Posle pada guvernera NBS
I ono što je naše u tuđem je džepu
Deviza za odbranu
kursa gotovo da više nema, pogotovo
što našim parama upravljaju strani poverioci
Igor Milanović
Bez priliva svežeg kapitala ne možemo da očekujemo značajnija
dešavanja i rast indeksa Beogradske
berze. Tog priliva za sada nema,
vrlo verovatno i zbog straha
stranih investitora od
snažnog rasta kursa evra u odnosu
na dinar u prethodnom periodu. Ovo je rezultat, pre svega, uvozno orijentisane privrede, pri čemu Srbija ima veliki
deficit platnog bilansa, koji je u pretkriznom periodu pokrivan privatizacijom državnih preduzeća, kreditnim linijama iz inostranstva
i retkim grinfild investicijama stranih investitora. Takođe, priliv po osnovu portfolio investicija sada praktično ne postoji, a upravo su portfolio investicije bile generator ekstremnog
rasta indeksa 2007. godine.
Povrh svega, ostavka guvernera Narodne banke Srbije
Radovana Jelašića takođe ne može
da bude dobar
signal investitorima. Iako
je guverner naveo da ostavku podnosi
iz ličnih razloga, ima osnova za sumnju u tu
njegovu izjavu, pogotovo zbog neslaganja
sa Vladom RS oko vođenja budžetske
politike i ponovne ekspanzije javne potrošnje.
Među investitorima kruže dve teorije
ili razloga zbog kojih je Jelašić podneo ostavku,
a obe vidimo u političkim motivima. Prva je da kao
zagovornik fluktuirajućeg kursa smeta
određenim političkim strukturama, kao i ekonomskim moćnicima u Srbiji, dok druga ide
do granica njegovog sukoba sa Vladom
RS, ili njenim delom oko subvencionisanih
dinarskih kredita građanstvu ove zemlje.
Konsekvence Jelašićevog
odlaska mogu biti formiranje fiksnog kursa i
to oko nivoa koji je ispod psiholoških 100 dinara za jedan evro.
Ovo bi odgovaralo svima onima koji
svoje pare žele da prebace u inostranstvo,
van domašaja srpskog pravosuđa. Takav scenario bi daleko brže istopio devizne
rezerve i doveo do pojave destabilizacije nekih ostalih ekonomskih parametara. Liberalniji zagovornici, ili jednom rečju pesimisti,
vide dalju, još produbljeniju devalvaciju domaće valute i
najavu novog inflatornog ciklusa.
Ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara
iznosile 14,8 milijardi dolara, od čega su neto
rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema
MMF-u, iznosile svega 3,24
milijarde dolara. Depoziti banaka u rezervama učestvuju sa 8,18 milijardi dolara, državni depoziti čine 1,18 milijardi, a obaveze prema MMF-u 1,59 milijardi dolara. Srpski rečeno: deviza za odbranu kursa
gotovo da više ni nema, pogotovo
što našim parama upravljaju strani poverioci.
Nelikvidnost i dalje predstavlja
veliki problem srpskog tržišta kapitala,
tako da se u prethodnom periodu takođe beleže vrlo
slabi prometi. Domaći tajkuni
su izgubili i poverenje u ovo
tržište, ali i gotovinu
potrebnu za investicije. Berza, očigledno je, nije reagovala na ostavku
guvernera zbog svesti da se monetarna
politika ionako formira u okviru vladajuće koalicije, a da je NBS samo puki izvršilac.
Učešće stranih investitora na Beogradskoj berzi bilo je na
solidnom nivou, pri čemu je veća aktivnost zabeležena na kupovnoj strani.
Početkom marta počeli su da
pristižu finansijski rezultati najvećih kompanija, listiranih
na Beogradskoj berzi. Najbolje rezultate su ostvarile
banke: Agrobanka ima rast dobit
od 134 odsto, dok je AIK Banka uvećala aktivu za čak
31 odsto.
Sa druge
strane, proizvođači beleže pad vrednosti i prihoda: Sojaprotein
beleži razočaravajući pad prihoda, isto kao i
Vital (pad dobiti od
čak 95 odsto) i Carnex (dobit manja za
70 odsto)*.
*Podaci su sa
Beogradske berze