Epizoda XI
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
Ovo je priča koju sam
čuo pre neki dan. Ne mogu da
vam odam izvor priče, odmah
biste raspričali. A život tj. On ne voli da mu se ime
provlači kroz medije. Dakle, sedamo u kafanče, naručismo vinjak i "običnjaču" - i priča krenu.
"Tamo daleko, preko
sedam gora i mora, postoji
zemlja, kažu i država, na
čijim granicama uz državnu zastavu i grb stoji
natpis "Oprem dobro". Kako kročite na tlo
dotične zemlje, odmah vam daju
njen ustav i karticu na
kojoj je dobrodošlica koja glasi:
"Računajte na...
VLAST!"
Ustav te zemlje počinje
rečenicom: "Kupujemo samo domaće - slovenački
ajvar, američki duvan, crnogorsku šljivovicu, italijanska vozila, bošnjački
kajmak, nemačku kozmetiku, hrvatsku muziku i sličice
ambasadora SAD".
Pažljivom čitaocu neće promaći sjajno obrađena
ljudska prava. Odmah upada u oči
pravo na NACIONALNI JEZIK, kojim se doduše ne govori jer je u upotrebi njegova anglosaksonska varijanta. Oduševljava ljudsko
PRAVO NA DOMAĆE PISMO, kojim doduše
niko nikom ne piše, već se umesto pisma
koristi koverat i evri u njemu.
Građani drže i do PRAVA NA NACIONALNU MUZIKU, koja
se doduše više ne peva, ali se peva nacionalna
himna, naročito prve strofe jer
drugu strofu nikako da nauče.
Kada su u pitanju izborne radnje, zanimljiv je član o izboru predsednika
ove zemlje koji glasi: niko
ne može biti predsednik ako prethodno nije bar tri puta bio u zatvoru i u Briselu.
Svakom strancu domoroci se hvale svojim ustavom
i rado prepričavaju
anegdotu: jedan nesuđeni primerak nesuđene vlasti, po zanimanju zemljoradnik,
kad je pročitao ustav, bacio ga
je u kantu za đubre i povikao:
"Neću, bre, u politiku,
tamo ću morati da kopam... po
nosu za vreme
skupštinskog zasedanja!" Drugi je hteo u političare, ali ga je predsednik
stranke izostavio sa izborne liste,
kada mu je nesuđeni poslanik u svađi dobacio: "Ej, muškobanjasti, dabogda ti dečko bio pandur!"
U toj zemlji i vlada i
opozicija veoma su omiljeni u narodu.
Svaki vladin zakon napisan je pod geslom: "Siroma sam, al' volim da živim", a opozicija deluje u borbi za vlast
pod sloganom: "Dotak'o
sam dno života", uz devizu - EVRO!
Skupština radi predano,
usvajajući zakone na vreme,
a u svojoj predanosti nekad ih usvajaju
u cik zore, kako ne bi remetili san usrećenih građana.
Ti zakoni su ustavom predviđeni kao - FAJRONT zakoni.
Međuljudski odnosi su veoma
razvijeni. Vlada brine o svakoj instituciji. Za svaku od
njih je predviđen ministar, veoma omiljen u institucijama. Kolaju razne priče
o toj omiljenosti, a jedna priča kaže:
posle uspešne radne posete zatvoru,
ministar za zatvore oprašta
se od upravnika zatvora. Zadovoljni upravnik daje buket
cveća ministru i zahvalno mu kaže:
"Svratite opet, naša vrata su
vam uvek OTVORENA!"
Nisam želeo dalje da
slušam priču. Baš me briga za
drugu zemlju. Meni je važna moja
zemlja. Ja sam u njoj srećan.
A šta mi drugo preostaje?