Lako je Vučiću da izađe iz frižidera kada ga je sasvim ispraznio. Da ga vidimo da izađe iz naših života koje je prepunio problemima? To će, po svemu sudeći, mnogo teže ići ne samo zbog svega što ga za naše muke veže, već što on to i ne želi, ali neke stvari su neminovne a njegov odlazak sa vlasti je upravo zrela kruška koja se sprema da tresne na tlo. To će se svakako dogoditi, na ovaj ili onaj način što Vođa odlično zna i oseća da se taj čas približava koliko god on to pokušavao da odloži.
Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)
To vidimo i po tome što on, koji je vodio računa da ništa od onoga što radi, koliko god bila očigledna nezakonitost tih postupaka, ne podstakne na obaranje njega sa vlasti, sada se ponaša poput karikiranih afričkih diktatora iz stripova o Alanu Fordu.
Mediji i kvazi-inteligencija u Srbiji ćute na svaku glupost koja doseže do zla, pa zbunjenom narodu postaje nejasno ko je kriv za bezmerne probleme u kojima smo se našli jer krivca niko ne proziva niti prepoznaje pa tako Vučić "nije on, već ovi oko njega". Jer "Vučić sigurno ne zna za ovo što se radi" inače on to "ne bi dopustio"... Isto onako kao što ni "Milošević "nije znao" kakvim se ljudima okružio. I evo nas gde smo.
Na sednici za nacionalnu bezbednost, na kojoj se raspravlja o bezbednosti naroda i zemlje na najvišem nivou, tik uz predsednika države sedi Milan Radoičić, šef kriminalne organizacije što odavno nije baš nikakva tajna. Čovek čija su kriminalna dela uredno zavedena u dosijeima službi bezbednosti, a za neka je čak odležao dugogodišnje robije (a to je bilo pre dolaska Vučića na vlast). No, nije on kriv. Barem ne onoliko koliko bi trebalo. Radoičić se od rane mladosti opredelio da se u životu bavi kriminalom i ništa ga drugo nije zanimalo niti je o čemu drugom razmišljao. Upravo zbog njegovih predispozicija ga je Vučić i izabrao jer najbolje može da kontroliše otpor Srba na severu Kosova i Metohije i da tiho i pouzdano sprovodi proces izdaje. Dakle, nije on sam ni došao, niti mogao da dođe na to mesto.
U ruke takvog čoveka predato je sve što je iole od nekog značaja za Srbe na KiM. Uprava nad svim državnim firmama ali i zaposlenima, od običnog radnika do bilo koga od direktora i onih koji glume političare. Zašto bi on, koji ništa osim moći i novca nije želeo u životu, odbio ponudu od predsednika države, da upravlja životima drugih ljudi? Ironično je što i takav, u oblastima koje kontroliše, pored onoga po čemu je poznat pokazuje više milosti prema običnom narodu koji mu se obraća i mnogo više dobra čini nego sam Vučić i sva njegova otpadnička "Srpska lista". Ipak, daleko je to od idealnog, upravo je Radoičić doveo Ramuša Haradinaja na sever KiM i omogućio da Albanci preuzmu kontrolu nad celokupnim javnim životom Srba upravo pod pretnjom i uživajući nekažnjivost da sprovodi volju aktuelnog diktatora Srbije.
Ta volja se poslednjih meseci obimno pokazuje Vučićevim vlastodavcima sa Zapada kroz pokazivanje spremnosti da se odrekne Kosova i Metohije, između ostalog masovnim promovisanjem elemenata albanskog separatizma kao državničkog faktora.
Jedan od takvih događaja zbio se u Kraljevu. "Gradonačelnica" Gračanice, prof. dr Ljiljana Šubarić, u društvu gradonačelnika Kraljeva dr Milana Terzića, obišla je decu čiji je boravak na Goču omogućila opština Kraljevo. Ova bespotrebna i ničim opravdana poseta, naročito zahvaljujući neobjektivnom medijskom izveštavanju koje od javnosti krije suštinu ovakvih događaja, nije zavredela gotovo nikakvu pažnju. Za tim nije ni bilo potrebe, jedini njen smisao jeste da se kroz taj događaj vlastodavcima predstavi spremnost srpskog Nevoljnika, Aleksandra Vučića, da se odrekne Kosova i Metohije trajno i još da to unese u institucionalni okvir države Srbije.
Naime, kao što smo već pominjali u više navrata, "opština Gračanica" je osnovana prema planu Martija Ahtisarija kojim je predviđen proces "osamostaljivanja Kosova", dakle stvaranje nove albanske države na tlu Kosova i Metohije. Kao i druge "opštine" po sistemu albanskih separatista a u kojima žive Srbi, i Gračanica je selo, a selo nigde i nikada na svetu nije dobilo status opštine. Naročito kao u slučaju Gračanice koja se nalazi na nekoliko kilometara od glavnog grada KiM, Prištine, u sastavu čije opštine i jeste po teritorijalnom uređenju Republike Srbije. Stvaranjem novih, paralelnih separatističkih opština, stvoren je privid postojanja samoorganizovanja života Srba na zvaničnom nivou a u stvari ozakonjen je progon Srba iz tog ali i drugih gradova. Tako je dat legitimitet etničkom čišćenju Srba, po modelu nad Jevrejima i njihovo sabijanje u geta od strane onda nacističke Nemačke a danas neonacističkog Zapada.
Svakako da ovaj događaj predstavlja višestruko kršenje Ustava i Krivičnog zakona Republike Srbije čije članove ovde nećemo da navodimo jer je za pretpostaviti da ih "najbolji student u istoriji pravnog fakulteta" verovatno veoma dobro poznaje.
Simptomatično je još i to da je i "gradonačelnicu" sela Gračanice, kao i gradonačelnika Kraljeva, kako je za Magazin Tabloid potvrdio više nego dobro upućen izvor, na to mesto u stvari postavio Milan Radoičić, čovek koji se "pita za sve" kako reče koalicioni partner Aleksandra Vučića, ratni zločinac i zvanično kreator prve masovne grobnice na tlu Srbije posle Drugog svetskog rata (Radonjićko jezero), Ramuš Haradinaj.
Radoičić se više ne pita za sve samo na severu, pa ni za sve i na jugu KiM, već i u Kraljevu. Uostalom, odavno je poznato da Albanci i planiraju ka severu da prošire svoju teritoriju upravo do Kraljeva. Zna Vučić odlično koga će prvog do sebe da postavi.
Ni po muke da se na tome zaustavlja. U razmaku od oko mesec dana, atletičari koji predstavljaju nekakvu "reprezentaciju" takozvane "republike Kosovo", učestvovali su po prvi put na takmičenju u Beogradu sa kompletnim obeležjima i u punom svojstvu "stranih takmičara"! Doduše, zastava albanskih separatista sa KiM bila je prekrivena nalepnicom ali Vučić ionako sve prekriva nalepnicom dok suština ostaje neizmenjena. Dakle, na taj način, Vučić je obezbedio prvo zvanično pojavljivanje separatističkih predstavnika sa KiM kao predstavnika jedne strane države.
Takođe u februaru ove godine, još jedna "institucija" separatističkih vlasti učestvovala je na događaju ovaj put na severu Srbije, u Novom Sadu. Reč je o Turističkoj organizaciji Gračanice koja funkcioniše u okviru separatističke "opštine Gračanica". Poziv je stigao od predsednika zavičajnog udruženja sa Kosova i Metohije "Vidovdan" Zdenka Tomića i sekretara udruženja Ivice Lukića, da učestvuju na Sajmu zavičaja u tom gradu. Ovakva udruženja naročito su poznata po agitovanju među prognanim Srbima da na dan separatističkih izbora dođu na KiM i da glasaju za Vučićevu "Srpsku listu" kako bi preko nje dali legitimitet albanskim predstavnicima koji su organizovali i sproveli upravo progon istih tih raseljenih Srba. Važno je dodati da je i ovo gostovanje Turističke organizacije Gračanica, 13. februara ove godine, bilo prvo takvo do sada!
Ako su predstavnici separatističkih vlasti ovako dočekani u centralnoj Srbiji, za očekivati je da oni časni Srbi uživaju još bolji tretman. Nažalost, nije tako. Više Srba sa KiM je Magazinu Tabloid potvrdilo da u poslednje vreme nailaze na mnogo veće probleme pri pokušaju da dođu do pasoša iako je on za njih van redovnog režima države Srbije i izdaje ga Koordinaciona uprava. Pasoš ne podleže bezviznom režimu i nosi još uvek sve boljke i teret pribavljanja vize koji su nosili pasoši do ulaska u Šengen zonu. Pa ipak, naši sagovornici tvrde da je u poslednje vreme procedura mnogo mučnija nego ranije, da se i do takvog pasoša teže dolazi a da nisu retki slučajevi da jednostavno i bez objašnjenja podnosioci zahteva budu odbijeni.
"Jasnog i zvaničnog objašnjenja nema ali se nezvanično priča da je zbog Šiptara koji navodno imaju isto pravo i koriste ga" kaže sagovornik našeg lista koji je kao i mnogi Srbi sa KiM, želeo da ostane anoniman, tačnije sakriven od Vučićeve vlasti koja bi zbog toga pokrenula progon nad njima.
Ovakvo opravdanje nije na mestu. Pre svega zato što kosovskim Albancima ne trebaju pasoši za koje je proces vađenja vize mukotrpan, dug i neizvestan, već oni kakve imaju ostali građani centralne Srbije, za koje važi bezvizni režim. I dobijaju ih. Nekada se prijave na fiktivnu adresu u centralnoj Srbiji a nekad jednostavno plate nekome od službenika koji to odradi za njih. Srbi koji žele da ostanu na KiM, nemaju tu "privilegiju".
"Nije samo to problem" nastavlja naš sagovornik, "problem je što većina toga za nas Srbe južno od Ibra (ali u poslednje vreme generalno i za one na severu važi ovaj vid diskriminacije) jednostavno ne važe nikakva prava. Sve nam je uskraćeno".
Vučić je prvi predsednik Srbije u njenoj istoriji koji je separatistički nastrojenoj manjini dao povlašćeniji položaj u odnosu da domicilno, i naravno lojalno, stanovništvo.
Posle svega ne možete a da se ne zapitate - može li Vučić bilo šta dobro da uradi za Srbe i Srbiju?
U međuvremenu je, uoči početka bombardovanja Srbije a na dan kada je odluka o tom zločinu i usvojena, umrla je Medlin Olbrajt, bivša američka državna sekretarka koja je jedna od najodgovornijih za NATO agresiju nad ondašnjom SR Jugoslavijom (Srbijom i Crnom Gorom). Iako nije hrišćanski, posebno ne u vreme Velikog posta, činjenica je da je njena smrt izazvala ogromno oduševljenje u srpskom narodu koji svu nadu u zadobijanje pravde sada vidi u njenom pretpostavljenom naseljenju suprotno od Raja. Teško je i zameriti toliko od nje namučenom narodu što je to doživeo sa ushićenjem.
U svakom slučaju, ipak postoji nešto dobro što onaj ko vam neprestano nanosi zlo, može da učini za vas. Priroda će svakako i neminovno obaviti svoje za svakoga od nas ali znamo da "kad postoji volja, postoji i način" a onaj ko želi da učini dobra dela, ne bi valjalo da ih odlaže.