Huliganisanje
Po
hitnom ili po kratkom postupku
Navijanje na kolac
U anketi najvećeg
turističkog vodiča Lonli planet,
Beograd je izabran za grad u kojem je najbolji provod na svetu. Druga strana te medalje
jesu učestali napadi na strane državljane u tom istom Beogradu.
Milan Glamočanin
Samo u poslednjih nekoliko meseci u napadima je teško povređen
južnokorejski državljanin u blizini Zelenog venca, iz vatrenog oružja ranjen je
na Ušću Englez, ispred hotela Metropol napadnut je usred dana Libijac, na
Kalemegdanu su napadnuta dva Australijanca. U centru grada, pred utakmicu Partizan-Tuluz,
napadnuta je grupa francuskih državljana kada je smrtno stradao Bris Taton,
a ostala dvojica su lakše povređena.
Napadnut je i kubanski državljanin itd.
Zašto se to dešava i ko
su ljudi koji tako napadaju strance?
Takve grupe nasilnika i siledžija su, po pravilu, kukavice koje napadaju
ljude bez ikakvog razloga i povoda. Posle neravnopravne "borbe",
naoružani šipkama i motkama, napadaju u grupi i
beže sa mesta zločina, znajući kakvo su zlo počinili. Tuku neizazvani,
neisprovocirani, a sve to najčešće zaogrću bednom retorikom vajnog
"srpskog nacionalizma".
Sama reč huligan pojavila se u britanskoj štampi 60-ih godina 19. veka, a odnosi se na irsku porodicu po imenu Huligan
(Hooligan), pominjanu u pesmi, sklonu
prestupima svake vrste. Kod nas su srodne reči batinaš, nasilnik, siledžija, tabadžija, probisvet. U ruskom jeziku reč huligan
označava onoga koji grubo narušava
društveni red i dostojanstvo čoveka.
Njihovo ne odlepljuju
Najbrutalnije bande koje divljaju
i lunjaju beogradskim, a i ulicama drugih gradova, naoružane su drvenim i
gvozdenim palicama, noževima, Molotovljevim
koktelima, pištoljima. Podložne su svakoj
vrsti upotrebe i zloupotrebe i
mogu se iskoristiti za svoje potrebe.
Njihovim besom poslužili su se i kad
je paljena Savezna skupština i Televizija 5. oktobra 2000, tokom raznih demonstracija, mitinga, štrajkova, paljevina ambasada, džamija. U više navrata demolirali su
centar Beograda. Napadaju i prebijaju strance, a naterali su državu da spreči
održavanje "parade ponosa". Obezbeđuju političare na vlasti i iz opozicije
i druge uticajne javne ličnosti, za pojedine političke stranke odrađuju i "najteže terenske poslove" - zastrašuju političke
protivnike, lepe plakate kad drugi
ne smeju.
U sportskim klubovima, pogotovo fudbalskim, nalaze se i obrću velike suma novca.
Mnogi kontroverzni biznismeni su ušli
u fudbal i postali vlasnici fudbalskih klubova zbog skupih
transfera i velikih sponzora, ali i zbog pranja novca.
Još nisu razjašnjena ni ubistva vlasnika
FK Bežanija, FK Zvezdara,
a ubijen je i bivši sekretar FSJ, kao i vlasnik FK Obilić i dr.
Kvazinavijačke
grupe u klubovima imaju privilegovan status. Obilato koriste to što im uprave
klubova plaćaju putovanja. Pojedini navijači dobijaju čak i dnevnice i plaćene ostale troškove, a neki od navijačkih vođa
čak su i na platnim spiskovim klubova. Postalo je nepisano pravilo da naši navijači svaki izlazak iz zemlje
obeležavaju incidentima, nasiljem i drugim nedoličnim
oblicima ponašanja. Zbog takvog ponašanja "svojih navijača", klubovi često plaćaju
astronomske kazne. A i advokata ako navijač napravi prekršaj ili krivično delo u "strasti" navijanja za klub.
Navijači imaju privilegije da učestvuju i u upravljanju klubom, čak i da "disciplinuju" igrače, ponekad i pesnicama. Omogućeno im je da osnivaju
razne agencije za prodaju klupskih
rekvizita, navijačkih obeležja,
da bi se "samofinansirali", a dobijaju i prostorije za okupljanje. Vođe navijača često su povezane i sa kriminalom - drogom, iznudom, pretnjama, ucenama, krađama
i sl.
Engleski navijači
godinama su bili "uzor" svim ostalim navijačima-huliganima, a stadioni u Engleskoj bili su poprište haosa sa hiljadama
povređenih (stadion Hejsel 1985, gde je bilo 39 mrtvih i 400 povređenih navijača Juventusa, ili u Hilsboru 1989. kada je poginulo 96 navijača Liverpula, itd.). Danas na utakmice Premijer lige odlaze čitave porodice da navijaju za svoje
klubove. Kod nas je, međutim, navijanje još uvek
vezano za nasilje, pa nekoliko desetina ili stotina
huligana uspeva da sa stadiona
otera sve prave navijače i ljubitelje sporta.
Kao kolevka fudbala, Engleska je striktnim i rigoroznim merama
i zakonom uvela red na stadione
i sve sportske
terene i u velikoj meri vratila
poverenje građana i pravih navijača.
Na primer, 1989. godine je u vezi
sa neredima na stadionima bilo
uhapšeno 6.185 lica, a 2008. godine 3.616. Pojavile su se, međutim, nove sredine
i države koje preuzimaju ovaj neslavni primat,
kao sto su
Rusija, Poljska i dr. U Moskvi je tako marta ove
godine održan derbi između Spartaka i Zenita iz Sant Peterburga. U neredima i
obračunima između huligana uhapšeno
je 700 navijača. Bilo je i sukoba više
stotina navijača Zenita i CSKA. Oktobra 2009. sukobili su se navijači moskovskih
klubova Spartak i Lokomotiva, kada je policija zbog nasilja, huliganskog ponašanja i nereda uhapsila i privela 600 izgrednika. Od 1924.
do danas u Argentini je u sukobima navijača stradalo 236 osoba. U Brazilu je 4.
juna 2009. u sukobu navijača Korintijansa i Vaska da Game na stadionu u Sao
Paulu ubijen jedan, teško povređeno sedam, a povređeno više desetina navijača.
Sličan incident se dogodio i 2005. kad je u sukobu više stotina navijača
Palmeirasa i Korintijansa jedan ubijen, šest je teško povređenih, a više
desetina je povređeno. Uhapšeno
je 50 osoba.
Mora biti oštro i
brzo
Huligani na stadionima koriste tribine za obavljanje svojih poslova. Većina
se bavi kriminalom. Za svoje poslove koriste maloletnike-navijače, tzv.
vojnike, po principu poslušnosti
i surovosti koju ispoljavaju u izvršavanju
naređenja. Napravljen je princip da samo poslušan i surov mladić može da napreduje, a svi koji dolaze na stadion da bi
samo navijali fer i sportski vrlo brzo potaju višak i - isterani sa tribina.
Vođe navijača uživaju privilegije, a i popularni su, što im u mnogim situacijama omogućava da prođu nekažnjeno za izvršena krivična dela. Na sumnjive načine zarađuju novac i
nedodirljivi su pred zakonom, te postaju nekom vrstom idola za mnoge mlade
navijače.
Zbog delovanja koje je usmereno ka nasilnom rušenju ustavnog poretka, kršenju
zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne, verske i nacionalne
mržnje, republički javni tužilac je podneo zahtev Ustavnom sudu za zabranu 14
navijačkih grupa tri srpska kluba. Direktan povod: 10 ubijenih osoba u sukobima
navijača i sve gorepomenuto.
Iz Ministarstva pravde najavljuju uvođenje posebnog ubrzanog postupka za
sve one koji učine krivično delo ili prekršaj na sportskim terenima, posle kojeg bi huligani pravo sa stadiona, posle
suđenja, išli u zatvor. Pokazalo se, naime, da je problem
u primeni zakona, a ne u visini zaprećenih
kazni. Naveden je i primer
da je podneto 50 prijava protiv vođa huligana,
ali da su samo tri procesuirane. Nadležni organi su neefikasni u postupanju (zastarelo je 5.000 predmeta), a kaznena politika je blaga. Novim merama predviđena je obaveza klubova da obezbede prostorije za sudiju
i tužioca u sportskom objektu, montiranje video-nadzora, uvođenje elektronskih
evidencija navijača, lično kupovanje samo jedne karte,
zabranu prisustva svim sportskim manifestacijama...
Iako naše zakonodavstvo
spada među najoštrije u Evropi, smatra
prof. dr Milan Škulić sa Katedre
za krivično pravo Pravnog fakulteta
u Beogradu, samo ako se postupak završi suđenjem po ubrzanom postupku, za nekoliko
dana, to će biti prava stvar.
Psihološko profilisanje
Kvazinavijačke
grupe su, u stvari, grupe kriminalaca i vrlo često se isti
ljudi pojavljuju i među navijačima
i u ovim grupama. Isti im je i psihološki profil. Smatraju se nedodirljivima i obično se govori o sprezi navijača i uprava fudbalskih klubova, gde navijači imaju ponekad i presudan uticaj na članove uprave i predsednika kluba.
Odanost nema
cenu
Navijači u klubovima
odani su vođama po cenu višegodišnje robije i samo ako su u grupi onda su jaki.
Vlada princip vučjeg čopora, van toga su mirni, tihi, povučeni
i ne mogu da objasne svoje agresivno i brutalno ponašanje
na stadionu i drugim sportskim terenima.