Stav

 

NOLE

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

NOLE - Uspeh tenisera Novaka Đokovića nije uspeh svih nas. Niti je to uspeh naše politike. Uspeh Novaka Đokovića je prvenstveno njegov uspeh i uspeh njegove porodice. Prosto je neverovatno da prvi reket sveta i pobednik legendarnog turnira u Vimbldonu dolazi iz zemlje koja se nalazi u bankrotu i raspadu. Biti prvi teniser planete, u sportu koji je pripadao isključivo građanskoj eliti, znači pokazati da si, zaista, prvi aristokrata sveta. Na taj olimpijski vrh se ne mogu popeti luzeri, neradnici, foliranti, pokvarenjaci, špekulanti, spinovani medijski savetnici, niti provincijalni đilkoši i džiberi koji šibicare i džepare na sitno, nego se tamo penju samo odabrni. Nole se sam izborio da bude odabran i da uđe u sportsku istoriju.

Zašto je Noletov uspeh poučan za naše društvo u propadanju? Prvo, Nole je

pokazao da se radom, odricanjem, štednjom, mukom, naporom, istrajnošču i voljom može postići svetski uspeh. I to sve sam, bez pomoći države. Na sve to, naravno, dolazi i talenat. Ali, talenat sam po sebi ne može doneti slavu ako nema velikog rada. Kako živimo u društvu u kome se favorizuje nerad, prevara, malverzacija i špekulacija, gde su glavni junaci politički ološ, prevaranti tajkuni, kriminalni tipovi i silikonske pevaljke, koji postaju estradni cirkusanti naše palanke, onda je svetski uspeh Noleta dokaz da se poštenim radom i velikim naporom, ipak, jedino stiže do zvezda.

Presudno je važno da ovo shvate mladi ljudi koji čitaju moje tekstove. Naime, ukorenilo se shvatanje u našem društvu da je sramota raditi, učiti, odricati se i štedeti, nego da je fensi kada gluvariš, blejiš, muljaš i trošiš ono što je neko drugi zaradio. Navodno, prava faca si kada znaš da se snađeš. Zašto bi učio kada ti roditelji mogu da kupe diplomu? Zašto bi bio pripravnik, kada možeš da budeš potpredsednik vlade, ministar ili guverner, bez znanja i bez radnog iskustva?

Zamislite da pobednik Vimbldona bude čovek koji ne zna da drži teniski reket u ruci, koji nikada nije izašao na teren i koji je samo igrao badminton. Da li je to moguće? Nije. Da li je moguće da Noletovi roditelji potkupe sve sudije i sve

igrače da bi njihov sin bio pobednik turnira? Nije. Kada bi to bilo moguće onda bi pobednici turnira bili sinovi Rotšildovih i Rokfelerovih. Da li je moguće da postaneš prvi reket sveta tako što ćeš spinovati javnost da si najbolji, dok budeš gubio sve partije? Ni to nije moguće. To je moguće samo kod nesretnog Borisa Tadića koji je umislio da je najbolji regionalni igrač, dok gubi sve političke utakmice. Znači, Nole je dao podsticaj mladim ljudima u Srbiji da istraju u poštenju, radu i učenju, uprkos tome što to trenutno nije popularno u društvu. Nole je i nama matorima učinio zadovoljstvo jer je potvrdio sve one moralne principe za koje živimo i od kojih se nećemo, uprkos svemu, nikada da odreknemo. Dakle, deco, knjige u šake i učite zanat. Tako se postaje uspešan i veliki čovek.

Drugo, Nole je pokazao nešto što krasi samo velikane. Nikada do sada nismo imali tako velikog svetskog šampiona koji je jednostavan, skroman, drag i umiljat. On se ponaša kao da nam je svima unuk, sin, prijatelj, drug iz škole, kolega ili komšija. On se ponaša tačno onako kako se mi, Srbi, nikada ne ponašamo. Naša nacionalna osobina je da smo bahati u pobedama i katastrofični u porazima. Maričku bitku smo, pisao sam o tome, izgubili samo zato što smo potcenili protivnika i zapili se slaveći unapred pobedu. Kosovsku bitku smo nepromišljeno prihvatili i pretvorili je u nacionalnu katastrofu, da bismo je pre nekoliko vekova uzdigli do mita. Naša nacionalna neumerenost se ogleda u tome da one koje volimo dižemo u nebesa, dok one koji nam nisu po volji sahranjujemo kilometrima pod zemlju. Naša nacionalna osobina je da volimo da se sprdamo sa drugima i da ih smatramo manje vrednim od nas. Profesor Nikolić, legenda naše košarke, čovek koji je stvorio zlatnu generaciju naših košarkaša, rekao je u jednom intervjuu da je doživeo najveću sramotu u životu kada su Slavnić i Kićanović, na samom kraju utakmice protiv moćnih Rusa, imajući pobedu u rukama, počeli da igraju odbojku i da tako omalovažavaju protivnika. Nikada se ne smemo u pobedi poneti da nanosimo uvredu drugima, niti u porazu treba da budemo katastrofični.

Recimo, Srbija danas doživljava državni i nacionalni poraz. Gubimo na svim utakmicama. Naš predsednik i državna televizija se izvinjavaju svima, puze na kolenima kada to niko od njih ne traži i nanose sramotu našem narodu, pokušavajući da nam nametnu jaram da smo mi genocidan narod. Tako se širi uverenje da smo svi mi, Srbi, zlikovci, ubice, kriminalci, prevaranti, lopovi, neradnici i bitange i da smo divljački narod koga, napokon, treba kazniti za sve ono što nikada nismo ni uradili. To uverenje, što je vrlo opasno, proširilo se u čitavom narodu zahvaljući političarima koji, plašeći se konkurencije, ubeđuju građane da svi mi ne valjamo, da su političari najbolji i da ih ne treba menjati jer boljih ljudi nemamo u društvu. Uspeh Noletov je dokaz da je to laž. Uspeh Noletov i njegovo ponašanje pokazuju da imamo dobre ljude. Nije tačno da dobrih ljudi nema. Nije tačno da stručnih i uspešnih ljudi nemamo. Nije tačno da ne znamo da se ponašamo. Nole nam je svojom dobrotom, jednostavnošću, komunikativnošću i osmehom ulio nadu da istrajemo na našem putu. Nema tu velike priče, treba slediti primer šampiona. Treba da se ugledamo na uspešne. Svako u svom životu i na svom poslu. Uspešne pojedince i uspešne države. Sledite primer Noleta. Neka vam njegovi uspesi budu motivacija da se ne razočarate u sebe. Neka vas njegov primer podstakne da ne odustanete. Nastavite dalje. Postanite šampioni u svojoj struci. To je put spasa Srbije. To nam treba. Nole je samo prvi. Želim mu da dugo to i ostane. I da se ne promeni. Neka njegov trijumf bude prekretnica za naš državni i nacionalni preporod.

BAKSUZ - Koliko je Nole veliki igrač i šampion najbolje govori podatak da u njegovom trijumfu nije uspeo da ga omete ni onaj baksuz Boris Tadić. Već sam pisao da taj čovek Srbiji donosi samo propast. Sve što radi je pogrešno i štetno. U redu, nemam ništa protiv što je bio na Vimldonu, kada možemo da plaćamo njegov blindirani automobil od 600.000 evra, nije sporno da platimo i ulaznicu od 11.000 funti da bi predsednik Srbije svojim prisustvom pokazao da podržava svog nacionalnog heroja. Ali, gospodo drugovi, tamo na Vimbldonu nije bio predsednik države, tamo je bio Boris Tadić. I to je ogromna razlika. Boris Tadić je sebe stavio ispred predsednika države. Boris Tadić je narcisoidni klipan koji ne zna da se ponaša i koji nas bruka na svakom mestu.

Pogledajte samo fotografije iz lože gde je sedeo. Pogledajte samo to zgrčeno i frustrirano lice. Pogledajte tog iskompleksiranog školskog psihologa, koji nije bio niko i ništa dok nije postao predsednik države, dok sedi u društvu aristokratije u loži. Pogledajte tu uobraženu beznačajnost i tog napirlitanog skorojevića kako pozira i folira. Boris Tadić je potpuno poludeo i postao je opasan po društvo i državu. Njegove izjave ulaze u bisere antalogije političkih gluposti. Čitav svet je preneo njegovu nebuloznu izjavu kojom on nudi Noletu svoje predsedničko mesto. Ta politička glupost, to licemerje i dodvoravanje javnosti, to marketinško masturbiranje po sopstvenim biračima, ta neodmerenost, primitivizam, površnost i malograđanština oličenje su Borisa Tadića. Čitav svet se zaprepastio kada je on to izjavio, jer je neprimereno da to kaže predsednik države, jer je neprimereno da to kaže predsednik republike i neprimereno je da spinovani mediji u Srbiji posvete toliko pažnje toj gluposti.

Šta, ustvari, govori ta njegova izjava? Kao vrhunac političkog ludila, Boris Tadić je umislio da je monarh Srbije i da može svoju funkciju da prepusti najboljem teniseru sveta. Kao vrhunac bezobrazluka, Boris Tadić potcenjuje inteligenciju građana Srbije. Kao vrhunac primitivizma, Boris Tadić na najpodliji način vodi predizbornu kampanju, zloupotrebljavajući pobedu Novaka Đokovića. Zapravo, on Noletovu pobedu doživljava kao svoju ličnu pobedu i sjajnu priliku da podigne rejting sebi i svojoj kriminalnoj grupaciji na

vlasti. Boris Tadić sve doživljava lično. On ima svoj lični režim u Srbiji. Zar bi na Tašmajdanu podizao spomenik azijatskom despotu da mu to nije politički uzor? Ima svoje lične medije. Nikada ovakva medijska blokada nije bila u Srbiji, što sada potvrđuju i evropski zvaničnici. Ima svoju ličnu spoljnu politiku za koju nikome ne odgovara. Tvrdi da se budi sa Severinom, sedi sa pevaljkama i Palmom na proslavama da bi obezbedio većinu za uništavanje države, sedi u sarajevskom kafiću sa Dinom Merlinom i zajebava se dok većina građana Srbije ne zna kako da sastavi kraj sa krajem. Jednom rečju, Boris Tadić mora biti poražen na izborima i proteran iz politike, jer je svako dalje njegovo političko delovanje štetno za državu. Njegovi medijski savetnici su namerno, da bi se sprdali sa Noletom, videći da na centralnoj proslavi titule, pred sto hiljada građana i milionskim auditorijumom, Nole nije dozvolio Borisu Tadiću i njegovim pajtosima da učestvuju u narodnom veselju, plašeći se da će taj baksuz sve da obesmisli i pokvari, dakle, njegovi medijski manipulatori su namerno stvarali neukus i kič oko Noleta, stavili su Noletu brkove i uporedili ga sa Nikolom Teslom, počeli su da spinuju kako Novakovi milijarderi dolaze u Srbiju da pokrenu proizvodnju, a sve je to rađeno iz zlobe, zavisti, primitivizma i prostakluka Borisa Tadića i njegovog odnarođenog i bankrotiranog režima. Duboko se nadam da će naš narod imati istorijske mudrosti i građanskog poštenja i da neće dozvoliti da ga režim Borisa Tadića izmanipuliše i potkupi, da će na sledećim izborima glasati protiv kriminalaca na vlasti, jer je to jedini način da se oslobodimo opasnog ludaka na vlasti.

ĐILAS - Koristim ovu priliku, kada već govorimo o političkom ludilu, da ukažem građanima Srbije na još jednog opasnog političkog demagoga koji se, prema nastupima u medijima, nalazi u velikoj političkoj kampanji koja će se završiti, prema njegovom planu, smenom prolupalog Borisa Tadića i uspostavljanjem njegovog ličnog režima. Ukazujem građanima Srbije da Dragan Đilas izrasta u bahatog totalitaristu koji je opasnost za demokratiju i Republiku.

Naime, kod Đilasa je sve lažno. Pošto sve znam o njemu i imao sam prilike da ga primam dok nije bio niko i ništa, radi se o beskrupuloznom i bolesno sujetnom liku koji je spreman na sve. Njegovo pozivanje na to da je inženjer a da nije političar, samo je propagandni trik, jer on nije nikada radio kao inženjer, a o njegovom studiranju najbolje je da se raspitate na fakultetu. Njegov uspon od studenta do tajkuna i medijskog mogula ide isključivo preko politike. Bogatstvo je stekao tek kada je ušao u DS i postao direktor Narodne kancelarije. Ako pratite promet na njegovim kompanijama, onda ćete videti da on preko noći postaje milioner. Naravno, uz potpuni monopol na tržištu.  Danas on lično pregovara sa tajkunom Bekom oko Luke Beograd, kao da ne postoje sud i institucije sistema, kao da je on gazda Beograda i sam odlučuje o tome da li će se kupiti Luka i po kojoj ceni, danas on ponovo zadužuje budžet Beograda za promašeni faraonski most, koji već košta 404 miliona evra, ali mu treba još 40 miliona evra za pristupnice, kao da most treba da visi u zraku, kao da su Beograđani maloumni i ne znaju da je sve to ogromna pljačka i da je deset mostova moglo da se napravi u Beogradu za novac koji je do sada potrošen. Dragan Đilas seče drvorede, podiže spomenike azijatskim despotima, vaterpolistu stavlja na čelo stranke u Beogradu, kontroliše medije, bogati se i potkopava ličnu vlast Borisa Tadića. Između Tadića i Đilasa treba da izaberemo Srbiju. Umesto totalitarnih ličnih režima treba da izaberemo demokratiju i republiku. Ko? Za koga da glasamo? Okrenite se oko sebe i videćete mnogo Novaka Đokovića. Za njih treba da glasate. Oni će doneti šampionsku titulu Srbiji.

 

 

 

 

 

Boris Tadić je sebe stavio ispred predsednika države. Boris Tadić je narcisoidni klipan koji ne zna da se ponaša i koji nas bruka na svakom mestu.