Bezakonje

Svedočenje žrtve: Argita Bulatović, neizabrani zamenik javnog tužioca

 

Ako smo volovi, bošćemo se

 

"Reforma je diskriminatorska i politički montirana, krivično ću goniti Stamenkovića", kaže donedavna zamenica javnog tužioca, jedna od žrtava pravosudnog kriminala u kulminaciji 

 

...

 

Koliko me pogodila inkvizitorska odluka Državnog veća tužilaca o definitivnom odbijanju moje žalbe na razrešenje sa mesta zamenika tužioca, toliko me porazio način na koji je odluka obrazložena i prezentovana u javnosti. Kao da nije dovoljno što su nas izbacili na ulicu, već su morali do kraja da nas izvređaju i ponize.

Odluku još nisam dobila, ali prema pisanju medija tužilac Branko Stamenković je ocenio da sam nestručna i nepismena. Mogu samo da kažem da upravo u Državnom veću tužilaca sede što nestručni, što polupismeni, što zlonamerni ljudi, koji su nesavesno i ofrlje uradili posao kako bi potvrdili politički motivisanu i montiranu reformu pravosuđa.

A zbog načina na koji je iz konteksta vadio samo negativne reči, izbegavajući da iznese punu istinu, podneću ovih dana krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja protiv Branka Stamenkovića. Što se njegovog rada tiče, o tome dovoljno govori činjenica da su mu se, kao tužiocu za "sajber kriminal", narugali tinejdžeri, hakerišući sajt njegovog Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Tročlana komisija u ime DVT-a sa kojom sam imala razgovor očigledno nije ni pročitala moju ustavnu žalbu. Komisija je bila u sastavu Danijela Sinđelić (predsednik), Majda Rakić i izvestilac Branko Stamenković. Nisu pročitali ustavnu žalbu, jer su odluke bile očigledno unapred donete. Pa što bi se mučili.

Čitavo obrazloženje odluke DVT-a je zasnovano na subjektivnom mišljenju jednog čoveka, tadašnjeg šefa tužilaštva u Obrenovcu Miroslava Simića, koje ne samo da nije dokazano, već je kontradiktorno i samo sebe pobija. Pre svega, tužilac Simić ni sam nije izabran prilikom reizbora, pa kako je moguće da se DVT poziva na mišljenje nekog ko po njihovom mišljenju nije dostojan tužilačke funkcije?!

Zatim, kako je moguće da za mene i zamenika tužioca Vasku Maksimović postoji potpuno identično mišljenje šefa tužilaštva Simića! Izuzev prvih nekoliko redova, koji su ubačeni kod Vaske Maksimović. Kako je moguće da je gotovo cela stranica teksta mišljenja od reči do reči identična za mene i nju! Iste vrline, iste mane, iste pohvale, iste kritike, sve izrečeno identičnim rečima, istim zarezima, zagradama...! Kao kad bi dva otiska prsta različitih ljudi bila ista. Sve to ne zanima DVT, zato što rade nestručno i nesavesno i ne čitaju ustavnu žalbu.

Postoji nekoliko objašnjenja zašto se to desilo. Ili mišljenje važi za jednu od nas, ali je greškom preslikano i na drugu, ili je to tužilac Simić svesno odradio - nesavesno. U drugom slučaju, ostaje pitanje zašto smo samo nas dve pored pohvala dobile i kritike, a svi ostali zamenici samo hvalospeve. Da li smo diskriminisane zato što smo obe bile tužioci sa Kosova i Metohije, ja iz Peći, a Vaska iz Prištine, pa da ne ugrozimo prilikom reizbora domaće obrenovačke tužioce? Ili zato što smo obe Makedonke po nacionalnosti? U oba slučaja radi se o diskriminaciji, bilo po teritorijalnom, bilo po nacionalnom osnovu. Možda i po oba.

Predsednika komisije pred kojom sam imala razgovor, Danijelu Sinđelić, poznajem upravo iz obrenovačkog tužilaštva. Za nju je Simić u svom mišljenju izneo da "koristi računar i elektronsku bazu podataka", a ona nije znala ni poziv za sud da otkuca na računaru, gde samo treba da se izmene podaci! Toliko o objektivnosti Simića.

A sad još malo činjenica. Kao zamenik tužioca imala sam u periodu 2006-2009. godine 657 završenih predmeta, 103 više od Miška Veličkovića koji je izabran. Na nivou obrenovačkog tužilaštva imala sam ubedljivo najbolji prosek, preko 120 odsto, a na okružnom nivou to iznosi 90,5 odsto. Taj prosek bi bio i veći da mi je uračunato što sam kao v.d. opštinskog tužioca u Peći tokom 2007. godine jednom mesečno išla u tužilaštvo izmešteno u Leskovac da završavam predmete. Dakle, i na taj način sam oštećena.    

Danijela Sinđelić imala je izrazito manji broj obrađenih predmeta od mene, a tačan procenat ne znam jer nam nije dopušten uvid u predmete drugih tužilaca. Ne samo da je izabrana, nego je u svojoj 34. godini života unapređena za šefa Drugog osnovnog tužilaštva u Beogradu. Kada je izabrana govorila je da je imala jaku vezu, ujaka. Da li je ujak, ne znam, ali da je jaka veza, o tome očigledno govori njeno iznenadno unapređenje, pa čak i dodatna funkcija člana Državnog veća tužilaca. A i dok je radila u obrenovačkom tužilaštvu, videlo se da ima zaleđinu, jer je znala da odbija predmete i da neprijatno podiže ton na šefa tužilaštva Simića.

Da nije tragična, reforma pravosuđa bila bi smešna. U Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva, koji su se drznuli da od Ustavnog suda preotmu predmete, sedi Snežana Malović. Koliko je ova devojčica bila stručna kada je sa 31 godinom postala ministar pravde? I da li zaista ona rukovodi ministarstvom? Neobično da neko na tako visokom položaju ne poznaje nijedan strani jezik, osim možda hrvatskog i bošnjačkog. Pa se postavlja pitanje kako je završila Pravni fakultet, ako se zna da je po programu obavezno da položi bar jedan strani jezik.

Boško Ristić je član oba tela, a nadležni organi bi morali da ispitaju postoji li tu sukob interesa. Jer, ako on utiče na izbor sudija i tužilaca, kakav će odnos te sudije i tužioci imati prema strankama u sudu koje zastupa Kancelarija Ristić iz Niša?

A predsednik DVT-a Zagorka Dolovac neka objasni koliko je predmeta držala u fioci dok je bila Okružni tužilac u Beogradu i da li je zahvaljujući tome avanzovala u republičkog tužioca. Neka kaže za koliko tih predmeta sada Evropska komisija zahteva procesuiranje. I neka objasni samo jedan primer odluke DVT-a, tela kojim predsedava. Kako je moguće da je za zamenika Osnovnog tužilaštva u Smederevu izabrana Rosanda Svilanović, koja je imala prosečnu ocenu "ne zadovoljava"! Možda se neka odgonetka krije i u prezimenu izabranog tužioca. 

Ako ste nas "žigosali" kao goveda, bar da pokažemo da imamo rogove i da znamo da ubodemo. I to istinom, a istina boli. Ako bilo šta od ovoga iznesenog nije istina, neka me tuže - ja sam spremna. Neka prozvani odgovore na ove navode, ili neka zauvek ćute. A ni njihova neće goreti do zore, najkasnije do juna, dalje ne verujem.

Moram još da napomenem da potičem iz čestite i ponosite porodice, za koju niko ne može reći nijednu lošu reč. Ali vi sve možete, možete nam zabraniti pravo na rad, možete nam uzeti i živote, samo jedno ne možete - ne možete nam uzeti dostojanstvo. A za sve što ste uradili, samo je jedan Vrhovni Sudija.

 

S poštovanjem

 

                                                                       Argita Bulatović,

            bivši zamenik Opštinskog javnog tužioca u Obrenovcu