Uvodnik
(Pr)osudite sami
Svakoj vlasti ponizan
Milovan Brkić
U nedelju, 27. septembra, na TV Bastilji, kažu mi, u emisiji izvesne Olivere Kovačević, nastupio je i Dragoljub
žarković, glavni urednik nedeljnika Vreme.
Ništa
neobično, jer se na TV Bastilji pojavljuju isključivo podobni. Glavni urednik TV Bastilje je Nenad Lj. Stefanović,
nekadašnji novinar Vremena.
Pogrbljen do zemlje od savijanja
pred svim vlastodršcima, gospodin žarković
je u svojoj potrebi da se dopadne ljudima
na vlasti, pomenuo naslovnu stranicu prošlog broja Tabloida, napominjući da je to skandal,
koji treba sankcionisati.
U demokratskim državama kritika ljudi na
vlasti se podrazumeva. Kada je Majkl Mur snimio film kojim je tadašnjeg predsednika
Džordža Buša predstavio kao poslednju svinju,
predsednik je, odgovarajući na pitanje
novinara šta misli o filmu, odgovorio da je sloboda govora u SAD neprikosnovena.
Pogrbljeni žarković je od savijanja
pred vlastodršcima postao vlasnik
nekoliko stanova. Iako uređuje novine
čiji broj prodatih primeraka ne prelazi hiljadu, gospodin žarković je zaradio ogromne pare, iznajmljujući svoje
ime, poput poslednje stanične kurve, u nameri da se udvara vlastima.
Novinari njegovog lista zarađuju po 15.000 dinara mesečno, a gospodin žarković trideset puta toliko.
Nije g. žarković jedina Monika Levinski srpskog novinarstva. Te fukare se
prilagođavaju svakom režimu.
Tabloidovim urednicima poznate su biografije tipova
poput žarkovića. Bili su doušnici, koji su
se sami nudili. Potkazivali su kolege, pisali lažne prijave. Ljudi su to za
žaljenje.
Odlučio sam da učinim
napor i da
u narednim brojevima raskrinkam te mizerije.
Da ih moj
list lustrira, ako već nije sprovedena
lustracija.
Kada Boris Tadić bude zbačen
s vlasti i uhapšen, ili kojim
slučajem utekne u neku zemlju, u kojoj godinama štekuje opljačkane pare, Dragoljub žarković će odmah da digne
glas, da ga osudi. Zaboraviće
ovaj pogrbljeni čovek koliko je veličao njegovu politiku, i sam
doprinoseći učvršćivanju tiranije.
Već sebe vidim kako ustajem
u Tadićevu zaštitu, zamišljam i naslov
- čibe, džukele!
životinjska pohlepa mnogih žarkovića da uzmu stanove, džipove,
novce, za žaljenje je!
Srpski novinari, osim retkih izuzetaka, liče na čopor
divljih pasa. Ustreme se na žrtvu, kada ljudi iz vrhova izvršne
vlasti i političkih stranaka u nekog upru prstom.
Oni će dokazati da voda nije mokra,
da se Zemlja ne okreće oko Sunca...
Možda bi skotovi koji nas
sada terorišu drukčije gledali na građane, da
im se ulizice poput žarkovića ne saginju do crne zemlje, da im
ne ljube stopala, da ne veličaju njihov rad, prećutkujući da
ukažu na njihove pljačke, nemoral, ništavnost,
pogubnu politiku koju vode.
Nigde u svetu predsednik udruženja novinara ne poziva vlast da
se do kraja obračuna s medijima. Nadežda Gaće, penzionisana novinarka TV Bastilje, koja je karijeru započela preko šlica tadašnjeg
drmatora Draže Markovića, sukobila se i sa rukovodstvom
Nezavisnog udruženja novinara Srbije, jer želi da
do kraja podrži zakon, koji je donet po Tadićevom nalogu. Njen
muž je vlasnik marketinške agencije koja
uvek predviđa ''veliku prednost Demokratske stranke'' na izborima. Za
velike pare. Da se, kojim slučajem, gospođa Gaće suprotstavila
članstvu, odveli bi je u ludnicu.
Treba da upamtimo imena
ovih spodoba, i da ih,
makar i sa
zakašnjenjem, lustriramo. Da to bude nauk za
druge koji žele da budu
služinčad režimu, a ne profesiji.