Vojvodina
O čemu se upola glasa govori u Novom Sadu
Topla braća i vruća jesen
Naš saradnik prisluškivao je šta Vojvođani pričaju šapatom
u društvu, uz nezaobilaznu rečenicu "lalo, ćuti, mogu te
čuti"
A. Nađ
Vest kao
grom iz vedra
neba - dali struju Maji Gojković - odjeknula je Novim Sadom, ali
nije iznenadila one koji dobro poznaju
najprljavije kuhinje Demokratske stranke i njihov strmoglavi
pad rejtinga među građanima Vojvodine.
Neša Motorista (Čanak) to je dobro iskoristio, pa
se s Dragoslavom Petrovićem u Koviljskom ritu dogovorio kako treba da se dovedu Vuk Hamović i Vojin
Lazarević da građanima Vojvodine dobro zapapre cenu struje, a Petroviću,
Čanku i ostaloj lopovskoj kamarili dobro omaste džepove.
Doskorašnji direktor, elektroinženjer Tomislav Papić,
iako kadar DS-a, inače kao čovek poznat po
brojnim humanim gestovima, a vodio je dugi niz godina veoma uspešno Elektrovojvodinu,
smenjen je posle telefonskog naloga, bez konkursa.
Ovo ne treba da iznenadi građane Srbije, jer dok Boris Tadić daje izjave da
mašta o Severini, zbog koje ima prave noćne polucije, kao u onih 11
godina dok je studirao psihologiju - njegova beogradska lopovska kamarila deli
dolarske procente, po partijskoj liniji, od buduće prodaje Telekoma
koja je jedino njima kao pljačka dobra investicija.
Da se vratimo prljavom dogovoru u Vojvodini između Neše
Motoriste i Dragoslava Petrovića. Rešili su njih dvojica da
prodaju struju Vuku Hamoviću i Vojinu Lazareviću.
Pošto je DS umnogome oslabio na pokrajinskom nivou, u senci stvaranja odborničke
grupe Maje Gojković, kao odlična
trampa u DS-u poslužila je zamena nekih kadrova iz ove stranke Čankovim,
da velikom računicom u koju je uključen i spomenuti Petrović iz Koviljskog
Rita, rastrgnu Elektrovojvodinu, i sva tri važna
mesta dodele Čankovim ljudima dugih prstiju. Time treba da se okonča pljačka
i razgradnja Elektrovojvodine, o čemu je Tabloid davao
najavu i ranije, u tekstu Žuti drugovi i topli tenderi. Sve je odlučeno još pre dve godine na tajnim sastancima DS-a u vili na Andrevlju.
Ni
manje ni više nego - direktor
Naime, Tihomir Simić, doškolovani
zastavnik JNA, podoficir iz Bosne, a iz jedinice u kojoj je Bojan Pajtić služio vojni rok, a Tihomir bio zadužen za hranu i čuvanje
magacina, postaje preko noći direktor Elektrovojvodine.
Poverljiv čovek, ali za lopovluke, postaje direktor Elektrovojvodine, takoreći
kao grom iz vedra neba, kao zamena za proverenog elektroinženjera
s najvišim državnim odlikovanjima. Dakle, "žuta kuhinja" dejstvuje
kao u najboljim Brozovim danima, bez obzira na to što
je Srbiju dovela do dna.
Slika od pre mnogo godina, na kojoj Tihomir Simić sedi kao kadar Bogoljuba
Karića pored Dragoslava Petrovića, tada predstavnika Reformista
Vojvodine, jasno pokazuje trenutak kada su lopovi jedan drugom pružile ruku. O
gospodinu Petroviću dali smo jedan širi tekst na zadnjoj strani Tabloida
u broju 173 pod naslovom Mala kasa vojvođanska, gde on javno iznosi sve
o otetim novcima, svojim propalim ljubavima, silovanim studentkinjama i ćerkama
lezbejkama pa se ovom prilikom bavimo mizernim likom zastavnika iz Bosne,
magacionera Tihomira Simića koji je postao ni manje ni više nego direktor Elektrovojvodine!
E, o Tihomiru Simiću kruže glasine da je blizak Pajtićevoj
"junačkoj družini", a evidentiran je još iz vremena vojnih aktivnosti po magacinima
za hranu u Bosni. Po lopovskim sposobnostima je bliži Karićevim
proizvođačima motika i ašova od Zajma za preporod Srbije, ali je zahvaljujući svojoj pozadini brzo
došao do drugova koji provode "vazelinske noći"
u Plavoj Frajli, Akvarijumu i Gondoli,
omiljenom mestu gde se drmatori iz DS-a druže sa radikalima
predvođenim Miloradom Mirčićem...
Tihomir Simić je poznat i po tome što farba kosu u crvenu boju lišćem
od luka i žumencetom, vozi niklovani harley davidson od 40.000 evra, u jakni sa
dugačkim resicama, poput najboljih topdžija iz filma Gluvarenje.
Hvalio se, inače, da je jednom i dr Bojana Pajtića vozio tim motorom u vilu
na Andrevlje, gde su, kako se vojničkim rečnikom
izrazio - "dužili sobu dva dana".
Zbog seksualnih sklonosti Tihomira Simića, brzo ga uključuju
kao čoveka od poverenja u program za priključenje severnoatlantskom
savezu. Tada dobija i doktorat Western Pacifika, univerzieta koji
i u samoj Americi vrvi od prevara sa diplomama, pa je posle tužbe u SAD ovaj
univerzitet i zatvoren.
Odbrana
istopolnosti
Nije, otuda, ni teško zaključiti zbog čega je Tika Simić važan kao
most koji spaja lopovsko krilo Dragoslava Petrovića, najprljaviju kuhinju DS-a,
i Pajtićev pozadinski ogranak DS-a, u kome i gospodin Dušan Elezović,
konobar iz Zmajeva, zbog crnih očiju postaje predsednik
Upravnog odbora Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u
Sremskoj Kamenici. Nakon pisanja Tabloida, na Institutu u Kamenici dr
Petrović ustupa mesto svom čoveku od poverenja za krađe, čijoj
supruzi, u znak odanosti, iako je lekar po profesiji, poverava dve funkcije -
predsednika Sindikata za zdravstvo i predsednika Upravnog odbora Službe
hitne pomoći kako bi stekla dve dobre partijske apanaže.
Gospodin Tomislav Papić je dostojanstveno primio vest o smeni i
izjavio da je njegova smena stvar novog partijskog dogovora zainteresovanih
strana. Papića, inače, Vojvođani, a posebno ljudi zaposleni u zdravstvu pokrajine, znaju kao
velikog humanistu i donatora, koji je davao velike sume zdravstvenim
ustanovama, a posebno institutima Vojvodine, pa je možda smena usledila kako bi
se zataškale cifre u vezi sa potrošnjom tih para i nemogućnošću
završetka Kamenice 2, gde, kako zaposleni kažu, "mačke
mokre" po hodnicima, dok Pajtić već treći put dolazi da je
svečano otvara pred TV kamerama, čiji je vlasnik njegov "drug sa
jahte" Zoran Andrić. Ima g. Pajtić puno takvih drugova, od Varićaka sa "vozićima",
do modiste Barona sa svilenim kostimima do kolena.
Da Bojana Pajtića (ne) interesuje više priča o zdravstvu pokrajine, govore činjenice o tome koliko ima
direktora zdravstvenih instituta u Vojvodini koji su fakultet završili
kao i on, sa šesticama, ali za pljačku im nikad nije manjkalo talenta. O tome govori i oprema koju su ti
kadrovi nakupovali bez potrebe, a i broj kvalitetnih lekara i sestara koji su
ih nezadovoljni napustili ili su bili oterani (više od 30 odsto).
Ovih dana na Pravnom fakultetu u Novom Sadu kruži
priča da je dr Bojan Pajtić prvo ukrao magistarski rad od jedne
pravnice iz Zagreba, koji su mu kasnije još jednom prepričali
dr Dragoslav Petrović i profesor Milkov u vidu doktorata, a koji
je, da se "Vlasi ne dosete" on branio kao tezu na mađarskom jeziku.
Naziv doktorske teze Bojana Pajtića glasi Alimentacija za napuštene istopolne bračne
drugove. Ovo je Bojan maestralno odbranio, i svim profesorima
Pravnog fakulteta pokazao kako i loš student može postati
uspešan nastavnik ako ga snažno pogura politika.