sredstva od milion evra koje je dobila od države na ime subvencija za 100 hektara vinograda koji - ne postoje! MK Komerc takođe ima svoju kompaniju „MK Fintel Vind" koja u opštinama Vršca, Plandišta i Bele Crkve gradi vetroparkove i bavi se energijom, zajedno sa Miodragom Babićem, bivšim predsednikom Hemofarm koncerna koji je pre Kostića bio i dugodišnji predsednik Kluba „Privrednik", a sada vlasnik Šljunkare u Beloj Crkvi.

Suočen sa činjenicom da među svojim kadrovima ima dobre terenske izvršioce, ali loše birokrate, pogotovo nakon saznanja da u državnoj kasi nema para, Aleksandar Vučić je bio prisiljen da prihvati Ivicu Kojića i time nevoljno dozvoli da ne samo Dinkić, već i Dačić, i tajkuni dnevno budu informisani o aktivnostima i kontaktima srpskog premijera, kao i o planiranim potezima.

Sa druge strane, Vučiću je dat minimalan uvid u tokove novca i minimum sredstava, kako bi mogao minimalno i da funkcioniše. Paradoksalno, čini se da je najpopularniji političar u Srbiji ovakvim stanjem ipak zadovoljan. Međutim, to je samo privid. Svestan moći koju ima, Vučić je odlučio da se bori i pobedi.

U toj velikoj šahovskoj partiji izabrao je defanzivnu taktiku, hvaleći svoje glavne oponente, Ivicu Dačića i Tomu Nikolića, pokazujući čak i spremnost da podrži humanitarne aktivnosti prve dame Srbije Dragice Nikolić i njene istoimene fondacije, doduše samo deklarativno. Sa druge strane, savez Toma Nikolić-Ivica Dačić-Mlađan Dinkić odlučan je da to ne dozvoli i traži način da spreči Vučićevo preuzimanje vlasti u Srbiji. Zbog toga se težište lažno prebacuje na Zoranu Mihajlović, kao glavnog oponenta u stranci (koja, kao bivši šef kabineta Miroljuba Labusa iz G17plus to težište i prihvata), na DS, kao glavnu opozicionu stranku u Srbiji, a za poprište bitke bira se Vojvodina.

Iako je osnovni cilj zadržavanje postojećeg stanja, funkcija i privilegija koje uživaju sa porodicama gotovo četvrt veka, svaka od strana ovog iznuđenog trijumvirata ima i svoje posebne razloge zbog kojih ne sme da dozvoli promenu postojećeg stanja.

Razlog za G17 Plus jeste zadržavanje kontrole nad finansijama, prvenstveno u opštinama Južnobanatskog okruga, u kojima je vršio nadzor nad najvećim transferima budžetskog novca, prvenstveno preko Fonda za razvoj, NIP, NSZ, MSK, Petrohemije, Azotare, Vršačkih vinograda, Vršačke pivare, Hemofarma i Frezenijusa.

Najnoviji poduhvat „dinkićevaca" jeste izgradnja budućeg puta Beograd-Temišvar, koji prolazi kroz Pančevo, Alibunar i Vršac. Vrednost posla u Srbiji iznosi oko 200 miliona evra, i prema preliminarnim procenama smatra se da 10% ili 20 miliona evra, preko podizvođača i druge razne načine (prodajom šljunka i peska) može da ostane u G17plus i SPS-u. Zbog toga je nužno da političku vlast u opštinama Južnog Banata zadrže provereni kadrovi G17 Plus, odnosno SPS, bez obzira što su formalno u SNS-u.

Najava ukidanja NSZ opomena je koju je Vučić uputio Dinkiću, i pokazatelj da Vučić zna gde je najslabija karika imperije G17 koja će povući sve ostale. Da bi umilostivio Vučića, Dinkić je ponudio da posreduje da „Jura" otvori pogon u „Zelenoj zoni" opštine Crna Trava, odnosno da pokuša da dovede investitore u nerazvijene opštine Juga Srbije.

Razlozi Tome Nikolića su jasni: želi da mirno dočeka predsedničku penziju i da u tome, i stečenoj imovini uživa što duže, na okupu sa celom porodicom. U tom smislu je dao odrešene ruke Gojku Radiću, Igoru Miroviću i Goranu Kneževiću da sklapaju lokalne paktove sa SPS-om gde god je to moguće. Ovim je omogućio Ivici Dačiću da poveća rejting za čitavih 30% i time se zapravo izjednači sa rejtingom Aleksandra Vučića. Naime, SPS koji se kreće na zvaničnoj podršci od oko 10%, preko Dinkićevih ljudi u SNS-u obezbeđuje podršku od preko 15%, dok isto toliko donosi i struja Tome Nikolića. Ako se na to dodaju glasovi DS koji će glasati za SPS, a kojih će biti oko 10%, kao i glasovi LSV i manjina od minimum 5%, potpuno je jasno da će Vučić biti gubitnik vojvođanskih izbora.

Dogovor koji će doneti Vojvodinu Ivici Dačiću zahteva da se na svaki način onemoguće novi i pošteni ljudi sa lokala koji podržavaju Aleksandra Vučića. Iako se ponaša kao da ga se ne tiče, Vučić je od samog početka svestan stanja u stranci. Zbog toga je još na Glavnom odboru u Požarevcu 2013. najavio da „uopšte ne mora da bude u SNS". Ako se problem posmatra sa ovog stanovišta, postavlja se pitanje ispravnosti kombinatorike Dačića, Dinkića i Nikolića, gde Vučić jednim potezom može da sruši sve tako što će - napustiti SNS!

Ako Vučić demonstrativno napusti stranku, koju je osnovao Toma Nikolić, teško da će SNS posle Vučića biti ono što je sada sa njim. SNS postoji i pravi takav rezultat isključivo zahvaljujući Vučiću. Postavlja se još jedno pitanje, zbog čega ćuti Maja Gojković, čija je Narodna partija bila članica URS-a, a ona sama potpredsednica ovog političkog saveza? Maja Gojković ne samo da vrlo dobro poznaje sistem URS-a iznutra, već lično poznaje i sve ključne aktere, a pogotovo Ivicu Kojića. Iako nikada nije bila uključena u sve poslovne transakcije, dok je u pojedine bila uključena delimično, morala je po prirodi stvari znati za srdačne odnose koji čitavu deceniju vladaju na relaciji tajkuni - SPS - Ivica Kojić. Štaviše, sam Kojić je zaslužan za razbijanje njene Narodne partije. Po njegovom naređenju, a uz odobrenje Dinkića, Saša Pavlov je obavio razgovor sa šeficom izbornog štaba Ljubicom Erkić i predsednikom Izvršnog odbora Radovanom Milovankićem da napuste Narodnu partiju i prevedu celokupno članstvo i pojedine važne odbore po Srbiji u Dinkićev URS, obećavši im visoke partijske funkcije i radna mesta u ministarstvima koje drži G17plus.

Majina Narodna partija se tako raspala bukvalno preko noći, a Maja je u Skupštini postala samostalni poslanik nepostojeće stranke i kandidat za hapšenje zbog problema oko projekta izgradnje autobuske stanice u Novom Sadu. Isključivo zahvaljujući Aleksandru Vučiću, plan Dačića je izblokiran, Maja Gojković je primljena u SNS, i još jednom isključivo zahvaljujući Vučiću postala je predsednica Skupštine. Dug koji ima prema sadašnjem šefu partije i izvršne vlasti nalaže joj da mu odmah i iskreno kaže celu istinu o njegovom neposrednom okruženju.