London

 

U iščekivanju referenduma o primeni Lisabonskog ugovora

 

 

Irska borba sa nečastivim

 

 

Sveštenici su se pobunili i agituju protiv imperijalizma Evropske unije i neverničke birokratije u Briselu. Zvuči vam poznato? Prevarili ste se, u pitanju je katoličko sveštenstvo Republike Irske

 

 

 

Piše: Milan Malenović

 

Kada je nedavno laburistički poslanik šon šerlok otišao u crkvu na nedeljnu službu, zatekao je na klupama flajere u kojima je stajalo da Lisabonski ugovor pretvara Irsku u provinciju Saveznih Država Evrope, a da će se parlament u Briselu pretvoriti u generalštab. Iako se šerlok odmah požalio crkvenim vlastima, ništa se nije promenilo. Visoko sveštenstvo, naime, i do sada je bilo za jače evropske integracije shodno Lisabonskom ugovoru. Probleme prave niži sveštenici, župnici i monasi, koji su nepopravljivi protivnici onoga što smatraju bezbožničkom tvorevinom na tlu Evrope.

  

Klima nepoverenja i straha

 

Kada ovaj broj Tabloida bude izašao iz štampe, Irci će se po drugi put izjašnjavati o prihvatanju, odnosno ponovnom odbijanju evropskih integracija. Irci su jednom već rekli ne ovom sporazumu, ali se zagovornici evropskih integracija nadaju da su se ostrvljani predomislili za poslednjih godinu dana. U ovom trenutku proevropske snage u Irskoj imaju blagu prednost, ali su katolički fundamentalisti tek sada krenuli u ofanzivu, pa je krajnji rezultat neizvestan.

Jedan od snažnih argumenata evroskeptika je i mogućnost da briselska birokratija nametne katoličkoj Irskoj dozvolu pobačaja, eutanazije ili istopolnih brakova. Kako je 86 procenata od nešto preko četiri miliona Iraca čvrstog katoličkog opredeljenja, smatrajući Katoličku crkvu zaslužnom za očuvanje svog nacionalnog identiteta tokom viševekovne okupacije od strane protestantske Engleske, ove teme direktno utiču na njihovo konačno opredeljenje na referendumu.

Jezuitski opat iz Dablina, prestonice Republike Irske, Edmond Grejs smatra da radikalni ktolici bude strah i šire laži na isti način kako to rade američki ultradesničari. Na njegov prvi seminar na temu "Hrišćanska Evropa" došlo je samo 30 učesnika, ali su se zato za njega zainteresovali mediji što je, smatra opat, mnogo važnije.

Cela Evropa će 2. oktobra da gleda u pravcu Dablina, jer je irska odluka presudna za pitanje da li će Lisabonski ugovor stupiti na snagu 2010. godine. Iako zbog ekonomske krize u prvom planu stoje privredne, a ne religiozne teme, Savet EU je, predostrožnosti radi, Irskoj već garantovao punu slobodu prilikom odlučivanja po pitanju abortusa.

I pored toga otac Grejs upozorava da se ne zanemaruje uticaj fundamentalista u ovoj katoličkoj republici. "Oni stvaraju jednu klimu nepoverenja prema EU i njenim organima", upozorava opat. Za pravo mu daju grupe kao Coir ili Youth Defence koje primenjuju već oprobanu taktiku.

 

U Evropi je bog zaboravljen

 

"Vodimo bitku protiv jednog ugovora kojim bi se stvorila nova imperija u kojoj nerođena deca ne bi imala nikakva prava, a Bog bi bio zaboravljen", tvrdi otac Džon Brejdi, duhovnik Coir pokreta, u akciji traženja donacija za štampanje milion letaka za podelu vernicima. Podrška protivnicima Lisabonskog ugovora je stigla sa neobične strane, iz donedavne zemlje okupatora, Velike Britanije, gde je evroskeptična partija UK Independence Party (UKIP) na nedavnim izborima za evropski parlament postigla neočekivane rezultate.

U za irsko tržište pripremljenoj brošuri ove stranke, pod nazivom "EUtanazija", otvoreno se poziva na odbijanje Lisabonskog ugovora. Spoljna intervencija je veoma razljutila irskog ministra spoljnih poslova Majkla Martina, koji je bez diplomatskih rukavica britansko mešanje nazvao najpodlijim i najlažljivijim materijalom koji se ikada pojavio uoči nekog irskog referenduma.

Irci su tradicionalno skeptični prema međunarodnim integracijama, a dosta njih i bez ove kampanje Evropsku uniju smatra tvorevinom antihrista. Već u junu je sveštenik Des Svini iz grofovije Donegal u svom pismu vernicima oglasio da je Bog na strani protivnika EU, a da centralna vlada u Dablinu upravu prepušta neverničkim birokratama iz Brisela, objavio je nedavno Irish Independent. Aludirajući na kampanju zagovarača EU integracija, ovaj sveštenik se zapitao: "Da li je ispravno da, kao Juda, svoju dušu prodamo za 30 srebrnjaka?"

 

Katolici smeju da glasaju za

 

Sa druge strane, vrh Katoličke crkve u Irskoj je za Lisabonski ugovor. Biskup Dauna i Konora, Noel Trenor, izneo je zvanično mišljenje Crkve, koje podržava i kardinal šon Bredi: "Katolici mogu bezuslovno i mirne savesti da glasaju za Lisabonski ugovor". Biskup je ponovo naglasio da ovaj ugovor nema nikakvog uticaja na irski zakon o prekidu trudnoće i da "neke grupe pokušavaju vernike da navedu na pogrešan put, ili ih čak otvoreno lažu".

Pomenuti vernici, očigledno, nisu potpuno istog mišljenja. Nedavno je sveštenik u franciskanskoj crkvi u Galaveju bio izviždan od vernika jer je odštampao pismo vernicima citirajući biskupa. Svi primerci pisma su ukradeni iz crkve i do danans, uprkos postavljenim video kamerama, ni počinioci krađe, a ni sam ukradeni materijal nisu pronađeni.

Glavni zadatak katolički dostojanstvenici vide u potrebi da vernike razuvere da u Briselu sedi lično Nečastivi, Veliki Satana. Katolički fundamentalisti su decenijama u Irskoj bili povlašćeni, prvo zarad borbe za oslobođenje od engleskog jarma, a kasnije i zbog pomoći braći u još britanskoj provinciji Alsteru, Severnoj Irskoj. Jednom pušteni duh iz lampe se u istu teško vraća, priznaje otac Grejs.

Evroskeptici se, sa svoje strane, nadaju da će do referenduma uspeti da usmere osećanja vernika u pravac potreban da irsko ne ostane - ne.

 

 

 

 

 

Lisabonski ugovor (sporazum)

 

Lisabonski ugovor (takođe poznat kao Reformski ugovor) je međunarodni ugovor potpisan 13. decembra 2007. u Lisabonu. Službeni naziv Ugovora je "Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastrihtski ugovor) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski ugovor)".

Bilo je predviđeno da će proces ratifikacije Ugovora da se završi 1. januara 2009, nakon čega je trebalo da stupi na snagu. Ugovorom bi bio zamenjen Evropski ustav odbačen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005. godine.

Dana 12. juna 2008. ratifikacija Ugovora je odbačena na referendumu u Irskoj.

 

 

 

 

Drugi svetski izvoznik softvera

 

Republika Irska (irski: Poblacht na hÉireann) je zvaničan naziv suverene države koja pokriva približno pet šestina ostrva Irske, na obali severozapadne Evrope. Republika je formirana 1949. Službeno ime države je Irska (irski: Éire), i ovo je naziv kojim međunarodne organizacije i pojedinci nazivaju ovu zemlju. Irska je članica Evropske unije, ima razvijenu ekonomiju i broji malo preko četiri miliona stanovnika. Preostala šestina ostrva je poznata kao Severna Irska, i deo je Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.

   Irci sebe smatraju naslednicima drevnih Kelta i ljubomorno čuvaju svoj jezik, iako u javnosti koriste engleski, koji je ujedno i zvanični jezik ove zemlje. Irci imaju jednu od procentualno najbrojnijih dijaspora na svetu, jer više od polovine njih živi izvan Republike Irske. Trideset i peti predsednik SAD, Džon Ficdžerald Kenedi, bio je potomak irskog doseljenika i jedini katolik na toj funkciji.

   Irska ekonomija pre 1980. godine bila je "tradicionalno" ustrojena i ne naročito uspešna. Tada je Irska znatno zaostajala za Ujedinjenim Kraljevstvom i ostalom Zapadnom Evropom. U tadašnjoj irskoj ekonomiji poljoprivreda je imala važniju ulogu. Od 1980. godine dolazi do velikih promena. Danas je Irska drugi svetski najveći izvoznik računarskih programa. Gotovo trećina svih personalnih računala prodatih u Evropi proizvedena je u Irskoj, i to većinom u američkim fabrikama.

Upoređujući nivo razvijenosti Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, vidi se da je Irska, kao tradicionalno nerazvijena, uspela za 20-ak godina da dostigne Ujedinjeno Kraljevstvo. Na primer, Irska je 1977. godine imala 65 odsto narodnog bruto dohotka po stanovniku Ujedinjenog Kraljevstva, a 2000. godine taj broj je iznosio čak 93 odsto. Jedan drugi pokazatelj navodi da je kupovna moć Iraca viša nego kod šveđana, Nemaca, Francuza, Britanaca ili Italijana.