Zrenjanin
Kabinetska
proizvodnja kancelarijskih pacova
Džeger peva sa
VIP telefona
Početkom jula
gospodnjeg 2012. svečano dadoše, ko zna koju po redu, megalomansku predizbornu
reč. Te, mi ćemo, za sugrađane ovo, pa ćemo ono, mi ćemo i ovo i ono, more, sve
ćemo, po spisku. (Pro)data reč postala je bolna fraza, jer ovdašnji naprednjaci
u Zrenjaninu tokom proteklih 12 meseci opasnom brzinom guraju grad u provaliju.
Ovdašnjim nedoraslim drmatorima, napadno uglađenima, ne pomaže ni sakrivanje
iza spinovane strategije Visokog Prvog Pomoćnika iz beogradske centrale. Igraju
na kartu nemoći sugrađana...
Zoltan
Horvat
Vrhuška nazadnjaka
je Zrenjaninu u prethodnih godinu dana „darovala" čak 200 novih birokratskih
radnih mesta u tragikomičnoj gradskoj upravi, preduzećima i ustanovama, nema ni
jedne jedine odrađene investicije, nema najavljenog podsticaja malih i srednjih
preduzeća (naprotiv, zatvaraju se, ko da od kuge boluju), nema stručnih,
sposobnih i mladih (izuzmimo desetak novih prelepih birokratskih devojaka u
Gradskoj kući kao nazadnjački dekor). U centru banatske mrtvaje, da sugrađanima
ne bude dosadno, zanimljiva je samo vest da jedan od ovdašnjih direktora, na
račun firme, kupuje i tamani čips (XXXL pakovanje). Da se zna ko sme
danas u Zrenjaninu da krcka sadašnjost.
"Autoritativne gromade"
Zrenjanina, vlasnici bednih života svojih sugrađana, vladaju iz nazadnjačkog
kabineta. Bivši kabinet aktuelnog ministra poljoprivrede u stranačkim
prostorijama SNS-a, pretvoren je u celodnevno prijemno odeljenje kojim rukovodi
Nenad Karapandža, ovdašnji ovlašćeni stranački šef i ministrov kum po
ženskoj liniji, u razdraganom narodu poznatiji kao Džeger mesar.
Posebno je omiljen u Javnom stambenom
preduzeću gde se ljudima kosa diže na glavi usled skandaloznog stopiranja
višegodišnjih dugova za zakup poslovnih prostorija u iznosu od preko 11 miliona
dinara. Na poklonjenje uz rukoljub i postrojavanje, Džegeru dolaze znani
i neznani bez posla, između ostalih, doktori nauka i magistri. Strpljivo i
ponizno čekaju na, danima unapred zakazanu audijenciju.
Verni saradnik mu je Darko Bađok, novopečeni
pokrajinski poslanik, koji takođe, s visine, dakle isključivo „autoritativno",
prima stranke. Njegov jedini doprinos javnom životu u Zrenjaninu, sem lokala na
besplatno korišćenje i nešto pride, sveden je na autorstvo navijačkog stiha u
vremenu vođstva navijača bivšeg FK Proletera: Olivera voli Proletera. Drmatorsku
nazadnjačku kliku kompletira neredovno VIP prisustvo Ivana Živkova, šefa
beogradskog ministarskog kabineta, od kojeg se, iz nepoznatog razloga, mnogima
"tresu gaće" u stranci. More biti da su ponizni sugrađani u službi
ovakvih funkcionera lepog oblačenja, priučenih manira i šarene laže, obrnuto se
isključuje.
Utisak da se u 'vakim VIP kabinetima
donose neke važne odluke za grad i sugrađane, najobičnija je varaja. Vrhovna i
jedna jedina tema je, pažljivo i precizno udomljavanje nove nazadnjačke
birokratije, sigurnih glasača i "usisavanje" u stranku bivših
funkcionera iz bivših garnitura lokalne vlasti.
Na Džegerovom stolu je i VIP telefon sa
kojeg se, s vremena na vreme, zovu poslušni ponizni izvršioci, tačnije,
direktori javnih preduzeća, ustanova i sličnih persona "Službe strančarenja".
Imperativno im se saopštava da je recimo, sad, odmah i neodložno, zapošljavanje
kuvara u ustanovi kulture od "sudbonosnog značaja" za grad.
Većina primalaca ovakvih telefonskih naredbi kratko odgovara, smatrajte naredbu
već izvršenom.
Sem stranačkih kuvara, ima tu i drugih udomljenih,
preko potrebnih kadrova, poput stranačkih kuvarica, miljenica, družbenica, seminarskih
pratilja, supruga, sinova, žena, šuraka, sestrića i drugih autentičnih likova, „garantovanih
spasilaca" grada.
Proizvodnja ovakvih stranačkih (ne)sretnika
sa novim birokratskim radnim mestima, opasno je zakuvala ovdašnju nazadnjačku
atmosferu, izbacivši vrhovnike u visoku samoljubivu centrifugu. Za razliku od
njih, glasačkoj rulji nema, ni mesta, ni spasa.
Građanski deo stranke, njen najzdraviji
deo, ogromna većina časnih ljudi, od osnivanja stranke svojom energijom
bezuspešno pokušava da promeni tužni Zrenjanin (danas je još tužniji).
Gospodin Milan Vujović,
jedan od ovdašnjih osnivača i potpredsednik stranke, bivši radikal, poput
nekolicine novih stranačkih saboraca, ponudio je konkretan plan i program
praktičnog razvoja i timsku strategiju odgovornog rukovođenja gradom.
Međutim, dobro utrenirana ministrova
trojka vešto je iskoristila početnu energiju i zavidnu brojnost Vujovića
i drugih preko potrebnih stranačkih "udarnika". Lukavo i perfidno ih
je hrabrila da istraju i na predizbornom terenu se bore za najavljeni uzvišeni
ideal stranke, bolji Zrenjanin. Vujović i mnogi drugi naivni Vujovići su se na
predizbornim binama i tribinama nagalamili, naaplaudirali, namahali se
stranačkim zastavama i nalepili majci predizbornih plakata.
SNS je, nošen početnom energijom, postao
apsolutna vlast, a stranačko izvorište bezočno je "ispedalirano"
nakon razmeštanja drmatora u kabinetske fotelje. Danas je u Zrenjaninu, daleko
od očiju javnosti, najvažnije izvršavanje naređenja, redom, od strane
Džegera, Darka i Ivana. Armija "ispedaliranih" po SNS kabinetima,
pokorno i uniženo, moljaka, naravno bezuspešno, za bilo kakav posao.
Na sijaset prigovora, prozivki i optužbi
nezadovoljnih članova stranke da je SNS u Zrenjaninu za samo godinu dana postao
žalosno sredstvo u službi nekolicine privilegovanih, Džeger, Darko i Ivan, ćute
kao zaliveni. Još je čudnije što na učestale prozivke običnog stranačkog sveta
da se ponavlja centralistička partokratija, ne reaguju ovdašnje svetle
tačke nazadnjačkog uterivanja politike u sugrađane, profesor Dušan Šijan,
aktuelni načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga i dr Predrag Matejin,
pokrajinski poslanik i jedan od ljudi čija se, istina retka javna reč, pažljivo
sluša. Ovaj potonji je, ili izgubio dobar glas, ili ne sme da se suprotstavi
trojkama, ili gleda sopstveno (profitabilno) učešće u kombinacijama
kuća-poso (privatna bolnica Sveti Jovan-još neke privatne bolnice u
Novom Sadu, plus stolica pokrajinskog poslanika, malo li je na ovu skupoću).
Dok kilave i mlitave lidere
opozicije trese nedostatak one stvari, koalicioni partneri nazadnjaka u manjini
ćute, i po ugledu na Velikog (nazadnjačkog) brata, dosledno krckaju svoju lepu
parčad koalicionog kolača. Ni koalicionih Malih nije stid da se, poput veletrgovaca,
naudomljavaju svojih, takođe "preko potrebnih" kadrova, za kojima,
nakon samo godinu dana, "vapi" osramoćeni Zrenjanin. Štono'
reče jedan od odbornika opozicije na poslednjem skupštinskom zasedanju:
kolovođe u Zrenjaninu su lepi lipicaneri u staji, al' na delu su, odvratno loše
kljusine!
Kabinetsko teranje šege sa sugrađanima je
pouzdan znak, da su i nazadnjaci u Zrenjaninu, p...u čabar.
Nije fotelja sve
u životu
Igor Micov, direktor
Savremene galerije u Zrenjaninu osvetlao je obraz odgovornog funkcionera ne podnevši
rutinsku prijavu na konkurs za izbor novog direktora ove ustanove. Usput se
ovdašnjem vrhovništvu stranke zahvalio i na ponuđenom odborničkom mestu, uz
obrazloženje da ne želi karijeru ucenjenog karijeriste i poslušnog kunića koji
izvršava sve, pa i najbesmislenije direktive iz kabineta.
Sem Micova koji pokazuje da pamet nije
slepa, u SNS-u ima dobrih i kvalitetnih ljudi koji zaslužuju pažnju i šansu. Pomenimo
Milicu Vuković, predsednicu Saveta MZ Veljko Vlahović i
koleginicu joj Snežanu Uzelac, Gorana Milinkovića, predsednika
Saveta MZ Mala Amerika, Oliveru Rudić, beskompromisnu samohranu
majku sa dvoje dece bez posla, profesora Zurovca, doslednog političkog
veterana, mr Dejanu Pataki, hrabrog borca bez zaposlenja u borbi za
dosledno ispunjavanje stranačkih obećanja, Milenu Prstojević, odbornicu,
Roberta Saboa, takođe odbornika, Davora Doskovića, operskog
pevača, te funkcionere stranke Milana Kovačevića, direktora Zavoda za
zaštitu spomenika, Slavišu Vlačića, generalnog sekretara, mr
Aleksandra Starčevića, direktora JKP Gradska toplana, Iliju
Mandića, direktora JKP Pijace i parkinzi...
Igor Micov, moralan i principijelan čovek,
vraća se uzdignuta čela na častan posao profesora u srednjoj školi. Činom
dobrovoljnog izlaska iz fotelje ukazuje na način funkcionerisanja, od sopstvene
stranke ucenjenih direktora. Brale, u nazadnjačkom tefteru zaveden si pod
brojem tim i tim, izvršavaš sva naređenja, procenat od funkcionerske
plate predaš u stranačku kasicu, nemaš nikakvu odgovornost, kud ćeš lepše za
lagodan život!