Tabloid je pozvan
Subotica:Zašto je u Srbiji
dobro biti stranac
Divne pljačke na Severu Bačke
Srbija je u pravom smislu
zemlja neograničenih mogućnosti, ali samo za one na vlasti. Ostali iz svog
siromaštva mogu samo nemo da posmatraju kako se iz ove zemlje pare izvlače i
polažu na skrivene račune po belom svetu
Igor Milanović
Svetska ekonomska kriza pogodila je i one kompanije koje
su počele ili nagovestile investicije u našu zemlju, pa kada stranci počnu da
gunđaju o isplativosti ulaganja u Srbiji, naši vlastodršci potrče da im se
ulaguju ne bi li nastavili da ovde rade. Tako bar izgleda na prvi pogled, ali
je istina drugačija. U Srbiju niko više ne investira, iz nje se za račun
vlastodržaca izvlače pare, a to se veštim spinovanjem predstavlja kao novo ulaganje,
dalji razvoj i slično. Ni do danas niko nije uspeo da objasni kakva su to
strana ulaganja koja se finansiraju iz našeg budžeta, a u međuvremenu je sve
jasnije da se ne radi samo o običnoj mašini za pranje para već o gigantskoj
centrifugi kroz koju na bekstvo spremni vlastodršci izvlače ono malo para što
nam je ostalo.
Na primer, krajem novembra predsednik kompanije Sajtel
Džon Dojl je obznanio: "Trenutno je u Srbiji zaposleno 22 radnika, a do
marta naredne godine trebalo bi da bude uposleno još 100 ljudi". Po
njegovim rečima ukupno je planirano otvaranje 300 radnih mesta, za šta je od
države dobijena podsticajna pomoć od 750.000 evra, odnosno 2.500 evra po radnom
mestu.
Ovo i nije neka suma, posebno u odnosu na ono šta su
dobili južnokorejska Jura ili slovenačko Gorenje, o
italijanskom Fijatu da i ne govorimo. Najviša cena koju je vlada
platila za otvaranje jednog radnog mesta do danas je iznosila 12.000 evra, pa
ono što Sajtel dobija izgleda toliko mizerno da se mediji nisu posebno
bavili tom firmom. A trebalo je, jer se tu najbolje vidi kako se iz siromašne
Srbije iznose pare.
Takođe, direktor Džon Dojl, govoreći o planiranom razvoju
svoje kompanije, objašnjava kako je ona do tog momenta u razvoj predstavništva
u Srbiji uložila manje od milion dolara. U trenutku dok je davao ovaj intervju
evro je vredeo 1,3455 dolara, tako da bi milion dolara nepostojeće investicije
vredelo 743.218 evra!
Zauzvrat srpska država Sajtelu daje 750.000 evra
podsticajnih sredstava, odnosno nekih 10.000 evra preko onoga što je ova
kompanija uložila u Srbiju. Kakva je, onda, to strana investicija?
Da Srbija nije siromašna već izuzetno bogata država,
pokazuju i dalji primeri pljačkanja. Odavde se šakom i kapom odnose pare, a za
račun vlastodržaca to sada obavljaju i oni za koje se zna da su kriminalci. Sve
govori da ovoj vlasti više ništa nije sveto...
Pre nekih deceniju i po u Subotici je tadašnja gradska
vlast na čelu sa SVM-om započela megalomanski projekat izgradnje
sportsko-rekreativnog centra sa zatvorenim i otvorenim bazenima ukupne
planirane površine od 8.000 kvadratnih metara u Dudovoj šumi. Predračunska
vrednost je onda iznosila 11 miliona maraka, a po proceni stručnjaka sa
Građevinskog fakulteta - da bi se kompleks završio, danas je potrebno još deset
miliona evra?!
Koliko je ovaj subotički Skadar na Bojani do sada
progutao para, niko još ne sme da objavi. U
međuvremenu je u Subotici na vlasti DS, a SVM je u opoziciji.
Umesto da bar narodu objavi koliko je i ko uzeo para za
SRC u Dudovoj šumi, nova gradska vlast najavljuje izgradnju novog sportskog
centra sa bazenima, ali na sasvim drugoj lokaciji - na Prozivci. Vrednost ovih
radova je gotovo u cent ista kao predračunska vrednost SRC Dudova šuma: 536
miliona dinara, za koje gradonačelnik Saša Vučinić tvrdi da su već obezbeđeni.
Već je ovo dupliranje izgradnje sa još nerazjašnjenom
sudbinom para od prethodnog projekta dovoljno da se i bivši i sadašnji čelnici
Subotice nađu iza rešetaka. Međutim, pljačka nije kompletna ako se svaka
generacija vlastodržaca ne omrsi.
Na tenderu za izvođača radova izabran je konzorcijum koji
predvodi SMB-gradnja iz Subotice. Rezultati pomenutog tendera objavljeni su 29.
novembra 2011.
Na čelu SMB-gradnje je Predrag Petričević, koji je
i jedini vlasnik ove kompanije sa osnivačkim kapitalom od 5.249,89 evra, a
treba da preuzme radove u hiljadostrukoj vrednosti!
O tom Predragu Petričeviću srpsko ministarstvo
unutrašnjih poslova objavilo je 5. avgusta 2011. da je uhapšen u nastavku
policijske akcije Šetač zbog sumnje jer je u periodu od 5. oktobra 1007.
do 31. decembra 2010. utajio porez u visini od 2,5 miliona dinara i učestvovao
u pranju novca.
Očigledno je gradska vlast Subotice Petričevićevu ponudu
prihvatila kao najbolju, jer je on dokazani ekspert za ono što vlastodršcima
najviše treba: za pranje para i njihovo sklanjanje na račune u inostranstvu.