Trovanje
NATO bombardovanje Kosova: Posledice na životnu
sredinu i civilna naselja
Vreme
smrti
Sukob na Kosovu: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja je istraživanje koje je prvi put publikovano 1999. g. u Švajcarskoj od strane
Programa Ujedinjenih nacija za
zaštitu
životne sredine (UNEP) i
Centra Ujedinjenih nacija za
civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat). U skladu
sa
preporukom Misije
Ujedinjenih nacija
za međuagencijsku procenu humanitarnih potreba, koja
je bila u poseti
Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju
je predvodio generalni podsekratar UN Seržo Vijeira de Melo,
oformljena je Mešovita
radna grupa
za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Peka
Havisto, bivši ministar za
zaštitu
životne sredine i ministar za razvojnu saradnju Finske,
prihvatio se uloge
predsedavajućeg
RGB-a. Tokom
celog trajanja rada RGB-a, u istraživačkim misijama učestvovalo je oko
šezdeset stručnjaka. Okupljeni stručnjaci
pokrivaju veliki
dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze
iz šest
UN agencija i
sektora, 19 zemalja i 26 NVO i
naučnih
institucija. Tabloid u
nekoliko nastavaka objavljuje delove
ovog izveštaja
.........
U ratnim vremenima možda najugroženije prirodno bogatstvo je istina. Ovo je bilo veoma očigledno za
vreme Sukoba na Kosovu.
Nakon neuspeha dogovora u Rambujeu i početka
vazdušnih napada NATO-a 24. marta
1999. godine, počele su
da pristižu alarmantne vesti o ekološkoj
šteti kao posledici bombardovanja.
Slike rafinerija nafte koje gore u Pančevu
i Novom Sadu, izlivanja otrovnih hemikalija u Dunav i kratera bombi u zaštićenim oblastima,
nadmetali su se sa slikama desetina hiljada izbeglica sa Kosova koje su bežale
iz svojih domova.
Dok su trenutne humanitarne posledice ovoga sukoba bile jasne, javno mnjenje je bilo podeljeno o mogućim negativnim posledicama na
životnu sredinu.
S jedne strane, postojao je strah o rasprostranjenoj ekološkoj svesti i uništenja
u Saveznoj Republici Jugoslaviji i u susednim zemljama.
S druge strane, NATO je tvrdio da će
upotreba sofisticiranog naoružavanja
sa brižljivo odabranim ciljevima smanjiti ekološku i druge
"kolateralne" štete. Ovo
je dilema sa kojom se Mešovita radna
grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a
(Habitat) suočila od
svog osnivanja početkom
maja 1999. godine.
Sukob na Kosovu je imao šire regionalne posledice:
Albanija i bivša
jugoslovenska republika Makedonija je trebalo da prihvate veliki broj izbeglica,
iako nepripremljene za ovaj obiman priliv ljudi. Druge susedne zemlje,
posebno Bugarska i Rumunija,
nizvodno duž
Dunava, strahovale su od posledica zagađenja iz
pogođenih industrijskih postrojenja preko granica.
Požari
u rafinerijama i skladištima nafte
su ponekad trajali više dana
usled čega su se stvarali oblaci zagađenja koji su se nadvijali nad velikim površinama zemlje, dok su strana sredstva informisanja sve više isticala vesti o izlivima opasnih hemikalija u vazduh, vodu i na zemljište.
Formiranje međunarodnih naučnih timova
Nakon pažljivog izučavanja svih pristiglih vesti i informacija o mogućim posledicama sukoba na životnu
sredinu i civilna naselja,
RGB je donela odluku da se usredsredi na pet oblasti,
naime:
1) Ekološke posledice vazdušnih napada
na industrijske zone - terenska tehnička misija
2) Ekološke posledice sukoba na reci Dunav - dopunska terenska misija
3) Posledice sukoba po biološkoj raznovrsnosti u zaštićenim
oblastima - terenska misija
4) Posledice sukoba na civilna naselja i
životnu sredinu na Kosovu
- terenska studija i izrada projekata za razvoj/primenu
5) Moguća upotreba oružja sa
osiromašenim uranijumom na Kosovu - studija.
Pored saradnika UNEP-a i UNCHS-a, u
radu misija je učestvovala i
stručna i nezavisna grupa eksperata iz različitih zemalja.
Ovaj završni izveštaj RGB-a je,
prema tome,
rezultat zajedničkih nalaza
i detaljnog naučnog
istraživanja misija. Odluka o tome koje će zone misije da obiđu donešena je
nakon sistematske analize informacija iz raznih izvora i pošto
je obavljen preliminarni obilazak terena od
17. do 21. juna.
Iako RGB smatra da su, kao
posledica sukoba,
ovo ekološki najugroženije zone,
treba napomenuti da nije bilo moguće preduzeti sveobuhvatnu terensku studiju svake pogođene lokacije.
Prva tehnička misija
je obišla sledeće ključne oblasti:
Pančevo,
Novi Sad,
Kragujevac, Bor,
Prištinu,
Niš, Novi
Beograd, Obrenovac,
Kraljevo i Prahovo. U radu ove misije učestvovalo je
16 stručnjaka koji su imali na raspolaganju dve mobilne laboratorije iz Danske i Nemačke specijalizovane za analizu ekološke kontaminacije.
Uzorci zemljišta, vazduha i podzemne vode su analizirani ili na licu mesta ili u laboratorijama u Danskoj i Nemačkoj. Istraživanje je
vršeno
u bombardovanim industrijskim zonama i njihovoj neposrednoj okolini.
Posebna pažnja je
posvećena mogućoj kontaminaciji poljoprivrednog zemljišta u blizini pogođenih instalacija.
U radu Dunavske terenske misije učestvovalo je devet
stručnjaka. Ova misija je organizovana u uskoj saradnji sa Međunarodnom
komisijom za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Misija je obišla sledeće ključne
oblasti: Novi Sad, Pančevo, veštačko jezero "Gvozdena kapija" i reke
Lepenicu i Moravu, pritoke Dunava u blizini Kragujevca.
Ova grupa je analizirala prvenstveno uzorke rečne vode,
sedimentacije sa obale i dna, školjki i drugih beskičmenjaka. Radi poređenja,
uzimani su uzorci uzvodno i nizvodno od industrijskih zona. Ovi uzorci su
analizirani u specijalizovanoj laboratoriji u Mađarskoj.
Misija za biološku raznovrsnost u čijem sastavu je bilo
pet naučnika obišla je: nacionalni park "Fruška Gora", nacionalni
park "Kopaonik", Zlatibor u Srbiji, i Skadarsko jezero u Crnoj Gori.
Tokom terenskih misija RGB se sastala sa zainteresovanim
stranama u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu i Nišu, tj. sa predstavnicima lokalnih
nevladinih organizacija, stručnjacima za zaštitu životne sredine i lokalnim
vlastima (uglavnom politička opozicija Beogradu).
Tim UNCHS-a (Habitat) je započeo svoj rad na Kosovu u
julu mesecu. Sada je ušao u odlučujuću prvu fazu primene u sledećim oblastima:
gradska uprava, regulisanje stambenih i imovinskih prava i uvođenje
katastarskog informativnog sistema.
Tim je takođe izradio analizu ekološke politike i okvir
institucionalnog delovanja u Pokrajini Kosovo.
Bacanje oružja u Jadransko
more i pitanje osiromašenog uranijuma
Tokom vazdušnih napada NATO-a, pitanja vezana za životnu
sredinu bila su direktno vezana za upotrebu određenog oružja. Kao prvo, rečeno
je da su NATO vojni avioni, vraćajući se u svoje baze u Italiji, ispustili 100
bombi u Jadransko more. To je izazvalo strah od mogućeg zagađenja među zemljama
koje izlaze na Jadran.
Međutim, prema informacijama koje je RGB primila u
avgustu 1999. godine, NATO je locirao i detonirao 93 bombe što znači da je u
dubokoj vodi (ispod 250 metara) ostao još mali broj bombi.
Prema izveštajima sredstava informisanja i nevladinih
organizacija, u ratu na Kosovu je upotrebljeno oružje sa osiromašenim
uranijumom. Uprkos naporima RGB-a, o ovome nismo uspeli da dobijemo zvaničnu
potvrdu - niti mapu sa oblastima koje su mogle biti ciljane ovim oružjem - ni
od NATO-a (ni njegovih zemalja članica) niti od jugoslovenskih vlasti.
Odlučeno je, prema tome, da se ovaj deo istraživanja
obavi metodom izrade studija koju je sprovela grupa stručnjaka predstavnika
Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Međunarodne agencije za atomsku
energiju (IAEA), Švedskog instituta za zaštitu od zračenja (Swedish Radiation
Protection Institute) i UNEP-a. Da bi prikupila potrebne podatke Studijska
grupa je bila u jednom obilasku Kosova kada je izvršila osnovna merenja
radioaktivnosti u nasumice odabranim bombardovanim zonama. Najveći deo rada ove
grupe podrazumevao je međutim donošenje zaključaka i preporuka u vezi sa onim
oblastima u kojima je ili se sumnja da jeste korišćen osiromašeni uranijum.
Ekološka žarišta pronađena
u četiri grada
Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje četiri
ekološka žarišta u četiri oblasti (u Pančevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru),
gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U ovim oblastima je neophodno da se
odmah preduzmu mere zaštite sredine i čišćenja ovih oblasti kako bi se izbegle
štetne posledice po ljudsko zdravlje kao i dugoročna šteta na životnu sredinu.
U ovu akciju spadaju, između ostalog, čišćenje kanala u Pančevu koji vodi do
Dunava, otklanjanje žive koja leži na tlu u Pančevu, dekontaminacija od
dioksina i PHB žarišta u Kragujevcu, mere kojima će se obezbediti ispravnost
pijaće vode u Novom Sadu i smanjenje oslobađanja sumpor-dioksida iz rudnika
bakra u Boru.
Pored ovih žarišta, RGB je ustanovila i druge alarmantne
momente u vezi sa životnom sredinom. Neki od ovih problema su se međutim
nagomilali tokom duž godina, te bi preduzimanje bilo kakve akcije zahtevalo
podrobnija istraživanja. Ovi problemi nisu posledice ovoga rata, već
dugogodišnjeg zanemarivanja kvaliteta životne sredine.
Kao ilustracije, evo dva primera: sediment na rečnom dnu
reke Dunav je kontaminiran otrovnim zagađivačima iz 1960-ih, 70-ih i 80-ih
godina, dok je zagađenje reke Timok (pritoka Dunava) kod Bora već duže godina
tema rasprave između Bugarske i Savezne Republike Jugoslavije.
Za RGB je u pojedinim slučajevima uočenih tokom
istraživanja bilo teško odrediti koji od uočenih zdravstvenih i ekoloških problema
je nastalo pre ili kao posledica skorašnjeg sukoba. U ovakvim slučajevima RGB
je odlučila da zauzme "zdravorazumski" stav u odnosu na izradu
preporuka čiji je osnovni cilj da se spreče buduće negativne posledice na
zdravlje i životnu sredinu, a ne da donosi nepouzdane zaključke o odgovornosti.
Sukob je očigledno doveo do fizičkog razaranja velikih
razmera. Napori ka osposobljavanju institucija i za fizičku rekonstrukciju
moraće da uzmu u obzir pitanja životne sredine. Jačanje institucija za zaštitu
životne sredine biće od koristi i za ekonomiju, kao i za životnu sredinu na
regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.
Kada to budu dozvolili politički uslovi, od najvišeg
prioriteta treba da bude puno učešće ovog regiona u međunarodnim konvencijama.
U svom radu i pripremama preporuka, RGB nije preuzela na
sebe da rešava pitanje zdravstvenih problema nastalih usled zagađenja okoline
kao posledice rata. Ovo je domen rada drugih tela. RGB ipak želi da naglasi da
je potrebno hitno delovati kako bi se umanjili negativni efekti najtežih
problema.
Ekološka prva pomoć kao
sastavni deo humanitarne pomoći
Verujemo da su naše preporuke u vezi sa Pokrajinom Kosovo
i Republikom Crnom Gorom takve da organizacije UN i zajednica za pružanje
pomoći mogu da obezbede neposrednu lokalnu i regionalnu podršku. Politička
situacija u Republici Srbiji ograničava svaku nehumanitarnu pomoć i sprečava
investicije za rekonstrukciju.
RGB preporučuje da, u okviru humanitarne pomoći regionu,
UN i drugi donatori pruže odgovarajućim vlastima pomoć u rešavanju ovih
ključnih ekoloških žarišta čime bi se sprečilo dalje narušavanje čovekovog
zdravlja i sredine u SRJ i šire u balkanskom regionu. U sadašnjim uslovima je
jasno da iako srpske vlasti mogu da rešavaju neke od prioritetnih pitanja svojom
stručnošću i samofinansiranjem, postoje problemi za koje je neophodna pomoć
međunarodne zajednice.
U ovom poglavlju je
data hronologija ključnih događaja tokom sukoba na Kosovu između snaga NATO-a i
Savezne Republike Jugoslavije. Podaci su prikupljeni sa zvaničnih konferencija
za štampu, iz izveštaja sredstava informisanja, sa vebsajtova i iz drugih
materijala koje je sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su
istaknuti događaji od neposrednog značaja za mandat RGB-a.
Na Konferenciji u
Rambujeu, 19. marta 1999. godine, dogovoren je mirovni sporazum sa ciljem da se
reši oružani sukob između Srba i etničkih Albanaca koji čine većinu
stanovništva u Pokrajini Kosovo. Sporazum, međutim, nije potpisala Vlada
Srbije.
Nakon neuspeha
pregovora u Rambujeu, 24. marta 1999. godine NATO je pokrenuo vazdušnu kampanju
("Operacija udružena snaga") protiv srpskih ciljeva.
Kampanja je
obustavljena 10. juna 1999. godine.
Mart 1999. g.
22. Specijalni izaslanik SAD, Ričard Holbruk, boravi u Beogradu sa ciljem da
ubedi Predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati Rambuje sporazum.
23. Skupština Srbije odbija zahtev NATO-a da pošalje mirovne trupe na Kosovo.
Holbruk završava svoju misiju. UN agencije za pomoć napuštaju Kosovo. NATO
autorizuje vazdušne napade.
24. Početak NATO vazdušnih napada na SRJ. Rusija obustavlja
saradnju sa NATO-om. Procenjuje se da u i oko Kosova ima oko 40.000 trupa SRJ. UNHCR procenjuje
da je oko 475.000 Kosovara raseljeno zbog
srpske ofanzive. Pogođena je fabrika aviona "Lola Utva" u
Pančevu i proizvodni pogon je uništen.
25. SRJ prekida diplomatske odnose sa Francuskom, Nemačkom, Sjedinjenim
Američkim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom.
26. OEBS kancelarija u Tirani izveštava o paljenju sela na Kosovu. Predlog
rezolucije koju Rusija podnosi Savetu bezbednosti u kome se zahteva okončanje
NATO akcije na Kosovu je odbijen. Uništeno je
skladište za gorivo u Lipovici što izaziva veliki požar u Lipovačkoj
šumi. Oštećen je dovod električne energije u Batajnici
27. U Albaniju i BJRM počinju da pristižu u velikim brojevima etnički Albanci
koji beže ili su prognani sa Kosova. Početak izbegličke krize. Fabrika aviona
"Lola Utva" u Pančevu je ponovo pogođena.
28. Na hiljade izbeglica sa Kosova pristižu u Albaniju i BJRM. Pogođen veliki
proizvođač kućnih električnih aparata fabrika "Sloboda" u Čačku.
29. NATO izjavljuje da se vode intenzivni vazdušni napadi kako bi se
jugoslovenske vojne snage onesposobile za čišćenje etničkih Albanaca sa Kosova.
Fabrika aviona "Lola Utva" u Pančevu je opet pogođena.
30. Predsednik SRJ Slobodan Milošević nudi da povuče
jedan broj trupa sa Kosova
ukoliko bi NATO okončao rat
iz vazduha. Ponuda je odbijena. Fabrika "Sloboda" u Čačku je pogođena.
31. Prognani Albanci sa
Kosova su prebačeni vozovima do makedonske granice. Izjava UNHCR da je egzodus
dostigao broj od 125.000 ljudi.
April 1999. g.
1. Na desetine hiljada izbeglica napušta Kosovo. Pogođen most koji spaja
Novi Sad i Petrovaradin. Ozbiljno oštećen glavni vodovod usled čega najveći deo grada
ostaje bez vode.
2. Na hiljade izbeglica
i dalje odlazi
sa Kosova.
3. NATO pogađa vladine
objekte u centru Beograda. BJRM najavljuje da će dozvoliti ulaz izbeglica na svoju teritoriju
samo ukoliko budu prebačeni u treće zemlje. Procenjuje se da između
50.000 i 100.000 izbeglica čeka da pređu granicu.
4. NATO vazdušni napadi ruše Generalštab Jugoslovenske Prve Armije u glavnom
gradu. Oštećeno i skladište "Beopetrola" u Beogradu i Bogutovac (Kraljevo). Pogođeno je
skladište za gorivo toplane na Novom Beogradu ("Beogradske
elektrane"). Napad na rafineriju
nafte u Pančevu i na aerodrom Slatina blizu Prištine. Pogođen NIS
"Jugopetrol" u Smederevu.
5. Broj izbeglica koji je iz Kosova prešao u susedne zemlje dostiže cifru od
400.000. Pogođena je termoelektrana-toplana u Novom Sadu. Pogođeno je skladište
bitumena rafinerija nafte u Novom Sadu.
Oštećeno je skladište goriva "Naftagas promet" koji se nalazi
na 10 km od Sombora. Oštećen je vodovodni sistem u Zemunu. Napadnut je glavni
beogradski aerodrom. Pogođen je NIS "Jugopetrol" u Prištini. Pogođena
je "DIN" fabrika duvana u Nišu. Pogođen je pogon hemijske industrije
"Milan Blagojević" u Lučanima.
6. Vlada Jugoslavije objavljuje unilateralni prekid vatre koji SAD i UK
odbijaju. Pogođeno skladište "Beopetrola" u selu Mala Kruša u
prištinskoj opštini. Napadnut je pogon hemijsku industrije "Milan
Blagojević" u Lučanima.
7. Oštećeno je stovarište NIS "Jugopetrola" u Somboru. Centar
Prištine je intenzivno
bombardovan:
oštećeno je stovarište za gorivo "Beopetrola". Uništene su garaže i
skladišta naftne rafinerije u Novom
Sadu. Pogođen je pogon hemijske industrije "Milan Blagojević"
u Lučanima.
8. SRJ zatvara granice čime se pojačava bojazan da se albanske izbeglice
koriste kao ljudski štiti. Pogođeno je stovarište
"Beopetrola" u Bogutovcu, opština Kraljevo. Bombardovan je
vojni objekat u centru Beograda. Napadnuti su Kraljevo, Lađevci i skladište za
gorivo u Vitanovcima. Bombardovano je
skijaško izletište "Tornik" na Zlatiboru, južno od Beograda. Bombardovan je grad
Ćuprija.
9. Generalni sekretar UN Kofi Anan daje izjavu u kojoj navodi pet uslova za
prekid sukoba na Kosovu: obustava nasilja; povlačenje jugoslovenske vojske;
slanje mirovnih snaga; povratak izbeglica, i pokretanje pregovora za
iznalaženje političkog rešenja. Pogođena je fabrika automobila "Zastava" u Kragujevcu. Pogođena je
NIS "Jugopetrol" u Smederevu. Uništen je RTS predajnik na Golešu, u
blizini Prištine. U Nemačkoj se sastaju politički rukovodioci Grupe 8 u cilju
razgovora o Kosovu.
10. Oštećena je elektrana u Bogutovcu. Bombardovanje Prištine i prištinskog aerodroma, Niša i Kraljeva.
11. Oštećeno
je planinsko izletište Divčibare blizu
planine Zlatibor. Pogođena je stambena četvrt u Novom Sadu.
12. Ministri inostranih poslova
NATO-a se sastaju u Briselu
i potvrđuju da Savez ostaje
odlučan i jedinstven u svojoj akciji i u pogledu
pet zahteva za obustavu vazdušnih operacija. Voz sa pet vagona
je pogođen na železničkom mostu preko Južne Morave.
Pogođeno je stovarište "Jugopetrola" u Prištini. Oštećen je hotel "Bačište" na Kopaoniku.
Oštećena je elektrana u Prištini. Bombardovan je grad Kruševac: uništena je gradska elektrana i fabrika
"14. oktobar" koja
proizvodi tešku mašineriju. Pogođena je rafinerija nafte "NIS"
u novosadskom predgrađu. Pogođena je rafinerija nafte u Pančevu. Pogođena je fabrika automobila "Zastava" u Kragujevcu.
13. Oštećene
su instalacije "Jugopetrola" u Smederevu. Pogođena je benzinska pumpa "Jugopetrola" u Prištini. Oštećena je
Meteorološka stanica na Kopaoniku. Oštećena je hidroelektrana "Bistrica" u
Polinjama. Ponovo je pogođena rafinerija
nafte u Pančevu. Bombardovani su fabrika "Plastika" i stovarište
nafte "Jugopetrola" u Prištini.
14. Samit Evropske unije daje izjavu deklaraciji u kojoj se ponovo ističu pet
zahteva međunarodne zajednice. Pogođene je izbeglička kolona. Nakon prvobitnog
negiranja, NATO potvrđuje da je izbegličku kolonu greškom zamenila za tenkovsku
jedinicu. Pogođene su petrohemijska
industrija "DP HIP Petrohemija" u Pančevu - Fabrika đubriva "DP
HIP Azotara" u Pančevu. Ponovo je bombardovana fabrika "Plastika" Prištini.
15. Ozbiljno je oštećena petrohemijska industrija industrija "DP HIP Petrohemija" u Pančevu. Takođe
ozbiljno oštećena Fabrika veštačkog
đubriva "DP HIP Azotara" u Pančevu. Pogođena su postrojenja
fabrike "14. oktobar" u Kruševcu...
Osnovni zaključci
Naši nalazi govore
da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu u regionu Balkana kao
celine.
Uprkos tome,
utvrđeno zagađenje u nekim zonama je ozbiljno i predstavlja opasnost po ljudsko
zdravlje.
RGB je
identifikovala ekološka "žarišta", a to su Pančevo, Kragujevac, Novi
Sad i Bor, gde je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U
svim ovim zonama identifikovano je zagađenje životne sredine kao posledica
sukoba na Kosovu.
Jasno je da je jedan
deo identifikovanog zagađenja u nekim od zona nastao pre sukoba na Kosovu, a
ima i dokaza o dugogodišnjim nedostacima u obradi i skladištenju opasnih
otpada.
Ukoliko se žele
izbeći dalja pogoršanja kada je u pitanju ljudsko zdravlje i životna sredina,
bez obzira na njihove uzroke, potrebno je da se odmah posveti pažnja
identifikovanim problemima.