Epizoda 37

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

 

Srbija je na 85. mestu po stepenu slobode medija. Oni koji o tome u Srbiji treba da vode računa, na slobodi su. Za odgovor na pitanje zašto ovi sa slobode ne koriste svoje pravo i obaveze da omoguće slobodu medija, nadležan je ZKP i okružni sudovi.

Na pomenutim medijima govore zekape (ZKP), ertees (RTS), teve (TV), i tako niti čitaju, niti govore po Vuku, već hoće da povuku srpski jezik iz upotrebe.

Na svetski dan trgovine ljudima predlaže Drakče bakalin:

- "Ja bih trgovao sa Crnogorcima, mi njima Seku Aleksić, oni nama dukljanskog akademika Jevrema Brkovića, pa da malo priča Srbima kako je sedamdesetih, srbujući po Skadarliji, potkazivao komunistima razne Srbe. Pa bih sa Albancima trgovao: dao im Mileta Kitića za dr Milovana Sekulića, pa da taj Srbima pročita svoju doktorsku disertaciju. Ćanu, Jellenu, Jovanu i ostale bih menjao sa medresom za Mišu Došlića, pa da on objasni Srbima kako su šezdesetih prodavali KiM Albancima. TV voditelj Maca Marinković ne bi bio predmet trgovine, njega bih vratio u Sarajevo za džabe, kao bofl robu.

Pričao je moj pokojni prijatelj, kompozitor Dragan Toković: "Dođem jednog jutra u moju mansardu i pored klavijatura vidim i belu harmoniku, a znam da je nemam. Zaspim brzo, a kad se probudih vidim da je to bio radijator". Slava ti, prijatelju, i hvala za "Lelu Vranjanku", "Rastao sam pored Dunava", "Zoki, Zorule", "Ja prošetah pored Morave" i mnoge druge srpske muzičke blagodeti.

Na Svetski dan siromašnih besprizorna Seka Aleksić pokazuje svoje tetovaže i hvali se da je tetovirala svaki važan dan u životu. Siromašni u Srbiji nemaju tetovaže na telu. Imaju ožiljke u duši od obećanja "kesedžija" da će im doneti blagodet.

Veseli Drakče bakalin mi pokazuje naslovnu stranu novina: "Vidi ga, kese ispod očiju mu do pupka, a bolje bi bilo da mu je kesa na glavi. Sa političarima više ne može ni da se priča, sami postavljaju pitanja, sami daju odgovore, pa me još i podučavaju zašto nisam u pravu. A svima su im kese rođene sestre, jedna drugu dopunjuju".

Predlažem Olji Bećković da joj se emisija zove Pritisak nedelje, jer se bavi nagnječenjem srpskih mozgova. A mozak voli, kao pametniji, da popusti. Na štetu Srbije.

Miladin Raspopović, predavač srpske književnosti u kosovsko-mitrovičkoj gimnaziji priča nam kako je Branko V. Radičević pisao o Jevremu Brkoviću, koji je sedamdesetih živeo u Beogradu, u kući Jovančevića, pa istog prijavio komunistima a na suđenje došao u njegovom džemperu. Opet progovora Drakče bakalin: "Bre, profesore, koliko znaš, da si bio pametan da otvoriš bakalnicu, priđeš komunistima i razviješ biznis, danas bi Delta bila tvoja, tvoje ćerke najbogatije Srpkinje, a ti bi bio komunistički robijaš! Da si posle robije prišao "drugovima", oni bi te držali kao malo vode na dlanu. Oni vole bivše robijaše, podsećaju ih na njih, ili na njihove učitelje. Al' što kažeš: da je robija dobra zvala bi se Dobrija!"

Na Kosovu ništa novo. Nasmejana Hilari je Srbima iz Mitrovice i Zvečana jasno rekla da "mačka pada sa trećeg sprata brzinom svetlosti, ako sa njom pada i baterijska lampa".

Sačuvajte osmeh na svom licu, čak i ako volite fudbal. Lopta je okrugla, a kod nas je sve "okruglo pa na ćoše".