RTV Svetac

Elita se ne pita

Piše: Rajko Roki Dvizac

Već duže vreme novokomponovana samozvana elita Srbije uzurpira medije i forsira sebe i svoje lažne kvalitete. Poput natovljenih ćurana i guski veličaju svoj lik, delo i telo. Što je beda veća, oni su sve glasniji i bezobrazniji.
Sve je počelo sa pink buržoazijom iz Miloševićevog vremena koja je bila moralni naslednik Titove crvene buržoazije. Prvo su se pojavili luksuzni i skupi časopisi namenjeni pink eliti, a iza svega je stajala kompanija Karić. Dok su se prodavnice sve više praznile, redovi za hleb, mleko, kafu i jeftinije cigarete bili su sve duži, to je kampanja pink elite postajala sve žešća i bezobraznija. Paralelno, i televizija je malo po malo u svoj program progurala sadržaje koji nisu imali veze sa stvarnim životom u Srbiji. Gladnim radnicima nuđene su skupe i glupe vredne modne revije. Više je slikana publika (jedne te iste face pink elite) nego manekenke i modeli. Prkosili su gladnom narodu, šepurili se u skupoj odeći sve u stilu: "Joj, da me sada vidi moja draga mama! Ili bar komšija"!
A onda su nastupili novi partizani. Udružila se protiv volje naroda pink i žuta buržoazija i stvorila novu elitu. Iz svih oruđa, iz svih medija krenula je kampanja kako nam je divno, kako nam je lepo. svuda teče med i mleko.
Malo im je bilo što su okupirali informativni program državnih, pokrajinskih i lokalnih medija gde su nas danonoćno bombardovali lažima o svojim brilijantnim uspesima kako u politici, tako i u ekonomiji. Od njihovih silnih uspeha država nam sve kilavija, a narod sve siromašniji. Televizijske kampanje se non-stop vode pod sloganom: "Da li vi više verujete našim slatkim lažima ili vašim gladnim stomacima"!?
A narod ko narod, trsi se i ne veruje rođenom gladnom stomaku sve dok ovaj ne počne da zavija kao vuk sa Prokletija. No, tada je obično kasno i za jedne i za druge.
Na male ekrane su vešto ugurane emisije koje su isključivo namenjene novokomponovanim bogatašima. Doziranje je počelo sa prilozima i to u udarnim emisijama i terminima o tome gde je, recimo, bolje da se ide na letovanje. Da li u Grčku ili Crnu Goru, da li u Španiju ili Tunis. I sve tako u krug. Dok su se istovremeno u Srbiji otvarale narodne kuhinje, dotle je lopovska elita mučila tešku muku za koju destinaciju da se odluči gde će letovati, a da to bude nivo i stvar prestiža. Davan je lažni utisak  da su u Srbiji svi problemi rešeni, da imamo švedski standard i jedini problem koji muči srpski narod je gde će na letovanje. Lavor niko nije pominjao.
Potom se otišlo korak dalje. Političari kao deo bogataškog sloja su kao mečkari počeli da se šetaju iz jedne u drugu emisiju. da pevaju, sviraju, da bezbrižno čavrljaju sa estradnim zvezdicama. Njihovi kobajagi TV dueli su bili običan palanački TV šou. Jedina svrha tih emisija svodila se na to da se slikaju, osmehuju, lažu, prodaju maglu i ismejavaju svoje birače. Sa druge strane, gledaocima (čitaj: običnom plebsu) pružila se mogućnost da im se dive do iznemoglosti, da se zbog tih lažljivih političara čak posvađaju sa dojučerašnjim najboljim prijateljima, komšijama, rodbinom i da, naravno, troše pare šaljući SMS poruke podrške, hvalospeva i idolopoklonstva. "Vođa moje partije je najbolji i najpametniji, ljubi ga majka".
Pojavile su se i specijalizovane emisije namenjene isključivo pink-žutoj eliti. Šta možete saznati iz emisije "Kuvati srcem" (RTS)? Neki novi recept za neuke domaćice? Ne! Za njih su štampani časopisi, tj. brošure sa svim skupljenim receptima. Za njih i za kućne pomoćnice (pardon: kuvarice) koje su stalno zaposlene kod novokomponovane elite. Nacifrakane gazdarice će samo odrediti da li će se neko jelo iz ponuđenih emisija pripremiti ili ne. One sigurno neće uzeti varjaču u ruke. Postoji još jedan razlog zašto gospođe gledaju ovu emisiju. U emisiji se prikazuju (reklamiraju) na sva usta pojedini proizvodi koji su kobajagi u trendu, a one će ih kupiti tek da bi se mogle hvaliti prijateljicama kako su, eto, olakšale svojoj posluzi kupujući im tako "fantastične proizvode". Eto, sad mi je tek jasno zašto se ova emisija pravi tako kako se pravi i zato povlačim sve loše kritike koje sam im uputio. Za pink-žutu elitu i ne može se napraviti drugačija kulinarska emisija od ove. Nije problem u emisiji. Problem je što se ona uopšte nalazi na televiziji i to na nacionalnoj, a za to nisu krivi autori.
Još gora je emisija "U zdravom telu.." (RTS). Toliko prenemaganja, foliranja i nerealnosti još nije viđeno. Milion i kusur nazaposlenih i gladnih radnika autori ove emisije savetuju da rade vežbice za lepo telo, da idu kod lekara u skupe privatne klinike, da vode računa da ne jedu lošu već samo zdravu hranu - pravi je utisak kad se gleda ova emisija. Ali, ne. Ova emisija se ne obraća gladnim gledaocima već isključivo dokonim buržujima. Proleteri ne gledaju ovu emisiju. Vi nemate (od gladi) ni zdravo telo ni zdrav duh (od siromaštva). A i kod lekara idete isključivo u prepune Domove zdravlja. Vlada vas je baš ovih dana obradovala povećavajući participaciju.
Emisija "U trendu" bi bila dobra, čak sjajna, da se autorka na fin način distancira od svojih gostiju. A izbor joj je pinko-žuto elitistički. Ako su oni u trendu, onda smo mi u autu. To je srpska elita, to je srpska sramota. Autorka je pak na momente oduševljena svojim "trend junacima" diveći se njihovom bogatstvu i raskoši. Ni reči kritičnosti, ni reči ironije kao da su oni zaista ljudi u trendu, a ne raskalašni pripadnici pink-žute elite. Čast izuzecima, ali većini gostiju u toj emisiji "tragovi smrde po nečovečju". Čime su to oni zadužili ovaj narod da dospeju tu, gde se po isključivo njihovom mišljenju, sa "pravom" nalaze. Odgovor znate bolje od mene. Ja znam da će ih istorija izbrisati gumicom iz svih pozitivnih sfera u koje se sami danas utrpavaju. Sila boga ne moli, ali ni bog ne voli siledžije, lakrdijaše i pljačkaše. Uzalud im sve bahanalije i samoljublje. Elita se, na sreću, ne pita kad vreme odredi šta je kukolj, a šta blagorodna pšenica. I neka ne zaborave - kukolj, ma kakva bila reklama, nikad nije u trendu. Pšenica jeste.
Sličnih emisija ima još. Lako ćete ih prepoznati. Neka služe na čast i autorima i televizijama koje ih prikazuju.
A šta je namenjeno isključivo gladnom plebsu?
Recept iz Miloševićevog doba je zadržan. Na prvom mestu to je gomila latinoameričkih TV serija gde svi odreda plaču. Jer glavni je zaplet da se ne zna ko je kome žena, ko je koga rodio, ko je koga nasledio, ko se u koga zaljubio i zašto. Posle mnogo suza - sve se završava hepiendom. Baš kao u bajci. Neuspeloj i lažnoj. Naravno, tu su i TV kockarnice tipa "Bingo", "Loto" i kojekakvi folirantski kvizovi tipa "pogodi ime, pogodi predmet", preko SMS-a neizbežni PDV. Ne brinite. Niko od pripadnika umišljene pink-žute elite ne učestvuje u ovom TV kockanju. Oni svoje "teško" stečene pare troše u pravim kockarnicama od hotela "Jugoslavije" do Monte Karla i Las Vegasa. TV kockanje im je ispod nivoa i ispod časti. Plebsu se servira još gomila emisija za zaglupljivanje i zamajavanje. Od "Kursadžija", preko "48 sati svadba" i "Menjam ženu" do proizvoda iz Grand produkcije. Dok se ubogi plebs smeje, plače (već prema potrebi), peva i pjeva, dok se kocka protiv TV mafije, dok se nudi da mu televizija o svom trošku organizuje svadbu, sve više i više gubi korak. Od silnog zamajavanja i ne stiže da bude "u trendu". Jadna je država čiji narod već godinama nije u trendu. A i kako bi, kad se hrani i oblači na pijacama. A za sve je kriva pink-žuta elita.