Na licu
mesta
Zrenjaninska demokratija po modelu apsolutista
Da li je Grgić
lažov, ili samo propadamo strogo pov.
Vlasnici demokratije u Zrenjaninu, nekada trećem
najjačem industrijskom centru bivše Jugoslavije,
već 13 godina nekažnjeno čine zlo svojim sugrađanima.
Demontiranija, na čijem je čelu DS, besramno laže i
prećutkuje istinu o kontinuiranom lopovluku merenom stotinama miliona evra, a grad doslovno krade od svojih sugrađana
Zoltan Horvat
U Zrenjaninu, kao nikada do sada,
vlada najcrnja rupa od medijskog
mraka. Advokat Predrag Grgić, gospodin sa hrvatskim
državljanstvom, rođen u Istri, miljenik beogradske centrale Demokratske stranke, predsednik Republičke izborne komisije i predsednik Upravnog
odbora Srbijagasa
(250 hiljada zagarantovanih
keka mesečno), suvereni zrenjaninski šef, beži od
vrućih pitanja
kao đavo od krsta. Ne želi
da obelodani učešće lokalnih političkih elitnih pirata u temeljnom pelješenju zrenjaninske
privrede, a nije zainteresovan ni da pojasni kako
je u zrenjaninskoj bolnici,
lokalnoj "filijali"
stranke, za samo tri godine ukradeno najmanje sedam miliona evra.
Grgić & company krije podatak od sugrađana
da je za izgradnju bolnice (u večitoj izgradnji), počev od 1977. godine, kroz desetine
samodoprinosa uplaćeno 51,6 miliona evra, od čega
su se mogle izgraditi najmanje dve najsavremenije regionalne bolnice. Žuti mantili zrenjaninskog
zdravstva, uz blagoslov šefa i politikantskog upravnog odbora, nesmetano arče imovinu pacijenata i ne zaboravljaju da svake pete-šeste godine pozovu
Bojana Pajtića da "svečano" otvori poneko novo odeljenje.
Otuda Miši Mihajlovu, gradonačelniku Zrenjanina, bivšem direktoru
bolnice u večitoj izgradnji, nije bilo teško
da aminuje postavljenje svoje supruge, medicinske sestre, na funkciju
savetnika glavne medicinske sestre, gospođe Zavišin. Gospodin Stoiljkovski
senior, diplomirani pravnik,
bivši istaknuti
političar iz vremena Slobodana Miloševića (JUL je cool), otišao je u penziju sa radnog mesta
u bolnici, ali je u "žutu orbitu" liferovao svoje sinove, proverene kadrove na funkcijama
predsednika Stečajnog suda i javnog
pravobranioca. Mlađi sin
Vladimir, pravobranilac, sa
kancelarijom u Gradskoj kući, ima
respektabilan pedigre kumčeta gradonačelnika, a stariji Aleksandar je u zgradi Suda aktivan
učesnik i svedok umiranja ovdašnjih, nekada
moćnih firmi.
Predrag Grgić ima "totalnu amneziju" o učešću lokalne demoklike u rasturanju zrenjaninske privrede. Sasvim slučajno je "neobavešten" da su advokatske kancelarije
Matić-Grgić i Papić najveći zastupnici
sijaset vladajućih garnitura propalih
zrenjaninskih firmi (IPOK,
BEK, Fabrika tepiha Proleter, Udarnik). Takođe mu je izbledeo podatak da već
desetak godina u advokatskoj kancelariji Matić-Grgić u ulici Narodne omladine
jedna poveća mašina danonoćno otkucava
na desetine hiljada listića kojima se opominju neredovne platiše usluga zrenjaninskih javnih preduzeća. Koliko je to miliona i miliona dinara,
i kakve sve
ugovore lokalna vlast sklapa sa
podobnim advokatskim kancelarijama i drugim pravnim licima, Grgić, takođe, "nema saznanja".
Neobaveštenost ide toliko
daleko da lokalne oce (i
majke) vređa iznošenje podataka
i o redovnim mesečnim finansijskim upumpavanjima u lokalne medijske kuće iz
gradske kase, u iznosu od više desetinama miliona dinara na godišnjem nivou (o brojnim
"zvaničnim prijateljima"
blagajne svih građana da i
ne govorimo). Za gospodina Grgića je, takođe, sasvim normalno i demokratski
da njegova supruga bude dugogodišnji šef sektora
za društvene
delatnosti u gradskoj upravi, a rođena sestra odbornik u skupštini, da
mu u gradskom Turističkom savezu sedi miljenik...
Boli glava od strogo (ne)konrolisanih
miljenika zrenjaninske demokratije.
Demokratija po Grgi & company podrazumeva i da
članovi upravnog odbora javnih preduzeća,
ustanova i svega ostalog, preostalog za drpanje,
nemaju nikakvu obavezu da se mešaju u sopstveni, dobro plaćen posao,
jer se i doslovno ne razumeju u delatnost koju su dobili pukim
članstvom u stranci na osnovu rodbinskih
i drugih strogo pov. veza.
Gradski koalicioni partneri, posebno iz redova
LSV-a, u nekoliko navrata pokušali su
da smanje uticaj ove i
ovakve demokratije, ali je njihov otpor
završen treskanjem šake o centralni demokratski sto u Beogradu, rasklimatan od sijaseta udaraca.
Bizarno je hit
Bizarno zvuči nedavno objavljen podatak da su
za najbolje firme u Zrenjaninu proglašene - nemačka
Drexler-Meyer i italijanska
Pompeya. Po rečima većine zaposlenih,
u ovim dvema firmama uvozne prljave tehnologije, sa šestodnevnom radnom nedeljom i svakodnevnim obavezujućim desetočasovnim
ispunjavanjem norme, od posla i
zarade od petnaestak hiljada dinara pada se u nesvest. Kola Hitne pomoći su redovan "inventar" na ulazu proizvodnih
hala, ali je zaposlenima strogo zabranjeno da iznose
u javnost informacije koje štete ugledu
firme.
Zanimljivo je šta na sve to kaže
Goran Knežević, predsednik Regionalnog odbora stranke SNS, koji je zaslužan i za dovođenje
ovakvih firmi u privilegovanu Industrijsku zonu Zrenjanina. Vrhovnici lokalnog DS-a, (pre)opterećeni preuranjenom
predizbornom matematikom, opravdano strahuju i od uticaja
bivšeg gradonačelnika
na članove zrenjaninskog udruženja preduzetnika koji uspon i uticaj
duguju isključivo Kneževiću. Otuda ne čudi najnovija anketa
DS-a u Zrenjaninu, gde se po principu "od vrata do vrata"
proverava davno urušen rejting demokrata u srednjem Banatu. Možda je najveći problem sadržan u tome što ovu anketu, za ne male novce obmanutih sugrađana, sprovode isključivo "zaslužni" i "istaknuti" članovi lokalne demokratije, odani Grgi & company.