Kontranapad

Fudbalska liga: kako upasti ili ispasti, a ostati pošten

 

Nekad se lakše i ubiti nego umiti

Argumentacija Tomislava Karadžića da će svaka utakmica u Novom Pazaru biti posećena od osam do deset hiljada gledalaca nemušta je odbrana isforsirane odluke koja nema valjano uporište. Taj broj posetilaca je u ovom gradu bio na utakmicama bez obzira u kom stepenu se takmičio klub

 

Miroslav Vislavski

Opomena Ivice Dačića upućena fudbalskim radnicima i najširoj javnosti na svečanosti povodom otvaranja Kuće fudbala u Staroj Pazovi, u prisustvu čelnika FIFA Sepa Blatera i UEFA Mišela Platinija,  kojom je upozorio "da nam je potreban zdrav sport i fer plej", te da se "nakupilo prljavštine u srpskom fudbalu", zbog čega je "vreme za umivanje", samo dva meseca kasnije pokazuje da i ne postoji volja niti želja da se stvari radikalno menjaju. Zašto? Zato što i pored (konačno) donetog Zakona o sportu, u Srbiji sem separatnih autokratija ne postoji sistem u sportu! Zato što se ne radi samo o (ne)sposobnosti fudbalske vlasti na čelu sa Tomislavom Karadžićem ili o drugim autokratama u nacionalnim savezima, već o najdirektnijoj zloupotrebi sporta od  strane političara, koji zarad sopstvene ili stranačke promocije mešetare i kao kvaziautoriteti "pomažu" sport i pojedine klubove koji su im "na srcu"!

Najnoviji primeri to potvrđuju i ilustruju. Popunjavanje fudbalske "Jelen super lige" nakon odustajanja BASK-a, koji je sezonu završio na prvom mestu i na taj način izborio učešće u elitnoj srpskoj ligi, pokazuje da fudbalska vlada nema jasne, principijelne i poštene kriterijume kojima se rukovodi u takvoj situaciji. Ona posebnim odlukama (dogovaranim na nepoznatim mestima) ili uredbama izigrava propise, pravi kompromise kojima "zatvara" raznorazne grehe fudbalskih mešetara, o kojima se ne govori ili se izbegava njihovo raščišćavanje. Kako drugačije objasniti da su u slučaju trećeplasiranog Novog Pazara "primenjivani" propisi pa je ovaj klub kao najbolje plasirani nakon odustajanja BASK-a prekomandovan u elitni stepen takmičenja, a Kolubara koja je ispala iz Prve lige u nastaloj okolnosti zadržava status prvoligaša, bez obzira što je po istim propisima morala da se preseli stepen niže? BASK, umesto da ostane u istom stepenu u kome je ubedljivo osvojio prvo mesto (pošto "nema uslova" da pređe u izboreni rang više) kažnjava se i prebacuje u rang niže!? Zašto se kažnjava, to nije objašnjeno u fudbalskoj vladi Toleta Karadžića. Istovremeno, Inđija koja je izgubila status u elitnom sastavu srpskog fudbala, iznenada se pojavljuje kao kandidat za popunu "Jelen super lige", mada joj propisi to ne  omogućavaju. A onda joj se šansa pruža mimo propisa, ali zato po kriterijumima koji govore o infrastrukturi, organizovanosti i drugima, koja su logična za sve koji se takmiče u najvišem stepenu takmičenja u nacionalnom fudbalu. U takvim okolnostima se stvara "slučaj" koji poprima političku konotaciju.

Politika pre sporta

Dakle, nedavna odluka o popuni lige svakog pametnog odmah navodi na pomisao da su u pozadini kompromisi zbog poznatih političkih prilika u Novom Pazaru. Politička napetost u ovom kraju Srbije koja postoji godinama unazad ne rešava se ustupcima u fudbalu. Argumentacija Tomislava Karadžića da je reč o interesu srpskog fudbala zbog toga što će svaka utakmica u Novom Pazaru biti posećena od osam do deset hiljada gledalaca nemušta je odbrana isforsirane odluke koja nema valjano uporište. Taj broj posetilaca je u ovom gradu bio na utakmicama bez obzira u kom stepenu se takmičio klub. Tamo gde se na sportskom događaju okupi desetak hiljada gledalaca, ne znači uvek da je motiv sport! Zar su izbledela sećanja koja nas vraćaju u Prištinu pre dve decenije, u kojoj je na utakmice dolazilo dvadeset hiljada gledalaca! I tada kada su u sastavu ekipe bili većinom Albanci i tada kada su u timu bili većinom Srbi i Crnogorci. I tada kada je predsednik Prištine bio Željko Ražnatović Arkan! A kada fudbalski forumi danas podležu političkim interesima, onda kosovski scenario na najbolji način pokazuje zablude kojima se rukovode u nastojanju da budu u službi opšteg interesa!

Na čelu FK Novi Pazar je Rasim Ljajić, političar koji za razliku od mnogih svojih kolega uživa  svojevrsni kredibilitet. Na političkoj sceni prevaranata i mafijaša, Rasim je pozicioniran i profilisan kao odgovoran, moralan, pošten... Hoće li se on otvoriti i objasniti kako se "zadesio" u klubu na čijim utakmicama su bile prave političke manifestacije. Demonstracije poput onih kada su nastupe naših selekcija, recimo na ženskoj kadetskoj odbojci ili na rukometu, u Novom Pazaru građani, kao državljani Srbije, zdušno bodrili Tursku i vređali naše igrače! Veliki broj Novopazaraca sport posmatra kroz politička osećanja i uverenja. Pobedu Turske nad našim košarkašima na Svetskom prvenstvu koje se igralo u Turskoj, burno su slavili na ulicama svoga grada! Kada se takve pojave ponavljaju, onda to nije incidentna situacija već kriza identiteta i nasilje građana nad svojom državom! Ako to imamo u vidu, onda je nedavna odluka Izvršnog odbora FSS rizična i neodgovorna. Ili krajnje poltronska prema političkim instrukcijama iz državne organizacije. Rasim Ljajić je samo čovek, jedinka. Ali i političar! Njegov moralni čin podnošenja ostavke na mesto potpredsednika i člana Upravnog odbora FK Partizan zbog (nedefinisanih) zahteva neke politike da se političari klone sportskih funkcija, veoma brzo je anuliran prihvatanjem dužnosti predsednika FK Novi Pazar! Pa nije li forsiranje Novog Pazara u elitnu ligu srpskog fudbala posledica delovanja i predsednika ovog kluba? Rasim Ljajić je, ipak, možda više političar, jer vlada uverenje da je on jedan od retkih koji je u sastavu ili lider dve stranke, uprkos činjenici da je poštovan i omiljen kao moralan i karakteran.

A kada se radi o "kompromisnoj" odluci da Kolubara ostane član Prve lige, obrazloženje generalnog sekretara FSS Zorana Lekovića, po kome "Kolubara ostaje u istom rangu iz kojeg je ispala zato što bi bilo teško doći do kriterijuma da se to mesto popuni iz četiri grupe Srpske lige", dalo je i odgovor kako je trebala da se obezbedi konzistentnost u primeni propisa na svim nivoima takmičenja koje je poremetila odluka BASK-a da odustaje od plasmana u "Jelen super ligu" jer "nema uslova za takmičenje". Pošteni ljubitelji fudbala smatraju da bi pravednije bilo da se baražom došlo do sportskog rešenja dileme - Inđija ili Novi Pazar? Ili druge koja se odnosi na popunu Prve lige iz sastava četiri grupe Srpske lige (treći stepen takmičenja) na mesto Kolubare koja je ispala iz Prve lige.      

Od glave

Odluka Izvršnog odbora FSS je doneta bez principijelnih kriterijuma. Ona ima jedinstvo podaništva Tomislavu Karadžiću koji je i ovom prilikom pokazao da nema konkurenata među kumovima srpskog fudbala. Onako kako Tole proceni šta je "opšti interes" tako njegovi izabranici glasaju i odlučuju. Od dvadeset članova koji su glasali, jedan je bio protiv! Bio je to glas Duška Sekulića, koji je na čelu regiona Zapadna Srbija kome pripada FK Novi Pazar!

Sa druge strane, za Novi Pazar su glasali predstavnici fudbalske organizacije sa područja Vojvodine. Uz Tomislava Karadžića, Ratko Borovnica i Miodrag Morača su bili protiv rešenja da Inđija zauzme upražnjeno mesto! Za Tomislava Karadžića se vezuje epitet "izdajnika" vojvođanskog fudbala, jer je u sličnoj situaciji krajem devedesetih svoj glas poklonio Smederevu da u ostane u elitnoj ligi, a ne Novom Sadu, koji je po propisima trebao da popuni upražnjeno mesto. Pragmata Tole je poslušao "politiku" SPS i Dušana Matkovića, tadašnjeg predsednika smederevskog FK Sartid! To glasanje Tomislava Karadžića je bio njegov "najveći" greh za postoktobarske fudbalske revolucionare, koji su ga jajima i trulim paradajzima najurili sa Skupštine FSV, koja je održavana u KP Domu u Sremskoj Mitrovici pod velikim zatvorskim obezbeđenjem. Među najekstremnijim "revolucionarima" bio je Miodrag Morača, u to vreme direktor oštećenog FK Novi Sad! On je Toleta godinama prozivao zbog greha koji je izdajničkim glasanjem naneo njegovom klubu i vojvođanskom fudbalu! I sve je to trajalo dok Morača nije izdao Zorana Arsića i ostale demokratske revolucionare i prešao u Toletov tabor. Posle mu je Tole obezbedio mesto u Izvršnom odboru FSS i profesionalni status direktora subotičkog Spartaka, u kome je Tomislav Karadžić večna siva eminencija! Ovih dana, kada se radilo o koži FK Inđija, Miodrag Morača se poveo za Toletovim receptom: ko će kome nego svoj svome!

Dakle, Ivica Dačić reče da je vreme za umivanje srpskog fudbala. A odmah nakon njegove bombastične marketinške poruke, neki pomisliše upozorenja, naš omiljeni predsednik Srbije posetio je FK Crvena zvezda i tom prilikom izjavio jednu od njegovih čuvenih, pametnih rečenica: "Želim da se Partizan i Crvena zvezda smenjuju na prvom mestu. Zahvalio bih kompanijama koje ulažu u Crvenu zvezdu" misleći na Gazprom i Telekom. Dodao je: "Srbija će uvek biti uz Crvenu zvezdu!" Šta posle ovih dubokih misli i poruka čovek da pomisli? Treba li nam fudbalska liga i šta ostali u njoj predstavljaju i znače, ako i Boris Tadić misli da je dovoljno da Crvena zvezda i Partizan budu šampioni. Da se smenjuju kao lideri. E, predsedniče Tadiću, u fudbalu postoje i Vojvodina, OFK Beograd, Rad, a tu su i drugi... Ili će možda Novi Pazar postati nosilac nekog od naslova - voljom politike! Vi "kao predsednik Srbije", kako najčešće počinjete svoju rečenicu, podržite i druge kojima su potrebni sponzori, ne samo kompanije koje su podržale Zvezdu. Zar jedna FK Vojvodina ne zaslužuje svakojaku pa i državnu podršku. Nije li reč o klubu koji će kroz tri godine obeležiti svoje vekovno postojanje. Radi se o najstarijem superligaškom klubu koji bitiše na brizi Ratka Buturovića, koji je pod prismotrom države i državnih institucija, umesto da država i državne institucije zajedno sa lokalnom samoupravom brinu o Vojvodini. Zar Vojvodina sa svom svojom tradicijom i istorijskim doprinosom našem fudbalu ne zaslužuje da uz sebe ima nekog od onih kompanija koje kontroliše država? Ili je to nevažno!

U svakom slučaju, druže Dačiću, pređi sa reči na dela i aktiviraj svoje i druge potencijale pa kreni sa umivanjem srpskog fudbala. Od glave!

 

 

Sto babica

 

Od kada je postao predsednik Unije profesionalnih tenisera i redovni posetilac najznačajnijih teniskih turnira, Vuk Jeremić se počeo poput svog predsednika stranke i našeg predsednika države mešati i u fudbal. Izjavio je ovih dana da Partizan ne sme biti sledeće sezone - prvak! U stvari, možda iz njega govori Boris Tadić. Zaboravio se Vuk da se to odnosi samo kada govori o spoljnoj politici Srbije i njena četiri stuba.

Uzgred, mogao bi neko iz fudbalske organizacije da se oglasi i stavi do znanja ovim "fudbalskim ekspertima" da je mešanje politike u fudbal, kažnjivo po propisima svetske kuće fudbala. A poruka svima koji su političari i koji se ne mešaju u svoj posao, već u fudbal i sport u celini, jeste da se klone onoga što je za njih tabu tema, da se ne bi pozivali na staru poslovicu "Sto babica, kilavo dete".