Epizoda (9)
Nismo mi od juče
Ako čujete nešto lepo o nekome, to je, verovatno, laž. Ako čujete nešto ružno o nekome, to je istina. Ovo je, po mom mišljenju, trenutno stanje duha i toka
misli naroda. "Mene sve rane
moga roda bole", zavapio je davno Aleksa šantić. Rane na srpskom telu
počele su od kada nas
je Sveti Sava vratio pravoslavnoj veri u Svetu Trojicu. Istog momenta, na Srbe je udario
antihrist i ponudio svoje trojstvo:
prevaru, zabludu i grešku.
I to trojstvo se usladilo mnogim Srbima.
I sada se izvrće Božja blagodet i pretvara se u svoju suprotnost. Ako Bog hoće da kazni Srbina, daje
mu pamet i osećanja. Srbin
pamti, Srbin oseća. Pamet mu služi da se "opameti" kada ga prevare, zabluda
i greška priteraju uza zid.
A osećanja mu služe da, pred
streljanje, vikne: živela Srbija! Srbija
voli Srbina, jer Srbija zna
da je ne bi bilo da nema Srbina.
Ali, tu je i problem. Srbi NE ZNAJU da Srbije nema bez
njih! Za to je krivo trojstvo: prevara, zabluda i greška!
U Drugom svetskom ratu, ustaše zaklaše
srpski narod u Hrvatskoj. Dođoše komunisti i na
prevaru uvedoše Srbe u zabludu da mogu da
žive u hrvatskoj državi, i Srbi
načiniše grešku. Poverovaše Titu da republičke
granice "ne razdvajaju,
već spajaju narode Jugoslavije". Uz to, Moravska divizija oslobodi Zagreb. Danas nema Srba u Hrvatskoj,
Moravci su okupatori.
Posle rata komunisti na prevaru
uvedoše Srbe u zabludu kako treba
pomoći Albancima
iz Albanije, i Srbi načiniše
grešku i
pustiše ih da preplave Kosovo i Metohiju. A moju
Kosovsku Mitrovicu oslobodiše Bugari, da šiptari pričaju
kako su Srbi
okupirali Kosmet.
Samo ove dve tragedije
srpske dovoljne su da, konačno,
naučimo lekciju. Da se lečimo od
prevare, zablude i greške.
Lek za prevaru
je znanje i vaspitanje. Ono znanje i obrazovanje koje
je staro 7.517 godina i koje se mora
vratiti Srbima. Lek za zabludu
je srpska misao, misao čista, obožena
i iskazivana verom u Sveto Trojstvo.
Lek za grešku je samosaznanje koje vodi u samopoštovanje, čija je jedina istina: nismo mi od juče!
I pre Nemanjića postojao je srpski narod. I neko je nosio srpsko
ime. I neko je znao da je SORAB. I svi su oni
u nama, u našim genima, u našim sećanjima, u našim pesmama.
Probudimo one u nama koji su živeli
u I milenijumu posle Hristosa, a oni će nas upoznati sa
onima koji su živeli pre njih
i bili Sorabi.
Probudimo Sorabe u sebi, vratimo se sebi samima.
Mi slavimo reč Hristovu. Hristos koga voli,
onoga i kara.
Zato dopušta naše stradanje,
naše pokajanje i naše molitve.
Hristos, sigurno, ima neki plan sa
nama, kada naša stradanja traju ovoliko dugo!