Beli kriminal
Mafijaška kuga: korupcija i organizovana anarhija u zdravstvu
Ko džepari bolesne, taj pljačka i grobove
Kad se na sto stave podaci
o stotinama miliona poklonjenih evra doslovno bačenih u zdravstveni bunar bez
dna, i kako ih je lopatama grabila ili, čak, uništavala zdravstvena mafija
organizovana pri vrhovima vlasti, postaje jasnije zašto se za zdravstvo grabe
kao da je kovnica novca a ne hipersenzibilna i sudbonosna društvena zbilja
Priredila: Milica Grabež
Uprkos činjenici da je Evropska unija donirala oko 150 miliona evra
u reformisanje srpskog zdravstva, korupcija je ostala na nivou koji se može
nazvati galopirajućim. Okrugli sto posvećen ovoj temi, održan 2. decembra u organizaciji nevladine organizacije "Doktori
protiv korupcije", na čijem je čelu dr
Dragana Jovanović, uz predočavanje evropskih istraživanja,
dokumenata i izveštaja koji tu ocenu potvrđuju pokazao je da je stanje u ovoj
oblasti katastrofalno.
Jedan
od najvažnijih zaključaka istraživanja je diskreditacija EU donacija, rast
nepoverenja građana u donacije, a i u NVO. Poljuljano poverenje naroda u EU, koja je dala oko 1,3 milijarde evra pomoći, od
toga oko 130 miliona evra samo za
reformske projekte u zdravstvu, proizlazi iz činjenice da
je značajan broj tih projekata loše koncipiran ili implementiran, ili i jedno i
drugo, ili su, pak, rezultati
projekata u potpunosti izostali, ponekad su bili i
doslovno katastrofalni.
Značajan broj loše izvedenih projekata je ili
lažno prikazan kao uspešan od domaćih partnera i ocenjen pozitivno (netačni
izvori), ili lažno prikazan
kao uspešan od domaćih partnera, ali ocenjen negativno od
nezavisnih inostranih eksperata. Posledice falsifikovanja rezultata su diskreditacija EU u srpskoj javnosti, diskreditacija
Srbije u očima EU donatora, velika
šteta po zdravstvenu zaštitu građana, otežana integracija Srbije u EU, kompromitovanje IPA i svih budućih projekata koje
finansira EU, a čija realizacija i kontrola prelaze potpuno na vladu Srbije u
2011/2012. godini.
Zdravstveni funkcioneri nisu se udostojili da učestvuju
na ovom okruglom stolu, ali je ubrzo postalo jasno i zašto, kad je umesto
stručne polemike o pretpostavkama za otklanjanje uzroka sistemske korupcije
u zdravstvu usledila agresivna, brutalna reakcija republičkog ministra
zdravlja Tomice Milosavljevića u medijima. Uspeo je i da "Doktore protiv
korupcije" nazove neprijateljskom, protivvladinom organizacijom, da
omalovaži i izvređa njene članove, i da odbije sve navode iz
ekspertskog izveštaja Ecorys grupe. Sve to bez obzira na činjenicu
da se u izveštajima, pored poražavajućih rezultata, ne navodi ni nešto što je očigledno:
da rukovodioci zdravstvene službe, na primer, uporno skrivaju tokove novca ili da
projekat "izabranog lekara", iz kojeg je isključen privatni sektor,
predstavlja direktnu povredu Evropske povelje o pravima pacijenta (pravo na
slobodan izbor).
Bolje ne sme
Mnogo
je primera koji ovakve ocene potvrđuju.
Godine 2002.
je začet projekat reforme i unapređenja
transfuziološke službe kroz tehničku
pomoć i nabavku
opreme, sa ciljem jačanja dobrovoljnog davalaštva krvi. Međutim, koncept projekta je kasnije znatno promenjen u odnosu na prvobitni - odustalo se od proizvodnje derivata krvi, tj. od
unapređenja već postojećeg programa frakcionisanja plazme, što bi bila velika ušteda za
zdravstveni sistem. Naime, za uvoz
derivata krvi godišnje treba oko 11 miliona evra, a procena je bila
da je ulaganje od samo dva miliona evra dovoljno da bi to proizvodio
Institut za transfuziju (dakle, da bi se Srbija oslobodila uvoza!).
Nacionalni centar za frakcionisanje
plazme je ugašen, a pri
kupovini opreme čak nisu kupljena
specijalna vozila već kombi. Inaktivisanje virusa se (iz neobjašnjivih razloga) vrši samo u Zavodu za
transfuziju u Nišu (!). Pacijent koji prima krv nije siguran, jer, na primer,
u slučaju reakcije na primljenu krv, koja je neretko "trojnog
porekla" tj. iz tri centra, ne zna se od kog dela krv potiče!?
Evidentni su i slučajevi transmisije bolesti (HIV i HCV).
Nema nabavke kesa za krv na
nacionalnom nivou! Godišnje je potrebno 300.000 doza (kesa) krvi, a dobija se
225-240.000 doza (četiri odsto u odnosu na broj stanovnika, a trebalo bi
pet odsto).
Rezultat
reforme je upravo ugroženo dobrovoljno davalaštvo krvi: često je
davalaštvo
krvi samo za potrebe porodice, ali i slučajevi prodaje krvi, o čemu svedoče i
oglasi po novinama. Postavlja se pitanje i kako dolaze do krvi privatne
zdravstvene ustanove u kojima se vrše hirurške intervencije.
Komentar stručne Ecorys grupe je da Nacionalna strategija ne uključuje kreiranje
jedinica za frakcionisanje plazme, iako je ovo bilo predviđeno projektom.
U prilog opravdanosti postojanja takve jedinice na ovim prostorima, data su u
njihovom dokumentu čak četiri predloga, sa procenom potrebnog ulaganja od 13-23
miliona evra, što je, kako su zaključili, pogodan projekat za sredstva
Svetske banke ili kredit Evropske investicione banke (EIB).
Takođe, 2002.
godine aktiviran je projekat procene stanja zdravstvenih službi u Srbiji, svojevrsna zbirka podataka o zdravstvenom sistemu,
nephodna radi plana nabavki u
reformi zdravstva. Značaj ovog projekta je okarakterisan kao ogroman,
uz uslov da se dinamično održava načinjeni veb-sajt, koji je bio i jedan od
ciljeva ovog projekta. Finalni
izveštaj
je govorio da su očekivani rezultati postignuti, da je veb-sajt formiran...
Međutim, analiza je pokazala da je to laž, jer
veb-sajt nije održavan, niti je
ova baza podataka korišćena za planiranje ciljeva na bilo kom nivou u Srbiji.
Ali je zato Svetska banka, na primer, kao i drugi eksterni eksperti, prepoznala
moć ovog projekta i aplikacije sistema, pa to kasnije i koristila u svojim
aktivnostima.
Komentar stručnjaka je da je ovaj vredan projekat poveren
učesnicima i domaćinu - Ministarstvu zdravlja, a rezultat je, ukratko, debakl.
Da li je to značilo da u srpskom zdravstvu nije preporučljiva
transparentnost u određivanju prioriteta nabavki?
Da troše
znaju
Usledila su dva projekta
u vezi sa razvojem zdravstvenog informacionog sistema: Kompjuterizacija bolničkih apoteka i zdravstvenih
ustanova Srbije (2003) i Razvijanje zdravstvenog informacionog sistema (ZIS)
2003/2004. Cilj je bio, prvo,
da se napravi integrisani nacionalni
ZIS, kvalitetan na svim nivoima koji bi uključivao sakupljanje (slivanje)
podataka, njihov prenos, analizu i primenu, i, drugo, elektronski
zdravstveni karton za pacijente.
Projekat je ocenjen kao skoro katastrofalan, preterano ambiciozan od početka, značajan samo po
definisanju minimuma potrebnih podataka. Kao takav postao je priča bez kraja.
Bezbroj puta se raspisuju tenderi za kompjutere, nedavno opet za 158 domova zdravlja (DZ),
a 17. oktobra 2010. za 20 bolnica u Srbiji. U Beogradu već više godina traje kontinuirana nabavka kompjutera
i (ponekad nepotrebnih) softverskih programa, uvode se
razni "pilot projekti", međusobno različiti, u domovima zdravlja su različiti programi, međusobno nekompatibilni, baš kao i u bolnicama,
tamo gde postoje. Centralizacija podataka je, dakle - nemoguća. Šta tek
reći za neverovatnu činjenicu da ključne ustanove za registre oboljenja,
morbiditetne i mortalitetne statistike, republički Institut za javno zdravlje
"Batut" i Gradski zavod za javno zdravlje imaju različite,
inkompatibilne programe. Na sve to, lokalni predstavnik Svetske banke nedavno
zvanično izjavljuje da je i Svetska banka
dala 32 miliona evra samo za te svrhe, a Ministarstvo zdravlja
je već potrošilo 12 miliona evra!
Tu je i projekat podrške razvoju
javnog zdravlja sa ciljem razvoja
mreže ustanova javnog zdravlja i njihovog rada,
legislative... i osnivanje škole javnog zdravlja, edukacije i treninga. Završen je tako što je doneta odgovarajuća legislativa, ali željene promene nisu
dovele do reforme javnog zdravlja. Restrukturisani su Institut za javno
zdravlje "Batut" i drugi zavodi javnog zdravlja, "ali ni
približno
dovoljno za korisnike (mreža zavoda za javno zdravlje, Ministarstvo zdravlja (MZ),
RZZO i Republički statistički zavod)..". Kao posredan, navodi se primer prijava malignih oboljenja: obrasci stari nekoliko
decenija ostali su isti, a populacioni registri u vezi sa najčešćim bolestima od
kojih narod oboleva i umire - ne postoje.
Ni to ne
da Ministarstvo
Godine 2002/2003. začeti su i projekti za jačanje kapaciteta
Ministarstva zdravlja da sprovodi zdrastvenu
reformu, uključujući i pripremu
za implementaciju kredita EIB od 50 miliona evra za
rekonstrukciju 20+1 bolnice
u Srbiji, kao i kredita EIB od
200 miliona evra za rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji.
Projekti su zahtevali formiranje projektne implementacione
jedinice, tzv. PIU Ministarstva zdravlja, i njeno osposobljavanje za pripremu
tenderske dokumentacije i sprovođenje... Šta se, međutim, dogodilo? Dogodile su se katastrofalne "rekonstrukcije",
na primer, u beogradskim KBC, koje traju godinama, uz potrošena enormna sredstva
ne samo EIB već i NIP-a i Grada. PIU (Ministarstvo
zdravlja) je, na primer, suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji, davao
naloge za naknadne i viškove radova a da prethodno nije obezbedilo sredstva.
Kako to u praksi izgleda vidi se iz dela izveštaja CIP-a
o rekonstrukciji dva beogradska KBC-a (2009): "...Investitor (Ministarstvo
zdravlja) nije dao dobre projektne zadatke... radovima nije prethodila
neophodna promena dokumentacije - stoga ne postoji građevinska dozvola pa samim
tim ne može se dobiti ni upotrebna dozvola i privesti objekat nameni... A
naloge za radove davala je protivzakonito PIU MZ bez obezbeđenih
sredstava za izvođenje istih..."
Poslednji primer na koji je ukazano jeste za šest
miliona evra rekonstruisani Medicinski
centar (MC) Kraljevo, stradao u zemljotresu. Pre par nedelja objavljena je
izjava direktorke Republičkog seizmološkog zavoda da neko mora da odgovara za projekat i/ili
rekonstrukciju MC Studenica, koji je pretrpeo ogromna neočekivana
oštećenja... Ili, pak, rekonstrukcija Instituta Torlak...
I dalje, rezultati jačanja kapaciteta Ministarstva zdravlja trebalo bi da
podrazumevaju, pre svega, sposobnost sagledavanja prioriteta zdravstvene zaštite, samim tim i pitanje
organizacije i nabavke opreme za onkološke službe u
Srbiji. Za to je, još 2004. godine od
stranih eksperata (Helsinki
CG) urađen projekat restrukturiranja
onkologije u Srbiji za narednih 15 godina, upravo imajući u vidu porazne
statističke podatke: navedeno je da smo među prvima u Evropi po obolevanju od
najčešćih preventabilnih malignih bolesti, karcinoma grlića i dojke, raka
pluća; isto tako, već godinama je kod nas značajno veći mortalitet od ovih
najčešćih malignih bolesti, jer se otkrivaju u najvećem procentu u poodmakloj
fazi bolesti upravo stoga što nemamo dijagnostičke resurse niti preventivne skrining
preglede. Trebalo je da dođe 2009. godina pa da na bazi praktično istih
epidemioloških pokazatelja
kao iz 2002, kao i činjenice da je u Srbiji najveća smrtnost od
kardiovaskularnih i malignih bolesti i da svake godine zato umire oko 32.000
stanovnika više nego prethodne (narod doslovce izumire), pa da Vlada
Srbije pokrene program Srbija protiv raka, da se donesu nacionalne
strategije za prevenciju i skrining, kao i za palijativno zbrinjavanje.
Međutim, već godinama postoji nedostatak
kadrova, naročito radiologa i patologa, kao i opreme za skrining i ranu
dijagnostiku. Poseban problem je trajan nedostatak
radioterapijskih aparata, iako je za tih 14 aparata koliko nedostaje Srbiji
(tj. oko 50 odsto) dovoljna suma od oko 30 miliona evra, što iznosi samo 0,3
odsto sredstava RZZO od 2002. do 2009. godine (13,5 milijardi evra).
Tek nedavno je
započet projekat za skrining raka dojke i raka grlića koji je upravo finansiran
sredstvima EU.
Torlak -
bunar za pare
Godine 2004. izrađen je projekat razvoja preventivnih zdravstvenih službi (PZZ) formiranjem
25 preventivnih centara u
PZZ, uz nabavku odgovarajuće opreme. Surova je stvarnost, međutim, da 25 osnovanih preventivnih centara praktično
skoro i ne funkcioniše, osim neki u delu upitnika i slično. Uostalom, kako i da
rade kad nemaju
aparaturu?
Preventivni i skrining pregledi se, kao što svi znaju, ne mogu sprovoditi zbog nedostatka kadra i
opreme. Zaključak i preporuka Ecorys grupe je da je neophodna posvećenost
Ministarstva zdravlja da forsira i finansira preventivne aktivnosti.
Twin projekat
osnivanja ALIMS - Agencije za lekove i medicinska sredstva, smatran je jednim od najboljih iz
aspekta dizajna i implementacije projekta. Planom razvoja ALIMS-a 2008-2010. bilo
je predviđeno da se zaposle 34 neophodna saradnika radi regulisanja sektora zdravstvenih proizvoda u Srbiji (stavljanje lekova u promet i kontrola prometa).
Ali, umesto toga oni su - otpustili 70 zaposlenih! Neobjašnjivo!
Usledilo je nekoliko projekata u vezi s Institutom
Torlak, koji su obuhvatili rekonstrukciju
i podršku uspostavljanju dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV na Institutu Torlak, podršku za privlačenje investicija i orijentaciju ka tržištu (Racionalizacija lokalne
farmaceutske industrije, Procena upravljačke medicinske prakse, Unapređenje medicinskog menadžmenta u Srbiji).
Predlog strateškog plana
za Torlak je bio da postane cenjen
proizvođač GMP-kompatibilnih
vakcina i bioloških preparata
sa tržišnom dominacijom u jugoistočnim evropskim zemljama, sa izvoznim potencijalom,
i sa statusom
SZO prekvalifikacije za odabrane proizvode. Analiza je pokazala da je opravdano i perspektivno ulaganje u uspostavljanje dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV. Odluka
je bila na Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije
da li će, kao što je bilo navedeno strateškim planom, država
da garantuje najmanje 50 odsto (12 miliona evra) investicionih potreba Torlaka - da zadrži Torlak
kao zdravstvenu ustanovu, identifikuje izvodljivu kreditnu liniju/organizaciju za pozajmice, ojača
time finansijsku sposobnost
Torlaka kako bi pribavio neophodna sredstva, učini ga punim vlasnikom
ukupne imovine, dozvoli Torlaku da osniva podružnice te da i
one uđu u zajednička ulaganja.
Međutim, problem je bila finansijska
održivost podrške Torlaku: završena I faza rekonstrukcije, ali bez novca za II fazu. EIB i Svetska banka su i dalje davali finansijsku pomoć za Torlak. Jedan od
ovih projekata je
pokušao da osigura održivost pomoći Torlaku da proizvodi OPV (oralna polio vakcina) i influenca
vakcinu, menjajući tako status Torlaka, ali prema mišljenju Ministarstva zdravlja, koje je bilo presudno, nema
dovoljno investicija da bi se završio započeti projekat proizvodnje OPV! Danas je nepoznato koliko je u rekonstrukciju i podršku Torlaku uloženo putem EIB kredita, niti koliko su Svetska banka i EU uložile. Nasuprot
onome što se neprestano obećavalo, rekonstrukcija nije završena, niti se na Torlaku proizvode vakcine.
Kad
ombudsman skrene
Miroslav Petrović, potpredsednik Udruženja za zaštitu prava pacijenata
"Klub zdravlje", rekao je da su se ovo udruženje i pacijenti oboleli od
malignih oboljenja i porodice preminulih, juna 2009. obratili Ministarstvu
zdravlja dopisom da Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici rentira svoje inače nedovoljne
kapacitete za radioterapiju obolelih od malignih oboljenja radi sticanja
protivpravne materijalne dobiti. Strani pacijenti, koji plaćaju, imaju prednost
nad domaćim osiguranicima koji su na listama čekanja, čime su ugrožena prava na
pravovremeno lečenje (pravo na život). Potom su se bezuspešno obraćali svim
mogućim instancama. Nakon više
obraćanja ombudsmanu RS, on je nedavno sačinio preporuke kojima je, međutim,
potencirao formalne prekršajne radnje, a skrenuo predmet
sa kršenja prava na život i krivično delo po čl.
259 KZ - nesavesno lečenje.
Fikcija
Dr
Draško Karađinović je izložio rezultate projekta reforme RZZO i finansiranja zdravstva - fikciju Nacionalnog zdravstvenog računa. Sistem
Nacionalni zdravstveni račun (NZR) postoji u gotovo svim zemljama sveta, a
izrađen je i usvojen od strane IMF, Svetske banke, Eurostata, OECD i UN. On predstavlja okvir za
analizu zdravstvenog sistema i omogućava da se na transparentan način sazna
koliki su ukupni rashodi za zdravstvo, promene u strukturi rashoda... odakle
novac dolazi, kome ide, koja vrsta usluga se pruža i koja vrsta dobara se kupuje. Račun
bi trebalo da pruži uvid u to koliko građani troše iz obaveznog zdravstvenog
osiguranja, koliko iz džepa, a koliko iz dodatnog dobrovoljnog. Na taj način bi
se evidentirala svaka usluga od dijagnostike, terapije do izdavanja lekova... A
obaveza je da svake godine bude štampan i dostupan svim građanima.
Ugovorom pod brojem 134. Srbija je od
Velike Britanije u maju 2002. godine dobila donaciju od 297.454 evra uz obrazloženje baš za potrebe
jednog takvog računa. Dve godine kasnije, mada se u međuvremenu ništa nije
uradilo, Srbija na ime istog projekta uzima kredit od Svetske banke u iznosu od
130.000 evra.
Dr
Karađinović je objasnio da NZR nije moguć
zbog sistemskih promašaja u organizaciji zdravstva. To je očigledno od 2003. godine. Sedam godina imamo
prodaju magle međunarodnim donatorima, koji izradu NZR zahtevaju kao ključ
u kontroli i planiranju potrošnje u zdravstvu i reformu finansiranja
RZZO. Republički zavod za statistiku,
koji je ključna institucija za prikupljanje nacionalnih računa sam konstatuje
da ga nema
i da ovaj
projekat smatraju neuspešnim zbog opstrukcije Ministarstva zdravlja. Ovakvo stanje odgovara
Ministarstvu, jer potrošnju može
sistematski da prikazuje manjom nego što jeste i da
se time stalno opravdava postojeće stanje. Osnovni probem je to što je privatni sektor, i kao
pružalac usluga i kao izvor
finansiranja zdravstvene potrošnje, nedovoljno i nekvalitetno
obuhvaćen u NZR. A tu se ne
može
mnogo uraditi s obzirom na to da privatni
sektor nije integrisan u RZZO. Ekonomisti procenjuju da se potrošnja privatnog
sektora za zdravstvo kreće na nivou od
skoro tri odsto domaćeg proizvoda
ili 900 miliona evra. Može se zaključiti da mistifikacija NZR prikriva nepostojanje reforme RZZO i sistema finansiranja zdravstva, a fikcija NZR podstiče sistemsku korupciju u zdravstvu.
Instrukcija: krši zakon!
Naša Agencija za lekove i medicinska
sredstva jedna je od retkih koja nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu.
Razlog je centralizacija nadležnosti u Ministarstvu zdravlja, koje je zbog pritiska EU
osnovalo ALIMS i prepustilo joj postupak registracije lekova, odnosno
izdavanje dozvola za stavljanje lekova u promet. Kontrolu lekova u prometu
je zadržalo za sebe. Već se ustalila praksa da prilikom javnog istupanja
Ministarstvo zdravlja, odnosno ministar poziva stručnjake ALIMS-a koji obaveštavaju
javnost da su lekovi u prometu bezbedni jer se registracija sprovodi u skladu
sa standardima EU. Međutim ostaje druga strana medalje. Na našem tržištu se u
prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije
usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zato se pacijentima često izdaju
lekovi bez uputstva za upotrebu na srpskom jeziku ili se uputstva daju
pacijentu u ruke koja često nisu ona koja je odobrila ALIMS. Zbog ovakvog
stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva
švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno
analizirane. Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama.
Upravo zbog toga su predstavnici
farmaceutike kontaktirali predstavništva stranih proizvođača i pored ostalog su
dobili i konkretno objašnjenje. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa
registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve
instrukcije date inspektorima.
Mito raste
Ovih
dana je Galup media
izneo je, na zahtev UNDP-a, rezultate istraživanja na temu korupcije, koje i dalje pokazuje rast korupcije u zdravstvu, u poslednjih šest meseci za nekoliko procenata.
Prosečan iznos mita u oktobru 2010 je 255 EUR, što je
značajno više nego prethodni - 169 EUR u martu 2010. i 164 EUR
u oktobru 2009.