Kraðe
Privatizacije: Po kojim kriterijumima vlast neke oslobaða od kriviènog gonjenja
Tajkuni
kradu, ako majmuni dadu
U vremenu kada se svi
visoki državni zvaniènici kunu u borbu protiv organizovanog kriminala èešæe nego u svoju krsnu slavu, primeri Kompresora AD, Varnost-Fitepa
i BIP-a jasno pokazuju da vešti i nemoralni mogu da kradu koliko hoæe, sve dok imaju politièku
podršku
Milan Malenoviæ
Grupa
od preko 30 malih akcionara privatizovane Auto-kuæe Kompresor AD, Beograd, podnela je još
21. septembra 2006. Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu kriviènu prijavu (Ktr. br.
1716/06) protiv veæeg broja lica iz svog i povezanih
preduzeæa.
U
prijavi radnici navode da Boško
Bandiæ, predsednik UO Kompresora AD, uopšte nije sazivao sednice upravnog
odbora, a ni skupštine akcionara od januara 2004. pa do
juna 2006. U meðuvremenu su on i tadašnji direktor Jovan Petkoviæ raspolagali imovinom velike vrednosti bez zakonom predviðenih odobrenja UO i skupštine. Isto tako su predata
dva godišnja obraèuna Narodnoj banci bez saglasnosti skupštine
akcionara.
Prva
skupština akcionara posle 2003. je, po izjavi svedoka Pere Bendera datoj
u PU Beograd, sazvana u avgustu 2006. i to tek pošto su mali akcionari sudskim
putem izdejstvovali njeno sazivanje.
Po
pomenutoj kriviènoj prijavi direktor Petkoviæ je bez odobrenja i znanja nadležnih organa zakljuèio založnu izjavu - hipoteku u korist banke Intesa na iznos od 1.700.000 evra, a
koje je kao kredit za svoje ime i raèun podiglo preduzeæe Lilly Drogerije. Isto tako je bez odgovarajuæih odluka u najam preduzeæima Lilly Drogerije, Kompresor
d.o.o. i Mega Tabak dao deo poslovnog prostora Kompresora AD,
i to po cenama ispod tržišnih.
I pored ovako niske cene pomenuta preduzeæa
ne plaæaju kiriju, a deo prostora su iznajmila drugim firmama.
U
kriviènoj prijavi se navodi i da je direktor Petkoviæ sa
preduzeæem Mega Tabak 2003. sklopio fiktivni ugovor za kupovinu motorne
testere u vrednosti od 3.000.000 dinara, a koja nikada nije ušla u Kompresor.
Istu je, meðutim, Mega Tabak fakturisao Kompresoru profakturom 5445-2003
od 30. oktobra 2003.
Osim
toga, podnosioci prijave sumnjièe direktora Petkoviæa da je sve poslovne ugovore i partnere prebacio na Kompresor d.o.o.,
koji je bez saglasnosti skupštine akcionara osnovao Kompresor AD i to sa
osnivaèkim kapitalom od samo 500 evra.
Navedena
prijava za protekle tri i po godine nije odmakla dalje od poèetka, možda zato što je veæinski vlasnik svih pomenutih preduzeæa
veæ poznati narodni poslanik Mladen Grujiæ, koji je i sam obuhvaæen ovom kriviènom prijavom.
Da
je u Srbiji sve podreðeno interesima kupca u
privatizacionom cirkusu, pokazuje i sluèaj Varnost-Fitepa
(nekada samo Fitep) iz Zemuna. Udruženje
malih akcionara ovog preduzeæa je preko svog pravnog
zastupnika, advokata Miroljuba Petroviæa, Okružnom javnom tužilaštvu
i Specijalnom tužilaštvu
u Beogradu 7. avgusta 2007. podnelo kriviènu
prijavu protiv više lica koja su uèestvovala u privatizaciji ovog preduzeæa.
U
stavu 2 ove prijave navodi se kako je u postupku privatizacije uèestvovalo i lice koje to zbog sukoba interesa nije smelo. Radi se o sadašnjem direktoru Varnost-Fitepa Branislavu Vukasoviæu, za koga podnosioci prijave tvrde da je uèestvovao na aukciji Fitepa iako je prethodno radio u - Agenciji za privatizaciju.
Ako
je ova informacija taèna, onda ne treba da nas èudi što je upravna zgrada Fitepa, do privatizacije iznajmljena na rok od
99 godina, odmah pošto je firmu preuzelo slovenaèko preduzeæe Varnost, iznenada bila uknjižena
kao - njeno vlasništvo.
Mali
akcionari u svojoj prijavi navode i da se iz izveštaja revizora Srbo
audit d.o.o. ne vidi da li je i kada kupac DD Varnost Maribor
uplatio kupoprodajnu cenu u visini od 137.547,91 evra. Takoðe se u prijavi ukazuje na to da revizor ne daje podatak o naèinu obaveznog investicionog ulaganja u visini od 4.499.000 dinara, odnosno
u pogledu doznaèenja sredstava od strane kupca, zbog
èega se sumnja da su ova ulaganja išla na teret tekuæeg poslovanja
kupljene firme. U prilog ovome bi moglo da govori i to
da od privatizacije nisu isplaæivane dividende, a da je veæinski vlasnik protivno zakonu ogranièio
uèešæe malih akcionara na skupštini akcionara.
U
prilog svojoj sumnji da kupac nije ispoštovao obavezu investiranja, mali
akcionari navode kako je kao investicija po raèunu broj 04-380-10 od 18. jula 2004. prikazan
i remont u visini od 11.600 evra vozila koje uopšte nije u vlasništvu ovog
preduzeæa. Takoðe, oni sumnjaju i da su ostali raèuni naduvani navodeæi kao primer nabavku 14 raèunara po ceni od 22.294
evra.
Pošto tužilaštvo nije pokazivalo znake interesovanja da goni bogataše iz uvoza, Udruženje malih akcionara se obratilo i
predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviæu. Ni on nije pokazao nikakvo interesovanje.
Prva
privatizacija BIP-a uraðena je sredinom
devedesetih, kada je Kulska banka, za koju neki veruju da je bila
povezana sa Crvenim beretkama, na osnovu kamata stekla jedan broj akcija
ovog nekadašnjeg lidera u proizvodnji piva. Pored pomenute banke i radnika,
tada su akcije dobili i neki zaslužni graðani. Meðu akcionarima, radnici nalaze i imena generala Momèila Perišiæa, bivšeg premijera Dragutina
Zelenoviæa, zatim Danijela Cvijetièanina,
profesora i kasnijeg rektora Univerziteta "Braæa Kariæ", kao i Bogoljuba Kariæa, biznismena u bekstvu.
Veæ tada biva podneta krivièna prijava zbog nezakonitog
uknjižavanja državne imovine na ime privatnog preduzeæa.
Tužilaštvo, meðutim, odbija da pokrene postupak protiv sudije koji je naložio ove promene u katastru i svu krivicu svaljuje na jednu radnicu zemljišno-knjižnog odeljenja koja je u meðuvremenu dobila otkaz i
tako postala nedostupna organima gonjenja?!
U
junu 2006. Branko Pavloviæ na
zahtev malih akcionara objavljuje studiju "Analiza moguæe prodaje akcija BIP", u
kojoj skreæe pažnju da zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa kao
potencijalni kupci mogu da se jave samo "oni koji bi da peru pare".
Uprkos tome država pola godine kasnije raspisuje tender za prodaju 51,9 odsto vlasništva.
Još
dok je tender trajao, Direkcija za imovinu Republike Srbije 26. aprila 2007.
upuæuje dopis Republièkom javnom pravobranilaštvu da pokrene postupak u cilju zaštite imovine
Republike Srbije i o ovome obaveštava Agenciju za
privatizaciju. Uprkos tome, èim je u maju iste godine Mlaðan Dinkiæ postao ministar ekonomije,
on na mesto v.d. direktorke Agencije za privatizaciju dovodi Vesnu Džiniæ, provereni kadar iz Agencije za sanaciju banaka, koja nalaže sprovoðenje tendera.
Na
tender se prijavio i konzorcijum preduzeæa Junajted
nordik beveredž iz Švedske i Alita
iz Litvanije. Predratni vlasnici BIP-a i njihovi naslednici, okupljeni u Mreži za restituciju, obraæaju se Evropskom parlamentu (EP) èiji potpredsednik
Edvard Makmilan Skot traži objašnjenje od tadašnjih predsednika Vlade i Republike
Srbije, Vojislava Koštunice i Borisa Tadiæa, potpredsednika Vlade Božidara Ðeliæa i ministra pravde Dušana Petroviæa. Ni na jedan od ovih dopisa EP nikada nije dobio odgovor.
Postupajuæi po veæ pomenutom nalogu Direkcije, Republièko
javno pravobranilaštvo 3. jula 2007. podnosi tužbu
protiv BIP-a AD Drugom opštinskom sudu u Beogradu tražeæi da se državi vrati imovina koju je ovo preduzeæe
protivzakonito prisvojilo. Iako je sudski postupak i dan-danas u toku, Agencija
za privatizaciju 24. jula 2007. sklapa ugovor sa švedsko-litvanskim
konzorcijumom o prodaji 51,9 odsto vlasništva BIP-a za 21,4 miliona evra.
Možda je razlog za ovakvo postupanje Agencije èinjenica
da je direktor i navodni vlasnik Junajted nordik beveredža bio Tavi Einaste, koga upuæeni dovode u poslovnu vezu sa Milicom Labus, æerkom Miroljuba Labusa, nekadašnjeg
lidera Dinkiæevog G17 plus? Kasnije æe opstrukciju
pravnog raspleta ovog Gordijevog èvora da preuzme na sebe
narodni poslanik, bivši Otporaš Nenad Konstantinoviæ, koji je u privatnoj vezi sa Milicom Labus.
Mreža za restituciju podnosi 27. novembra 2007. Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala kriviènu
prijavu protiv Vesne Džiniæ i
veæeg broja drugih lica zbog zloupotrebe službenog
položaja u sluèaju privatizacije BIP-a. Prijava se još uvek negde kiseli.
Ništa veæi efekat nisu imale ni prijave tužilaštvu i Agenciji za privatizaciju koje su tokom 2008. podnosili mali
akcionari zbog otuðivanja imovine BIP-a. Po ovim
prijavama, umesto da investiraju vlasnici su novu liniju za otakanje piva, vrednu
150.000 evra, otpisali kao zastarelu, pa su je o trošku BIP-a prevezli u
Švedsku. Ono što je na Balkanu zastarelo, u Skandinaviji je moderno!?
U februaru 2009. Uprava za trezor Ministarstva finansija dostavlja potvrdu
da kupoprodajna suma iz ugovora od jula 2007. nije uplaæena i nije ušla u republièki budžet. Umesto da najkasnije tada raskine privatizacioni ugovor i pohapsi
odgovorne, država nastavlja da se pravi nevešta. U aprilu iste
godine manjinski akcionari poèinju proteste na Mostaru,
gde je sedište BIP-a, i ispred zgrade Republièke vlade. I pored toga, kao i neplaæenog
poreza u visini od èak 16 miliona evra, Agenciji za
privatizaciju biæe potrebno još
skoro godinu dana da se nakani da raskine ovaj oèigledno
pljaèkaški ugovor.
Kako
bi sve bilo po volji nekog poznatog tajkuna, država
je na ime neplaæenih poreza veæ
zaplenila najvrednije nekretnine BIP-a u Beogradu. One æe
biti prodate po veæ viðenom
modelu "cent za evro", dok æe tužilaštva još nekoliko decenija da metanišu nad obiljem prijava podnetih
u ovom sluèaju. Onome što preostane od BIP-a, najverovatnije,
sledi steèaj i akciona rasprodaja kompletne imovine.
Ispravka
U broju 201, u èlanku pod naslovom "Otezanje kratkog postupka" naveli smo kako je u vreme privatizacije Zvezde AD
njen direktor bio Vojislav Ðekiæ. Kako su nam u meðuvremenu priloženi dokumenti da je g. Ðekiæ ovu funkciju napustio neposredno pre privatizacije, za našu nenamernu grešku izvinjavamo se kako
Vojislavu Ðekiæu, tako i našim èitaocima.
Nema vajde od domaæih sudova
Pokrajinski Anketni odbor
za borbu protiv korupcije i kriminala zasedao je 30.3.2001. povodom prijave
radnika Duvan AD Novi Sad
da je tadašnji direktor Svetozar
Markoviæ upropastio preduzeæe za raèun Štampa komerca gde je, po navodima
radnika, istovremeno bio zaposlen. Direktor Markoviæ je negirao ove navode istièuæi da je povezivanje Duvana sa Štampom bila slamka spasa i da je
na taj naèin saèuvao radna mesta. Predstavnik Anketnog odbora je, prema reèima podnosilaca prijave, preporuèio da ovim problemom treba
da se pozabavi Republièka skupština, ali se to
nikada nije desilo.
Mali akcionari Srbijateksa su, kako je Tabloid
veæ pisao, još 2002. podneli kriviènu prijavu protiv više lica koja smatraju odgovornima za propast svog preduzeæa u procesu privatizacije. Kako nadležni organi Republike Srbije
po ovoj prijavi još ništa nisu rešili, akcionari su se obratili i evropskom
sudu u Strazburu.
Mreža za restituciju je 27.11.2007. podnela kriviènu prijavu Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala protiv više lica ukljuèenih u privatizaciju Robnih kuæa Beograd i hotela Prag u
Beogradu. Ni ove prijave još nisu procesuirane.
Tajkuni ulaze bez
kucanja
Lili je umrla zbog Lilly
Igor Milanoviæ
Knjižara Nikola Pašiæ na Trgu Nikole Pašiæa 9
prodata je na aukciji 29. januara 2010. za 390.000 dinara. Kupac je Jopt
inženjering, preduzeæe koje nema veze ni sa izdavaštvom ni sa prodajom knjiga,
ali ima sa tajkunima, buduæi da u njemu nalazimo Tamaru
Žujoviæ kao jedinog vlasnika, a Mirjanu
Šešliju kao direktora. Obe su nam veæ
poznate kao poverljive osobe preko kojih investira Mladen Grujiæ, vlasnik lanca drogerija Lilly.
Poslovni
prostor na veoma atraktivnoj lokaciji, na koji su veæ
kidisali mnogi domaæi biznismeni, ima nerešen pravni status, jer je sporno u èijem je taèno vlasništvu. Trenutno se kao vlasnik vodi Direkcija za imovinu Republike Srbije,
ali je njen direktor Bratislav Pejkoviæ najavio ponovnu kontrolu katastarskih knjiga.
Odmah
nakon licitacije, Mladen Grujiæ i Tamara Žujoviæ dolaze u knjižaru da pregledaju svoj plen. Bez predstavljanja i pozdravljanja sa radnicima knjižare prolaze kroz prodajni deo i dolaze u prostorije direktorke Ljiljane
Taniæ.
Kada
je shvatila ko je novi vlasnik ove knjižare
sa višedecenijskom tradicijom, Ljiljani je pozlilo i ona se srušila u fotelju. Po reèima zaposlenih, Grujiæ ju je umirivao reèima da nema èega da se plaši, jer on "poznaje urednika knjižare, Miodraga Skuliæa". Kako nikakvo ubeðivanje
nije pomoglo, Grujiæ napušta
knjižaru svestan da je njegovo pojavljivanje razlog Ljiljaninog kolapsa.
Ljiljanu
Taniæ prijatelji su zvali Ljilja Srpkinja. Ceo svoj radni život posvetila je srpskoj književnosti i, dobrim
delom, knjižari Nikola Pašiæ. Njeni poznanici prièaju da je svoje radno mesto
posmatrala kao svoju kuæu, da je emotivno bila
vezana za ovaj prostor.
Dan
posle Grujiæevog dolaska Ljiljanu je hitna pomoæ
prebacila u Urgentni centar, a u knjižaru Nikola Pašiæ ubrzo i nenajavljeno ulaze predstavnici novog vlasnika da bi obavili
popis. U razgovoru sa zaposlenima jedan od njih otkriva da æe tu nastati još jedna iz lanca - drogerija.
Vest
je stigla i do Ljiljane u Klinièkom centru, koja posle
nekoliko sati umire shvativši da je gotovo sa
poslednjom nacionalnom izdavaèkom kuæom.
Poslednja
knjiga koju je Ljilja Srpkinja napisala nosi naslov Manastir Rakovica. U
porti tog manastira sahranjen je patrijarh Pavle, a na groblju je svoj veèni mir našla i ova naša spisateljica. U mladosti su Ljiljanu
zvali Lili, isto onako kako se zovu drogerije od kojih æe
jedna uskoro iz knjižare da potisne knjige.