Do
koske
Stenogram sa vanredne sednice Vlade Srbije posvećene samoj sebi
Čuje
se graja, evo ide raja!
U Beogradu je 3. decembra održana vanredna sednica Vlade Srbije
sa samo jednom
tačkom dnevnog reda: kritika ministara
koje je prethodno u svojoj stranci oštro kritikovao i predsednik Srbije, dajući im
rok do februara da se poprave
Ovo su izvodi iz
stenograma...
I. Dačić: "Drugovi, oprostite gospodo, otvaram ovu vanrednu
sednicu Vlade Srbije na kojoj
treba da razmislimo o tome šta je i na koga
je od nas mislio gospodin predsednik Republike, kada je saopštio
građanima da ima u našoj
vladi ministara koji loše rade, ali on ne želi da ih imenuje,
i da će im
ostaviti rok do februara da se poprave."
B. Đelić: "Kolege, evo da se ja
uključim u diskusiju pitanjem što se čika Mirko ne oglasi, vidim da ćuti
zagledan u mene. Mene ako gleda
kao grešnika,
to je velika greška. Je l' tako čika Mirko?"
(Mirko ćuti, nit' govori nit' romori.)
B. Đelić: "Ako je tako, ako u mene
gledate kao na čoveka kojeg
je ON prozvao, moram da vam kažem
da ste me loše procenili. Ako sam grešio,
čika Mirko, onda smo Mlađa
i ja sve
od vas naučili. Vi ste bili naš
idol, kad smo krenuli u pljačku, još čim smo
došli na vlast. Vi ste nas
učili, i Aca Vlahović, kako
da privatizujemo preduzeća, kako da zgrćemo
novce. Ako treba da se neko
hapsi, onda."
I. Dačić: "Kolege, molim, bez nervoze.
O kakvom hapšenju govorite? Ja odgovorno tvrdim
da nisam dobio od Predsednika
nikakav spisak, a vi znate da ja
nikoga ne hapsim bez tog spiska."
R. Ljajić: "I po spisku koje dobijaš
od tvojih iz Zagreba."
I. Dačić: "O tome čiji
sam ja, vi to dobro znate, još
se vode istrage. Ili, da li je to moj,
ili predsednikov spisak koji dolazi
iz Zagreba, i to se zna. Nadam
se, Rasime, da nismo i pod haškom istragom. Ali, da se mi vratimo sada jednoj drugoj
istrazi: na kojeg od nas
je Predsednik mislio. Ja se često sa
njim sastajem, malo sam to sada
proredio, jer je Predsednik sve češće ruča sa Tomom
Nikolićem, ali ni moje
uši iz policije
ništa ne mogu da mu potvrde..."
M. Dinkić: "Na mene Ivice sigurno nije
tipovao, jer ja sa Borisom
imam neraščišćenih računa, ali
on zna kakva sam ja Juda,
da sa mnom
nema šale. Ja što naumim, sve i
uradim. Vidite šta sam Srbiji
uradio, niko ni da pisne.
Meni i Boži
niko ništa
ne može..."
Upadica B. Đelića: "Tačno je ovo što kaže Mlađa,
on i ja imamo
i lekarska uverenja da nismo
čisti. Ima svaki sud da
nas oslobodi."
M. Dinkić: "Nisam, kretenu, na to mislio, nego na
naš finansijski potencijal."
V. Kalanović:"Tačno je šefe da ste
Vi i Mlađa puni k'o brodovi,
ali šta je sa nama ostalima
koji sedimo u ovoj vladi? Nego,
ja predlažem da ja svima
nama dam po jednu milijardu iz Nacionalnog plana, da se okućimo, ko zna,
može Predsednik svima da da
šut kartu. Eto, vidite, premijer
sedi i ne miče se. Šta će biti s nama ako
on zaspi u snu pa se, ne daj bože, ne probudi?"
(Premijer Cvetković sklopljenih očiju duboko i spontano
diše.)
R. Ljajić: "Ja se ne slažem sa predlogom
koleginice. Ja nisam krao do sada,
ne želim ni sada. Ja sam
iz Pazara, nisam ja k'o
neki koji ovde sede, oni
su za te
kombinacije..."
S. Ugljanin upada u reč:
"Ako je prethodnik mislio na mene,
ograđujem se od tih insinuacija. Vi svi znate da
je Suljo uvek bio dobar trgovac, i da sam
se ja na vreme obezbedio. Ja sam, bolan,
od jednog kila pravio po
četiri iljade paketića! Savki po dvajes evra,
pa vi izračunajte. A proturio
sam iljade kila... Eto Ivice,
pa neka potvrdi..."
I. Dačić: "Ja sam, Suljo, u to vreme još bio samo
mali Ivica, a Maricu je vozio Sloba, on je o tome dosta znao."
D. Dragutinović počinje da plače:"Nemojte k'o boga
vas molim da kradete više iz Nacionalnog plana, kako to da opravdam
pred parlamentom?"
M. Dinkić: "Kaži Dijana, zar te
nisam tome učio da postoje rupe
u budžetu. Ko će da te pita za
budžet, i rupe u njemu?Koliko smo do sada uzeli,
pa šta? Vidiš da nam Toma
Nikolić i Vučić jedu iz
ruke. I kojim parama da platimo
ovu dvojicu alavaca?"
(M. Cvetković otvara oči, otrese glavom
i gleda prema
Šuntanovcu, kao da hoće nešto da kaže, ali ga
glas izdao.)
D. Šuntanovac: "Nemoj, Mirko, da piljiš
u mene samo zato što sam se zalagao da na
tvom mestu bude Bojan Pajtić.
Boris, keve mi, nije na mene mislio,
jer zna da
sam ja jak
k'o nacionalna garda iz Ohaja.
Ja sam Amerima
sve nudio, celu Srbiju, da
su oni bili
impresionirani. Rekli su mi - ne hvala Dragane, naljutiće se Rusi, njima smo
prepustili Beograd. E, sad će taj
Boris... Au, Bog te jebo, možda je zaista na mene mislio,
al' ne sme da stisne, da to javno
kaže. E, nećeš majčin
sine..."
T. Milosavljević: "Gospodo,
ja poslujem sa predsednikom, meni bi to rekao u poverenju, a ja to ne bih rekao Mlađi,
kao što ni dosad nisam prenosio
šta Predsednik misli o njemu. Ja vam, kao
doktor, mogu reći da predsednik,
kada je to rekao, uopšte nije
tako mislio. Jer da je on čovek
koji misli, ne bi stalno samo mislio."
(Mirko čulji uši,
pritiska dugme, u salu ulazi telohranitelj.)
Premijer: "Kakva je to graja napolju. Ko galami?"
Telohranitelj: "Raja, gospodine premijeru"
M. Dinkić: "Ko je pustio Raju Rodića,
sunce vam jebem, zar se nismo
dogovorili da umre u apsu?"
Telohranitelj: "Nije Raja, nego sirotinja raja, gospodine ministre"
I. Dačić: "Principijelno,
sirota raja ima pravo da se buni,
ali ne na nas..."
Čuje se puškaranje...
Ministri beže preko rezervnog
izlaza. Iza njih ostaju tragovi
mokraće i smrada.
Napomena stenografa: Trčim do prozora da vidim
da li, napokon,
ima vešanja.