Otimanje

Zaštita autorskih prava: sve dodeljeno grupi privatnika-samozvanaca

 

Zapevaj i za Mirka zadeni

 

Ni premijeru Mirku Cvetkoviću, čiji su porodični i finansijski interesi usko vezani sa poslovanjem društava za navodnu zaštitu autorskih i srodnih prava, uopšte se ne žuri da se zavede kakav-takav red u ovoj oblasti. U mutnoj vodi se najlakše lovi

 

Igor Milanović

 

Celokupno medijsko nebo Srbije, kada su u pitanju autorska i srodna prava u muzici, procenjuje se na vrednost ne manju od pet miliona evra na godišnjem nivou. Po aktuelnom Zakonu o autorskim i srodnim pravima (ZASP) postoje tri organizacije koje se u ime nosilaca bave naplatom korišćenja ovih prava: SOKOJ (Organizacija muzičkih autora Srbije), OFPS (Organizacija proizvođača fonograma Srbije) i PI (Prava izvođača).

ZASP u sadašnjoj verziji bukvalno prisiljava nosioce autorskih prava da budu u pomenutim organizacijama, dok se u svetu primenjuje model po kome svako samostalno odlučuje da li će i kako da štiti svoja prava. U Srbiji, ako nosilac autorskih prava ne želi da ga neka od pomenutih organizacija "štiti", mora u pisanoj formi da joj se obrati i to saopšti. Čak i onda može da dođe do problema.

OFPS štiti prava izdavača fonograma, odnosno nosača zvuka. Polovinu ostvarenih prihoda OFPS predaje organizaciji koja se zove Prava izvođača (PI), koja opet petinu prihoda predaje Jugoslovenskoj autorskoj agenciji (JAA).

JAA je privatizovana 27. decembra 2005. godine za račun izvesnog Stojana Tomića, koji je nastupao ispred konzorcijuma neimenovanih članova. Ubrzo se saznalo za ime bar jednog, ako ne i jedinog člana ovog tajanstvenog konzorcijuma, a to je - aktuelni premijer Mirko Cvetković, čiji sin Aleksandar i danas sedi u Upravnom odboru JAA. Ovo je svakako jedan od razloga zbog koga je zaštita autorskih i srodnih prava u Srbiji do kraja monopolizovana i istovremeno zakonski slabo regulisana.

 

Interesna ljubav

 

ZASP predviđa, za razliku od ranijih zakonskih rešenja, da SOKOJ, OFPS i PI ne mogu više samostalno da fomiraju cene po kojima će da ubiru harač od onih koji koriste tuđa autorska prava, a pod ovim se prvenstveno podrazumevaju elektronski mediji i lokali u kojima se pušta muzika. Ovo bi bio veliki civilizacijski napredak, da nema jedne sitnice koja je pomenutu trojku postavila u isti, ako ne i povoljniji položaj u odnosu na prethodno stanje.

Po ZASP-u, tri društva su dužna da sa korisnicima autorskih prava sklope dogovor o visini nadoknade koja će biti plaćana nosiocima autorskih prava. U slučaju da se dogovor ne postigne, konačnu odluku će doneti Komisija za autorska prava koju formira vlada. Od početka je svima bilo jasno da do dogovora ne može da dođe, jer haračlije na tako nešto nisu navikle.

Uoči samog izglasavanja ZASP-a krajem 2009. godine, SOKOJ i OFPS (koji dejstvuje i u korist PI) drastično podižu cene nadoknade za korišćenje autorskih prava. Zakon stupa na snagu početkom 2010. sa klauzulom da će zatečene cene da se primenjuju do sklapanja dogovora sa korisnicima autorskih prava.

Dogovor nije postignut i vlada pristupa formiranju pomenute Komisije koja treba da donese arbitražnu odluku. Naravno da republička vlada sa ovim nije žurila, jer se sve vreme od korisnika autorskih prava ubire harač koji su SOKOJ i OFPS samovoljno proklamovali pre stupanja na snagu ZASP-a i čija je visina potpuno neodrživa, ali čiji deo odlazi firmi u vlasništvu Mirka Cvetkovića.

Da bi se sprečilo da i sama Komisija nakon formiranja brzo i lako donese odluku kojom će se cene naknade korišćenja autorskih prava spustiti na razuman nivo, vlada je odlučila da u nju delegira samo one koji imaju zajednički interes.

Na jednoj strani u Komisiji su predstavnici onih koji naplaćuju, ali samo SOKOJ i OFPS, budući da PI ne deluje samostalno već u okviru OFPS-a. Da bi bili ravnopravni, i na drugoj strani su samo dva predstavnika onih koji plaćaju, a republička vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, direktno zainteresovanim da pregovori nikada ne uspeju, na ta mesta postavlja predstavnika RTS-a i ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija).

Elektronski mediji, međutim, u prihodima "zaštitnika" autorskih prava učestvuju tek sa jednom trećinom, dok dve trećine donose vlasnici ugostiteljskih objekata i prodavnica u kojima se pušta muzika. Oni su okupljeni u Uniji poslodavaca Srbije, čiji predstavnik je dobio tek mesto rezervnog člana Komisije, koje mu je ovih dana bez obrazloženja - oduzeto.

RTS je preko svoje diskografske kuće PGP učlanjen u SOKOJ i OFPS, a isto važi i za neke druge televizijske stanice, članice ANEM-a, na prvom mestu za Pink. Tako, odlukom vlade, o sastavu Komisije za autorska prava, RTS i Pink faktički pregovaraju sami sa sobom, a njihov dogovor će kasnije da finansira Unija poslodavaca koja nema predstavnika, pa čak ni posmatrača u Komisiji!

Već godinu i po od kako je na snagu stupio novi ZASP nikakvo rešenje problema prenaduvanih cena nije ni na vidiku. U međuvremenu je i predsednik Komisije prof. Slobodan Marković, jedan od autora sadašnjeg ZASP-a, razrešen dužnosti, jer je prešao na rad u RTS kao predsednik Upravnog odbora.

Mirku Cvetkoviću, čiji su porodični i finansijski interesi usko vezani sa poslovanjem društava za navodnu zaštitu autorskih i srodnih prava, uopšte se ne žuri da se zavede kakav-takav red u ovoj oblasti. U mutnoj vodi se najlakše lovi.

Po završnom računu za 2010. godinu JAA, čije akcije dobrim delom kontroliše porodica Cvetković, ostvario je prihod od 97.782.000 dinara, od čega najveći deo potiče od onih 20 odsto koje mu uplaćuje PI.

 

Plagiranje samog sebe

 

PI je u celom ovom konglomeratu navodnih dušebrižnika i zaštitnika autorskih i srodnih prava u stvari najveći parazit. On niti ima sopstvenu strukturu potrebnu da bi se vršila naplata, niti mu je tako nešto potrebno, jer to za njega obavlja OFPS.

Kontrolori OFPS-a, koji su se dugo zvali inspektorima i nosili legitimacije neverovatno slične onima Ministarstva unutrašnjih poslova, vrše terenske provere i naplatu i za svoje društvo, ali i za PI koji samo skuplja pare. U međuvremenu je OFPS-ovim saradnicima zabranjeno da se predstavljaju kao inspektori, ali su im značke ostale iste kao one MUP-ove.

Ovi kontrolori obilaze ugostiteljske i druge lokale po Srbiji proveravajući da li njihovi vlasnici uredno plaćaju dažbine za korišćenje muzičkih uređaja u poslovnom prostoru. Po ZASP-u su čak i organizatori privatnih rođendanskih žurki dužni da OFPS-u i SOKOJ-u plate nadoknadu za puštanje muzike.

U ovom trenutku u Srbiji OFPS vodi oko 22.000 sudskih sporova sa vlasnicima lokala koji nisu hteli da se potčine njegovom diktatu i samovolji. Veliki broj vlasnika lokala ne zna koja su stvarna ovlašćenja samozvanih inspektora ovog udruženja.

Posao kontrolora je da utvrdi da li vlasnik uredno izmiruje svoje obaveze i koja je kategorija lokala koji kontroliše. Međutim, zapisnik koji on prilikom obilaska lokala izdaje zbunjenom gazdi, po odluci Vrhovnog suda Srbije ne predstavlja javnu ispravu podobnu za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka. Mnoge gazde lokala to ne znaju, pa plaćaju i ono što ne bi morali.

Tako OFPS vrši naplatu i retroaktivno. Znači, kada "inspektori" utvrde da je neki lokal otvoren pre dve godine i da nikada nije plaćao tantijeme OFPS-u, oni vlasniku razrežu namet za ceo taj period samo na osnovu činjenice da je u danu kontrole u lokalu svirala muzika. Da li je muzika puštana i ranije ili ne, ostaje na nesrećnom gazdi da dokazuje.

Pošto se namire sve alamunje koje sede u SOKOJ-u, OFPS-u, PI-u i JAA-u, nešto para ode i nosiocima autorskih i srodnih prava, ali opet po partijskoj liniji. Po izveštaju SOKOJ-a, jedan od najslušanijih kompozitora Srbije je Mlađan Dinkić, koji je na osnovu autorskih prava do sada od ove organizacije dobio 328.000 dinara.

Dinkić je, između ostalih, i autor melodije za pesmu Sanjam, sa kojom je njegov veliki prijatelj Dragan Kojić Keba 2005. osvojio treće mesto na Budvanskom festivalu. Ista melodija, međutim, pojavljuje se i na kasnijem albumu Bobana Rajovića, poznatijeg po nadimku Piroman, ovog puta pod naslovom Mijenjam. Za obe pesme, kao i za mnoge druge slične prevare, Dinkić uredno dobija naknadu od SOKOJ-a. U Srbiji je dovoljno da budete ministar, pa da imate pravo da plagirate i samog sebe.

  

 

 

 

Kriminalci nezaobilazni

 

U svetu sve više prostora na muzičkoj sceni uzimaju autori i izvođači koji ne žele da štite svoja prava, niti da naplaćuju njihovo korišćenje, smatrajući svoja dela za javno dobro.

I u Srbiji deluje jedna organizacija koja okuplja ove autore i izvođače i sarađuje sa sličnim organizacijama u svetu, a to je Fair-share DOO iz Beograda. Princip rada ovog mladog preduzeća je jednostavan: vlasnici ugostiteljskih lokala ili drugog poslovnog prostora od njih dobijaju melodije koje mogu da puštaju po zaštitnoj ceni koja na godišnjem nivou iznosi manje nego ono što bi plaćali SOKOJ-u ili OFPS-u mesečno.

Ova taksa pokriva troškove rada Fair-share-a, koji su u odnosu na one SOKOJ-a i OFPS-a zanemarljivi, a ostatak prihoda odlazi vlasnicima autorskih prava.

Problem sa kojim se ovo preduzeće susreće u Srbiji jeste zakonska regulativa, po kojoj je svaki vlasnik autorskih i srodnih prava automatski obuhvaćen delatnošću neke od organizacija koje ga "štite", osim ako izričito i pismeno istu ne obavesti da ne želi njene usluge.