Bezakonje

Sv(j)etlost: mrak svojinske transformacije

 

Sedam vlasnika petoro radnika

 

Mutnim radnjama rukovodstvo nekadašnjih društvenih preduzeća uspevalo je da društveni kapital prebaci u privatne džepove, a tužilaštva u Srbiji u tome svemu ne vide ništa sporno

 

Mersiha Hadžić

 

Decembra 2009. godine Nikola Perzić, radnik Svetlost komerca, tadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu podneo je krivičnu prijavu protiv rukovodilaca pomenutog preduzeća zbog zloupotrebe službenog položaja.

U prijavi se navodi kako je firma Svetlost komerc iz ulice Cara Dušana 60 u Beogradu poslovala u sastavu Svjetlost Sarajevo duže od 35 godina. Na osnovu tadašnjeg zakona započela je 1989. godine svojinska transformacija te je 46 od tadašnjih 48 radnika u poslovnim jedinicama na teritoriji Srbije otkupilo akcije preduzeća koje tako postaje deoničarsko društvo.

Upravni odbor Svjetlost komerca d.d. iz Sarajeva 1992. donosi odluku o deobnom bilansu i objedinjavanjem više tadašnjih poslovnih jedinica na teritoriji Srbije nastaje posebno deoničarsko društvo sa kapitalom vrednim 456.000 tadašnjih nemačkih maraka.

Posle toga dolazi do sukoba između novog preduzeća i Republike Srbije, jer se neko iz vlasti dosetio da bi Svetlost komerc mogao da potpadne pod Uredbu o organizovanju delova preduzeća čije je sedište u nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici, pa avgusta 1992. poništava svojinsku transformaciju Svetlost komerca i već u registar upisano deoničarsko društvo ponovo vraća u društveni status. Konačno, 1996. godine Ministarstvo finansija republičke vlade daje saglasnost za vraćanje svojinske transformacije i ponovnu registraciju Svetlost komerca kao deoničarskog društva.

Ono što odmah upada u oči jesu potpuno različite procene vrednosti kapitala koje je Svetlost komerc imao na samom svom početku. Po prvobitnoj verziji iz 1992. godine ono je vredelo nešto manje od pola miliona maraka, dok se kasnije pojavljuje procena koja govori o 2.035.000 maraka. Ova drastična razlika je svakako jedan od glavnih razloga zbog koga će kasnije do razvoja događaja koji će kulminirati pomenutom krivičnom prijavom.

Kako stvari stoje, tadašnje rukovodstvo, sigurno obavešteno o pravoj vrednosti preduzeća, ubeđuje radnike da im prepuste svoje akcije koje otkupljuju mimo berze i to po proceni preduzeća iz 1992. godine. Kako stoji u pomenutoj prijavi, prednjačio je tadašnji direktor Vojislav Gavrilović.

Direktorov sin Vanja Gavrilović zajedno Đorđem Sibinovićem osniva preduzeće Big komerc DOO koje će imati itekako dobre poslovne odnose sa Svetlost komercom. Generalni direktor Big komerca bio je Branislav Begović, u to vreme zaposlen i kao finansijski direktor u Svetlost komercu.

U izvlačenju para iz Svetlost komerca učestvovalo je i preduzeće Svetlost komerc tehnika DOO volšebno registrovano na istoj adresi kao i Svetlost komerc DD.

Kada se sve sabere, ispada da su radnici Svetlost komerca DD već u startu bili oštećeni za 1.600.000 tadašnjih nemačkih maraka. I pored svega, zamenica javnog tužioca iz Prvog osnovnog tužilaštva, kome je prijava prosleđena, Jelena Pančić, 17. decembra 2010. donosi odluku da nema zakonskih osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv bivših rukovodilaca.

U međuvremenu nema ni Svetlost komerca DD. Na istoj toj adresi u Cara Dušana 60 nalazi se, međutim, Svetlostkomerc DOO sa uplaćenim novčanim kapitalom u visini od 38.640,10 evra, koje ima sedam vlasnika i samo pet radnika.