Sud
Epoha specijalnih sudova
u senci specijalnih sutkinja i njihovih suknji
Lake ženske za teške
zločine
Kakva je razlika između Haškog i srpskog
tužilaštva za ratne zločine, zašto su žene sudije u pravosuđu Borisa Tadića
važnije i od samog suda, kako izgleda njihov moralni portret, kako je počasna
građanka Uroševca i Sarajeva postala stvarni rukovodilac Odeljenja za ratne
zločine...
M. Grabež
Nakon streljanja
premijera Srbije Zorana Đinđića, njegovi naslednici su u srpsko
zakonodavstvo i stvarnost uveli specijalne sudove, sudije i tužioce. Posle
zloglasne "Sablje", vojno-policijske akcije u kojoj je
uhapšeno oko 13.000 građana Srbije, moglo se i očekivati da će, nakon ukidanja
vanrednog stanja, vlasti nastaviti sa specijalnim postupcima.
Parama američke
ambasade u Beogradu je, u Ustaničkoj ulici, zgrada nekadašnjeg Vojnog suda i
Vrhovnog suda Srbije i Crne Gore je preuređena i u nju je preseljeno Odeljenje
za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine, kao i Tužilaštvo za
organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.
Dok Odeljenja
za organizovani kriminal i Odeljenje za ratne zločine odlučuju pod kapom tada
Okružnog, a danas Višeg suda u Beogradu, Tužilaštvo za ratne zločine je
samostalno i iznad je javnog tužioca Srbije!
Procesi "organizovanim
kriminalnim grupama", dakle mafiji, i optuženima za ratne zločine,
povereni su specijalnim sudijama i tužiocima. Dakle, proverenim partijskim i
policijskim doušnicima.
Lakrdija sa
suđenjem optuženima za organizovani kriminal biće upisana u istoriju beščašća.
Srbija je za samo nekoliko godina uvela u proces toliko "mafijaških"
organizacija da takvu "mafiju" zajedno nemaju
sve evropske zemlje! Većina "mafijaških" grupa čeka na
presuđenje.
Suđenje za
teške zločine, pred specijalnim sudijama, postalo je unosan biznis za delioce
pravde.
Mračnu ulogu
u suđenjima za ratne zločine i organizovani kriminal odigrao je bračni par
Važić. Siniša Važić je bio predsednik Okružnog suda u Beogradu,
koji je sebi dodelio i ulogu predsednika Odeljenja za ratne zločine.
Njegova
supruga Nevenka Važić, doskora sudija Vrhovnog suda Srbije, a danas
sudija Vrhovnog kasacionog suda, takođe je postala "specijalka"
u Odeljenju za ratne zločine!
Bračni par
Važić su izbeglice iz Osijeka. Siniši je majka živela u Osijeku sve do pre dve
godine, kada je umrla, a njegov rođeni brat takođe živi u Osijeku.
Odlukom ili
barem potpisom gospodina Važića, za istražne sudije i sudije u specijalnim
odeljenjima u Ustaničkoj ulici unapređene su sudije čije su biografije davale
garanciju da će svaka očekivana odluka
moći bez problema da bude realizovana.
Sudije u Odeljenju za organizovani kriminal su
postale Maja Kovačević -Tomić, Radmila Dragićević-Dičić, Nata
Mesarović, Vučko Mirčić, Aleksandar Vujičić... U Odeljenje za
ratne zločine raspoređene su Olivera Anđelković, Tanja Vuković, Vinka
Beraha-Nikićević, Snežana
Nikolić-Garotić...
Sudije "specijalke"
posebno su nagrađene za svoj učinak - stanovima od preko stotinu kvadrata,
platama koje su nekoliko puta veće od zarada sudija koji presuđuju u redovnim
predmetima, njih čuvaju telohranitelji danonoćno, voze ih blindiranim
automobilima...
I
perspektivne su, sve dok su poslušne.
Tabloid je u više
tekstova pisao o nemoralu sudija Maje Kovačević-Tomić, Radmile Dragićević -
Dičić, Nate Mesarović... Da smo pravna država, sve one bi bile privedene
pravdi, pred sudska veća, za teške zloupotrebe sudijske funkcije. Međutim, one
mirno spavaju, njih ne grize savest...
Tužilaštvo za
ratne zločine i Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, koji, inače,
sudi svim optuženim za ratne zločine koji se nalaze na teritoriji Srbije,
postali su kamen oko vrata krhkoj demokratiji u Srbiji, stalnim pretnjama
tužioca za masovnim hapšenjima oficira, policajaca, vojnika, koji su branili
zemlju u vreme bombardovanja NATO alijanse...
Više se i ne
krije da radom Odeljenja za ratne zločine rukovodi Nataša Kandić,
predsednica takozvanog Fonda za humanitarno pravo, počasna građanka grada
Uroševca i grada Sarajeva. Ona takođe
značajno utiče i na rad Tužilaštva za ratne zločine.
Kada je
gospođa Kandić bila nezadovoljna jednom presudom kojom je jedan od optuženih
Srba oslobođen optužbe da je počinio ratni zločin, predsednik Okružnog suda Siniša
Važić sutradan je predsednicu veća Gordanu
Božilović-Petrović vratio u Palatu pravde, da se udovolji želji gospođe
Kandić, koja učestvuje u svim postupcima kao punomoćnik oštećenih iako nije
advokat!
Ona
najdirektnije utiče na tok postupka. Tako je oslobođeni pukovnik, nakon
trogodišnjeg pritvora, uhapšen istog dana, i istražni sudija Milan Dilparić
mu je opet odredio pritvor, pod drugom optužbom. Ako si jednom na nišanu nataše
Kandić, onda ti nema spasa.
Posebno je
teško onima kojima sudi veće Olivere Anđelković, moralne spodobe kojoj
su ova suđenja, osim biznisa, i terapija. Ona je za sudiju Višeg suda u
Beogradu izabrana kada je shvatila da se u Obrenovcu, nakon razvoda od muža
koji se bavi držanjem fliper aparata, od advokature ne može živeti.
Žene specijalke
Žene
sudije-specijalke su razvedene, pohotne, podatne, promiskuitetne,
mentalno opterećene. Oni kojima sude Vinka Beraha, Olivera Anđelković, Snežana Garotić-Nikolić... ni Bog više ne
može pomoći.
Odeljenje za
ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Tužilaštvo za ratne zločine su izvan
svake kontrole u pravosudnom sistemu! Osim kontrole gospođe Nataše Kandić.
U predmetu
optužene grupe za zločine u selu Lovas, na čelu sa optuženim Ljubanom
Devetakom, Ustavni sud Srbije je 16. jula prošle godine usvojio
ustavnu žalbu jednog od optuženih, Milana Radojičića.
Sudije
Ustavnog suda Srbije zaključile su da je povređeno pravo optuženih na brzo i
efikasno suđenje, konstatujući da se optuženi neopravdano dugo, zbog
odugovlačenja postupka od strane suda, a na koji on ne može da utiče, nalazi u
pritvoru!
Od tada je
proteklo devet meseci, a optuženima se produžuje pritvor, a teško je i
pretpostaviti kada će se postupak okončati. Kako sada stoje stvari, moguće je
da presuda bude doneta tek za dve godine, jer u zgradi u Ustaničkoj ulici
funkcionalne su samo dve sudnice za održavanje pretresa! Treba
navesti da ove sudnice koriste i veća koja sude optuženim za organizovani
kriminal!
Da su suđenja
optuženima za ratne zločine često prava lakrdija svedoči i činjenica da je
grupi optuženog Ljubana Devetaka, poslednje rešenje o produženu
pritvora ukinulo veće Apelacionog suda u Beogradu - Odeljenja za ratne zločine,
kojim je predsedavao Siniša Važić!
U
obrazloženju rešenja o ukidanju pritvora, sudija Važić, sada kao drugostepeni
sudija, opširno podučava prvostepeno veće kako da obrazloži odluku o produženju
pritvora.
Ovaj gad iz
Osijeka ne nalaže prvostepenom sudskom veću da donese, nakon ponovnog
razmatranja spisa, zakonitu odluku, već da rešenje o produženju pritvora
obrazloži navodima koje im njegovo veće sugeriše!
Većina
optuženih kojima se sudi u zgradi suda u Ustaničkoj, žali što im ne sude sudska
veća u Hrvatskoj! U Hrvatskoj nema specijalnog tužilaštva, niti specijalnih
sudija. Nastojeći da koliko-toliko uravnoteže kaznenu politiku, a naročito zbog
činjenice da su pod pritiskom međunarodne zajednice morali da optuže svoje
generale, heroje domovinskog rata, kazne za ratne zločine koje izriču u
Hrvatskoj, dvostruko su manje od onih koje se izriču u Beogradu.
Navodimo da
je veće Županijskog suda u Vukovaru 19. jula 2007. godine oslobodilo od optužbe
za ratne zločine dvojicu Srba - Živka Opačića i Milana Bjedova,
obrazlažući svoju odluku tvrdnjama da su obojica lažno optuženi, navodeći i
imena Hrvata čije iskaze je sudsko veće ocenilo kao neiskrene.
Osuđeni za
ratne zločine u Hrvatskoj izdržavaju kazne u posebnim odeljenjima, sa punim
komforom, telefonom, kancelarijom za rad, kakve uslove, recimo, ima general Mirko
Norac... Srbi, doduše, kazne izdržavaju u Lepoglavi, sa ostalim osuđenim
Hrvatima.
Srbija je za
osuđene za ratne zločine izgradila u Zabeli poseban paviljon, sa uslovima za
izdržavanje kazne koji su gori od zloglasnih zatvora u Turskoj. Tim se posebno
diče srpsko ministarstvo pravde i predsednik Republike, navodeći da iz ovog
kazamata u Zabeli ni ptica ne može pobeći, a optuženi će 24 sata biti u
ćelijama!
Hrvatski
predsednik je pomilovao više osuđenih ratnih zločinaca u Hrvatskoj! Hrvatski
sudovi često uvažavaju žalbe osuđenih Hrvata i ublažavaju im kazne.
- Ja nikada
neću potpisati pomilovanje ni za jednog čoveka
u Srbiji koji je osuđen za ratne zločine - izjavio je srpski predsednik Boris
Tadić-Francetić, pozivajući i sudije da tokom izdržavanja kazne osuđenih,
prema njima ne ublažavaju kazne, u zavisnosti od njihovog zdravlja, starosne
dobi... Tabloid je u tekstu "Koliko košta pomilovanje"
opisao koliko se plaća pomilovanje koje potpisuje Boris Tadić.
Zanimljiv je podatak da Tribunal za ratne
zločine iz Haga ima utvrđenu obavezu da svakog optuženog, koji izdrži dve
trećine kazne, pusti na uslovnu slobodu! Pod Borisom Tadićem takve milosti
nema. Valjda ta milost ni njemu neće biti data.
U suđenjima za ratne zločine i organizovani
kriminal, jedino u Srbiji ne učestvuju sudije porotnici. Umesto petočlanog
veća, sastavljenog od dvojice sudija i troje porotnika, u prvom stepenu sudi
tročlano veće profesionalnih sudija. Ko se to, dakle, u Srbiji boji glasa naroda, kada se presude još
uvek donose u ime naroda?