Leskovac
Ako
hoæete da vam ukradu
3.000.000 evra...
Doðoh, platih i nastradah
Sluèaj Zorice Gajiæ i firme Leteks iz Leskovca pokazuje kako država ume da upropasti uspešnu privatizaciju, da pokupi investicije od nekoliko miliona evra, radnike
otpusti, investitora uhapsi i svojim tajkunima pokloni vredno zemljište
Milan Malenoviæ
Zorica Gajiæ je
preko tri decenije provela u Australiji. Kada je procenila da ima dovoljno
poslovnog iskustva i novca kojima bi pomogla Srbiji, došla je i kupila jedno preduzeæe.
Zorica se prijavila na treæu,
poslednju aukciju (prethodne dve su bile neuspešne, jer nije bilo zainteresovanih kupaca) i 5.12.2006. sa Agencijom za
privatizaciju zakljuèila ugovor o
kupovini društvenog kapitala uloženog u Leteks.
Èim je ušla
u posed Zorica je krenula u restrukturiranje i obnovu oronulog preduzeæa. Tražila
je i nalazila poslovne partnere u inostranstvu, koji su bili spremni da ponovo
posluju sa ovim preduzeæem. Kako bi mogla da
ispuni jedan od ugovora sa inopartnerom, Zorica je kupila i nove mašine, najsavremeniju tehniku koja je u tom momentu mogla
da se naðe. Da bi jedna od tih mašina, dugaèka
preko 100 metara, mogla da se instalira, bile su potrebne prepravke postojeæih hala.
Dok su svi ti radovi trajali proizvodnja je bila nemoguæa. Da ne bi otpuštala radnike Zorica je svima predložila da ostanu, ali da plate mogu da se dele iz prihoda koje preduzeæe ostvari.
Bez obzira na ovaj dogovor, Zorica je nekim radnicima kupila i poklonila
stanove kako bi im rešila stambeno
pitanje. Drugi su dobili automobile, ili jednokratnu pomoæ. Renovirana je i menza u kojoj su radnicima deljeni obroci.
Poèetkom 2008. sve je bilo spremno za poèetak proizvodnje. Èekala je još dovršenje obuke radnika na novim mašinama
i sklapanje ugovora sa inopartnerima. Onda, odjednom, dolazi do štrajka radnika koji zauzimaju proizvodne hale i
zabranjuju rukovodstvu ulaz. Razlog za pobunu je bila informacija da je
vlasnica prodala mašine i da od
proizvodnje nema ništa. Tada je Zorica
poèela da pretura po poslovnim knjigama i
našla ugovor o prodaji mašina koji je potpiso direktor Stanimir Petroviæ mesec dana pre privatizacije. Ugovor o prodaji je
odobrila i Agencija za privatizaciju, èija je direktorka Vesna Džiniæ kasnije
tvrdila da se tog ugovora ne seæa.
Zapanjena ovim otkriæem,
Zorica nastavlja da pretura po dokumentaciji i otkriva da je i potraživanje prema Iraku u vrednosti prekoviše od 2,5 miliona
dolara prodato Centrotekstilu, takoðe uz odobrenje Agencije, mada se isto nalazilo i u bilansima koji su Zorici
predoèeni pre kupovine firme. Direktor
Stanimir Petroviæ je na pitanje zašto je preæutao i prodaju mašina i potraživanja, samo rekao da je takav nalog
dobio "odozgo". Direktorka Agencije Vesna Džiniæ je tvrdila da se ne seæa izdavanja spornih odobrenja, ali da je Zorica pre
kupovine trebalo da se uveri u pravo stanje, a ne da veruje dokumentaciji koju
joj je dala Agencija?!
"Ja sam pre uèešæa na licitaciji angažovala revizora koga mi je preporuèio Bogdan Petroviæ,
tadašnji savetnik ministra Bubala, a
koji mi je naplatio 2.500 evra iako je samo prepisao procenu koju je napravio Aleksandar
Vasojeviæ za potrebe Agencije za
privatizaciju", kaže Zorica Gajiæ.
Smatrajuæi da je posredi krivièno delo, Zorica je otišla i ceo sluèaj prijavila leskovaèkoj policiji. U meðuvremenu su radnici, koji su prekinuli pobunu pošto su uvideli da su mašine
prodate pre nego što je Zorica kupila Leteks
(jedino su iznete iz kruga preduzeæa
nekoliko meseci kasnije), ponovo stupili u štrajk i blokirali ulaz u preduzeæe.
Ovoga puta nije bilo jasnih razloga za pobunu, jer je jedan deo štrajkaèa
tražio isplatu zaostalih plata, a drugi
garanciju radnih mesta po obnavljanju proizvodnje, tako da je prethodni voða štrajka
Zoran Stojkoviæ
odbio da ponovo bude na èelu
štrajkaèkog odbora. Novi voða je postao Slobodan
Mladenoviæ Mita i Zorici biva jasno da je pobuna orkestrirana spolja, jer su radnici
prethodnim zahtevima dodali još
jedan - da se poništi privatizacija.
"Kada sam jednog dana došla
u preduzeæe na kapiji me je saèekao Mita i predao mi fotokopiju rešenja o raskidu privatizacije", seæa se danas Zorica. "Bila sam
zapanjena što ja o tome ništa nisam znala, Agencija me èak
nije ni obavestila o svojoj nameri da raskine ugovor".
Kao razlog je navedeno da je Zorica prekršila ugovor prodajuæi više od 10 odsto imovine preduzeæa, iako je veæ i Agenciji bilo poznato da su mašine prodate pre sklapanja ugovora o privatizaciji, kao i
da nije obnovila osnovnu delatnost u predviðenom roku, do èijeg je isteka
ostalo još više od pola godine?!
Nekoliko dana kasnije Zorica dobija poziv da doðe u stanicu policije u Leskovcu na informativni razgovor, u toku koga joj
je saopšteno da æe biti zadržana, jer postoji osnovana sumnja da je
prodajom mašina (koju je upravo Zorica prijavila
policiji) oštetila državu. Istražni sudija joj je odredio pritvor do
mesec dana. Nama je danas jasno da je pritvor bio odreðen kao mera pritiska na Zoricu da se odrekne svoje legalno kupljene
imovine, jer ju je u pritvoru posetio novi direktor, Stanko Marjanoviæ, koga je na to mesto postavio Akcijski fond, i tražio da svu imovinu koju je unela u Leteks prepiše ovom preduzeæu.
Danas je Leteks mrtva firma. Proizvodnja ni posle godinu i po od
poništavanja privatizacije nije pokrenuta,
radnici više ni ne dolaze na posao, a direktor
Marjanoviæ je 24.11.2009. podneo predlog za
pokretanje steèajnog postupka i likvidaciju. Oprema
koju je Zorica kupila, vredna preko milion evra, ne sme da se upotrebljava jer
nije preneta na Leteks.
"Izgubila sam više od tri miliona evra koje sam uložila u Leteks, o nervima i zdravlju da ne govorim", jada nam se
Zorica.
Pravi razlog za ovakve postupke prema jednom investitoru je, kako saznaje Tabloid,
to što je neko bacio oko na poslovni
prostor Leteksa i zemljište
u samom centru Leskovca. Zorica nam otkriva i da je, dok je još bila vlasnica, dobijala ponude da proda pomenuto zemljište i proizvodnju izmesti na neko drugo mesto, ali je ona
te ponude odbijala. Da je prihvatila, još bi bila vlasnica onoga što
je svojim novcem kupila.