Kontranapad

Besramna parada grobara srpske političke scene pored zaslužnih sportista

 

Otimači tuđe slave

 

Događaj na nedavnoj konferenciji za medije dvojice predsednika u Banjaluci, na kojoj su govorili Boris Tadić i Milorad Dodik, privukao je veliku pažnju javnosti i podelio osećanja i utiske o nezabeleženom slučaju u međunarodnim odnosima, makar da je reč o dve države jednog istog naroda

 

Miroslav Vislavski

 

 Kada osoba iz državnog protokola ili koja je domaćin susreta dvojice predsednika i novinara naprasno prekine pres-konferenciju zbog dolaska očekivanog gosta kakav je Novak Đoković, ostanu podeljeni utisci. Jedni kažu da je reč o neviđenom diplomatskom skandalu, drugi u tome vide poštovanje dvojice predsednika prema vrhunskom sportisti kakvog Srbija nije imala, a njihov gest kao potez "prizemnih i narodnih ljudi". Neki opet tvrde da se radi o dogovoru dvojice predsednika da susretom sa predstavnicima medija popune vreme dok se iščekivao dolazak Novaka Đokovića koji je proglašen za ličnost godine u izboru tamošnjih novina. Kritičari smatraju da je takav gest neprimeren za ozbiljne državnike i njihove države i da su razlozi koji su ih poveli bili iracionalni i nepromišljeni.

Način na koji je prekinut susret sa predstavnicima medija u svakom slučaju je komičan. Dakle, izvesna dama (domaćica konferencije, portparol ili...), sva ustreptala, uzbuđena, gotovo panično upada u reč Borisu Tadiću, koji započinje odgovor na novinarsko pitanje i saopštava: "Završena je konferencija, došao je Novak Đoković i ja vas pozivam da izađemo da ga dočekamo!" Boris se opravdava da on nije domaćin, a Dodik ne uspevajući da umiri i u diskretnom pokušaju odstrani uzbuđenu "domaćicu", povlači Borisa da zajedno odu iz sale! Tu je i "domaćica" koja bi da istrči ispred dvojice predsednika da ne propusti koji trenutak prilikom nailaska Novaka Đokovića!

Sve to je bila smešna scena, a u suštini tužna, jer je konferencija prekinuta u trenutku kada je Tadiću upućeno pitanje o nasilju međunarodnih snaga koje vrše nad srpskim stanovništvom na severu Kosova i Metohije. Dakle, i ponašanje "domaćice" je za najveću osudu i momentalnu eliminaciju sa poslova koje obavlja u kabinetu predsednika Republike Srpske, a još više smušenost i nesnalaženje dvojice predsednika koji umesto odgovora na pitanja državne politike, statusa i međunarodnih odnosa o kojima se počesto raspravlja u vrhu svetske organizacije Ujedinjenih nacija, prihvatiše ulogu batlera ili ordonansa velikom sportisti. Očigledno je da nikako ne mogu iz kože sopstvene servilnosti prema kreatorima i urednicima sudbine Srba na Kosovu i Metohiji, ali i svih nas u Srbiji, pa ni u slučaju kada se susreću sa Novakom Đokovićem!

Novak Đoković je nesumnjivi lider današnjice u svetskom sportu, koji na svakom koraku izaziva i privlači pažnju najšire javnosti. Zbog toga se mnogi interesno tiskaju oko ovog mladog i uspešnog čoveka i Srbina. Tako je bilo i u ovom slučaju kada je novoizabrani predsednik Teniskog saveza Srbije, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, namestio susret dvojice srpskih predsednika sa Novakom Đokovićem, koji stiže na proglašenje za ličnost godine u izboru ovog regionalnog lista.

 Taj susret se dešava u predizbornoj groznici u Srbiji! A pošto je slika sa konferencije za medije emitovana na mnogim televizijama i u inostranstvu, nalazi se na brojnim blogovima na internetu, pitanje je da li je ovim dobijen politički poen ili se razobličava suština snage i autoriteta predsednika Srbije u naslovima koji dominiraju, a koji glase: Đoković važniji od Tadića! Ko je u svemu poentirao? Jedno je sigurno: Kosovo i Srbija nisu. Zbog toga što se pokazalo da je najneuralgičnije pitanje u Srbiji, nekadašnjoj Jugoslaviji, zemljama regiona, pa čak i u Evropi bačeno je pod noge u trenutku pojavljivanja stvarnog lidera, koga su sportski i drugi kvaliteti vinuli u svetsku orbitu.

 Zbog toga što u minulim decenijama Srbiju vode nemušti političari i kvazidržavnici sa kojima se poigravaju neotesane i priglupe "domaćice", a kako ne bi onda oni koji su kreatori njene sadašnjosti i budućnosti, ali i naših sudbina?!

Dakle, Nezavisne novine iz Banjaluke po deveti put proglašavaju ličnost godine. Pre Novaka, ovo priznanje su poneli: Klifor Bond (bivši američki ambasador u BiH), dr Mirsada Prašo (doktorka velikog srca), Rafi Gregorijan (američki diplomata), Milorad Dodik (predsednik RS), Miroslav Lajčok (nekadašnji Visoki predstavnik u BiH), Sulejman Tihić (predsednik SDA), Tanja Fajon (izvestilac EP za pitanja viza) i Ivo Josipović (predsednik Hrvatske). U svakom slučaju zanimljivo društvo, ali pitanje je koliko za Novaka Đokovića? Nema primedbi što je Đoković našao vremena da prisustvuje činu proglašenja, ali je ostala nepoznanica da li se odazvao da primi nagradu ili mu je predsednik Teniskog saveza Srbije sugerisao da dođe u Banjaluku imajući u vidu da je tamo i Boris Tadić sa svojim domaćinom Miloradom Dodikom.

Ipak, lepo bi bilo da se Novak prošle godine potrudio i odazvao proglašenjima za sportistu godine u Srbiji, koji organizuju Olimpijski komitet Srbije i mediji koji u tom pogledu imaju zavidnu tradiciju i autoritet! Možda će ove godine naći vremena i popraviti svoj prošlogodišnji propust, on koji će po svoj prilici biti proglašen najboljim sportistom sveta za 2011. godinu. Onako kako smo pre tri meseca prognozirali, počeo je da se ostvaruje scenario u Teniskom savezu Srbije.

Vuk Jeremić je preuzeo vođenje Teniskog saveza Srbije. Veliki Boba Živojinović se povukao sa funkcije za koju se žestoko borio i koju je osvojio u januaru ove godine. Njegov sportski autoritet je tada nadvladao moralni kredibilitet koji mu oponenti spočitavaju kao deficit. Bio je uporan i odlučan da dokaže i u tome je uspeo - da politika nije svemoguća, kao ni oni koji se koriste autoritetom naših najboljih tenisera na putu osvajanja teniske organizacije. Njegova pobeda nad rivalima koji su podržavali Srđana Đokovića dokazala je snagu legende belog sporta, ali objektivno i podelila tenisku organizaciju. Poraženi su kao odgovor osnovali Uniju profesionalnih tenisera. Ali, čovek je čovek, a Boba je Boba.

Nakon svega se povukao, predlažući Vuka Jeremića za njegovog sledbenika. Vuka, koji je pridruženi član najpopularnije porodice u Srbiji. Vuka, koga prate informacije da povremeno pada u nesvest, zbog čega su ostale sumnje u njegovu dugovečnost na čelu Teniskog saveza Srbije, pogotovo ako na predstojećim izborima ostane bez funkcije ministra. A tada će pater familijas da preuzme ono što mu Boba Živojinović nije prepustio kada je naumio da bude prvi autoritet. Ostaje opor utisak pristalica Bobe Živojinovića, koji ih je izneverio i prihvatio trgovinu koja mu je ponuđena. Delegiran je u Dejvis kup komitet ITF.

 Miodrag Tomić, potpredsednik Teniskog saveza Srbije, kaže da je to prvi put da je posle 100 godina u to telo ušao neko ko nije iz četiri teniske velesile! Zar Srbija nije teniska velesila nakon svega što su učinili i čine teniseri Srbije? Konačno, još smo aktuelni pobednici Dejvis kupa! Pri tome, Tomić očekuje da će Boba Živojinović, uprkos nedostatku tehničkih uslova u Niškoj hali zbog nedovoljne visine plafona, tu "sitnicu" rešiti svojim autoritetom i izdejstvovati da ovaj grad bude domaćin nekom meču u Dejvis kupu! Da čovek ne poveruje šta sve padne na pamet sportskim poslenicima poput Tomića. Očigledno da čovek ne razume standarde i pravila koja važe u međunarodnom sportu!

A možda mu je ideja da Živojinović podigne čairski plafon! Na svoju sramotu Živojinović, nakon svega što se dešavalo do januara ove godine, izjavljuje: "Moja ostavka je moja želja da se na drugi način posvetim radu u Teniskom savezu i da unapredim međunarodnu saradnju". Ko zna, možda se nakon izbora na mesto Vuka Jeremića u Ministarstvu inostranih poslova nađe doskorašnji predsednik Teniskog saveza Srbije, Slobodan Boba Živojinović! Vuk Jeremić je jedan od prvih nastupa u svojstvu predsednika Teniskog saveza Srbije imao u Briselu, gde se ljutnuo i prekinuo dalji razgovor kada mu je novinarka uputila pitanje da li se njegov izbor može posmatrati u kontekstu procesa kakvi su se dovijali devedesetih u kojima su brojni  primeri političara koji vode klubove ili saveze. Diplomatski, nema šta!

Ali to su možda najupadljiviji primeri ponašanja političara koji se direktno ili indirektno konektuju u sportu!

Poražavajući je onaj koji govori o utisku Dragana Šutanovca, koji je nakon derbija Crvene zvezde i Partizana na Marakani izjavio: "Samo su Delije položile ispit..." Kao da čovek nije bio na utakmici u kojoj je koreografija Delija i Grobara podsećala na bombardovanje Srbije! Ovakva poltronska i podlačka izjava zaslužuje, jednako kao i u slučaju počinilaca topovskih udara, najžešću osudu i odgovornost. Ali o tome ne postoji sud nadležnih državnih ili partijskih organa.

Za ovakvim događajima, ali i za nebuloznim izjavama ne zaostaje ni ministarka Snežana Samardžić-Marković, koja se uvek kada je suvišna meša tamo gde joj mesto nije. Kao, na primer, kada kači medalje odbojkašima Srbije za osvojenu evropsku titulu. U slučaju "rata na Marakani" oćutala je... A samo pre godinu i po dana, kada je na rukometnoj utakmici u Novom Sadu bačena petarda za koju su govorili da je topovski udar od kojeg je "stradao" Igor Butulija, trener rukometaša Crvene zvezde, ministarka je osudila ponašanje neodgovorne publike!

Ministarka ćuti i danas kada su neredi na Marakani ili drugim stadionima, a svoje koalicione kolege štedi za neodgovorne izjave... Iako je podržavala Bobu Živojinovića, danas nema komentar kada je Boba odlučio da se pomeri na mesto počasnog predsednika Teniskog saveza Srbije... Ministarka čeka svojih pet minuta!