Do koske
Zašto
srpska spoljna politika sve više liči na spolnu
Onamo, namo,
da vladamo
Svi srpski
vladari koji su u novijoj istoriji
pristigli iz svojih kamenitih zabiti i našli se na komandnom
mestu u Beogradu, redom su bili
najgori srbomrzitelji, genetski lopovi ili prikrivene ubice. Šteta koju
su takvi zlotvori naneli Srbiji, od Slobodana
Miloševića do Borisa Tadića, ne može se izračunati. Onu nematerijalnu štetu, pogrom duha i kulture, nemoguće
je više nadoknaditi
M. Hadžić
Kada su se od bivše SFRJ razdružile Slovenija, Hrvatska, Bosna i Makedonija,
srušen je i vekovni san Srba da žive u jednoj
državi.
I dok su
''razdružene'' republike stvarale svoje nacionalne države, Srbija je imala nesreću da na
njeno čelo dolaze i sprovode
svoju diktaturu ljudi koji nisu
rođeni u Srbiji. Najpre je to bio Slobodan Milošević,
poreklom iz crnogorskog plemena Vasojevići, čovek
koji nije suštinski nikada
ni poznavao Srbiju, niti srpstvo,
i koji se prema Srbima izvan
granica Srbije odnosio kao prema
stoci.
U memoarima Ričarda Holbruka, američkog pregovarača, zapisano je da mu je srpski predsednik opisao Srbe iz
Bosne kao bolesnike i ludake.
Kada mu je predsednik hrvatske vlade Hrvoje Šarinić saopštio da
''sto tisuća Srba iz Krajine
ide prema Srbiji", Milošević mu je, nezainteresovano, odbrusio rečima: "A šta će meni ta stoka!"
Stoka, kojom je Milošević
opisao krajiške Srbe, krenula
je u egzodus nakon što je hrvatska vojska, uz pomoć američke
vlade, krenula u napad na Republiku
Srpsku Krajinu. Pre napada, Srbi su
imali svoju državu, vladu, a odbili su da
potpišu plan Z 4 koji im je ta prava
garantovao i u sastavu Republike Hrvatske. Prema Miloševićevom nalogu,
njegov čauš Milan Martić nije
potpisao ovaj dokument, i svi
Srbi iz Krajine krenuli su ka Srbiji. Njih
nekoliko hiljada pobijeno je na izbegličkom putu.
I kćerka Slobodana
Miloševića, Marija, nazivala je Radovanove Srbe iz Republike
Srpske ludacima i stokom. Crnogorac
sa Žabljaka Radovan Karadžić hteo je da proda Banjaluku
za novac.
Nakon Miloševićevog odlaska sa vlasti,
predsednik Vlade Srbije postaje Zoran Đinđić, rođen
u Travniku! Majka Mila je rođena u tom kraju.
I pokojni Zoran Đinđić je teško razumevao
nacionalne interese, i Srbe iz
Srbije. Želeo je da denacifikuje sunarodnike, a kada je shvatio da ni
to neće pomoći da Srbija u očima
evroatlantskih centara moći postane zemlja
vredna poštovanja, okrenuo je svoju politiku, ali je izgubio glavu.
Tragedija Srba je nastavljena
kada se za predsednika Srbije nametnuo Boris Tadić, rođen u Sarajevu, od oca Ljubomira
iz Pive (Crna Gora) i majke
Nevenke iz Ugljevika (BiH). Ovaj peder i
narkoman pokreće se protiv interesa Srba i građana
Srbije.
U čestim kontaktima
sa državnim rukovodstvom Hrvatske, Boris Tadić, koji u međuvremenu
izjavljuje da je on prosrpski predsednik, (ne i srpski), a da
u njegovoj porodici ima i hrvatske
krvi, poziva investitore iz Hrvatske da kupuju
po Srbiji. Od hrvatske države
nijednom rečju ne traži da poštuje prava Srba,
koji su još
uvek izbeglice u Srbiji. Ne traži povraćaj njihove
imovine. Ne insistira na primeni plana
Z 4, ponizno hapsi Srbe po Srbiji,
zbog navodnih ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj.
Na jadan i
mizeran način grli se i ljubi
sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem, obećava i preti
građanima Srbije da moraju da
snose odgovornost za ono što su
neki Srbi uradili drugim narodima. Ne smeta mu što je taj Ivo Josipović
sastavio tužbu i podneo je protiv
Srbije Međunarodnom sudu pravde u Hagu,
kojim traži da se Srbija proglasi
krivom zbog genocida nad Hrvatskom,
i traži da
Srbija plati desetine milijardi odštete. To neće
platiti Boris, već sirota raja.
Srpski predsednik na sva usta blati
i Srbe iz
Republike Srpske. Njemu je miliji Turčin Redžep Erdogan,
nego Milorad Dodik. Srbi iz
Republike Srpske poručuju Borisu Tadiću da se nosi...
Boris odlazi u Srebrenicu da se pokloni muslimanskim
žrtvama, ali se ne zaustavlja u Skelanima da se pomoli za
duše hiljade Srba ubijenih od muslimana.
To nije dobro za njegov imidž.
Ni Srbi iz
Crne Gore ne zanimaju srpskog predsednika. On se ne javlja da zaštiti njihova prava
u ovoj državi, u kojoj su oni
najbrojniji narod! O ne, srpski predsednik je čovek mira! Predaće
sve što se od njega traži. I Kosovo, i Niš, i Beograd! Sve je prethodno rasprodao. Skupio je dve milijarde evra
na svojim računima. Peder, narkoman, oboleo od sarkoma i zaražen
sidom, i na samrti, on nesmanjenom
žestinom, ide dalje i rasprodaje,
i izdaje...
Srbi sa Kosova su sada na
meti pomahnitalog i umirućeg
predsednika Srbije Borisa Tadića. On od njih traži
da se predaju, da priznaju Republiku
Kosovo. On im to lično poručuje. Malo iz Beograda, malo
iz Berlina.
On odriče Srbima pravo na
dostojanstvo, na njihovu imovinu, pravo na odbranu.
Odbija na sav glas, glas
i vapaj Srba
sa Severa Kosova da ostanu
na svojim ognjištima. On ih, poručuje im,
podržati neće. Jer, upućeni tvrde
da je Boris Tadić od albanskog lobija
u Švajcarskoj uzeo oko milijardu evra
da protera Srbe sa Kosova!
Te pare namerava da za neki mesec ponese sa sobom u
pakao! Srbin iz Knina, takođe ljudsko smeće, Jovan Krkobabić, poziva da se
spremimo da primimo još sto hiljada Srba sa Kosova! On
računa na njihovo proterivanje, jer taj posao
je ugovorio Boris Tadić!
Nad Srbijom se nadvio crni barjak. Jedna
bolesna ljudska ništarija, rukovođena
bolesnom pohlepom, tumara svetom i
rasprodaje državnu imovinu i nacionalne
interese. Doterao je cara do duvara. Iako smo izgubili
sve bitke, iako smo postali
prokaženi, i izolovani, umirući turistički predsednik
Srbije ne odustaje od svoje bitke
da nas uvede
u Evropsku uniju, koja nam jasno
poručuje da za nas tamo
nema mesta. On ima svoje razloge.
Ovog skota trebalo bi umlatiti, pre nego što Srbija kao država
ne bude izbrisana sa geografskih karata, pre nego što više od deset miliona
Srba nestane kao narod.