Islamski šok
"Švajcarski minareti" uzbunili muslimane i uzbudili Evropu
Hodže æe ipak pevati pri
zemlji
Švajcarci su na referendumu izglasali
zabranu gradnje minareta, što je odmah obradovalo sve evropske stranke koje se
protive doseljavanju i integraciji stranaca. Dok se desnica raduje, umereni
politièari su užasnuti, a zapovednici NATO ekspedicije u Avganistanu uplašeni kako æe ovo biti protumaèeno u narodu "koji su došli da umire".
Milan Malenoviæ
Na referendum o zabrani gradnje minareta (molitvenih tornjeva) na džamijama Švajcarce su pozvale dve desnièarske stranke, koje su takvu zabranu tražile. Savezna vlada iz Berna je preporuèila
biraèima da odbiju ovaj zahtev, ali se 57 procenata od oko pet miliona glasaèa oglušilo o ovaj apel i glasalo za zabranu. Kako je i veæina
od 26 kantona rekla "ne", ubuduæe æe oko 400.000 muslimana u Švajcarskoj imati molitvene
prostorije - bez minareta.
Struènjak za domaæu politiku u nemaèkoj vladajuæoj CDU Vofgang Bosbah smatra da æe ova odluka Švajcaraca pojaèati veæ
postojeæi strah Nemaca od daljeg islamiziranja. "Ovaj strah konaèno mora da se ozbiljno uzme u
razmatranje", tvrdi Bosbah. Predsedavajuæi
Odbora za unutrašnju politiku Bundestaga zahteva
ofanzivnu debatu uoèi svakog projekta izgradnje džamije. "Nemaèki zakoni o izgradnji daju nam dovoljno moguænosti
da se doðe do razumnog usaglašavanja interesa", smatra Bosbah.
Desnica za ponavljanje referendum u celoj Evropi
"Postoji ogromna razlika izmeðu objavljenog i javnog mišljenja", upozorava Bosbah u jednom svom intervjuu. "Dok se mnogi glasno zalažu za toleranciju, veæina i u Nemaèkoj ima strah od daljeg
islamiziranja".
Iako su poslednjih godina džamije
uglavnom graðene bez incidenata, postojala su i dva projekta koja su izazvala žuènu debatu. Planirane džamije u Keln-Erenfeldu i
Duisburg-Markslohu zbog svoje predimenzioniranosti nailaze na oštro protivljenje nemaèkih suseda.
Nasuprot Bosbahu, generalni sekretar takoðe vladajuæe CSU, Aleksander Dobrint, veruje da rezultat švajcarskog
referenduma nije moguæe automatski prihvatiti u
Nemaèkoj. "Potrebna je prvenstveno temeljna analiza razloga koji su doveli do ovakve
odluke", upozorava Dobrint.
"Nad gotovo islamiziranom Evropom danas se vije zastava Švajcarske koja želi da ostane hrišæanska", radosno uzvikuje poslanik u EP-u iz desnièarske
italijanske Lige za sever, Mario
Borgecio, dok njegov kolega Mateo Salvini zahteva isti referendum i u Italiji. "Da za crkvene tornjeve, ne za minarete", zahteva Liga koja zajedno sa populistièkom strankom Narod slobode (PdL) Silvija
Berluskonija tvori vladajuæu koaliciju u Italiji. I veæina vodeæih politièara iz redova PdL-a je pozdravila ishod referenduma.
Šta je to ograničavanje verske slobode
Od kritièara rezultata referenduma
uglavnom se èuje da bi zabrana izgradnje minareta, kao dela bogomolje, u stvari bio udar
na verske slobode. "Onaj ko garantuje verske
slobode mora i da omoguæi izgradnju bogomolja", smatra Sebastijan Edati iz nemaèke opozicione SPD. "U Nemaèkoj bi odluka o zabrani izgradnje minareta bila protivustavna".
Predsedavajuæi Turske zajednice u
Nemaèkoj Kenan Kolat za rezultat referenduma tvrdi da je za žaljenje, posebno jer veruje da o osnovnim ljudskim pravima, kao što je sloboda veroispovesti, ne bi trebalo da se glasa. "Minaret je sastavni deo džamije", kaže Kolat i dodaje da ne oèekuje radikalizaciju nemaèke politièke scene po ovom pitanju.
Slièno se izjašnjava i kelnski islamolog Katajun Amirpur, koju je rezultat referenduma,
kako sama kaže, šokirao. "Ako švajcarska inicijativa dobije na dinamici u ostalim evropskim zemljama, a to
može da se oèekuje, onda na kraju za muslimane nigde u Evropi neæe
biti mesta", tvrdi ona.
Centralni savet bivših
muslimana u Nemaèkoj ima veoma uravnotežen pogled na novonastalu situaciju. "Ne minaretima je signal odbijanja šarije, islamizma i
obaveze nošenje zara. Minaret je tu samo simbol osnovanog straha od politizovanog
islama", kaže predsedavajuæa Mina Ahadi. Po njenom
shvatanju dobro je što su Švajcarci
svojim jasnim "ne" zaustavili ovaj razvoj, tako da æe i islamske zajednice
imati moguænost da još jednom razmisle o svojoj politici.
Bundesver izgubljen u avganistanskoj močvari
Zvanièno se nemaèka vlada o ovom problemu ne izjašnjava i zbog svoje
umešanosti u rat protiv talibana u Avganistanu. "Najmanje što nam u ovom trenutku treba je da nas muslimani identifikuju sa
antiislamskim pokretom", smatra
glasnogovornik nemaèke armije. U ovoj azijskoj zemlji su se
Nemci zaglavili u neoèekivane probleme koji su
imali svoje uticaje i na unutarpolitièku scenu.
Tako je novi ministar za rad Franc Jozef Jung morao da
podnese ostavku posle manje od mesec dana od osnivanja vlade, zbog svoje
umešanosti u bombarderski skandal u selu Kunduz u Avganistanu. U vreme ovog
neprimerenog bombardovanja u kome su poginuli civili, Jung je bio ministar
odbrane. Sadašnji ministar odbrane Karl Teodor od Gutenberga (CSU) pokušava smenom oficira i neposredno odgovornih da izvuèe
nemaèku vladu iz živog peska u koji je upala.
Pukovnik nemaèke vojske koji je
naredio i rukovodio bombardovanjem dve cisterne sa benzinom koje su talibani
ukrali, a koje su se zapalile i eksplodirale povukavši u
smrt i veliki broj dece iz sela u kome su bile sakrivene, povuèen je iz Avganistana i trenutno je "na oporavku", kako se javno saopštava, mada mediji misle da je sklonjen od oèiju
javnosti.
I zapovednik nemaèkih
snaga na severu Avganistana, brigadni general Jirgen Zecer, iznenada je smenjen
sa položaja na koji je došao 3. oktobra. U njegovom
sluèaju takoðe se navode "zdravstveni" razlozi, ali je medijima bilo èudno zašto je on postao žrtva jedne akcije koja se odigrala pre
njegovog dolaska na mesto zapovednika. I tako je na videlo isplivala još jedna antiislamska afera nemaèkih vojnika u
Avganistanu.
U novinama i na internetu su se pojavili snimci
pripadnika nemaèkih trupa u Avganistanu kako na sebi
nose majice sa natpisom "Ne kradi", dok je ispod bila slika zapaljenih cisterni. Kako se ovaj napad meðu Avganistancima smatra skoro teroristièkim
aktom uperenim protiv civilnog stanovništva,
nošenje ovakvih majica je direktna provokacija.
U ovom trenutku se proverava da li je vojska èak upletena i u izradu spornih majica. "Ovo je kompletno blatište u koje je naša vojska upala", smatra jedan od kritièara uèešæa Bundesvera u Avganistanu.
Nemci i Evropljani kao borci protiv islama - to je noæna mora svih zapovednika NATO trupa u Avganistanu. Švajcarski
referendum, nepromišljeno bombardovanje i sada još i isticanje ovog zloèina, daju sve više municije radikalnim islamistima koji podržavaju
talibane kako u Avganistanu, tako i u inostranstvu.
Nije demokratski
Paul
Bem, arhitekta sporne džamije u Kelnu, koju zbog
predimenzioniranosti smatraju simbolom islamske želje za dominacijom, smatra
da je zabrana minareta "nedemokratska". Švajcarski rezultat je po
njegovom mišljenju "prvenstveno jedna zastrašujuæa i neoèekivana odluka", na kojoj cela debata ne sme
da se završi.
Hoæemo i mi referendum
Gert
Vilders, predsedavajuæi holandske Partije slobode
(PVV), hvali švajcarsku odluku kao odluèni pomak: "Prvi put se jedan evropski
narod suprotstavio islamizaciji". PVV je veæ najavila podnošenje predloga zakona o
istovetnom referendumu i u holandskom parlamentu, ali je taj predlog veæ naišao na odbijanje vladajuæe hrišæansko-socijaldemokratske
koalicije.
Poziv eliti
Desnièarski Nacionalni front iz Francuske je pozvao takozvanu elitu da konaèno prestane sa ignorisanjem straha svih naroda Evrope od dalje
islamizacije. Pristalice Le Pena smatraju da se u ovom sluèaju ne radi o ogranièavanju verskih sloboda, veæ o nastojanju da se okonèa sa "nametanjem versko-politièkih simbola muslimana".