Čajetina: Sve se može kad se prava zanimanja slože

 

Zna li Milojka šta joj Ljubiše rade iza leđa

 

  Kao direktor, Vojo Ćirović je proveo svoje preduzeće, Mladost, kroz proces privatizacije. I to je učinio veoma uspešno, jer je od običnog direktora postao suvlasnik i direktor, a Mladost je preimenovana u Danicu. Protiv ovoga se nisu bunili ni radnici, jer ih u Mladosti više nije ni bilo. Uspešno direktorovanje sadašnjeg opštinskog menadžera dovelo je do toga da je Mladost privatizovana kao mrtvo preduzeće, ali sa vrednom nepokretnom imovinom

 

Igor Milanović

 

U zlatiborskoj Čajetini menadžer opštine je Vojislav-Vojo Ćirović, suvlasnik i direktor porodične firme Danica d.o.o. Prethodno je Vojo bio samo direktor i to društvenog preduzeća Mladost iz Čajetine.

Energičan način poslovanja je Voju ranije donelo nekoliko krivičnih prijava, pojedini svedoci tvrde čak sedam, drugi su umereniji i nabrajaju samo šest. U svima njima je Vojo prozivan zbog zloupotreba službenog položaja, ali nepravedno. Po zakonu su svi nevini dok ne budu pravnosnažno osuđeni, pa je tako i Vojo nevin, jer su sve pomenute krivične prijave protiv njega - zastarele.

Dešava se i u boljim pravosudnim sistemima od ovog našeg da neka krivična prijava zastari, ali je neverovatno da zastari pola tuceta krivičnih prijava protiv jednog te istog lica. Baš slučajno, zar ne?

Možda je razlog tome činjenica da kao računopolagač u Danici d.o.o. radi izvesna Milojka Radulović, koja je prethodno radila u Okružnom sudu, gde su se desile neke nepravilnosti pa je ona odlučila da ode i novo uhlebljenje nađe u preduzeću Voja Ćirovića. Milojkin suprug je Ljubiša T. Radulović, tadašnji predsednik narečenog suda, u kome su se gomilale krivične prijave protiv Voja. Biće da su sve ovo samo slučajnosti, budući da predsednik suda nije bio i postupajući sudija u ovim predmetima. Sudija se, kako izgleda, jeste zvao Ljubiša Radulović, ali sa srednjim slovom R.

Kada je postalo očigledno da sa Okružnim sudom nešto nije u redu, na mesto predsednika suda postavljen je Joviša Lazarević sa zadatkom da zavede red.

U međuvremenu su dvojica Radulovića, koji  nisu reizabrani, dobili posao u Opštini kao savetnici predsednika Milana Stamatovića, istog onog koji je za menadžera Opštine postavio Voja Ćirovića. Ne zna se da li je to imenovanje u savetničku funkciju nagrada za to što su bivše sudije dozvolile da krivične prijave zastare ili je u pitanju potreba Stamatovića da se okruži učenim ljudima. Moguće da predsedniku opštine, za koga se priča da je po struci zidar, nije dovoljno samo druženje sa partijskim kolegom i poslanikom DSS-a u Republičkoj skupštini Arsenom Đurićem. Ovaj potonji je, istina, magistar nekih nauka, ali je to postao u toku svoje parlamentarne karijere, dok je prethodno bio ćevabžija, pa je dolazak trojice bivših sudija prava intelektualna injekcija za predsednika Stamatovića, koji je u Opštini već ranije zaposlio sina bivšeg predsednika suda, Ljubiše T. Radulovića.

Narod Čajetine je, kao što vidimo, vredan i na poslu i u školi. Jedino im, izgleda, marljivost presuši kada treba da sude nekom od svojih uspešnih biznismena.