Do
koske
Predsednik Srbije naredio nove zabrane i
masovna hapšenja građana
Terorista s praćkom
Diktator je izgubio pamet. Nakon što je srpsko pravosuđe doveo do punog rasula u svojoj bolesnoj nameri da ga podredi
svojim interesima, a potom izmenio Zakon
o javnom informisanju, kojim je slobodu govora sveo na
prenošenje zvaničnih objašnjenja izvršne vlasti, Boris Tadić je rešio da se masovno
obračuna sa građanima koji nisu oduševljeni
njegovom tiranijom
Milovan Brkić
Javni tužilac Srbije Slobodan Radovanović Pudlica, koji dve godine
vrši ovu
dužnost, suprotno Ustavu Srbije, saopštio nam
je da je podneo predlog Ustavnom sudu Srbije, kojim
traži zabranu organizacija (udruženja građana) Obraz i Pokret 1389.
Najavio je da će tražiti i zabranu
navijačkih grupa!
Nema sumnje da će sudije
Ustavnog suda Srbije na čijem
je čelu Bosa Nenadić, bivši šef pravne
službe OZ Dunav,
odmah i doneti
takvu odluku. I gospođu Nenadić i još devet
sudija ovog suda, predložio je predsednik Tadić. Taman posla da se sudije
suprotstave nalogu onog koji ih
je na ovu plaćenu i
statusnu funkciju izabrao!
Analitičari smatraju da postoje
dva razloga kojima se sumanuti predsednik rukovodi u tvrdoj nameri da
okupira i razbije Srbiju.
Prvi razlog je lične prirode, smatraju neki analitičari. Predsednik je teško bolestan, što utiče i na
njegovo rasuđivanje. U pomućenoj pameti
on se sve više oseća da je Hrvat, jer
je njegova majka Nevenka sestra od ujaka čuvenih
zločinaca Jure i Bobana Francetića. Predsednik je opsednut idejom da će se svojom politikom, kojom nastoji da
teritorijalno razbije Srbiju, dopasti međunarodnim centrima moći.
On je potpuno neosetljiv na činjenicu da
dve trećine
građana Srbije živi na granici
i ispod granice
egzistencijalnog minimuma.
Većina analitičara sklona je mišljenju da se Diktator odlučio na zavođenje
potpune tiranije, jer se plaši
prevrata i gubitka vlasti. Njegovu despotiju ugrozila bi nezavisnost sudstva i tužilačke
organizacije, i mediji koji su
počeli sve otvorenije i konkretnije
da ga optužuju
za pronevere, kriminal, pederastiju i ukazuju na
njegovo loše zdravstveno stanje (bolest - lupus).
Diktatora je teško pogodila
odluka o otkazivanju Parade
ponosa, jer su učesnici iz
njegoveg miljea. Boris Tadić je naredio da se rasture i
pohapse sve organizovane grupe građana koje bi mogle da ugroze
njegovu tiraniju. I bi tako.
Policija je na dan kada
je trebalo da se održi (ali je otkazana)
takozvana Parada ponosa, uhapsila Mišu Vacića, portparola udruženja građana Pokret 1389, u trenutku kada je palio sveće ispred
hrama Svetog Save!
Privela je istog dana još
30 mladića iz ovog udruženja, i većinu
sprovela u zatvor u Padinskoj skeli, jer im je dežurni
sudija za prekršaje odmah
izrekao kazne od po mesec
dana, uz obrazloženje da su pokušali
da prisustvuju zabranjenom skupu!
Diktator je naredio da se represija
nastavi i prema drugim udruženjima
građana, a na nišanu je udruženje
građana Obraz.
Javni tužilac Srbije, obrazlažući predlog
o zabrani ova dva udruženja građana, saopštio je da
je policija 25. septembra, pretresom stana Miše Vacića (koji se već pet dana nalazi
u zatvoru), ''našla oružje, propagandni materijal, pancir i više praćki".
Ova ništarija se nije
libila da građane bezočno laže. Pretres je izvršen bez Vacićevog prisustva, a pištolj koji je navodno
nađen u njegovom neobezbeđenom stanu, je u stvari mali damski pištolj, kojeg je svaki policajac pri pretresu
mogao da ubaci.
U saopšenju policije
i tužilaštva navedeno je da je kod Vacića
nađeno oružje, što ukazuje na veću
količinu!
U strahu su velike
oči, kažu. Na nišanu Diktatora
su i navijačke
grupe, koje uzvikuju na stadionima
parole protiv režima. Osim Tadićeve sujete,
razlog u preventivnom napadu i na
grupe navijača i na organizovane
političke grupe, analitičari vide u odluci Borisa Tadića da
generala Ratka Mladića početkom oktobra izruči u Hag.
Sve pripreme oko Mladićevog izručenja su dogovorene, jer Mladića u Srbiji
drže strane obaveštajne službe,
ali se Tadić plaši masovnog
okupljanja i ustanka građana.
Mladićevo hapšenje može
biti samo inicijalna kapisla za jesenji ustanak
građana protiv njegove tiranije. Tadić traži da
Holandija odmah odblokira primenu Sporazuma o pridruživanju EU, ali ona ostaje
dosledna zahtevu da se uhapsi i
Goran Hadžić,
koji se nalazi u drugoj državi, u koju je Mlađan Dinkić putovao sa namerom da
postigne dogovor da Belorusija isporuči
Hadžića.
Vlada Srbije je u panici. Za dva meseca
neće moći da isplaćuje penzije,
kao ni plate vojnicima i policiji.
Svakog meseca desetine hiljada zaposlenih ostaju bez posla. Svaka
pomoć iz inostranstva unapred je osuđena na krađu
koju Tadić aminuje.
Seljaci su pokradeni, i
potpuno je neizvesno kako će proći jesenja
setva. Stočni fond je desetkovan! Nikakva nova masovna zapošljavanja
nisu na vidiku.
Ulica, kafane, sportski stadioni postali su poprište socijalne afirmacije
mladih. Sa druge strane, političke stranke, saveznice DS-a, (LDP,
LSV, DHSS...) na sva usta blate Srbiju
i njene građane,
tražeći denacifikaciju
i teritorijalnu dezintegraciju. Prljanje Srba je nepodnošljivo, a Diktator se tome raduje. Taj bunt poniženih građana Srbije mora jednom
da eksplodira, i Dikator pokušava da ućutka
mlade napadima kordona policajaca, hapšenjem, pretnjama, progonom...
Ali ko se mača lati,
od mača i
gine. Hoće li se teror, kao bumerang,
vratiti Diktatoru?
Dok smo se Boris i ja u mladosti sastajali
na proskribovanim skupovima, naša deviza je bila - što su zatvori puniji,
sloboda je bliža. Predsedniku je sada omiljen samo prvi
deo ove parole.
Oktobar je. Milošević je pao u oktobru.
Da li će i Tadić otići po istom
scenariju?