Svi donovi srpskog pravosuđa:
prava mafija sedi u državnim institucijama (4)
Glasaju tajno, pljačkaju javno
Doba
partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u
sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje dosledno prati sunovrat
režima lažnih demokrata i njihovog Voljenog Vođe Borisa
Tadića, čiji kabinet
donosi ili povlači optužnice i presude, vrši postavljenja sudija i tužilaca, njihove smene i tumači pravila
lojalnosti njegovoj stranci i njemu lično
Milovan
Brkić
Namera Voljenog nam Vođe da postane regionalni lider
odavno se izjalovila. Postao je regionalni klovn, ili retardirani predsednik,
kako ga opisuju neki engleski mediji.
Nahuškan od svojih savetnika, Voljeni Vođa je,
podržan od nekih inostranih cenatara moći koji su procenili njegov idiotluk,
izvršivši državni udar pokušao da svu vlast stavi u svoje nejake ruke.
Priča nam je poznata. Pljačka, pljačka i samo
pljačka... Osim što je pokorio medije i Srbiju stavio ih u mrak, napao je i
pravosuđe, želeći da ga podjarmi, da služi isključio njegovim interesima. Peder
i narkoman, Boris Tadić je doneo, i odmah potpisao, zloglasni Zakon o izmenama
Zakona o javnom informisanju. Saterao je, sa svojom bandom iz kuće Zla na
Andrićevom vencu, srpske medije u mišju rupu. Naterao je televizijske stanice i
fotoreportere da ga snimaju sa distance, da ne pokazuju njegovo mlohavo i
ocvalo telo, koje se suši i vene od teške bolesti. On kopni, ali mi to ne smemo
da vidimo! Ali, Bog sve vidi, večna je misao koja teši porobljene.
Znate li vi ko sam ja?
Reformu pravosuđa, po njegovom scenariju, Voljeni nam
Vođa poverio je Slobodanu Homenu, državnom sekretaru u Ministarstvu
pravde, ministarki Snežani Malović i predsednici Vrhovnog kasacionog
suda Nati Mesarović!
Voljeni Vođa dao im je odrešene ruke, ali i kesu, i
uzimaju koliko god mogu.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, suda koji, po
ovlašćenjima, nije ni vrhovni, ni kasacioni, odredila je sebi platu koja je
nekoliko puta veća od plate premijera! Koliko je stanova gospođa Mesarović do
sada prisvojila?
Kao nagradu za presudu koju je dobila, pa pročitala,
kojom su osuđeni optuženi za atentat na premijera Đinđića, gospođa Nata je
dobila četvorosobni stan u najstrožem centru Beograda, u Vlajkovićevoj ulici. U
njega se nije uselila, ostavila ga je sinu Vladimiru, koji je danas sudija
Višeg suda u Beogradu. Nije joj se dopao ni stan od 140 kvadrata u Proleterske
solidarnosti na Novom Beogradu, u koji se uselila kada je izabrana za
predsednika Visokog saveta sudstva. Danas je na trećoj lokaciji.
Pohlepa gospođe Mesarović, koja je došla u Beograd iz
Podgorice (prezivala se Krapović), košta Srbiju milione evra. Ona koja liči na
kuvaricu iz neke kafane sa Ibarske magistrale, vozi se blindiranim kolima,
čuvaju je danonoćno specijalci, prateći je i liftom, koji se blokira kada ona
ulazi u zgradu suda, da se ne sretne sa sudijama i službenicima koje duboko
prezire.
Gospođa Mesarović je već posle podne pijana k'o
Šveđanka. Ručkovi, banketi, krkanluci... Sve je šira.
Ova priprosta žena, gurana po crnogoskoj liniji,
od čije loze nam je i Voljeni Vođa, unapredila je svog sina Vladimira sa mesta
sudije Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, u sudiju Višeg suda u Beogradu.
Kada je ona iz Četvrtog opštinskog suda u Beogradu prešla u Okružni sud u
Beogradu, svoje mesto ostavila je sinu Vladimiru!
Prošlog meseca njen sin Vladimir unapređen je za
sudiju Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu! Kao
sudija Vladimir Mesarović je pokazao najlošije rezultate. Ali, mama mu je iz
Podgoricu, ona će da ga progura. I njenog sina čuva policija. Informacije
da je mladi Mesarović homić koji troši mnogo novca na momke, ne dolaze
od njegovih čuvara. A da bi mogao da puno troši, mama ga je unapredila u
specijalnog sudiju, sa dvostrukom platom, sa privilegijama.
U stvari, rešenje je potpisao izvesni Dragoljub
Albijanić, sudija Apalecionog suda u Beogradu, koji već 26 mesec vrši
funkciju predsednika Višeg suda u Beogradu, očekujući da ga Nata, mama
Vladimirova, izabere za predsednika ovog suda, jer je on, odmah kada je postao
prvi sudija, svoju suprugu Natašu postavio na ključno mesto - predsednika
vanraspravnog krivičnog veća!
Gospođa Mesarović je osiona žena. (Ne drži reč.) Pre
dva meseca došla je u Dom zdravlja na Novom Beogradu da primi inekciju. Vikala
je ma medicinsku sestru koja je u tom trenutku davala injekciju drugom
pacijentu. "Znate li Vi ko sam ja?!", siktala je gosopođa
Mesarović. Dotrčala je direktorka i odmah suspendovala medicinsku sestru, koja
se toliko prepala da je dobila infarkt i sada leži na Bežanijskoj kosi.
Ostaće invalid.
Natina pomada daleko se oseća.
Dakle, žena koja sve manje liči na ženu, predsedava i
Visokim savetom sudstva.
Šta delioci pravde mogu očekivati od ''kuće pravde''
- državnog organa kojim Nata predsedava?
One to vole tajno
Gospođa Nata nekažnjeno postavlja sudije, tamo gde
joj se prohte. Da smo pravna država, ovu ženu koja na ženu sve manje liči,
smestili bi u ludnicu.
U Zapisniku sa sednice Visokog saveta sudstva održane od 20. do 22. jula
2011. pod rednim brojem 41, ''sudija Zdravka Pisarić se
bira za sudiju Višeg suda u Novom Sadu'', a u Službenom glasniku
broj 56/2011 od 29. jula 2011. objavljuje se ime te sudije pod rednim br.
27, i navodi da je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu!
Ona je zaista i raspoređena u osnovni sud, iako nije ni konkurisala za sudiju
Osnovnog suda u Novom Sadu. U razgovoru sa urednikom Tabloida gospođa
Pisarić je potvrdila da radi u Osnovnom sudu u Novom Sadu, a da je tek tog dana
saznala da je bila izabrana za sudiju Višeg suda u Novom Sadu, da je i
konkurisala za sudiju ovog suda, a da nije podnela nikakvu prijavu za izbor za
sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu. I zapisnik sa sednice Visokog saveta sudstva
i odluku koja je objavljena u Službenom glasniku potpisala je Nata
Mesarović! Ali, nije joj ni zameriti, verovatno je bila mamurna ili mrtva
pijana.
Sudija bivšeg Vrhovnog suda Srbije, Jovanka Kažić, nikada
nije ni konkurisala za sudiju Apelacionog suda u Beogradu, već za Vrhovni
kasacioni sud, a kada joj je prigovor usvojen ona nije raspoređena u VKS, već u
Apelacioni sud, što pravno nije moguće jer ne možete nekoga raspoređivati tamo
gde nije konkurisao. Ona je uložila žalbu Ustavnom sudu Srbije, počela je da
radi u Apelacionom sudu u Beogradu, i ima još dve godine do penzije. (Dok
Ustavni sud Srbije odluči o njenoj žalbi, sigurno će je do tada i
penzionisati.)
A Voljeni nam Vođa se potrudio da je i na mesto predsednika Ustavnog suda
Srbije turio svog čoveka, sudiju Dragišu Slijepčevića, ovejanog
kriminalaca. U donošenju odluka pomagaće mu i sudija Milan Marković,
brat potpredsednice Tadićeve partije, gospođe Jelene Trivan! Iz ovoga
proističe da VSS radi proizvoljno, ponavljajući greške i bezakonje kao i prvi
sastav VSS, jer ko zna kakvih još nepravilnosti ima, a mi to ni ne znamo, jer
se sve odlučuje iza zatvorenih vrata (možda su birali istog sudiju za dva suda
istovremeno, ili nekog koji je već penzionisan ili nije više ni živ). Zato
gospođa Nata i krije zapisnike, da ih ne uhvatimo na delu.
A i sednice Visokog
saveta sudstva su tajne. Iako je glasanjem odlučeno da se tok sednica snima,
gospođa Nata i njeni pajtosi to ne prihvataju.
Osma sednica Visokog saveta sudstva nastavljena je u petak, 22. jula
2011. godine, u 16.15 sati. Predsedavala je Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog
kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva.
Predsednik Saveta je konstatovala da su ispunjeni uslovi da se sednica
održi i da se nastavi razmatranje prigovora radi donošenja odluka Saveta po
utvrđenom dnevnom redu.
Mirjana Ivić smatra da je na sednici koja je započeta 20. jula 2011. godine došlo do
povrede člana 28. Poslovnika Visokog saveta sudstva, kojim je propisano da se
sednice Saveta snimaju, odnosno da se vode stenografske beleške, jer tok
sednice nije sniman.
I predsednik Saveta je istakla da se u citiranoj odredbi navodi da
"...o toku sednice mogu da se vode i stenografske beleške ili da se
sednica tonski snima", što znači da ne postoji obaveza. Takođe, mora se
imati u vidu da su ovo sednice o većanju i glasanju o prigovoru neizabranih
sudija, pa ako je većanje u svakom postupku tajno, nema razloga za tonskim
snimanjem. Pored toga, ukoliko bi postojao snimak, mogao bi da bude dostupan
javnosti.
Snežana Malović smatra da sednice Saveta o većanju i glasanju ne treba da se snimaju jer
je reč o postupku koji je tajni.
PredsednikSaveta je predložila da se članovi Saveta izjasne o tome da li
došlo do povrede člana 28. Poslovnika
zbog toga što sednica o većanju i glasanju, koja se održala 20. jula 2011.
godine, nije tonski snimana.
Nakon glasanja, odlučeno je da na prethodnoj sednici nije došlo do
povrede člana 28. Poslovnika Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da je samo
jedan glas bio."za" (Mirjana Ivić).
Nakon ovoga, predsednik Saveta je postavila pitanje: "...Ko smatra
da je obaveza da se tonski snima sednica Saveta?"
Članovi Saveta (Mirjana Ivić, Milimir Lukić, Aleksandar Stoiljkovski,
Blagoje Jakšić, Sonja Vidanović i Branka Bančević) su bili za to da se tonski
snimaju sednice.
Boško Ristić je istakao da ukoliko predsednik Saveta dozvoli da se snima sednica, on
neće učestvovati u daljem radu, da će napustiti sednicu, kao i da će štititi
svoja ustavna prava, ističući da mu se na ovaj način onemogućava da glasa!
Nata Mesarović je istakla da je predsednik Visokog saveta sudstva i da po Poslovniku i
upravlja sednicom, i da neće snimati sednice Saveta prilikom većanja i
glasanja, imajući u vidu da je ovaj postupak tajan, kao i da pravila za
postupak preispitivanja odluka o prestanku sudijske dužnosti precizno propisuju
da predsednik Saveta zakazuje sednicu o većanju i glasanju o predlogu Komisije.
Mirjana Ivić smatra da je došlo i do povreda člana31. Poslovnika Visokog saveta
sudstva, kojim je propisano da je "...Odluka doneta ako se za nju izjasni
većina svih članova Saveta". Kako je prilikom odlučivanja o predlogu za
snimanje sednica glasalo šestoro sudija, a koji su bili na dnevnom redu na
sednici 20. jula 2011. godine - većina članova, onda je doneta odluka da se
sednica VSS tonski snima. Ali, biće kako Nata odluči...
Zapisi iz
mrtvog doma
Kako izgleda sastanak Visokog saveta sudstva? Šta oni odlučuju?
Zapisnik sa osme redovne sednice stalnog sastava Visokog saveta sudstva održane 20. i 22. jula 2011.
godine.
Sednica je počela u 13.30 sati. Predsedavala je Nata
Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta
sudstva. Sednici su prisustvovali Snežana Malović, ministar pravde, Boško
Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine, izborni
članovi iz reda sudija - Mirjana Ivić, Milimir Lukić, Aleksandar
Stoiljkovski, Blagoje Jakšić, Sonja Vidanović, Branka
Bančević, Dejan Ćirić, izborni član iz reda advokata, i profesor Predrag
Dimitrijević, izborni član iz reda profesora pravnih fakulteta.
Pored članova Saveta, sednici su prisustvovale Majda
Kršikapa, viši savetnik u Visokom savetu sudstva, Biljana
Petrović, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu, i Nela Kuburović,
savetnik u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva.
Predsednik Saveta je konstatovala da su ispunjeni
uslovi da se sednica održi. Članovi Saveta nisu imali primedbe, te su
jednoglasno usvojili sledeći:
Dnevni red
1. Odlučivanje Saveta o prigovorima sudija kojima je
prestala sudijska dužnost. Predsednik Saveta upoznala je članove sa pozivom
ambasadora Vensana Dežera za ručak koji je predložen za četvrtak,
21. jula, a na kome bi pored predsednika Saveta prisustvovali i predsednici
komisija. Zbog obaveze ona ne može, jer putuje, a članovi komisije-predsednici
su zauzeti ročištima.
Takođe, informisala je Savet o zahtevima Evropske
komisije da njihovi predstavnici prisustvuju sednicama Saveta prilikom
odlučivanja o prigovorima. Imajući u vidu da je današnja sednica zakazana kako
bi se na istoj većalo i glasalo o prigovorima koji su na dnevnom redu, smatra
da taj postupak treba da bude zatvoren za javnost. Navela je da posmatrači do
sada nisu istakli nijednu primedbu na rad komisija, kao ni podnosioci
prigovora.
Što se tiče izuzeća članova Saveta koji su učestvovali
u radu prvog saziva, navela je da je pre dve nedelje bila na sastanku u Vladi
RS, kojom prilikom je premijer Mirko Cvetković istakao da je država
preuzela obavezu da se članovi prvog sastava po funkciji uzdrže
prilikom glasanja. Smatra da je uzdržavanje lični čin, te će od slučaja
do slučaja odlučiti da li će se uzdržati prilikom glasača ili ne. Neće oni,
valjda, da neko nadglasa njihove prethodne odluke.
Boško Ristić je
ponovio da je i na sastanku sa gospodinom Dežerom prilikom usaglašavanja teksta
Pravila istakao da to predstavlja pritisak na Savet, ali da je svestan obaveze
koju je država preuzela, kao i da sebe smatra odgovornim u vršenju javne
funkcije koja mu je poverena, te će u svakom slučaju odlučivati da li će se
uzdržati od glasanja ili ne.
Snežana Malović je navela da je na Venecijanskoj
komisiji ukazivala na to da uzdržavanje od glasanja predstavlja lični čin
i da može govoriti samo u svoje ime.
Predsednik Saveta pročitala je prikaz postupanja
Ustavnog suda RS u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti odredaba
Zakona o sudijama i Zakona o VSS, koji glasi: "Dosadašnje postupanje
Ustavnog suda Srbije u predmetima ocene ustavnosti pravosudnih zakona".
Ustavni sud pokrenuo je ocenu ustavnosti odredaba
člana 2, člana 5. stav 1 i čl. 6 i 7 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
sudijama.
Na osnovu tih
odredaba i stalni sastav Visokog saveta sudstva treba da preispita odluke prvog
sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti sudija iz člana
101. stav 1. Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS" br. 116/08,
58/09 - Odluka US i 104/09), odluke o izboru sudija na stalnu sudijsku
funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju.
Međutim, Ustavni sud još uvek nije odlučivao o ustavnosti navedenih odredaba Zakona.
Zbog toga sam se 10. 03. 2011. i 5. maja 2011. godine obratila predsedniku
Ustavnog suda ukazujući na neophodnost brzog odlučivanja Ustavnog suda u tim
predmetima. Predsednik Ustavnog suda je obavešten i o aktivnostima i rokovima
koji su dogovoreni sa Evropskom komisijom i utvrđeni u Akcionom planu za
sprovođenje i okončanje reforme pravosuđa u skladu sa evropskim
standardima.
Rešenjem od 4. juna 2009. godine Ustavni sud je
pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 56 Zakona o VSS, prema
kojoj izborni član prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija
prestankom mandata u Visokom savetu sudstva nastavlja da obavlja sudijsku
funkciju u neposredno višem sudu u odnosu na sud u kojem je obavljao sudijsku
funkciju, pod uslovom da ispunjava uslove za izbor sudije u tom sudu.
Međutim, o ustavnosti
je Visoki savet sudstva u stalnom sastavu, na sednici održanoj 5. aprila
2011. godine odredio sudove u kojima izborni članovi prvog sastava Visokog
saveta sudstva iz reda sudija nastavljaju sudijsku funkciju.
Napominjem da sam se povodom toga obratila
predsedniku Ustavnog suda 27. septembra 2010. godine i 24. januara 2011. godine
tražeći da u što kraćem roku Ustavni sud donese odluku o ustavnosti osporene
odredbe tog zakona. U saopštenju sa 16. redovne sednice Ustavnog suda od 7.
aprila 2011. godine navedeno je da je Ustavni sud doneo zaključak da predlog za
ocenu ustavnosti navedene odredbe zakona dostavi-Narodnoj skupštini Srbije na
odgovor.
U saopštenju sa 6. redovne sednice Ustavnog suda od
10. februara 2011. godine navedeno je da je Ustavni sud pokrenuo postupak za
ocenu ustavnosti odredbe člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom
savetu sudstva ("Službeni glasnik RS" br. 101/2010). Osporenom odredbom
tog zakona dato je pravo određenom broju sudija da biraju članove stalnog
sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izbori su bili 2011, godine, o
čemu sam 17. februara 2011. godine obavestila predsednika Ustavnog suda
ukazujući mu na značaj blagovremenog odlučivanja Ustavnog suda u tom predmetu.
Ustavni sud do održavanja izbora nije doneo odluku, već je sa 13. redovne
sednice izdao saopštenje u kojem se navodi da je u tom predmetu obustavljen.
U saopštenju sa 26. redovne sednice Ustavnog suda od 23.06.2011.
godine navedeno je da je Ustavni sud, inicijative za pokretanje postupka za
utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 102. stav 5. Zakona o sudijama dostavio
Narodnoj skupštini na izjašnjenje.
Osporena odredba navedenog zakona odnosi se na izbor
predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
postaje član Visokog saveta sudstva danom izbora za predsednika Vrhovnog
kasacionog suda. Budući da je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda odavno
okončan, postavlja se pitanje zašto je Ustavni sud tek sada dostavio navedenu
inicijativu Narodnoj skupštini.
Predsednik Republike obavešten je o
postupanju Ustavnog suda u predmetima ocene ustavnosti osporenih odredaba
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tako što mu je 5. maja .2011.
godine dostavljena kopija drugog dopisa koji je upućen predsedniku Ustavnog
suda sa zahtevom da u tim predmetima Ustavni sud hitno donese odluku.
(Kakava su ovlašćenja predsednika Republike, kada mu Visoki savet sudstva
referiše?)
O načinu na koji je Visoki savet
sudstva izvršio izbor sudija u Republici Srbiji obavešten je i predsednik
Vlade.
Iako se žali na rad Ustavnog suda Srbije, gospođa
Nata Mesarović zna da je i predsednik ovog suda čovek koga je doveo Voljeni
Vođa. Sudija Dragiša Slijepčević je rođen u Sečnju, kod
Zrenajanina. Besprizoran je čovek. Rasprodavao je pravdu u Zrenjaninu, prvo kao
sudija Opštinskog suda, a potom kao sudija Okružnog suda u Zrenjaninu. A od
rasprodaje pravde može mnogo da se zaradi.
Vozeći u pijanom stanju sudija Slijepčević je usmrtio
pešaka u Zrenjaninu. Nije odgovarao, jer se i on, kao sudija, revanširao policiji. Uostalom,
njegova žena Danijela je bila tužilac. Pravi Boni i Klajd!
Ali, prave velike pare bračni par je zaradio u Beogradu. Gospođa Danijela
je bila zamenik javnog tužioca Srbije (i danas je na ovom položaju), a njen
suprug Dragiša je bio sudija Vrhovnog suda Srbije. Predsedavao je revizijskim
većem! Kada velike kompanije nisu želele da po presudama trgovinskih sudova
plate svoje dugove, pisali su zahtev za zaštitu zakonitosti protiv tih presuda.
Ti zahtevi dolazili su u ruke zamenice tužioca Danijele, ona ih je prihvatala,
a o njenim zahtevima odlučivalo je veće kojim bi predsedavao njen suprug
Dragiša. I, kako čovek da odbije ženu? Posle su krckali pare koje bi kompanije
plaćale, a uzimali su i stanove.
Sudija Dragiša Slijepčević je, nema nikakve sumnje,
najkorumpiraniji sudija Srbiji, u poslednjih pola veka. Kao takav odmah se
dopao Voljenom Vođi, koji ga je predložio za sudiju Ustavnog suda Srbije.
Voljeni Vođa je mislio da ga odmah postavi za predsednika ovog suda, ali su
sudije, tajnim glasanjem, izabrale Bosu Nenadić. Nije da Bosa nije bila odana
Voljenom Vođi, jeste donekle, ali odnekle i nije mogla, pa je pozvana da
podnese ostavku, i na njeno mesto dođe ološ, kakav je sudija Dragiša
Slijepčević. Jer on sve može.
Može im se
Visoki savet sudstva bio je u obavezi da do kraja decembra izabere
predsednike sudova u Srbiji. Osim predsednika Vrhovnog kasacionog suda, svi
predsednici sudova (osnovnih, viših, apelacionih, privrednih, Privrednog
apelacionog, Upravnog suda, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda) tek
treba da budu izabrani! Duže od dve godine vršioci funkcije predsednika suda
protivustavno obavljaju ovu dužnost! Većina njih su sudije drugih, uglavnom
viših sudija.
Član Visokog saveta sudstva, sudija Višeg prekršajnog suda, trenutno je u
pritvoru jer se, glasajući samoinicijativno u VSS, zamerio Voljenom Vođi.
Pitanje je da li će izaći živ iz pritvora, u koji je protivpravno stavljen akcijom
Snežane Malović i njenog izabranika Miljka Radisavljevića.
(Nastavak u sledećem broju)
Posle ''seče knezova'', posekli i njega
Društvo sudija Republike Srbije
predsedniku Dragani Boljević
Poštovana predsednice,
Ostvarujući data obećanja i
preuzete obaveze od kolega koje su mi dale nesebičnu podršku za izbor člana
Visokog saveta sudstva, nisam ni pretpostavio na koliko otpora ću naći prema
reformatorima srpskog pravosuđa.
U ostvarenju svojih namera isti
nisu birali niti način niti sredstva. Cilj je bio da mene lično stave pod
kontrolu, pa kada u tome nisu uspeli, započeli obračun sa mnom i sa mojom
porodicom.
Režirani krivični postupak ima za
cilj da me javno, moralno i profesionalno diskredituje, kako bi se omalovažile
moje reči, ako ih kojim slučajem izgovorim vezane za sve ono šta se događalo u
radu VSS-a od mog proglašenja za člana do pritvaranja. Sva ta saznanja direktno
su vezana za sudbinu svih kolega koje nisu izabrane.
Međutim, režija je nastavljena
mojim lišenjem slobode i nezakonitim produžavanjima pritvora, kako bi se u
javnosti stvorila slika da sam sigurno kriv jer me u protivnom ne bi držali u
pritvoru toliko dugo. Sada su sve snage tih režisera i njihovih izvršilaca
usmerene da ja o činjenicama vezanim za rad VSS-a ne progovorim, što ima za
cilj moju fizičku likvidaciju.
Zbog svega napred navedenog jasno
Vam je što u ovom pismu ne mogu navesti bilo koju konkretnu činjenicu, događaj
ili ličnost. Sudija Milimir Lukić je u svojoj ostavci takođe uopšteno govorio o
značajnim problemima.
Izmene zakona o Ustavnom sudu, gde
se između ostalog isključuje javnost kada se odlučuje o prigovorima sudija čije
je prigovore odbio ovaj sastav VSS-a, takođe imaju za cilj da javnost ne sazna
pravu istinu kako i na koji način se ponovo dogodila "seča kneževa".
Cilj mi je da ovo pismo ozbiljno
shvatite jer znam mnoge činjenice koje bi prigovore neizabranih sudija (ovde
mislim samo na dostojne) obesmislile i koje bi dovele do odluke koja bi bila u
skladu sa preporukom Evropske komisije da se izaberu svi koji nisu nedostojni.
Želim da Vas upoznam da sam o svom
teškom položaju pismom upoznao ambasadora EU Vensana Dežera, predsednika Društva
tužilaca, republičkog Ombudsmana i Komisiju Narodne skupštine.
Nadam se da ćete me shvatiti
krajnje ozbiljno i naći način da se lično zvanično ili u zajedničkoj komisiji
sa svima kojima sam se obratio upoznate o mojim navodima.
S poštovanjem,
okrivljeni Jakšić Blagoje
Beograd 8. januara 2012.
Kakve rezolucije, važno je šta gazda kaže
Ćeraćemo ih dok nas ne umlate
Predlog rezolucije Evropskog
parlamenata o procesu evropskih integracija Srbije
12. januar 2012, Strazbur
Evropski parlament - Plenarno
zasedanje
Broj dokumenta B7-0000/2012
Predlagač: Odbor za spoljne poslove
....
10. Primećuje se da je proces
reforme pravosuđa i tužilaštva urađen kako bi se povećala efikasnost i kako bi
se smanjio broj nerešenih slučajeva; primećuje se da je potrebno uložiti
dodatne napore kako bi se obezbedila nezavisnost i profesionalizam u ova dva
sektora; izražava zabrinutost zbog nedostataka u žalbenim postupcima koje su
pokrenule neizabrane sudije i tužioci, uključujući i kršenje procedura i standarda;
poziva da se proces završi na transparentan način i bez ikakvih spoljnih
pritisaka na Visoki savet sudstva;
11. Izražava ozbiljna zabrinutost
zbog ponovne zloupotrebe člana 359 Krivičnog zakona o zloupotrebi službenog
položaja; poziva nadležne da započnu postupak izmene Krivičnog zakona kako bi
bio usklađen sa evropskim standardima i da se odmah prekine sa podizanjem
optužnica za zloupotrebu službenog položaja, kojima se podriva poverenje u
vladavinu prava u državi;
....
34. Predsednik će ovu rezoluciju
proslediti Savetu, Komisiji, kao i Vladi Srbije i Narodnoj skupštini.
I presude falsifikuju
(Ne falsifikuje samo Visoki savet sudstva svoje
odluke. To čine i sudije Apelacionog suda u Beogradu, kada ih pritegnu iz
kabineta Voljenog Vođe.)
....
Obraćamo se javnosti,ogorčeni skandaloznom
presudom koju je Apelacioni sud u Beogradu objavio dana 26. januara 2012, čime
je srpsko pravosuđe dobilo jos jedan 'šamar' u nizu, od politike i moćnika koji
su sebi prisvojili svu vlast, sudsku i izvršnu, i sude i presuđuju po svojim
interesima, krojeći sudbine pojedinaca i porodica mimo svih normi i zakona.
Presuda je politički kompromis, opasan presedan i
sudovi u Srbiji gube definitivno integritet.,Stvara se utisak u javnosti da im
je učinjeno, a istina je na drugoj strani.
Da li je moguće da presuda koja je bila donesena i
objavljena na online vestima B92 od 27.12 2011 izmedju 11- 12 sati, a glasila
je da se ukida prvostepena presuda u ''slučaju Taton'' i vraća na novi
postupak, a ubrzo zatim po nečijem nalogu i skinuta sa sajta, bude na volšeban
način preinačena u potvrđujuću sa smanjenim brojem godina, čime nam je na
brutalan i perfidan način ukinuto pravo na novo fer i korektno suđenje po
zakonu i dokazima, na čemu insistiramo od prvog trenutka postupka.
Da li je to previše što očekujemo od suda, a
zagarantovano nam je zakonom? Da li su ključni razlog, u donetoj potvrđujućoj
presudi sa smanjenim brojem godina, predloženi očevici koji bi svojim
svedočenjem bitno promenili sliku celog događaja na platou, u odnosu na onu
kojom su dirigovani mediji, konstrukcijama i manipulacijama zatrovali javno
mnjenje do nivoa linča i odmazde. Nekome je i te kako bitno da se istina ne
pojavi u ovom postupku, jer bi razotkrila sve dosad izrečene laži i
nameštaljke, čime bi se javno obrukalo kompletno pravosuđe i država. Zašto se
na objavljivanje presude čekalo puna tri meseca?
I gle čuda, pravo u dan kada se događaju nemile
scene između navijača u Novom Sadu, uzrokovane provokacijama po navijačkoj i
nacionalnoj osnovi. Iz čega se potvrđuje da su naša deca kažnjena zbog primera
i poruke, a ne po zakonu i dokazima. Zašto je uvek prenaglašen problem domaćeg
navijača, zvanog huligan, i tertiran kao dežurni krivac za sve loše u društvu.
Ne opravdavamo nikakvu vrstu nasilja ni prema kome i sa bilo kakvim povodima i
razlozima. Grozimo se reči ubice, kojom se deklarišu naša deca, jer se radi o
spletu nesrećnih okolnosti, što bi svi predloženi novi svedoci posvedočili na
sudu, ali je i to potrebno manipulatorima kako bi prikazali našu decu u
monstruoznoj slici, čime bi opravdali novopresuđene kazne bez konkretnih dokaza
za navedeno delo. Naša deca nisu nikakve ubice i to znaju svi učesnici u oba
dosadašnja postupka. Žalimo i roditelje Brisa Tatona koje zajedno sa nama
"mrcvare" u ovom politički i medijski konstruisanom postupku.
Razumemo i stav advokata Ruziča da je ovakva presuda kompromis države zbog
raznih interesa... ali ga ne možemo prihvatiti jer između istine i laži, kao i
pravde i nepravde u kojoj su žrtvovana naša deca, nikako ne može biti
kompromisa, i neće ga ni biti. Borićemo se za istinu i pravdu dok postoji nada
i vera u povratak pravne države i nezavisnog sudstva.
Roditelji osuđenih u "slučaju Taton",
registrovani kao Udruženje građana "'Hoćemo istinu".
Snežana
Karbić
Vozeći u pijanom stanju, sudija Slijepčević je usmrtio pešaka u
Zrenjaninu. Nije
odgovarao jer se i on, kao sudija, revanširao policiji. Uostalom, njegova žena Danijela
je bila tužilac. Pravi Boni i Klajd!