Stav

 

Multi-kulti

 

Branko Dragaš

 

 

   MULTI-KULTI - Izjava kancelarke Merkel da je multikulturalizmu u Nemačkoj odzvonilo i da oni koji žele da ostanu u Nemačkoj moraju dobro da nauče jezik i prime kulturu domaćina, jer su bez obzira na to koliko dugo žive u Nemačkoj ipak samo stranci i gosti, i ništa više, da su tu privremeno i da moraju da odu kada više ne budu poželjni ili kada se ne uklope u kulturu domaćina, najznačajnija je izjava nemačkog političara u poslednje tri decenije. Mislim da više ništa nije kao što je do sada bilo, da se savremeni evropski kapitalizam iz temelja menja i da jedino to naši politički diletanti ne vide, da Nemačka ponovo postaje evropska velesila koja će diktirati istorijske događaje. Kakve događaje?

Ako se uskoro ništa ne bude promenilo, ako se nastavi s takvom politikom, Evropa će za pedeset godina, kako prognoziraju kineski stručnjaci, postati muzej koji će služiti istočnim narodima da pokazuju svojoj deci na ekskurzijama kako je nekada izgledala civilizacija koja je propala jer je izgubila smisao i svrhu života. Zasigurno će se to dogoditi ako se nešto hitno ne promeni u evropskom društvu i politici. Da li je ova izjava Merkelove na liniji tih promena? Reklo bi se da jeste.

Oni koji imaju prilike da krstare starom Evropom znaju da kriza razara i da su nemiri u Grčkoj i Francuskoj samo početak velikih potresa koji će iz temelja promeniti sudbinu Evrope. Oni koji idu na političke ekskurzije u Brisel da referišu kako ide s uništavanjem Srbije, koji grade svoje političke laži na obmanjivanju naroda o evropskim integracijama, koji nemaju nikakvu političku ideju osim da kradu i da što duže ostanu na vlasti, oni ne vide šta se zaista dešava u Evropi. U njihovim glavama je virtuelna Evropa iz prošlog stoleća, Evropa koje više nema i Evropa koja je umrla u izjavi nemačke kancelarke. Pobede i jačanje desnice u mnogim evropskim državama samo su logičan odgovor na promašenu strategiju evropskih integracija u kojima je mamutska i parazitska briselska administracija radi sopstvenih interesa zarobila i okovala evropsku ideju u basnoslovnom profitu multinacionalnih korporacija, koje su pokušale da nam dokažu da će neoliberalni kapitalizam konačno dovesti do kraja istorije i pobede nad zastarelim i prevaziđenim idejama tradicije, nacije, države i religije. Ta ideologija je omogućila bogatima da postanu još bogatiji, dok su siromašniji postali još siromašniji; ta ideologija je bankrotirala izbijanjem velike krize zapadne demokratije i kapitalizma, a pokušaji da se propali neoliberalni kapitalizam spasava ubacivanjem desetina hiljada milijardi štampanih evra i dolara u oboleli sistem, propašće kao i nasilno nametnuta ideja o multikulturalizmu u društvu u kojem gosti neće da se menjaju, preziru domaćine i šire se takvom brzinom da počinju da ugrožavaju samobitnost onih koji su pristali da ih ugoste. Bilo je samo pitanje vremena kada će se sve to ogoljeno pojaviti.

I ko će biti prvi. Lično sam znao da će to prva uraditi Nemačka i da će ona posle izjave kancelarke početi da sprovodi čišćenje nemačkog društva od multikulturalnosti. To će se izvoditi na različite načine. Kancelarka je već istakla da će gosti tu biti samo neko vreme, dok domaćinu budu potrebni, i da će ostati samo oni koji budu vrlo dobro znali nemački, a svi ostali koji ne budu znali tačno da pišu i izgovaraju prošla vremena od nepravilnih glagola teško da će moći da opstanu u nemačkoj zajednici. To praktično znači da će ostati vrlo mali broj obrazovanih i školovanih kadrova koji su Nemcima potrebni i koji će se u potpunosti inkorporirati u nemačko društvo, dok će svi ostali morati da se vrate tamo odakle su došli.

Pucnjava ekstremnih ultradesničara na sve koji ne liče na Šveđane i prodesničarsku vladu u nekadašnjoj socijalističkoj Švedskoj samo su dokaz u kom smeru se kreće Evropa, a guslanje Borisa Tadića o evropskim vrednostima samo je žalosno marketinško trabunjanje režima koji je na odru.

Evropa nema velikog izbora. Ili će se zaista pretvoriti u muzej voštanih figura, koje će zapišavati pijani balavci s Istoka koji su na ekskurziji, smejući se toj ucveljenoj, staroj gospođi koja je preparirana kao ustreljena ptica, ili će se probuditi katolički dišpet i protestantska privrženost porodici, tradiciji, naciji i državi takvom silinom da će zaprepastiti i zastrašiti svaki multikulturalizam. Otvaranje muzeja Adolfu Hitleru i njegova sve veća popularnost među nezaposlenom nemačkom omladinom i porast industrijske proizvodnje u nekoliko kvartala od 2,2 odsto, dok se ostale evropske članice dave u krizi, samo su dokaz da se nešto iza brda ozbiljno valja. Srpski politički moroni ništa ne shvataju šta se dešava pa i dalje mirno stoje pred portirima iz Brisela, verujući da će tako sačuvati vlast i da će ulazak Srbije u raspadajuću EU najzad rešiti sve njihove probleme. To je nova politička zabluda srpske kvazielite koja ne razume svetska kretanja, ne prati istorijske talase i ništa nije naučila od istorije, učiteljice života.

Treba biti pripreman za novo doba koje stiže, ali bojim se da su naši političari potpuno zaveli narod na stranputicu i da ga vode u propast iz koje se vekovima nećemo izvući. Potpuno mi je razumljivo i prirodno da više volite svoju decu, nego decu svog komšije ili gosta u vašoj kući, ali se bojim, poučen negativnim iskustvom iz prošlosti, da se zaljuljano klatno ne vrati suviše u desnu stranu i da tada dobijemo velike probleme. Demagozima i nacionalsocijalistima otvara se širok prostor za nesmetano delovanje. Budimo oprezni i gledajmo svoje interese. Plašim se da ponovo ne budemo izvedeni na klanicu. Hoće li se to dogoditi, zavisi od nas samih. Zato pišem ove redove i opominjem. Čitajte pažljivo!

DRUG TITO - Prema poselednjim istraživanjima, 85 odsto ljudi smatra da je život u vreme druga Tita bio bolji. Adolfu Hitleru se to istraživanje svakako ne bi svidelo. Ne sviđa se ni Borisu Tadiću i njegovim savetnicima. BT ima popularnost daleko manju od Slobodana Miloševića. Ali nešto veću od Milutinovića. Sve u svemu, BT ostaje ili da napravi politički zaokret, otpusti savetnike, uhapsi tajkune, nacionalizuje otetu imovinu i podeli tu imovinu narodu ili da, opijen lažima i licemerima, nastavi po starom i dočeka da mu narod sa ulice sudi zbog kolaboracije sa tajkunima i partijskim kriminalcima. BT treba da odluči. Moj mu je savet da napravi zaokret. Ne nastavljaj dalje, čoveče! Ne srljaj više! Stani i podvuci crtu! Vođenje države je ozbiljna stvar. Nije to blejanje po dorćolskim kafićima. Pred tobom je istorijska odgovornost. Miloševića je to nerazumevanje istorije dovelo u Hag, gde su ga ubili. Đinđića su izveli na streljanje. Drug Tito danas ponovo jaše na čelu kolone. Neverovatno kakav istorijski salto mortale. Mada je on začetnik sveg ovog zla što nam se danas dešava. Ali kada druga Tita poredite s ovim diletantima u politici, onda je jasno zašto bi on pobedio na slobodnim izborima, uprkos medijskom mraku koga su uveli BT tutumraci. Drug Tito je bio svetski prevarant, veliki meštar svih hulja, a danas na vlasti imamo seoske kokošare i jajare.

RASPAD - Režim je u potpunom rasulu. Ponavljaju sudbinu svih totalitarih režima. Ni komičan pokušaj stvaranja kulta ličnosti od provincijalnog i narcisoidnog klovna ne uspeva. Režim je u završnoj fazi raspada. Dokaz za to nije prazan budžet, medijski mrak, nasilna prodaja Telekoma, dužničko ropstvo, nezaposlenost, siromaštvo i beda većine građana Srbije, već činjenica da je Jeca postala ikona bankrotiranog režima. Kada je JUL doneo odluku da Zorica Brunclik bude kandidatkinja za ministra kulture, to je bio jasan pokazatelj da je režim SM odlepio i da mu se kraj približio. Pevanje nacionalne Cece na proslavama narodnjaka bio je siguran signal da nesposobni i metiljavi Koštunica gubi vlast. Ubacivanje estradnih zvezda u politiku je dokaz nemoći politike da se suoči sa realnim problemima i da građanima ponude prava i trajnja rešenja. Silikonske pevaljke pokušavaju da produže agoniju totalitarnog režima. Jecin slučaj je zanimljiviji od dosadašnjih manipulacija režima. Malograđanska Srbija je pokazala svoje pravo rošavo lice. U obračunu s navodnm nacionalizmom, tradicionalizmom i spinovanim fašizmom, krmeljiva i parazitska malograđanska kvazielita, koja je monopolizovala medije, uzdigla je Jecu do ikone. Nepismeni tekstovi u kojima telefon zvoni zvr-zvr, u kojima trepavice trepću trep-trep, tekstovi u kojima silikonska pevaljka odlučno odbija da puši svome mužu i odriče mu svako pravo na njenu guzu, mucavi nastupi u kojima se priznaje da ledi ne razume teške i dugačke rečenice, ne razume zašto se piše takvim rečenicama kada je mnogo jasnije kada se napiše da telefon zvoni zvr-zvr i trepavice trepću trep-trep, najbolji su dokaz propasti kako folirantskog režima, tako i njegove skorojevićke i palanačke kvazielite koja otima novac od poreskih obveznika na svakom mestu. Nije, dakle, problem što se japi Čeda i silikonska Jeca grle i ljube, to je razumljivo jer oni dele istu kriminalnu prošlost, kada su se isto tako srdačno i strastveno ljubili sa kriminalnim ološem koji su bili barjaktari tranzicione propasti, već je problem u tome što jedan Jovan Ćirilov sebi dozvoli da pred TV kamerama poljubi ruku toj novokomponovanoj kolumnistkinji koja, uprkos podršci i Basare i Srbljanovićke, ne može da sakrije svoju vezu sa kriminalnim podzemljem i svoju elementarnu nepismenost. Epilog svega, čekamo istorijski talas da odnese u zaborav sve ove tranzicione kreature koje će biti zaboravljene čim građani budu srušili odnarođeni režim.

KANDIDATURA - Režim veliča svoj uspeh kandidujući se za prijem u EU. U jednoj polemici sa nama koji smo negirali strategiju nametnutih reformi, tvorac kriznih štabova i profiter reformi Labus napisao je da će Srbija najdalje do 2005. ući u EU i da samo treba da se strpimo. Strpljivo smo čekali i videli da je to sve bila prevara. U međuvremenu, opljačkani su i država i građani, što je nezabeleženo u istoriji našeg naroda. Nismo ušli u EU. Sada smo pred kandidaturom. Treba samo da odgovorimo na 4.000 pitanja. Voleo bih da se neka pitanja odnose na to: ko je i koliko novca uzimao od tajkuna, koliko je stvarno bogatstvo srpskih političara, ko su vlasnici firmi koje su se preko noći obogatile, ko se ljubio sa kriminalcima i koga su oni plaćali, gde je potrošeno 100 miliona dolara datih za rušenje SM, ko kontroliše medije, preko čije firme svi moraju da se reklamiraju, ko gradi po Beogradu, kolika je stvarna vrednost mosta na Savi. I mnoga druga pitanja koja se neće naći u tom upitniku. Najvažnije pitanje treba da postave građani Srbije - kakav je naš interes da uđemo u EU. Šta dobijamo? Ne prazna politička priča, već ekonomska računica. Proračun. Prihodi i rashodi. I kada budemo imali kalkulaciju, onda treba mi da odlučimo. Primer Rumunije i Bugarske je poučan. Ne treba nam takvo članstvo. Srbiji treba nova evropska ideja. Ali to ne mogu da donesu ovi korumpirani političari. Potrebni su nam novi ljudi za novu evropsku priču.

KURS - Prema zvaničnim izveštajima, od početka godine do danas prodato je preko 3,5 milijardi evra. Za taj novac je moglo, ako za otvaranje jednog radnog mesta treba 5.000 evra, da se zaposli 700.000 nezaposlenih ljudi. Gotovo većina zvanično nezaposlenih bi se zaposlila. Nažalost, taj novac je nepovratno otišao. Novi guverner nastavlja staru politiku. Stari guverner nam je odneo mnogo novca. To nikoga ne zanima. Režimu ne zvoni telefon zvr-zvr i ne trepću svetla trep-trep. Zrelo je da se prekine ova tragedija. Hoće li sindikati izaći na ulicu da zaštite svoja građanska prava kao svuda u EU ili će se zadovoljiti povišicom od nekoliko procenata, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, Srbija je pred socijalnom revolucijom. Otvoreno je mesto za srpskog Leha Valensu. Imate li petlje?

Probajte. Možda ste baš vi naša poslednja nada.