Tabloid je pozvan

Neverovatno i užasno: sudija Roj Bin ponovo sudi, ali ne na Divljem zapadu nego u tiho okupiranoj Srbiji   

 

Prvo hapšenje i prva presuda "zbog protivljenja zapadnim civilizacijskim vrednostima kojima ova država teži"

 

U srpskom pravosuđu više ne odlučuju prema odredbama koje propisuje zakon, već prema uputstvima iz političkih centara moći. Sudije su tu samo da potpišu rešenja. Ako one koji hule protiv vlasti ne uhapse sudije poput legendarnog Roja Bina sa Divljeg zapada, reinkarniranog u srpskom Raši Jankoviću, onda možete računati na još goru sudbinu. Strpaće vas u ludnicu.

 

Milica Grabež

 

 

Diktatura je u Srbiji postala surova stvarnost.

Nakon, po svemu sudeći, od vlasti dobro isplaniranog sukoba između demonstranata koji su protestovali zbog održavanja Parade ponosa i policijskih snaga, započet je napad na protivnike režima, koji po brutalnosti prevazilazi i one iz najcrnjih vremena u istoriji Srbije.

Na udaru vlasti našla su se udruženja građana i organizacije koje je vlast odmah označila kao profašističke, preteći im zabranom po odlukama Ustavnog suda Srbije, kao i mnoge navijačke grupe.

Nasilje nad demonstrantima naredio je srpski predsednik Boris Tadić, koji je tog 10. oktobra, iz bunkera u vojnom skloništu u Dobanovcima, poručio da će vlast žestoko odgovoriti i kazniti demonstrante, među kojima je većina bila mlađa od 18 godina.

 

Po zakonu, to je tortura

 

Tog 10. oktobra i narednih dana policijske stanice i zatvori  punjeni su privedenim "izgrednicima". Tortura kroz koju su privedeni prolazili može se porediti sa onom kroz koju su prolazili oni koji su posle rata slati na u zloglasni zatvor na Golom otoku.

Stotine roditelja nisu znali gde su im deca, koja su 10. oktobra, sa njihovim ili bez njihovog znanja, otišla u Beograd, na protest koji je policija bila zabranila.

Direktor srpske policije Milorad Veljović slavodobitno je poručivao da policija intenzivno traga za maloletnicima "koji su porušili Beograd". (Mladi u Srbiji nisu kao njegov sin Stanko, fin momak koga po kafićima obezbeđuje policija i koji troši za veče i po hiljadu evra čašćavajući društvo očevim parama).

Kada direktoru policije šef kabineta Gospodara Srbije Miodrag Rakić, zvani Mali Miki, izda nalog, on je spreman sve da nas utepa.

Prema saznanjima istraživačkog tima Tabloida, zbog prebukiranih zatvora, privedena lica su počev od 10. oktobra držana u "prostorijama za zadržavanje" u policijskim stanicama, što je protivno zakonu. Svakom privedenom licu mora se omogućiti smeštaj, krevet, posteljina, doručak, ishrana, higijenski uslovi...

Dve nedelje nakon sukoba demonstranata i policije, stotine porodica uzalud pokušavaju da nađu svoju decu. Medijski mrak nad Srbijom, koji odavno traje, progutao je sudbine mnogih nestalih demonstranata. Zbog "nedostatka smeštajnih kapacateta" Okružnog zatvora u Beogradu, nakon odluke o određivanju pritvora, većina uhapšenih prebačena je u druge zatvore, a neki i u zloglasni VII paviljon u KPZ Zabela kod Požarevca. Ni roditelji ni advokati nisu mogli da ih posete, jer im u Okružnom zatvoru nisu rekli gde da svoje sinove uopšte traže.

Vlasti su na ovaj način želele da dobiju na vremenu, jer je svaki privedeni u prostorije beogradske  policije dobio žestoke batine, kao znak žestokog odgovora koji je najavio srpski predsednik Boris Tadić. Uz to, potrebno je vreme da im tragovi nasilja nestanu sa lica, glave i drugih delova tela.

Malobrojnu javnost šokirala je odluka vlasti da veliki broj maloletnika i tek punoletnih osoba stavi u - zatvorena odeljenja duševnih bolnica, na prisilno lečenje.

Tragom ove vesti, istraživači Tabloida pokušali su da, kao u Čehovljevom Paviljonu VI, pronađu mladiće koji su na prisilnom lečenju.

Po čijem nalogu su demonstranti smešteni u psihijatrijske ustanove, kao bolesna lica opasna po okolinu? Odgovor smo pismeno zatražili od Biroa za informisanje Ministarstva unutrašnjih poslova.

U pisanom odgovoru koji je dostavljen našem uredniku, navodi se da je nakon održavanja javnog skupa 10. oktobra, 17 maloletnika uz izveštaj o lišavanju slobode i sprovođenju predato dežurnom istražnom sudiji za maloletnike Višeg suda u Beogradu, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu. U odgovoru Biroa za saradnju sa medijima navodi se da je istražni sudija za maloletnike šestorici privedenih odredio pritvor do 30 dana, a da su ostali privedeni pušteni kućama. Takođe se ističe da je protiv 23 maloletnika podneta krivična prijava redovnim putem Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a protiv šestorice maloletnika je pokrenut, redovnim putem, prekršajni postupak.

 

Žestoko ludilo vlasti

 

U odgovoru Biroa za saradnju sa medijima posebno se navodi da "policijski službenici nemaju zakonska ovlašćenja da određuju zadržavanje do 48 sati maloletnicima. Prinudni smeštaj u zdravstvenu, zavodsku ili drugu ustanovu za smeštaj korisnika, vrši se isključivo po naredbi istražnog sudije za maloletnike, u skladu sa odredbama zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, i to od strane socijalnih i zdravstvenih službi, koje mogu od policije tražiti pomoć u izvršenju".

Povodom odgovora koji nam je stigao iz kabineta ministra unutrašnjih poslova, pokušali smo da od Višeg suda u Beogradu dobijemo odgovor da li je, po nalogu istražnog sudije, neko od maloletnih ili punoletnih lica upućen u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa. Odgovor nismo mogli dobiti, jer sudom, u svojstvu vršioca funkcije predsednika rukovodi sudija Apelacionog suda Dragoljub Albijanić, zvani Golub (dodaju, sudija-prevrtač), koji je zajedno sa svojom suprugom Natašom Albijanić, koja, opet, predsedava vanraspravnim krivičnim većem, uveo surov teror prema sudijama i zaposlenima.

Upućeni izvori iz pravosuđa potvrdili su našim novinarima da je u psihijatrijske ustanove, nakon održanog javnog skupa od 10. oktobra, kako ovaj događaj označava policija u odgovoru koji nam je dostavljen, smešteno oko 50 navijača, uglavom maloletnika.

Profesor dr Milutin Nenadović, direktor Instituta za psihijatriju Dr Laza Lazarević, potvrdio je za naš list da maloletna lica ni pod kojim okolnostima ne mogu biti smeštena u ovu bolnicu.  Maloletnici su, kaže profesor Nenadović, ako to slučaj nalaže, smeštaju na lečenje u Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevo ulici, a takva odeljenja imaju i psihijatrijske bolnice u Kovinu, Vršcu i Toponici.

Potraga za mladeži koja je prisilno, umesto u zatvor, smeštena u duševne bolnice, na prisilno lečenje i mučenje, nije dala konkretne rezultate.

A o kakvoj se žestini odgovora vlasti prema onima koji su uhapšeni 10. oktobra radi, govore i sudska rešenja kojima je protiv stotinu privedenih punoletnih lica, određeno sprovođenje istrage i pritvor.

Uhapšeni su 12. oktobra privedeni dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu Raši Jankoviću.

Gospodin Raša Janković je, inače, sin Dragoljuba Jankovića, ministra pravde u Srbiji do 5. oktobra 2000. godine. Njegov sin je postao sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, u kojem je njegov otac Dragoljub bio predsednik suda i sa tog mesta izabran za ministra pravde, a upražnjeno sudijsko mesto  ostavio je sinu Raši. Sin Raša je, naravno, bez problema prošao odrednicu o "dostojnosti" na kojoj insistira nova reforma.

Tog 12. oktobra istražni sudija Raša Janković doneo je više od 50 rešenja o određivanju pritvora privedenim demonstrantima.

 

Zakasnelo uputstvo

 

Obrazloženje o određivanju pritvora, koje se navodi u tim rešenjima, pokazuje i lice i naličje srpskih vlasti, kakve vrednosti ona nameće i kojih se moramo pridržavati.

U rešenju Ki 2260/10 kojim je Luki Lončaru iz Beograda (star 22 godine) odredio pritvor, sudija Raša Janković, kao razlog za određivanjem pritvora za privedenog, navodi: "Razmatrajući navedeni predlog tužilaštva za određivanje pritvora istražni sudija je našao da je isti osnovan smatrajući da postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni Lončar Luka na slobodi ponovio izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, a koje proizilazi iz činjenice da se očigledno isti protivi zapadnim civilizacijskim vrednostima kojima ova država teži, te bi puštanjem na slobodu ponovio izvršenje krivičnog dela imajući u vidu da se koliko već danas, a nakon ovoga, očekuje dolazak još predstavnika zapadnih zemalja, čiji dolazak će izazvati neka protestna okupljanja koja će okrivljeni iskoristiti za istovrsno ponašanje kao i prilikom događaja od 10.10.2010. godine, zbog čega svega je odlučeno kao u izreci rešenja a na osnovu člana 142. st.1 tač. 3. ZKP-a..."

Rešenja sudije Raše Jankovića potvrdilo je vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Nataša Albijanić, supruga vršioca dužnosti predsednika suda. Za svaki slučaj, jer možda do svih sudija nije stiglo političko uputstvo sa već napisanim obrazloženjem

U srpskom pravosuđu više ne odlučuju prema odredbama koje propisuje zakon, već prema uputstvima političkih centara moći. Sudije su tu samo da potpišu rešenja. Ako one koji hule protiv vlasti ne uhapse sudije poput legendarnog Roja Bina sa Divljeg zapada (reinkarniranog u srpskom Raši Jankoviću), onda možete računati na još goru sudbinu. Strpaće vas u ludnicu.

Da li je Evropska unija sigurna da ovakvu Srbiju želi u svojim redovima?

  

 

 

 

"Viseći" sudija Roj Bin, ili Dozer pravde

 

 

Najčuveniji i najbrutalniji američki sudija svih vremena, Roj Bin, izabran 1884. godine na funkciju "neoprikosnovenog", pa tek onda "časnog" i slično, osudio je u svojoj karijeri, prema poznatim podacima, 172 čoveka na vešanje, i oko 100 optuženika na po 100 godina zatvora. Važio je za čoveka kome nije bio potreban ni zakon ni pravna nauka, nego njegovo lično uverenje.

U jednom od njegovih čuvenih suđenja, kad je trebalo da presudi nekom Ircu koji je na surov način ubio jednog kineskog radnika, Roj Bin je pred svedocima uzeo nekakvu knjigu američkog krivičnog zakonika iz onog vremena, malo je prelistao a onda rekao: "...Zakon je vrlo eksplicitan u pogledu ubistva, ali ovde o Kinezima nema ništa!". Bio je to jedan od retkih slučajeva da je Roj Bin nekoga oslobodio krivice.

 

 

 

Svako ima svog budalu

 

Da je budalaština univerzalna vrednost, pa i u pravnoj struci, govori i slučaj legendarnog sudije Branka Milanovića iz Gospića, koji je Srbe unapred osuđivao već na osnovu činjenice da uopšte postoje.

Tako je u presudi izvesnom Svetozaru Karanu, optuženom za ratne zločine nad Hrvatima, naveo da Karan "sa svojim precima i osmanlijama već 500 godina vrši genocid nad Hrvatima", te da se u Hrvatsku vratio "kako bi nastavio živjeti na hrvatskoj grbači, da bi je gospodarski oslabio i vodio u propast i nestanak radi ostvarenja Memoranduma SANU".

Ali nisu samo Srbi bili na meti Milanovićevih pravničkih proviđenja. Njegov poslednji uzlet bilo je oslobađanje poznatog ličkog HDZ-ovskog idiota Josipa Mraovića, optuženog za silovanje američke košarkašice u Gospiću, guranjem prsta u anus. Milanović je, naime, procenio da je nasilno guranje prsta u košarkašicin anus akt - rukovanja. "U protivnom bi se i svako neželjeno rukovanje moglo poistovjetiti sa silovanjem", kaže on u presudi, a uz to "ni prst ni anus nisu polni organi". Vrhovni sud je kasnije ukinuo ovakvu idiotsku presudu, a na ponovljenom suđenju je "lički Tuđman", kako je Mraović sam sebi tepao, osuđen na tri godine zatvora zbog pokušaja silovanja.