Tragom vesti
Smrt, barut i nezaposleni vode
Užice u demokratiju
Dim, krv
i suze brzo
se zaborave
Užice u ludilu i delirijumu. Trešti muzika, igra se i peva. Možda baš zato što drugog posla nema, posla ima samo na mestu gde se gine. Sedmoro radnika
- znaèi sedam novih radnih mesta. Fabrika Prvi partizan prikazana je kao
jedna uspešna fabrika, koja radi za
izvoz, u tri smene
Piše: Miodrag Milojeviæ
Sedmoro poginulih. Sigurno je neko
zapalio cigaru... Ili sabotaža neka. Treba da se proda
nekom, da se umanji vrednost. Koji je to pritisak bio! Tu su kanali, tuneli,
vako... Fabrika je u Prvom svetskom ratu proizvodila barut... Taj barut, mamu
mu jebem, u vazduhu može da eksplodira.
Mirno, kao ðaèka
klupa, stoji niska zgrada. - Vidiš, šuma
požutela, eno vrata. To je upravna zgrada. Ne mož
tamo da uðeš. Posebno odelo oblaèe. Gore je goreo kamen...
Kad kamen gori... Kad kamen gori!
Video sam crna, pri vrhu gorela vrata, èetvorougaonu,
nisku zgradu u steni boje bele zmije. Nad vratima kao da lebdi tanko, žuto æebe. Izgorelo lišæe je žuto,
stoji, nije opalo.
On je èovek ravne glave, metalnoplavi soko, šofer
iz Paraæina. Zna on mnoge privatizacije, živi život na toèkovima. Ne zna kakav je izgovorio užas
- da se umanji vrednost. Znam, nije to taèno.
Ali to ne umanjuje, to uveæava vrednost. Razmišljanje
šofera sa rukom na volanu, sa belim prstenom.
Trafika u Užicu, pored mosta, stoji sveèano poput kišobrana za svadbe, boje starog srebra. Užice ima dve nedeljne novine - Vesti i Užièka nedelja. Vesti, korektno, na nekoliko
strana pišu o pogibiji sedmoro radnika Prvog partizana. Užièka nedelja je dogaðaju
posvetila celu jednu stranu. Dok novinar, vlasnik, urednik... lokalne
televizije bulazni na tri strane. Bes dolazi sa vetrom, razdvaja listove. Užièku nedelju šaljem
u kontejner.
Pogledali su spisak poginulih. Sva prezimena su na - iæ. Poginuli, njih sedmoro, od toga šest žena, svi su Srbi. Radi živih i mrtvih Srba nijedan
donator neæe odrešiti kesu.
Poginuli su sirotinja, u gradu bez posla. Radnici po ugovoru, preko
Omladinske, preko Studentske zadruge: - Onog momenta kad fabrika bude izmeštena, možemo definisati taèan i potreban broj radnika
i tada æemo uraditi prijem za stalno. Ovo su reèi
Dobrosava Andriæa, direktora Prvog partizana,
direktora što se trudi, a ne uspeva da izbroji koliko mu je radnika potrebno. Zašto ih
ne istera na neku livadu, postroji, prebroji?
Sanduke nije bilo teško izbrojati. Izbrojano je
sedam žutih, lakiranih mrtvaèkih sanduka. Lak je mirisao
na smrt, u vazduhu je mirisao barut.
U nevolji se poznaju pravi prijatelji. Prijatelji su pritekli u pomoæ ministru Vojske. Da se tragedija odmah zaboravi, organizovan je velièanstveni aeromiting. Bio je to velièanstven
prodor Srbije u svet. Ministar ulazi u avion - ne boji se Prvog partizana.
Ministar, on se ne boji nièega, dok kukavice ginu.
Izvinjavamo se, ne ginu, guše se!
Bombe bi mogle da donesu demokratiju. Ako ih narod bude prihvatio.
Koji narod neæe prihvatiti bombe, samo ako su njemu
namenjene?
Avioni se prvo prikazaše kao nevidljivi, pod imenom ''nevidljivi soko''.
Sada se, na aeromitingu, prikazaše kao vidljivi. Prvo su
pokazali gaðanje, sad su prikazali letaèke sposobnosti. Aeromiting
je medijski tako dobro ispraæen i odraðen da se na njemu okupilo stotinu hiljada radoznalaca, željnih da èuju i vide sve što je nevidljivo.
Užièki trg - to su sive kamene ploèe, kao krljušt ukoèene, mrtve ribe. Niti je mesto niti je vreme za prièu o
poginulima, ili je to neko zabranio? S razlogom. Strah, panika može doæi kao neželjena posledica.
Parada suza
Užièki nedeljnik Vesti opisuje noæ
bez poèetka i kraja: - Iznad fabrike municije i obližnje
hale Veliki park video se oblak gustog crnog dima, u vazduhu se oseæao miris baruta. Noæ je parao zvuk sirena
sanitetskih vozila i vatrogasnih kola. Kolone ljudi u panici stizale su celu noæ pred Prvi partizan i pogon koji je ceo grad u žargonu zvao "rupa". Vest da se nešto
strašno dogodilo pronela se Užicem brzinom munje. Radnici
druge smene garavi po licu i rukama. Na prijemno odeljenje Opšte bolnice primljeni su prvi radnici sa inhalacijom disajnih organa dimom.
Usledila je besana noæ ispred fabrike i u celom
gradu. Porodice, rodbina, radnici Namenske, nekoliko stotina Užièana, oèekivali su te noæi vesti o povreðenima
nadajuæi se da su oni koji su ostali u fabrici živi
i da æe imati dovoljno kiseonika.
Ko je dojavio vest o požaru? Niko iz fabrike: - U
evidenciji Vatrogasne jedinice u Užicu kao osoba koja
je dojavila vest o požaru, oko 2l èas i 20 minuta, zavedeno je ime Milorada èoliæa.
Ko je Milorad èoliæ?
Novinar, dopisnik nekog lista. Znaèi, osoba van
fabrike, dojava je stigla sa ulice.
A zatim piše: - Prilikom dojave požara najvažnija je prisebnost i precizan
opis onoga što osoba koja javlja za požar vidi, zbog adekvatne reakcije.
èovek van fabrike mogao je videti samo dim.
Vatrogasci su krenuli na njegov poziv. Uprava fabrike, direktori i ostali,
pobegli su u mišje rupe, zakljuèali
se u ormare i plakare.
Užice ni vrane ne preleæu. Drugog posla izuzev Prvog
partizana nema.
- U èetvrtak, 3. septembra, u jednom trenutku ostali smo bez sedam nama najdražih ljudi, Lonèareviæ
Jelene, ðuriæ Svetlane, ðokiæ
Godrane, Lukoviæ Biljane, Ostojiæ Vidojke i Draga Milovanoviæa.
Rekao je, na komemoraciji, direktor Andriæ.
Toliko su mu bili dragi, posao za stalno nisu mogli da dobiju.
- Kroz istoriju, u dobru i zlu, grad Užice
i Prvi partizan su uvek bili zajedno. Tako je danas, tako je i ubuduæe. To je izjava užièkog
gradonaèelnika.
Cenzura je uèinila sve da se užièka tragedija, dim, krv i suze brzo zaborave. Dogodilo se u nezgodan èas. Užièka tragedija bi mogla da baci senku na Gej paradu, Povorku ponosa, što se nije smelo dozvoliti. Samo bez panike, samo bez panike! Da svetu ne
pošaljemo lošu poruku.
Paradirati suzama, cveæem, sanducima, voskom...
Ne, za to nije vreme.
Dok je trajala sahrana, u Užicu je uhapšeno pet radnika Prvog partizana.
Uhapšeni su radnik na zasipanju baruta Velibor J., šefica
protivpožarne zaštite Milojka P., poslovoða, rukovodilac pogona i
rukovodilac kontrole.
Svi pohapšeni su sitni rukovodioci. Spisak govori da se pravi razlog ne
zna.
Ja sam u Užicu. Preživeli,
da ne bi ostali bez posla, æute - mrtvima je ionako svejedno.
Prva na fotografiji je Jelena Lonèareviæ, 1983. godište iz Užica.
Mlada je, ispod crne kose viri minðuša. Gordana ðuriæ,
1969, iz Užica, osmeh.
Trebalo je stvoriti psihozu straha. Vatrogasci su proglašeni herojima. Medalja ima svetlu, ima tamnu stranu. Vatrogasci su svetlija
strana prièe. Psihozu straha najbolje izaziva prièa
da je pola Užica moglo otiæi u vazduh. Kad se tako kaže - postiže se efekat sreæe. Svi koji su ostali u životu sreæni su posle takve vesti.
U akciji spasavanja uèestvovalo je 50 vatrogasaca
sa 16 vatrogasnih kola.
Duško Nikoliæ, vozaè vatrogasac: - Vozila nisu ni u jednom trenutku smela ostati bez vode. Ovaj
zadatak ispunjavao sam do pola dvanaest, dok je trajalo gašenje požara. Posle
toga, kad je požar ugašen, tela su locirana, stvoreni su bezbedni uslovi za
ulazak medicinske ekipe koja je, nažalost, konstatovala da za sedmoro radnika
nema pomoæi... Uprkos naše borbe.
Pola æe nas pomreti
Narod se sliva sa brda u jedinu glavnu ulicu, gazi kamenitim trgom. Užice, Zelena pijaca. Zeleno svetlo akvarijuma sija kao kliker. žute ribice èiji rep treperi su se umrtvile. Ona
stoji pobožno nad akvarijumom, preko puta pogled pada na beli zid crkve. Ona je
radnica propalog preduzeæa. Prièa sa koleginicama: - Ako to bude, nema od nas ništa.
Ne možemo mi otiæ u penziju, nikad. Juèe sam slušala, ona emisija Oko. Ona žena iz sindikata za nas se bori.
- Znam da je nešto popisivala, znam da je popisivala...
- Ništa, ništa, ništa... Prije bilo u Beogradu da su obeæali
200 dinara po akciji. Kaže, on je reko 415 dinara,
on je ocenio zahteve. Da li æe nešto biti kad on doðe, da li æe popisivati? On je u Australiji.
- Sude se... Sa Banetom neko suðenje...
- šta mi imamo od toga što se oni sude? Da l' æe da ga osude, da l' neæe, ništa mi nemamo od toga.
- Ako bude do 65 godina, nema nas niðe. Pola æemo pomreti... Pola pomreti... Nema od naše penzije ništa.
- Neko pita... šta
mislite za ove žene od 55 godina? Ko æe njih zaposliti, njih nikad niko zaposliti neæe?
- Nema od nas ništa. Kak'a crna penzija.
Na kosturu od èoveka najjaèa
je bela brada. Ali on poznaje doktorku na oènom.
Pitali su ga: - šta ti je ova gospoða na oènom ovde?
- šta je? Komšinka.
- Ona ni s kim neæe da razgovara voðe. Uobražena ona, opasna ona.
- Al' ona meni daje naoèari.
- Jesi se operisao?
- Jesam. To je ona meni napravila.
- Na koje oko bolje vidiš? Na ono što si se operisao?
- Jašta, jašta. Ona meni to napravila... Samo sam ja nju pustio.
- Ja otišla, ona meni kaže - odmah na operaciju!
- Znaš kad æe da se operišeš?
Kad staviš ruku na oko, vako, i ne vidiš ništa.
Užièki razgovori mogu biti oštri kao makaze što stoje na singer mašini. Nalazim se na Zelenoj
i šarenoj pijaci, to je pomešano.Veèita rasprava oko tezgi: - Sasvijem svedno, Milane. Nisam se ja plašila oca ni muža, da se plašim
nekog Bioktoša.
- Vidio sam ja kako se ti ne plašiš. Ladiš im muda, ne smeš da im kažeš
ništa... Vidio sam ja sve, vidio sam pod Bogom!
- Jeste, Milane, jeste. Led im donosim na mu... Led im donosim na jaja.
Izvolite...
- Koliko æe biti sutra?
- E, maco, ja po nabavnoj ceni tog dana prodajem, ja ne mogu reæ koliko æe biti sutra...
Bivši policajac
Stolovi kafane bili su klizavi i lepljiivi kao lubenice. Rajak, bivši policajac, sedi na svom mestu u pijaènoj
kafani. Pola sata mi treba da ga prepoznam, toliko se podmladio. Belu
majicu bacio na široke
grudi. Jeste, on je, Rajak je to. Konobarica i vlasnica, tamno, izgorelo lice,
usne plave od piæa.
Sa Rajakom za stolom sedi alkoholièar, sedi sreænik, sedi brodolomnik. Nosi majicu, ima
lice doktora. To je Vlada èep. - Daj njemu šta æe da popije. èep, uzmi i tebi vinjaèiæ.
Olgica na pijaci prodaje pljeskavice. Osunèana,
krupan dekolte. Na vrhu oštrog, šiljatog nosa kao da stoji belo dugme. - Olgice - vinjaèiæ? Jebo pare, kad sam osto živ, samo kad sam osto živ... Jebo sve... Dobro...
Vlada èep, noæas preživeo udes, opet se napija, prièa Rajaku, Rajak to
ne sluša.
Vlada èep. Svako bi rekao da u džepu nosi lekove, recepte.
Staro a lepo lice, crna majica, prsluk od sive svile. Sedi, pije sa Rajakom.
Vlada èep pije votku, brzo se napija da zaboravi. Veæ je
pijan.
- što si ugasila muziku? - reèe turobno Rajak.
- Nije više lepa pesma! - uzdrhta i reèe Olgica.
Glas sa radija je zavijao: - Ljubi, ljubi, ljubi ljubi, spasi me od tuge...
- Mogli su da me ljube sinoæ. Ja budala... Oni teraju
mene da ja vozim, troja kola sam ja vozio...
Prvo ne razumem ništa. Setio sam se kasnije - mrtvaci se ljube.
Sedi sa Rajakom, Rajak ima masu, potiskuje ga oèima
i glasom u ugao kafane. Prošao je ceo sat. Prièu o udesu niko ne sluša. - Ko je bio s tobom? -
pita Olgica.
- Komšija i roðak.
- Mogli ste svi izginuti... - rekla je Olgica radosno.
- Jesu i oni dobro?
Vlada èep se dvoumi: - Roðak slomio ruku... Duga
pauza, mrmljanje: - I... nogu.
Potpuno kontuzovan, gleda kroz mamurluk, ne vidi ništa. Ne sme ni da pita
šta je napravio. Opet se napija, tone u alkohol, gasi savest.
- A gde je bilo to?
- U Jelen dolu.
Rajak je jedva doèekao. Prièa se o udesu. On je imao udes pre trideset godina. Rajaka nešto ne vole. Rajakove prièe tako su sroèene kao da spiker èita. - Proðe jedan moj kolega, nadimak mu je Kvoèka.
On je to ime nosio još u selu i danas danji nosi to ime.
Kvoèka, kocka? Kocka - radosna, lepa reè za
Vladu èepa: - Je l' kocka? Igra li karte?
Rajak nije kockar: - Igra karte onako... Normalna stvar....
- Ja mislim voli li da kocka? Kocka, kocka, kocka... Kocka i piæe... Reèe Vlada èep gorko.
- Kvoèka, moj kolega, dok smo zajedno radili u policiji, pravi sinu ispraæaj u vojsku. Okaèi on obaveštenje,
lepo sroèio tekst, otkucao na mašini. - Pozivam kolege na
sveèani ruèak povodom ispraæaja sina u vojsku. I zalepio. Ali jedan
policajac uzme olovku pa dopiše - doruèak, ruèak i veèeru. Na praznom delu lista dopisao: - Peèenje
æe biti kvoèketina. Mi smo se valjali od smeha. Jes domaæin...
doruèak, ruèak, veèera...
Oèigledno je, svi su oguglali na Rajaka i Rajakove prièe. Isprièao je prièu kad su dva policajca, prvi je Rajak, pratili pionirske biciklistièe trke do Kraljeva u vreme Titovih i naših
pionira. Dva policajca i pioniri spavali su u hotelu Termal, Mataruška banja.
Trenutno nije, tada je Rajak bio pijan: - Sedimo u kafani. Vidim, neki se
kupaju, vidim samo glave.
Rajak predloži kolegi da se okupaju u bazenu. Na
recepciji kupe kupaæe gaæe.
Krenu u bazen. Recepcionar se bori sa policajcima, gura ih: - Ej, gde æete ljudi, ovo su žene, nerotkinje.
- Mi smo gosti hotela, ti si nam
prodao gaæe!
- Jeste. Ali su nerotkinje.
- I tako ti ja donesem kupaæem gaæe u Užice.
Svi smo prevaranti
Visoka, sa blještavom, jakom dioptrijom, sedela je Lili. I njen drug Slavko
Car. Pored pijanstva Lili ima i veæih problema: - Oæete li i vi sa mnom na Gej paradu? Da ih bijemo. Ej, oni mene ubeðuju da ja imam neki gej odnos, da neæu
da priznam, da sam licemer. èuj, oni mene ubeðuju da sam licemer! Može mi se sve reæi - ali da sam licemer? Ne, to ne. Ja mogu da priznam da mi se nijedna žena na svetu ne sviða u tom smislu. U tom
smislu - sto posto! To, to, to - nema pojma! Spremam ekipu za Beograd. Idem da
ih bijem. Idem u Beograd, pa šta bude. Nek me zgaze, nek
me ubiju. Ja moram, ja moram iæi. Slavko, Slavko - ja
moram iæi!
Slavko smiruje tenzije u kafani: - Opustite se, koleginice, opustite se!
- Ja moram iæi. Meni je dosta pedera...
- Opustite se, koleginice, opustite se. Daj da pijemo.
- Ja volim prevarante, ali pedere ne volim. Prevarante volim, zato što su
pametni. Ja sam prevarant, priznajem.
Crno bure od èoveka, gostuje u æošku. Zabledeli i zalutali gost: - Svi smo prevaranti, svi smo. Onaj krade što mora, to je normalno.
- Znam da nisam licemer. Rajska krila èekaju
na mene. Samo da sednem! Koliko Bog meni
- toliko i ja njemu. Ako je svemoguæ - što ne složi sve ovo? Ako je dobar, znaèi Bog hoæe a ne može. Ako je svemoguæ, zašto ne uèini? Zato što neæe, znaèi nije dobar.
- Koleginice, piješ ovo i idemo.
Visoka Lili, ona ima velikih problema. Ubedili su je da je lazbejka, da je
licemer. U nevolji, ona dokazuje suprotno: - Sviða
mi se ovaj tip u uglu.
Prozvan je èovek, crno bure, ni kriv ni dužan. On se povlaèi prema uglu.
- Koleginice, ne dobacuj za drugim stolom!
- Oženjen je. I to me nervira.
- Koleginice, ne dobacuj za drugim stolom!
- Nek je on i dobar, nije meni dobar. Dobar je svojoj ženi. To me nervira -
što je svojoj ženi dobar, nije meni.
Dohvatila je, zagrlila je Slavka Cara: - On je moj kolega, on mi je ko
drugarica... Kolega, imaš li ti...
- Kad si ti u pitanju, ja nemam.
- šta se to sa mnom dogaða? Dobra sam riba, niko me
neæe... Vala, kolega, jesi video nešto bolje u firmi?
Pogotovu u Mehanizaciji. šta imamo u Mehanizaciji?
Imamo Kasandru Kuèku, imamo mene.
Slavko je klicao: - Ovo je dobro! Jesi èuo
ovo, Kasandra Kuèka i ona? Jesi èuo
ovo Kasandra Kuèka i Lili? Lili, ti si najbolja
koleginica na svetu!
- Najbolja koleginica na svetu, nije... Najbolja riba u Mehanizaciji.
- Dobro... riba, to je drugo, jebeš ribu, pusti to. Koleginice, što te ja ne upoznade pre èetrdeset godina? Kako bi te
kresnuo! Ja sam tad imao 15 godina.
- Ne bi bila tvoja, vala, da jebe oca! Slavkova prva žrtva je u vozu. Jebo si Ciganku u vozu, pièka
ti materina! Njegovo prvo seksualno iskustvo je s Cigankom u vozu. Dobio
triper.
Plava Lili, sa naoèarima koje povremeno skida,
ispadaju suve, crvene, sparene oèi, gledala je direktno u
mene. - Malo æemo masirati goste... Ali šta æemo,
takva nam priroda. Jednom u tri meseca.
Zbunjeno ulazi èovek iz firme: Slavko skaèe: - Gde si sokole, gde si legendo!
Lili uz teturanje zatvara vrata: - Sad si ušo,
da jebe oca, dok ne popiješ neæeš izaæi.
Pušta èoveka sa crnim buretom u stomaku. On beži:
- Samo nemoj... Nemoj misliti da ti se ja nabacujem.
- Kuda žuriš? Kome nosiš to?
- Zorici ðokiæ! Danas Zoricu ðokiæ
videti neæeš! Poslušnik! Slobo, imaš šezdeset
godina i slušaš. Ja sam te primio u firmu, idiote jedan!
Slavko uzdahnu: - Lili, lako je tebi Lili. Znaš šta je bilo sinoæ. Ova stara oæe,
ova nova oæe.
- Nije valjda da imaš problema? Oæe da se ubije? Kako da se ubije? Nek se ubije.
- Imaš pravo, Lili. Nek se veša. Nek udari sebe glavom o zid.
Slavko u crnom džemperu, brkovi kao da su zalepljeni, maltretirali su
goste, mene su zabavljali. Lili, ona tvrdi da æe
otiæi u raj gde nisu lezbejke. Gosti sa drugim stolom æute.
Kao da su Slavko i Lili provokatori, policajci.
Potrèko ima crveno lice. Krenuo je na put. I Potrèko
je lako alkoholisan. Povremeno, jedno
oko mu postane belo. Gleda u plafon, vezuje pertle po plafonu, bele pertle: -
Daj meni jednu kafu, al' sa malo šeæera.
Nisam ja pijanac, bez šeæera...
Nataša, uzmi sebi kafu.
Potrèko pošao na put, zadržao se zbog konobarice: - Ja sam reko da
æu biti u Beogradu po podne. Uvek je bilo - ko žurio,
vrat slomio. Sve je dobro kad se dobro svrši.
Danke šen, bite šen. Nataša, ti meni daješ ratluk, ovo je tebi, uzmi... Ovo je
muzika, ne ono. Na magistrali Ibarskoj, èaèani, Srbijanci. Muzika, dok je bilo motela - a ne ovo.
- Vala, ni ovaj burek nije ko što je bio.
Stolovi mali, okrugli i hladni. Od aluminijuma. U kafani je smena: - Nataša, daj koleginici nešto da popije, s moje
strane, al' nemoj sto dinara da preðe.
Prešlo je sto dinara, sa gazdaricom, ona je mlaða
od konobarice, preko 300 dinara: - Nikad na more ja neæu
stiæi. Nikad je mora viðeti neæu. Bolja planina! Sve jeftinije.
- Radi menjaènica? Bio neki mali, ode da zemeni,
nestade ga. Ne lièi mi baš na
nekog vaæaroša.
- Je l' platio?
- Ti si ga juèe zatekla. Bosanac, onaj sa Tare,
odakle je rodom?
- On dinara juèe nije imao. Onaj mu je sve plaæao.
- Koliko?
- Pesto dinara. Pantalone.
- Pa dobro, on je oženio jednu konobaricu odavde, ne verujem da bi pobego.
- Kucala sam. Kucaš, posle doðe inspekcija... Nemaš pare u kasi.
Potrèko malo gleda u plafon, vraæa se u stvarnost: - Pametna
je Maca. Da l' je èovek popio pivo, da l' nije popio pivo
- plati pivo. Maca, ovamo-vamo... I naplati. Moji prijatelji iz Plava, oni ako
doðu! Jurila Maca mene. Jebo te, ja doðem ovde...Neæu više
da svraæam.
- Svaki dan se Maca sa nekim juri niz stepenice!
- Ne verujem. Ipak, mislim ja, doæi æe deèko kad dobije pare...
- Mogao je reæi. Kad sam videla koje cigare puši, znala sam ja koliko je sati.
- Eto, eto... Ti si ga oženila. On tebi ostade dužan.
- što sam ga ženila? Deèko došao ovde, sami su se upoznali...
Vest iz crne hronike sigurno æe pokvariti opštu sliku. Na ekranu se pojavila slika mladog èoveka
sa kaèketom. Brada, kaèket baš
veselo stoji. To je Zoran, kamerman lokalne televizije u Užicu. Kako je Mara ubila Zorana? Iskasapila telo, razdvojila noge, ruke,
spakovala u džak. Iz sela, prema Bajinoj bašti, Mara krenula ka Užicu,
izbacila leš pa zapalila.
Mara je uhapšena.
Komšije ništa nisu èule. Znaju Zorana, znaju Maru, dobri su to ljudi. O mrtvima sve najlepše.