Do koske

Saga o dr Tomici Milosavljeviću, jedinom srpskom lekaru koji nikada nije primio mito

 

Malo nature bez fakture

 

Pravu multimilionsku štetu, nanetu lažnim reformama u zdravstvu, plaćaće dugo godina samo građani. Ministru zdravlja u četiri mandata zaredom, Tomici Milosavljeviću, tek će biti ispostavljen račun za njegov dugogodišnji poslovno-politički poduhvat čiji su rezultati masovna hapšenja usled masovnih pljački

M. G.

 

Ostavljam nadležnima da rade svoj posao, a pojedincima da odgovaraju za svoje postupke i pred institucijama i pred javnošću! Tako je četvorostruki ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, ispratio najnoviju garnituru svojih korumpiranih kolega u zatvor.

To je neobičan zaokret u odnosu na manir da se javno stavi u odbranu najkrupnijih pljačkaša srpskog zdravstva u sva četiri njegova mandata. Milosavljević izmenjenim rečnikom pokazuje svoju rezignaciju pa kaže i ovom (ne)prilikom da se ne oseća nimalo prijatno kad saznaje za hapšenja zdravstvenih radnika i da ga to veoma pogađa i kao čoveka i kao lekara, te da se on zalaže za borbu protiv korupcije i kriminala u svim segmentima društva, pa i u zdravstvu! Toj borbi dajem lični doprinos i želim da se žito razdvoji od kukolja, klikće Milosavljević, baš kako i priliči personifikaciji celokupnog bezobrazluka, bahatosti i cinizma političko-poslovne hobotnice kojoj pripada.

Teško je nabrojati ko je sve od vrha do dna srpske zdravstvene piramide za vladavine Tomice Milosavljevića dopao u zatvor zbog korupcije i drugih "operacija nad otvorenom kasom", i koliko puta su vođene spektakularne policijske akcije oko njega i oko njegovih...

Nedavno je zbog korupcije opet uhapšeno više lekara iz više gradova, ali, gledano iz ugla ozbiljnih istraga u kriminalizovanom zdravstvu Srbije, u zatvor su otišli beznačajni prestupnici.

Poslednjih par godina jedina osoba u srpskom zdravstvu koja se istinski suprotstavila "članovima organizovane kriminalne grupe" (kako ih je tužilac zvanično okarakterisao) bila je bivša gradska sekretarka za zdravstvo, Dragana Jovanović, koja je i sama podnela ostavku nakon hapšenja te grupe iz moralnih razloga, trpeći pri tom šikaniranje ministra Milosavljevića koji se otvoreno stavio na stranu pohapšenih, ako ničim drugim, ono izjavama za medije u kojima je lamentirao nad sudbinom osumnjičenih zdravstvenih radnika na istaknutim funkcijama kojima je na teret stavljena zloupotreba službenog položaja i vršenja teških krivičnih dela radi sticanja dobiti.

Gospoda zbog koje je Milosavljeviću bilo žao opljačkala je budžet Beograda u iznosu od 65.495.224,98 dinara, u čemu je učestvovao i Vladan Šubarević, kao član veća Gradske uprave Beograda, zadužen za zdravstvo, za koga je policija utvrdila da je u vremenskom periodu od 1. 6. 2007. godine do 1. 6. 2008. godine organizovao kriminalnu grupu koja je imala za cilj vršenje teških krivičnih dela radi sticanja dobiti.

Sa Šubarevićem su tada uhapšeni i Slobodan Paunović, suvlasnik i direktor preduzeća Recipe Medical Supplies iz Zemuna i Đovani Akroljani, direktor predstavništva Kedrion SPA u Srbiji, direktor KBC Bežanijska kosa Nikola Milinić i Dobrila Vekić, pomoćnik direktora za nemedicinske poslove, direktor specijalne bolnice Sveti Sava Milan Savić, direktor Doma zdravlja Milutin Ivković - Palilula Jasminka Jelić, kao i direktor KBC Zvezdara Zoran Ivanković.

 Teško je palo Milosavljeviću ovo hapšenje, jer je imao ozbiljne razloge da strahuje i za svoju slobodu. U paničnom strahu od daljeg razvoja događaja obratio se javnosti govoreći kako je zabrinut i rezigniran zbog hapšenja više bivših rukovodilaca zdravstvenih ustanova i bivšeg gradskog funkcionera za zdravstvo, ali da to može da komentariše samo kao građanin! Nikako kao ministar!

Ali kada je uhapšen direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu Nenad Borojević i njegov zamenik Zoran Tomašević, te načelnik pedijatrije Zoran Bekić i načelnica apoteke ove bolnice Ivana Popović - pod sumnjom da su od trgovaca citostaticima uzeli mito od najmanje 40 miliona dinara i 150.000 evra - Milosavljević je smatrao da "kao čovek i kao ministar" kaže kako: "...Nije dobro kada se unapred, kao danas u medijima licitira sa tvrdnjama, da su davane dvostruke ili trostruke doze citostatika i da su time ubijana deca", mada je to monstruozno nedelo, podstaknuto bolesnom gramzivošću jedne organizovane bande, nepobitno dokazano.

Ućutao je tek kada su u vezi s tim slučajem pohapšeni direktori predstavništava elitnih farmaceutskih kuća (Roš Srbija, Vojislav Petrović, direktor Farma Svisa Andrej Soretić i menadžer firme Astra Zeneka Predrag Marinković), jer su ove firme na kriminalan način sarađivale sa srpskim zdravstvom, a sve u hladovini Milosavljevićevog reformističkog trijumfa, upravo na terenu farmacije.

"Ja lično ne mogu kao ministar zdravlja da snosim odgovornost za nečije pojedinačne propuste, svaka zdravstvena ustanova ima organe upravljanja i procedure su veoma jasne i precizne i predviđaju pojedinačnu i kolektivnu institucionalnu odgovornost", branio je svoju ministarsku fotelju Tomica Milosavljević prilikom jedne akcije hapšenja u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

Njegove ostavke nema jer se kao zaslužni lobista globalne farmaceutske pošasti našao u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, te je nekome tamo u obavezi da i dalje bude ministar.

Sudskog postupka protiv njega na osnovu neke poštene istrage, takođe, nema, jer nekome ovde i dalje treba. I nije problem u pohapšenima, nego u onima koji još nisu!

A etika i moral nisu deo balkanskih pravila.