Apel

 

Atomska mafija: Bahata vlast rastura i nuklearni institut u Vinči

 

 

Ne zove se ona slučajno Uranija

 

 

          Zašto je ministar Đelić naučnicima u Institutu zapretio da će se u mišjoj rupi naći oni koji budu pisali po novinama ili davali obaveštenja novinarima? Da li se zbog izvršavanja poslova u Institutu bez odobrenog plana i programa dovode u opasnost životi velikog broja ljudi? Zašto je čuveni Mohamed El Baradej, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, iz Vinče otišao šokiran žalosnim i opasnim stanjem radioaktivnog materijala i gorivih elemenata?

 

 

 

U poslednjih nekoliko meseci, za sada još uvek samo vrlo diskretno, kroz medije i internet prolazi vest da se u Institutu za nuklearne nauke u Vinči događa nešto što zaposleni u Institutu smatraju neprimerenim, a vlast pokušava da to maskira povremenim slavopojkama. Otuda naše interesovanje da od više sagovornika saznamo tu strogo prikrivanu istinu.

Zaposleni u Institutu kažu da su isuviše zauzeti da bi se samoreklamirali, ali da na direktan način potpuno nekompetentni ljudi iz Ministarstva za nauku već duže vreme pokušavaju da opstrukcijama različite vrste Institutu nametnu nefunkcionalost i blokadu u poslovanju.

Ne negirajući da su neka poboljšanja potrebna i moguća, istraživači i naučnici Instituta istovremeno odbijaju cepanje Instituta, nametanje veštačkih i neutemeljenih podela od ljudi koji izgleda da ne znaju šta je nauka i zato joj ne žele dobro.

 

Šetanje goriva

 

Tako se Institut pre nekoliko godina dugo borio i izborio protiv podele i cepkanja po modelu koji je pokušavao da nametne tadašnji ministar nauke Dragan Domazet. Bivši ministar (a sada vlasnik privatnog fakulteta za IT i novi predsednik Upravnog odbora INN Vinča) tada je, 2003-2004. godine, čak bio doveo i prinudnog upravnika, kao v.d. direktora, profesora Novosadskog univerziteta, danas pokrajinskog sekretara za nauku u Vojvodini Dragoslava Petrovića. Padom tadašnje vlade Srbije zaustavljena je nebulozna šema podele na osnovna i primenjena istraživanja.

Dragan Domazet je "zaslužan" dobrim delom za još jedan "materijalni i monetarni udar" na institut u Vinči. Naime, u vreme njegovog mandata na "časnu reč", a ne dobrim finansijskim aranžmanom, basnoslovno vredno sveže uranijumsko gorivo vraćeno je u zemlju porekla - Rusiju. Ovo skupo plaćeno gorivo, obogaćeno do stepena dozvoljenog za istraživačke reaktore, više se ne može nabaviti. To gorivo bilo je kupljeno sa namerom da se posle remonta ubaci umesto iskorišćenog visokoradioaktivnog goriva iz reaktora RA.

Vlada je tada (ne)namerno propustila priliku da napravi aranžman da se zauzvrat bar isluženo radioaktivno gorivo istovremeno odnese na preradu u Rusiju i to uz finansijsku kompenzaciju, kao što su to uradile neke druge zemlje, koje su Amerikanci pritiskali da se oslobode svežeg obogaćenog uranijuma.

Istraživački nuklearni reaktor RA je bio decenijama okosnica nuklearnog programa u Srbiji i multidisciplinarnih istraživanja u Vinči. Postepeno se razvijao veći broj laboratorija sa posebnom orijentacijom i dovoljnom širinom znanja da se ta istraživanja dopunjavaju.

Posle prestanka rada reaktora 1984. godine institutske laboratorije su se, sa svojim nivoom znanja, lako uključile u druge projekte kako osnovnih tako i primenjenih istraživanja za razne korisnike, pa i za međunarodne naučne organizacije. Od posebnog društvenog značaja za nuklearnu i radijacionu bezbednost zemlje postale su delatnosti koje obavlja nekoliko laboratorija Instituta (jedna od njih je i Laboratorija za zaštitu od zračenja).

Zahvaljujući baš multidisciplinarnosti i međusobnoj povezanosti, a u velikoj oskudici materijalnih sredstava i opreme, Institut je preživeo i ratne devedesete godine i početne tranzicione udare, s pravom očekujući bolji tretman nauke u novom društvu. Ali, dogodilo se upravo suprotno.

Nekada prvi "demokratski" ministar nauke, Dragan Domazet, pokušava da sa funkcije predsednika UO Instituta i ove, 2009. godine, nametne cepanje Instituta na više delova, a za početak na "nuklearni i nenuklearni" deo. Pri tome je demonstrirao takav stepen autoritarnosti, uz pretnje i druga sredstva prinude, koji je zapanjio sve one koji su očekivali razumevanje i uvažavanje stručnih mišljenja. Naučna javnost se ovome opet odupire, istraživačima se opet oduzima dragoceno vreme na bespredmetne diskusije i zamajavanja, dok sadašnji ministar za nauku Đelić, nažalost, podržava Domazeta.

Kako je do novog ataka na Institut došlo?

 

Politička energetika

 

Već krajem prošle i početkom ove godine pojavili su se novi problemi sa starim kadrovima za razbijanje nauke.

Nagoveštaj novih trvenja između Ministarstva nauke i tehnologije i zaposlenih u Vinči započeo je pod ministarkom Pešikan, kada je opet jedna profesorka iz Novog Sada, Uranija Kozmidis-Luburić, na mestu pomoćnika ministra, otvoreno i javno istupala protiv Instituta. Pri tom, obustavljaju se već ugovoreni poslovi koje bi Institut "Vinča" samostalno korektno i bezbedno obavio (prenos radijumskih igala iz Onkološkog instituta u Vinču), tako što Kozmidis-Luburić angažuje i isplati jednu mađarsku firmu! Naravno, Institut Vinča je sa mađarskom firmom odradio taj posao, ali Institutu država još uvek nije uplatila novac za obavljeni posao. Ostala je sumnja da je neko ko je raspolagao novčanim sredstvima u celoj stvari dobro profitirao, i to možda i na protivzakonit način. Na ovaj postupak žestoko su reagovali zaposleni u laboratoriji Zaštita, koji su obavili taj posao, ali ne i generalni direktor Instituta, koji se od tada pa do sada ponaša isključivo kao eksponent vlasti, a ne kao zastupnik interesa zaposlenih u Institutu.

U prošlom mandatu Vlada je donela odluku da se dekomisionira nuklearni reaktor RA, koji nije u pogonu još od 1984. godine, i formirala specijalni projekat VIND, čiju je delatnost kao i kontrolu velikih novčanih sredstava kontrolisala direktno Vlada, preko Ministarstva nauke, odnosno pomoćnika ministra za nuklearnu bezbednost. Gle čuda, u dva saziva Ministarstva nauke za taj nuklearni sektor bili su zaduženi - profesori Novosadskog univerziteta Uranija Kozmidis-Luburić i Miroslav Vesković, sada već novoizabrani rektor Novosadskog univerziteta. Verovatno su na visokim partijskim i političkim funkcijama usput specijalizirali i upravljanje nuklearnim materijalom, kao i nuklearnu tehniku i tehnologiju, izvan našeg jedinog nuklearnog instituta. Inače, u kontroli protoka novca, ali u nabavkama su učestvovali i predstavnici donatora iz međunarodne zajednice (pre svih Međunarodna agencija za atomsku energiju - IAEA i američki DOE). Stvorena je sumnja da se veliki novac nenamenski troši, i to samo od malog broja ljudi. Zaposleni iz Instituta mogli su samo da se čude čemu podizanje ograde oko reaktora RA i stavljanje rešetki na prozorima, otvaranje novih ulaza u zgradu i podizanje nekih čudnovatih građevinskih "bunker" objekata u neposrednoj blizini reaktora RA. Znajući za stanje u kome se nalazi visoko radioaktivno isluženo reaktorsko gorivo, priča o sprečavanju upada terorista nije mogla da "pije vodu", dok je nepoznato ostalo zašto se posle isključenja nije sredio ventilacioni sistem i nije blagovremeno nabavila sofisticirana robotika i oprema za detekciju odavno curećih radioaktivnih izotopa u uveliko korodiranim kontejnerima sa isluženim uranijumskim gorivom.

Umesto da se pod rukovodstvom Ministarstva nauke na VIND-u ubrza posao zbrinjavanja i odnošenja goriva u Rusiju, nadležni prave katastrofalnu grešku. Ovoga puta u "inventivnom" aranžmanu novog ministra za nauku Božidara Đelića, čoveka sa prekobrojnim zaduženjima u Vladi, sprovodi se novi atak, pa i odmazda prema institutu Vinča.

Kako su se odvijali novi udari na Institut?

 

Kakav je to kredit?

 

U novembru 2008. ministar Đelić shvata da za narednu godinu u budžetu za nauku neće moći da računa na novac koji bi bio bar na nivou iz 2008. godine (što, na primer, sa izdvajanjima za oblast kulture nije slučaj), ali zato širi slavopojke o državnoj brizi za nauku i njenom značaju za razvoj Srbije. Na kolegijumu u Ministarstvu donose "solomonsku" odluku, da se odlučivanje u vezi s finansiranjem programa VIND, kao državne obaveze, sa nivoa Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj (MNTR) prebaci na Vladu Srbije.

Da bi ubedio ostale članove Vlade da to neće biti novo opterećenje za sve njih, ministar i/ili njegovi pomoćnici unose u predlog Zakona o budžetu da će Institut "Vinča" biti u spisku javnih i ostalih preduzeća (?!) koja će podići kredit kod komercijalnih banaka uz garanciju države banci da će sredstva biti vraćena. "Vinči" ništa nije garantovano. Zakon o budžetu za 2009. godinu, koji je podnet polovinom decembra, izglasan je u Narodnoj skupštini poslednjeg dana decembra 2008. godine, pa ovome zbog cajtnota nije ukazana dužna pažnja. Iz izvora u Ministarstvu nauke doznalo se da se Ministar Đelić, kasnije u martu, u svom kabinetu na sastanku sa članovima Upravnog odbora Instituta hvalio kako program VIND više nije u obavezi MNTR, već Vlade koja će isplatiti kredit, a da je formulacija iz Zakona u budžetu "uneta kako bi se Zakon lakše usvojio u Skupštini" (!)

Od 1. januara 2009. prestaje finansiranje projekta VIND, koji je kontrolisala isključivo Vlada Srbije, odnosno MNTR i napred spomenuti profesori Novosadskog univerziteta. Pored njih, monitoring nad utroškom sredstava iz "netransparentnih" donacija zvanično su povremeno sprovodili predstavnici Evropske komisije (EK) u IAEA, kao i američka DOE (Department of Energy).

Institut konstatuje da u budžetu za 2009. nisu predviđena sredstva za finansiranje ovog posla, a isluženi gorivi elementi i ostali RAO nalaze se u stanju koje zahteva hitno zbrinjavanje sa aspekta bezbednosti po okolinu.

Vlada na sednici od 26. februara donosi predlog oktroisane Odluke da INN Vinča podigne kredit od 25 miliona dolara za zbrinjavanje i odnošenje otpada u Rusiju i poboljšanje stanja hangara za skladištenje ostalog RAO.

Pri svemu tome, ni Ministarstvo a ni potpredsednik Vlade Božidar Đelić zvanično ne konsultuju niti obaveštavaju Institut o namerama da mu nametnu zaduženje od 25 miliona dolara.

O svemu šta je radio ministar B. Đelić u vezi sa kreditom od 25 miliona dolara saznalo se kada je UO INN "Vinča" usvajao popis sredstava i potraživanja, početkom marta 2009. godine. Tada Vlada pokušava da UO nametne prihvatanje već pripremljene Odluke o zaduživanju Instituta kod komercijalnih banaka, uz državu kao žiranta. Važna napomena - veliki kredit od 25 miliona dolara bio je predviđen da se uzme bez javnog tendera, i to direktnim ugovaranjem predstavnika države sa "nekom" od komercijalnih banaka.

Svesni da to znači ubrzani stečaj Instituta, članovi UO odbijaju da prihvate nametanje Vladine odluke i izazivaju lavinu besa i pritisaka iz MNTR. Sa Vladinom odlukom ne saglašavaju se ni dva člana UO koje je postavila Vlada, pa oni uskoro bivaju zamenjeni po nanetoj šteti Vinčancima dobro poznatim starim-novim kadrovima: eksministrom dr Draganom Domazetom, novim predsednikom UO i njegovim ekszamenikom mr Radojicom Pešićem, predugo bez napredovanja u naučnom zvanju na svom matičnom fakultetu.

Krajem marta na sajtu Narodne skupštine pojavljuje se Nacrt zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, koji ne sadrži kasnije dopisani član 48a, o formiranju JP NOS.

Sredstva za lične dohotke saradnicima naučnih instituta, pa i Vinče, kasne po nekoliko meseci, posebno sredstva za obavezne doprinose. Finansiranje je projektno, za realizaciju projekata u okviru programa VIND ne stiže ništa.

Dana 14.4.2009. predsednica Republičkog sindikata nauke dr Đurđica Jovović upućuje otvoreno pismo Božidaru Đeliću zbog neispunjenih finansijskih obaveza, dok ministar nastavlja da se hvali uspesima naše nauke uz obavezno slikanje sa dobitnicima nagrada na međunarodnim takmičenjima.

 

Slučaj godišnjih odmora

 

Izgleda da se sve ovo čini da bi se našao modus za podizanje tog famoznog kredita za obavljanje sigurnosno veoma osetljivog posla za koji se država obavezala - odnošenje isluženog reaktorskog goriva u Rusiju. Međutim, to je istovremeno i modus za postavljanje politički podobnih kadrova na funkcije upravljanja u JP, a koji su bez ikakvog iskustva u radu sa nuklearnim materijalima i tehnologijama.

Istog dana počinju pritisci, naređenja o iseljenju, direktive o preuzimanju opreme, bez ikakvih konsultacija i deobnog bilansa, sve od strane tzv. direktora JP u osnivanju, mr Radojice Pešića (još je član UO INN Vinča) i pomoćnika u MNTR dr Miroslava Veskovića.

Lansira se neki predlog Vlade Srbije o formiranju JP i dostavlja po Institutu radi daljeg uznemiravanja zaposlenih i nastaje licitiranje čiju će sve uredno registrovanu delatnost preuzeti maglom obavijeno JP, kao i koje će im sve zgrade biti potrebne, koliko ljudi itd.

Ni posle više žalbi predstavnika oštećenih laboratorija Instituta, na čiju se delatnost i opremu direktno atakovalo, nema nikakvog pisanog reagovanja u zaštitu prava Instituta od strane njegovog direktora dr Jovana Nedeljkovića niti od državnog sekretara u MNTR, dojučerašnjeg saradnika Instituta dr Snežane Pajević. Predsednik UO odbija da zakaže vanrednu sednicu UO, ali zakazuje redovnu usred kolektivnog godišnjeg odmora, obaveznog za Institut. U toku kolektivnog godišnjeg odmora JP "u formiranju" i njegov direktor mr Radojica Pešić (u sukobu interesa) sastavljaju nekakav cenovnik usluga, Pravilnik o radu i postavljaju UO JP, na čije čelo dolazi dr Uranija Kozmidis-Luburić, profesorka iz Novog Sada, u prethodnoj vladi državni sekretar ministra za nauku, psihologa Ane Pešikan, zadužena za nuklearnu sigurnost.

U toku godišnjeg odmora Trgovinski sud registruje JP NOS na istoj adresi na kojoj je INN Vinča.

Početkom jula Srbiju i Institut u Vinči posećuje generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, čuveni Mohamed El Baradej, koji je zatečen žalosnim i opasnim stanjem radioaktivnog materijala i gorivih elemenata u koje se uverio ličnim uvidom. Ministar Đelić i ostali državni rukovodioci komentarišući u javnosti ovu posetu ne spominju nikakvo javno preduzeće, ni podizanje kredita ni cepanje Instituta i otimanje njegove opreme, nabavljene van budžetskih sredstava, nego Đelić izjavljuje da su sredstva obezbeđena najvećim delom iz donacija više zemalja u iznosu od 23 miliona dolara i da nedostaju samo dva miliona dolara koje će Srbija lako namaći.

Mesec dana posle registracije JP NOS na web stranici Skupštine Srbije pojavljuje se Predlog zakona o izmeštanju reaktorskog goriva, po sporazumu sa ruskom stranom, potpisnici Đelic i Kirilenko (u prilogu) u kome nema ni pomena o javnom preduzeću i kreditu, baš kao i u razgovorima sa El Baradejom. I danas je taj predlog zakona na sajtu Skupštine, u Vinči poznat kao zakon o ponovnom "magarčenju" Vinče.

 

S kojom namerom se ovo radi?

 

Proverom kod Agencije za privredne registre saznalo se da je JP NOS registrovan za vršenje komunalnih delatnosti i spoljnotrgovinski promet, bez dodirnih tačaka sa nuklearnim objektima i radioaktivnim otpadom.

Otkriveno je da ovo JP između ostalog "posluje" preko donedavno blokirane Metals banke iz Novog Sada, čiji su akcionari neki novosadski profesori i članovi njihovih porodica.

Međutim, to mr Radojicu Pešića ne sprečava da nastavlja da traži objekte i opremu iz Laboratorije Zaštita koju ova laboratorija koristi za svoje osnovne delatnosti, definisane u Statutu. Takođe, nastavlja se sa pritiscima da u tom novom preduzeću budu svi ljudi i objekti NTI Centra (istraživački reaktori RA i RB), a da se laboratorija za Termotehniku iseli. I ovih dana se nastavljaju permanentni pritisci na ljude da "dobrovoljno" pređu u JP pošto prethodno raskinu sa Institutom radni odnos, bez ikakvih garancija da će to preduzeće profunkcionisati.

Svi poslovi, koji se sada izvršavaju izuzetno sporadično i bez zvanično odobrenog plana finansiranja i programa realizacije projekata na VIND-u za 2009. obavljaju se pod visokim rizikom da se desi akcident. Pri tom, svi ljudi su finansirani od Instituta, na uštrb drugih projekata.

Kao posledica ostaje krajnje zabrinjavajuće stanje visokoradioaktivnih gorivih elemenata i zabrinost ljudi koji tu problematiku poznaju kako se uopšte u datim okolnostima posao može obaviti a da to bude bezbedno po ljude i okolno stanovništvo.

Zabrinutost je naročito pojačana posle nedavne prve posete ministra Đelića naučnicima u Institutu kad im je otvoreno skrenuo pažnju da se oni ništa neće pitati nego samo ima da slušaju naređenja "odozgo", kao i da će se u mišjoj rupi naći oni koji budu pisali po novinama ili davali obaveštenja novinarima. Odlično znamo šta je to što vreba "odozgo" i da političke funkcije nisu garancija da se ovako rizičan posao može prepustiti nestručnjacima. Slavopojke i pretnje su sada međusobno izmešane, i uz najavljenu blokadu prodiranja istine do široke javnosti mogu samo da kriju zle namere i planove destrukcije da se ovaj naš renomirani naučni institut definitivno rasturi, čak po cenu ugrožavanja života i zdravlja stanovništva, kao i ugleda zemlje.

 

Prof. dr Jasmina Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta u Berkliju

Dr Ružica Nikolić, diplomirani fizikohemičar-radiohemičar

Dr Dragan Alavantić, naučni savetnik i član UO INN Vinča

 

 

 

 

 

 

Stub nauke

 

Institut Vinča, osnovan pre skoro 62 godine, opravdano se i danas smatra naučnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka. Iznedrio je preko 500 doktora nauka, više od 100 univerzitetskih profesora i preko 20 akademika, uz preko 20.000 objavljenih naučnih i stručnih radova kao i više razvijenih vrednih tehnoloških postupaka. I danas, u najtežim mogućim uslovima za nauku u celoj Evropi, ovaj institut je ravnopravan partner u mnogim međunarodnim i regionalnim projektima.

 

 

 

 

 

Prikriveno ubacivanje

 

Krajem maja u Skupštini je usvojen Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti ("Sl. list RS" 50/09), (nadalje ZZJZNS), a uoči samog usvajanja pojavljuje se i "prikriveno" ubacuje u Zakon, bez stručne i javne rasprave član 48a o upravljanju nuklearnim objektima Srbije formiranjem javnog preduzeća. Navodimo "progurani" sporni član iz pomenutog zakona:

 

Upravljanje nuklearnim objektima

 

Član 48°.

 

Upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji je delatnost od opšteg interesa.

    Za obavljanje delatnosti iz stava 1. Ovog člana osniva se javno preduzeće.

 

Sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća iz stava 2. ovog člana čini deo sredstava u državnoj svojini, u institutima čiji je osnivač Republika Srbija, i to: objekti, oprema i uređaji Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, a koji su u funkciji obavljanja delatnosti upravljanja nuklearnim objektima za koje se osniva javno preduzeće.