Zakonopravila
Država u procepu između
pretpostavke nevinosti i pretpostavke alkoholisanja
I pijan i trezan,
zakonom vezan
Zašto i zbog koga naopakim merama
zakonodavci i izvršna vlast u Srbiji prave pometnju u svakodnevnom životu
građana, koliko je važniji takozvani rijaliti šou od samog života i zašto su
spektakularna "televizijska hapšenja" postala deo tog cirkusa
istraživao je Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za
borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a
Josip Bogić
Pravo
služi da bi regulisalo određene odnose među ljudima, državama, privrednim
subjektima, a isto tako da sankcioniše i ona negativna ponašanja koja nisu u
skladu sa zakonskim rešenjima. Ukoliko u određenoj oblasti postoje pravne
praznine, tada zakonopisci temeljno proučavaju pojave koje nisu normirane
pravnim normama i podvode ih pod odgovarajuće nove pravne norme.
U
našem pravnom poretku, u kojem pojedinci misle da od njih počinje svet, pravo i
pravna nauka, ovoj problematici prilaze iz svog ugla i daju svoj maksimalni
doprinos koji nije ni izdaleka adekvatan onom kakav je potreban da se problem
pravilno kanališe. Oni izmišljaju točak, toplu vodu, električnu energiju i
druga čuda, kao da ne znaju da je to već izmišljeno.
Sa
koliko površnosti prilaze rešavanju određenih negativnih pojava govori i primer
iz prakse, a koji je usko povezan sa donošenjem Zakona o sprečavanju nereda na
sportskim priredbama. Na jednoj prodavnici u blizini Beogradske arene stoji
upozorenje MUP-a o tome da je na osnovu člana 18 pomenutog Zakona
"zabranjena prodaja i konzumiranje alkoholnih pića u sportskom objektu i
na udaljenosti do jednog kilometra od njega u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i
Novom Sadu, a u ostalim mestima do 300 metara, za vreme održavanja sportske priredbe
i tri časa pre i posle njenog završetka".
Alkoholne
dileme
Na
prvi pogled reklo bi se prava mera za suzbijanje nereda na sportskim
priredbama. Ali, ne lezi vraže, nije baš tako. Pošto igrom slučaja živim u
takvom "radijusu do jednog kilometra", osetio sam u praksi šta znači
ovakva nakaradna norma, koja nema veze sa životom. Kao prvo, u tom radijusu
postoji najmanje dve stotine radnji, mini marketa i velikih robnih kuća. Između
ostalog, tu su Vero i novi Merkator. Opšte je poznata činjenica
da se većina sportskih priredbi održava sredinom nedelje ili za vreme vikenda,
kada uobičajeno idemo i u posetu prijateljima. Kada već idemo u posetu
prijateljima, nosimo svakako i neko piće za dobro zdravlje, slavu, krštenje i
drugo. Ali ako pokušate da kupite neko piće u blizini ovih sportskih objekata,
to nećete moći, jer u periodu od osam sati prodavcima je zabranjeno prodavanje
alkoholnih pića, tako da možete gostima kupiti samo sokove.
Ubuduće
kada idete u goste birajte neki drugi dan osim vikenda ili idite u posetu
prijateljima koji stanuju na većoj udaljenosti od jednog kilometra od sportskog
objekta. Znači, birajte prijatelje! To dalje znači da nijedna kafana u ovom
"radijusu do jednog kilometra" u to vreme ne sme da radi!
Isto tako, ni u MUP-u ne mogu da se toče
alkoholna pića u vreme održavanja sportskih manifestacija, jer se i on nalazi u
tom krugu! Ko će ugostiteljima da nadoknadi izmaklu dobit?
Kako
u Beogradu postoji na stotine sportskih objekata, to bi po slovu ovog zakona u
celom gradu bila zabranjena prodaja alkoholnih pića.
Naravno, ne postoji statistika koliko je navijača u
alkoholisanom stanju pravilo nerede, niti koliko je njih alko-testirano da bi
se doneo ovakva odredba u Zakonu. Pre bih rekao da većina izgrednika konzumira
nešto drugo, a ne alkohol, a to nije ovom pravnom normom predviđeno. Očigledno,
onaj ko je pisao ovakve pravne norme nema veze ni sa sportom ni sa životom. Da
li je neko vršio istraživanja u kakvom stanju izgrednici prave ispade, da li u
alkoholisanom stanju ili bez prisustva alkohola? Ako nije, onda bi svakako
trebalo izvršiti takva istraživanja pa tek onda pristupiti pisanju normi, koje bi svako ponašanje, koje nije u skladu s
pravnim normama, valjano regulisali.
Ne
rešava se samo ovakvom kaznenom merom nasilje i nesportsko ponašanje na
sportskim priredbama niti je alkohol isključivi krivac za to. Pre će biti da su
političari isključivi krivci za ovakvo ponašanje, jer koriste i
zloupotrebljavaju decu i omladinu u svoje političke svrhe, kada im zatreba i
tada su oni junaci, a kada im to ne odgovara pokušavaju da tu istu decu i
omladinu kažnjavaju i tada su oni "huligani". Zabrane nikada nisu
donele rešenje problema. Upravo se dešavaju suprotni efekti. Ako je nešto
zabranjeno, tada ono i izaziva pojedince da krše pravila jer su tada oni
"važne face".
Nevaljali
momci i nevaljani dokazi
U
mnogim drugim oblastima, pre svega, u porodici i školi treba raditi sa decom i
zapuštenom omladinom. Ako im se svakodnevno nude "Farma" i
"Veliki brat" sa nekim Ekremom kao superstarom, i razne druge pogubne
emisije, a ne nudi im se posao od koga mogu da zarade i žive normalno, sigurno
ova zabrana prodaje i konzumiranja alkohola neće popraviti stanje na sportskim
priredbama. Ako je i od zakonopisca, preterano je!
Svedoci
smo, takođe, svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV
ekranima, tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih
mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima presuđuju pre samog
suda, koji je jedini merodavan da to čini.
U
Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član
34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova
krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".
Isto
tako, u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o pretpostavci nevinosti, i da se svako
smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog
suda i da državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana,
javne ličnosti i druga lica, imaju dužnost da se pridržavaju pravila iz ovog
člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne
vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost,
autoritet i nepristrasnost suda.
Takođe,
u važećem članu 17, ZKP-a stoji da su sud i državni organi koji učestvuju u
krivičnom postupku dužni da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od
važnosti za donošenje zakonite odluke. Sud i državni organi su dužni da s
jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako
i one koje mu idu u korist.
Pored
toga, u članu 18 ZKP-a stoji da pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za
validnu presudu. Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom
postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno
posebnim formalnim dokaznim pravilima. Sudske odluke se ne mogu zasnivati na
dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti s
odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.
U
Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa
pretkrivičnog postupka", u članu 231, stoji:
"...Kad je to neophodno radi utvrđivanja
istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi
unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije,
fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti
fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje
identiteta... Lice prema kome je preduzeta neka od radnji iz ovog člana ima
pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu ili neposredno višem organu
unutrašnjih poslova...".
Ko
je gledao sva ona "televizijska" hapšenja morao je da se pita: kome
ovo treba i zbog čega se ovo radi? Mogao sam da shvatim objavljivanje
fotografija organizatora i ubica pokojnog premijera Đinđića, ali sva javna
objavljivanja famoznih hapšenja, koja su usledila posle toga, do današnjih
dana, školski su primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke
nevinosti.
S
druge strane, postavlja se pitanje zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu
reagovale u ovakvim slučajevima, jer je očigledno reč o zloupotrebama državnih
činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred
zakonom.
Čini
mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im
se odvukla pažnja od svakodnevnih problema u vezi s golim opstankom. Dragan
Džajić, Rade Terzić i drugi nisu zaslužili da ih ovako ponižavaju. Čak i ono
hapšenje Buturovića sa specijalcima u fantomkama izgledalo je jadno, pogotovo
ako je reč o privrednom kriminalu. Kada će konačno neko stati na put ovakvom
ponašanju?
Svako ko je prekršio zakon treba da
odgovara, ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica?! Ovakvo ponašanje
policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om. Ako nisam u pravu, neka
javno objave za koji slučaj su imali odobrenje istražnog sudije da u sredstvima
javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih, kako to stoji u
članu 231 ZKP-a.