Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

 

Ruženje naroda

 

 

Milovan Brkić

 

 

Kada je odlučio da se ubije, Hitler je saopštio saradnicima: Mene nemački narod nije zaslužio!

Kroz istoriju su mnogi vladari ružili podanike. Njihove teške reči zbog nedostatka telefona, novina, televizije i interneta nisu svakodnevno dolazile do podanika. Srećom.

Kada je 6. oktobra 2000. godine Vojislav Koštunica položio zakletvu kao novi predsednik tadašnje SRJ, milioni građana su odahnuli. Ponadali smo se da nikada više nećemo imati predsednika države (Miloševića) koji će političke neistomišljenike nazivati lažnim prorocima i ludacima.

Sudbina se poigrala sa građanima Srbije, sa Srbima pogotovu.

Ruženje naroda se nastavilo nesmanjenom žestinom. Sa TV Bastilje, sa TV B92 i režimskih medija, sa skupštinskih govornica, nastavili su da vređaju građane Srbije najgorim rečima.

Milioni građana koji su godinama protestovali protiv Miloševićeve vladavine, hrabro podnoseći batinanje, hapšenja, progone, koji su kao nijedan narod na svetu deset godina pokazivali građansku kuraž, dolaskom novih vlasti, s nesmanjenom žestinom su pljuvani od Sonje Biserko, Nataše Kandić, Verana Matića, od Čedomira Jovanovića, Nenada Čanka i drugih protuva.

Građani Srbije, koji su tri meseca po ciči zimi protestovali 1996. godine zbog krađe izbora, i posle promene vlasti u govorima pomenutih skotova optuživani su kao genocidan narod, kao zločinci, ubice, tražena je denacifikacija Srba! Pobunjeni narod je i dalje stoka bez repa...

 Banda Borisa Tadića godinama nas ubija u pojam. Sumanuti predsednik i njegova pljačkaška družina optužuju milione navijača fudbalskih klubova da su huligani, skotovi, ubice, zločinci. Predsednikova pudlica, javni tužilac Srbije, zahteva zabranjivanje navijačkih grupa, zatvaranje klubova. Napada se i ruži sirotinja koja u očaju hoće da se ubije, preti se najgorim rečima milionima građana koji žive sa 15 evra mesečno.

Banditi Borisa Tadića svakodnevno prete sirotim građanima otpuštanjem s posla, racionalizacijom, smanjivanjem penzija, prete štrajkačima i sindikatima... Niko u svetu sopstvene građane ne predstavlja stokom i bednim gnjidama, kao što to čini banda Borisa Tadića i njegovih koalicionih sledbenika.

U Srbiji je najteže Srbima. Njih predstavljaju kao netolerantne, kao divljake, kada se loše izjasne o pederima, iako to čine svuda u svetu, a u okruženju da ne govorimo. Ako se nekom strancu nešto ružno desi u Srbiji, sopstvena vlast vodi besomučnu kampanju protiv Srba, izvinjavajući se, plačući, uvodeći dane žalosti, što je odvratno i onima kojima se naši skotovi udvaraju. Ako neki važan građanin bude na ulici pljunut, prekidaju se te-ve programi i ruže građani, kao netoleranta stoka, i preti se opsežnim istragama i privođenjima huligana. Za Tadićeve bandite mi smo svi stoka, bez izuzetka.

Pirgavi i izraubovani peder Bojan Pajtić pobedonosno tvrdi, nakon što je isplatio Borisa Tadića, da će Vojvodina, odvajanjem od Srbije, moći da uređuje nacionalni park Frušku goru, da ima predstavništvo u Briselu, da će Vojvodina postati odmah jaka i prosperitetna, čim se odvoji od Srbije!

Zna li gmaz Boris Tadić kako se osećaju milioni građana dok slušaju njegovog čmarnog druga? Može li se živeti sa takvim uvredama? Da li je budžet Vojvodine opljačkao seljak iz Svilajnca, ili je to učinila pederska družina Pajtića i Tadića?

Došli smo u sumanutu poziciju da i ako grom udari u toranj na Avali, Tadić će se pretećim glasom obratiti građanima, uveravajući ih da će pronaći počinioca tog gnusnog zločina, koji je, prdeći, izazvao udar groma u toranj.

Bićemo jahani i ponižavani sve dok one koji nas za velike pare ruže - ne smaknemo.

 

 

 

 

  

 

 

 

Natrag